Шаран

Шаран (лат. Cyprinus carpio) је слатководна риба са коштаним скелетом кошљорибе и истовремено припада и мекоперкама и породици шарана. Назива се још и крап, крмача, дунавски лисац.

Шаран
Common carp
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Cyprinus
Биномијално име
Cyprinus carpio

Опис и грађа

Шаран живи у мирним и топлијим водама и може да достигне дужину од једног метра и масу и преко 20 kg. Има издужено, обло тело и крупну главу на којој су уста окружена са четири израштаја у виду бркова. Може се образовати и израштај у облику цеви којом шаран усисава храну са речног дна. Има пар грудних и пар трбушних пераја и једно подрепно, репно и леђно које почиње оштром жбицом. Леђна страна тела је различито обојена у зависности од станишта на коме живи, док је трбушна углавном светлија.

Шаран је најзначајнија риба равничарских река како са спортског, тако и са привредног аспекта. Од свих риба најчешће се налази на нашим трпезама - рибњачки шаран – голаћ - (лат. Cyprinus carpio morpha hungaricus). Рибњачки шаран је селекционисан да има што већи прираст уз обиље хране. Профил дивљака (лат. Cyprinus carpio morpha regina) мења се између 3,5 до 4,5, тело му прикривају велике крљушти, од горе је браон, са стране златно жут, а стомак му је светло жуте боје. Профил рибњачког шарана је 2 до 2,5 kg.

Навике, станиште, распрострањеност

Шаран обично бира канале, језера, па и мирније реке, па га стога у Дунаву ређе налазимо. Постоји и тзв. Чешки шаран, који такође спада у рибњачке шаране. Он има крљушти, али се много разликује по облику од правог дивљака. Здепаст је и има изразито стрма леђа. Прави дунавски оклагијаш је риба вретенастог облика и насељава готово све низијске реке. Из Европе је пресељен у Северну Америку и Аустралију. Често га зову и „дунавски лисац“, јер дуго испитује мамац, па га је тешко уловити.

Размножавање

Мрести се од априла до маја, када избацује од 200000 до 700000 јајашаца која се развију за 8 дана.

Види још

Литература

  • Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
  • Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
  • Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе

Cyprinidae

Шарани (Cyprinidae) су најбогатија породица слатководних риба, са око 2000 врста сврстаних у око 200 родова. Припадају мекоперкама и већина их има ждрелне зубе који се налазе на последњим шкржним луцима. Величина им се креће од 5 cm до 3 m у дужину.

Живе у Северној и Јужној Америци, Африци и Евроазији, а веома су распрострањени и у нашим водама и многе врсте су погодне за гајење по рибњацима.

Најпознатији представници ове групе риба су:

шаран (Cyprinus carpio) који живи у мирним и топлијим водама и може да достигне дужину од једног метра и тежину и преко 20 kg

караш (Carassius carassius)

златни караш (Carassius auratus)

деверика (Abramis brama) која има пљоснато тело и дужину од 70 cm;

мрена (Barbus fluviatilis) која има четири израштаја у облику бркова око уста, а икра је отровна

лињак (Tinca vulgaris) са ситним крљуштима и дужине 20-50 cm;

кркуша (Gobio fluviatilis), риба малих димензија, а крупних крљушти и веома кратких бркова;

чиков (Misgurnus fossilis), живи у плитким и муљевитим водама; има способност да излази на површину воде и гута ваздух, а затим га избацује кроз анални отвор

црвенперка (Leuciscus rutilus), достиже дужину од 20-30 cm;

клен (Squalius cephalus)који има упадљиво велику главу, дужину око 0,5 m и тежину 2-3 kg;

скобаљ (Chondrostoma nasus)

укљева или беовица (Alburnus lucidus)

гага или пијор (Phoxinus phoxinus)

гаовица (Paraphoxinus alepidotus)

пирана (Pyrocentrus piraya)

бели толстолобик (Hypophthalmichthys molitrix)

Јабланичко језеро

Јабланичко језеро је вештачко акумулационо језеро на реци Неретва у Федерацији БиХ, БиХ. Простире се од Коњица до Јабланице, уз магистрални пут M-17.

Јабланичко језеро је настало 1953. године изградњом лучне бране на Неретви, 5 километара узводно од Јабланице.

Површина језера је 13 km², док је средња дубина 70 метара. Висина бране је 80 метара. Језеро је дугачко 30 километара, широко до 3,1 километар, на надморској висини од 202 метра, при чему водостај осцилује до 25 метара.

Језеро је познато као викенд одмаралиште и туристичка дестинација. Богато је разноврсном рибом: пастрмка, главатица, стругача, шаран, бели клен итд.

Након што је Електропривреда Федерације БиХ из језера испустила сву воду крајем јануара и почетком фебруара 2017. године, језерски екосистем је у потпуности уништен, неповратно је изгубљено око 2 милиона рибљих јединки, а језеро је у стању еколошке катастрофе.

Језеро Пелагићево

Језеро Пелагићево (стари назив Жабар бара) је вјештачко језеро у општини Пелагићево, Република Српска, БиХ. Језеро се налази на сјеверу градића Пелагићево. Заузима површину од око 33 хектра, а дубоко је до 4 метра. Језеро је дуго око 700 метара, а широко око 600 метара. Ово је језеро затвореног типа и напаја се водом из подземних извора. Језеро се не пуни дотоком других површинских вода. Укупан комплекс језера, укључујући и земљишни, је површине око 80 хектара, а њиме газдује пољопривредно добро „Напредак“ из Пелагићева. У средини језера се налази острвце, односно полуострво које је насипом на коме је стаза повезано са обалом. На језеру се одржава Међународни риболовачки шаран куп Пелагићево.

Амур

Амур (рус. Аму́р, монг. Хара-Мурэн - „Црна река“, кин. 黑龙江, Hēilóng Jiāng, манџ. Sahaliyan Ula) – је река у источној Азији. Слив реке Амур простире се на територији Русије, Монголије и Кине. Површина басена износи око 1.855.000 km². Амур настаје спајањем реке Шилка и реке Аргун. Улива се у Охотско море. Дужина Амура износи 2.824 km, а од извора реке Аргун 4.444 km. По површини басена Амур се налази на четвртом месту у Русији (после Јенисеја, Оба и Лене)

У горњем току (до Благовјешченска) Амур је планинска река. Део до Хабаровска се сматра средишњим током реке; тамо река тече доста спорије, обале су понекад мочварне. Од Хабаровска река тече споро кроз Доњеамурску низију (Нижнеамурская низменность). На обалама реке налази се неколико већих језера као што су Болоњ, Удиљ и Орељ. Главне притоке су: Аргун, Зеја, Усури, Буреја, Сунгари, Амгун, Анјуј и Тунгуска. На ушћу проток воде износи 10.800 m³ у секунди. У Хабаровску 7.549 m³ у секунди. На реци се често колеба ниво воде; у горњем току ниво воде може да се промени за чак 10 метара. Амур често плави, а највеће поплаве су биле 1897, 1928. и 1956. године. Најнижи ниво воде у реци је крајем зиме. Важнији градови над реком су: Хабаровск, Благовјешченск, Комсомољск на Амуру, Николајевск на Амуру.

Највећа врста риба у Амуру је калуга, која може да достигне дужину и до 5,6 м. У сливу реке налази се велики број великих предаторских риба, као што су северна змијоглