Шар-планина

Шар-планина (или скраћено Шара) је планина која се налази на граници Србије, Северне Македоније и Албаније. Позната је и по другим називима: Скардус, Царска планина и Монте Аргентаро који датирају из периода средњег века.

По својим основним морфотектонским особинама, она припада Шарско-пиндском планинском систему, односно Динаридима.

Шар планину карактерише пространо било, чија дужина по хоризонталној пројекцији износи 80 до 85 km, односно територијално од Качаничке клисуре на североистоку, са врхом Љуботен, па све до горњег тока Радике и Врутока на југу, територијално тромеђе македонско-албанско-српске границе.

Ширина ове планине креће се од 20 до 25 km, на тај начин може се узети да површина Шар планинске области захвата преко 1.600 km².

Изнад пространог била диже се планински гребен (просечне висине 2.300 m), са бројним врховима и преседлинама. Зато гребен ове планине ствара утисак јаке назупчености.

Орографски се пружа два правца, део била од Љуботена до Караниколе пружа се правцем североисток - југозапад, док други део, од Караниколе до горњег тока Радике и Врутока правцем север - југ. Овај други део је знатно разуђенији, па и поједини делови стварају утисак засебне целине (средишњи део са Титовим врхом), и као такви носе локалне називе: Бродска планина, Рудока, Враца, Радика планина итд.

Испод самог гребена Шар планине леже бројни циркови, у којима су се сместила многа прелепа ледничка језера, позната и као Горске очи, док су испод циркова формиране дубоко усечене валовске долине, која најчешће представљају изворишта многих река.

Општи изглед Шар-планине је веома различит.

Посматрано са југоисточне (македонске) стране ова планина одаје слику питомости и поред високих кота изнад 2.700 m/нв, овде доминирају зелени пашњаци, док је ситуација сасвим другачија на северозападној страни (Косовско-метохијској), где ова планина поприма Алпски карактер, показујући своју суровост кроз стрмо-стеновите падине периглацијалног и глацијалног рељефа.

И поред знатних висина и своје суровости Шар планина је проходна у свим правцима.

Преко бројних превоја од давнина су водили каравански путеви, повезујући Тетовски округ са Косовско-метохијским подручјем, од којих су најпознатији: Караниколички, Скакалички Челепињски, Ливадички (Меанче) превој, превој на Враци. Превалц је место познато као ски центар.

Шар-планина
Šar Mountains, view from the Republic of Macedonia
Шар-планина
Географске карактеристике
Највиша тачкаТитов врх
Ндм. висина2748 m
Координате42°05′00″ СГШ; 20°50′00″ ИГД / 42.0833° СГШ; 20.8333° ИГД Координате: 42°05′00″ СГШ; 20°50′00″ ИГД / 42.0833° СГШ; 20.8333° ИГД
Географија
Шар-планина на мапи Србије
Шар-планина
Шар-планина
Државе Србија
 Северна Македонија
 Албанија
ОбластСиринићка Жупа, Средачка Жупа, Призренски Подгор, Гора, Опоље, Скопско поље, Полог, Косово, Метохија, Македонија
МасивДинарске планине
ГрупаШарске планине

Историја

Иван Јастребов наводи податак да је планина Шара у стара времена, по схватању народа, служила као граница између српских и грчких земаља. Земље иза Шаре су се звале грчке и онда када су биле део српске средњовековне државе, [1] јер су претходно биле под влашћу Византије.

Највиши врхови

  • Титов врх (2.748 m)
  • Мал Турчин (2.707 m)
  • Бакрдан (2.704 m)
  • Бриставец, Брустовец или Бориславец (2.675 m)
  • Рудока (2.658 m)
  • Бистра I (2.651 m)
  • Голема Враца (2.629 m)
  • Џинибег или Трпезница (2.610 m)
  • Бистра II (2.609 m)
  • Језерски врх (2.604 m)
  • Врх изнад Горње Лешнице и Казана (2.600 m)
  • Белојезерски рид (2.590 m)
  • Језерска чука (2.586 m)
  • Црни врх (2.585 m)
  • Средња враца (2.582 m)
  • Коњушка (2.571 m)
  • Црнојезерски рид (2.562 m)
  • Вртоп (2.555 m)
  • Челепински врх(2.554 m)
  • Кучибаба (2.551 m)
  • Мала враца (2.536 m)
  • Црни камен (2.536 m)
  • Кобилица (2.528 m)
  • Пирибрег или Кучинагледски врх (2.524 m)
  • Сува дупка-Кучибаба (2.515 m)
  • Безимени врх између Криве шије и изворишта Пене (2.511 m)
  • Љуботен (2.498 m)

Фосилни глацијални рељеф

На Шар планини пронађени су поуздани глацијални трагови. Највећи део Шаре, између Љуботена и Враца, био је под ледницима током Плеистоцена. Детаљнијим проучавањима глацијације на Шари бавио се Р. Николић. Током својих истраживања пронашао је 40 циркова и 16 циркних језера на висинама од 1950 до 2440 m. Познатији и већи циркови су: Кар Никола, Бабин Гроб, Пирибег, Џинибег. Сиринићки ледник био је највећи ледник на овој планини. Његова дужина била је 6-7 km и он се кретао долином Лепенца све до данашњег Штрпца. На основу морена у Сиринићкој жупи, Јован Цвијић је утврдио две глацијације на Шари. Снежна граница старије глацијације била је на висини од 1690 m. Због јужнијег положаја планине и њене удаљености од мора снежна граница била је виша у односу на исту на Орјену, Дурмитору и Проклетијама.[2]

Збирка слика

Štrpce, hřeben Šar Planina nad obcí II

Поглед на Шар-планину из Штрпца

Popova-Shapka-Panoramic-View

Поглед на зимски центар Попова Шапка

Titov vrv a Turcin

Титов врх и Мал Турчин

Kobilica

Кобилица

Види још

Референце

  1. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 245. Београд: Службени гласник.
  2. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.

Литература

  • Кривокапић, Душан С. (1969). Шар планина: туристичко-географски приказ предела и народа. Београд.
  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Језера на Шар планини

На Шар планини се налази 27 глацијалних језера. Ова језера се налазе у Северној Македонији и у Србији (на Косову и Метохији). Ова језера су позната и као Шарске очи.

Љуботен (врх)

Љуботен је један од врхова на Шар-планини, висок 2.498 метара. Ту се граниче Србија и Северна Македонија.

Иван Јастребов је записао да од села Штрпца, од самог подножја ове планине до врха Љуботена има пет сати хода. Чука (врх) Љуботена је са стране Качаника положита, али са стране села Штрпца је стрма. На врх се пола сата треба пењати готово четвероношке. На врху је равно мјесто од око 4 квадратних хвата са фантастичним погледом на све стране. Види се Качаник, Скопље, испод је Тетовско поље, Гостивар, цијело Подримље, Дечани, Пећ, Ђаковица, Приштина, Гњилане. По Јастребову, нема бољег мјеста одакле се виде цијела Стара Србија и Љуботен као средишња тачка те Србије. Љуботенско језеро је на сат пута од подножја врха. Стијенама је затворено са јужне, западне и сјеверне стране, само је са источне отворено за поглед са Љуботенског врха. Језерео није велико, вода је чиста, прозрачна. Из језера истиче Лепенац. У подножју планине је поред Штрпца и село Готовуша. На врху планине Јалич су сачуване рушевине мале капеле, камо на Св. пророка Илију 20. јула житељи околних села сматрају за свети обичај остао од прадједова да се попну и изврше намаз, како то раде Тедринци на Успење, пењу се на планину Дроњу, и Сирнићани и Качаничани на планину Љуботен. На овој посљедњој није било знакова постојања молитвеног дома, а на Дроњи има гроб из давнина као на планини Паштрик. Исти обичај су сачували и Срби (некада све три вјере) из Бара, који се на празник Свете Тројице пењу на врх Румије.

Брезовица (Штрпце)

Брезовица (алб. Brezovicë) насеље је и највећи скијашки центар у АП Косово и Метохија, у српској енклави општини Штрпце на самом југу Србије. У његовој близини се налазе остаци тврђаве Градиште на врху Чајлије.

Географија Србије

Србија је суверена држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе, покривајући крајње јужне делове Панонске низије (Војводина) (регија средње Европе) и Балкана. Србија се граничи са Босном и Херцеговином, Бугарском, Хрватском, Мађарском, Републиком Северном Македонијом, Црном Гором, Румунијом и Албанијом преко спорне територије Косова. Она је континентална земља, иако је приступ Јадранском мору доступан преко територије Црне Горе. Дунав пружа бродски приступ унутрашњој Европи и Црном мору.

Коритник (планина)

Коритник је планина која се налази на јужном делу Косова и Метохије и у североисточном делу Албаније. Висока је 2393 m.

Милевска планина

Милевска планина је планина која се налази у југоисточној Србији, југоисточно од Власинског језера и северно од Босилеграда, на граници са Бугарском. Највиши врх је Бандера са висином од 1739 m. Припада групи Родопских планина.

Мојсињска планина

Мојсињска планина је планина која се налази у источној Србији, са леве стране Јужне Мораве, код села Мојсиње, по којем су и добиле име. Највиши врх је Шиљегарник, са надморском висином од 493 метар, те је морфолошки, због висине ово брдо, а не планина. Венац се пружа правцем запад-исток, на дужини од око 10 km. Припадају групи Родопских планина.

Мућкалица (јело)

Мућкалица је главно јело, састављено из меса и део је српске кухиње. Различити рецепти су део локалних кухиња у јужној Србији (Лесковац, Шар-планина са Косова, Топлица).

Национални парк Шар-планина

Национални парк Шар-планина се налази на деловима општина Штрпце, Призрен, Сува Река и Качаник на Косову и Метохији.

Национални паркови Србије

У Србији има пет националних паркова, као заштићена подручја од изузетног природног, али и културно-историјског значаја.

Национални паркови подразумевају један од највиших облика заштите животне средине. Заштита природе у Србији има дугу традицију. Први писани траг о томе се налази у Душановом законику (члан 123.) из 14. века, где се дефинише могућност и забрањује прекомерна сеча шума у тадашњем Српском царству. Својим укупним вредностима данас национални паркови надилазе границе Србије и укључени су у Европску федерацију националних паркова - EUROPARC.

Општина Врапчиште

Општина Врапчиште је једна од 9 општина Полошког региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимено село Врапчиште.

Општина Теарце

Општина Теарце је једна од 9 општина Полошког региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимено село Теарце.

Пасјача

Пасјача је планина у југоисточном делу Србије у близини Прокупља. Припада Родопским планинама.

Највиш врх је Орлов камен висок 971 метар.

Планина је прекривена шумом и пашњацима. Богата је и рудама фелдспата, берила и графита.

Планине Србије

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на:

Родопске планине,

Карпатско-балканске планине и

Динарске планине.

Планине у Северној Македонији

Северна Македонија је углавном планинска земља.

Средња надморска висина терена је 850 метара.

Скоро 80% државе отпада на планине и брда.

Планине Северне Македоније се деле на две групе: Динарске и Родопске планине.

Родопске планине су старије и протежу се у источном делу Републике Македоније.

Динарске планине су млађе по пореклу и оне се налазе у западном и централном делу државе.

Динарске планине се деле у три подгрупе: подручје око реке Вардар, подручје око долине Пелагонија и подручје у северозападном делу Р. Македоније.

Следи списак најбитнијих планина у Северној Македонији:

Кораб (2.764 m)

Шар планина (2.747 m)

Баба (2.601 m)

Јакупица (2.540 m)

Ниџе (2.521 m)

Дешат (2373 m)

Крчин (2.341 m)

Галичица (2.288 m)

Стогово (2.273 m)

Јабланица (2.257 m)

Осогово (2.252 m)

Бистра (2.163 m)

Беласица (2.029 m)

Плакенска планина

Конечка планина

Малешевска планина

Плачковица

Бушева

Бабуна

Огражден

Селечка планина

Скопска Црна Гора

Ресавски хумови

Ресавски хумови су брда која се налази у источној Србији, са леве стране Ресаве, између села Црквенац, Дубље, Гложане, Грабовац и Бресје, у општини Свилајнац. Највиши врх је Врлански хум, са надморском висином од 390 m. Припадају групи Родопских планина.

Скордисци

Скордисци (грч. Σκορδίσκοι) су били античко келтско племе које је живело на простору Паноније, Мезије и данашње Србије, у простору између река Саве, Драве и Дунава.Подаци о њиховом постојању постоје од 3. века п. н. е. до почетка нове ере. У свом зениту, њихов утицај се простирао по регионима који данас представљају Аустрију, Хрватску, Мађарску, Србију, Словенију, Словачку и Босну и Херцеговину. Име њиховог племена може бити повезано са именом Скордус планине (Шар планина), предео између Илирије и Пеоније.

Сталаћка брда

Сталаћка брда су заједнички назив за некада јединствену морфолошку целину коју је Јужна Морава пробила и пресекла својом домном епигенијом. Сталаћка брда се деле на Мојсињску планину, са леве стране Јужне Мораве и Послонске планине, са њене десне стране. Грађена су од шкриљаца, махом гнајса и микашиста. Део су Родопског масива.

Црни врх (Шар планина)

Црни врх је врх на Шар-планини висок 2585 метара. Налази се на 20. степену 55. минуту и 28. секунди источне географске дужине у односу на Гринич и 42. степену 7. минуту и 42. секунди северне географске ширине. Најближи град му је Призрен.

То је планински врх у јужној Србији на граници са Северном Македонијом. До врха се иде гребеном који је веома узан, а стране су веома стрме. Понегде је и стеновит.

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.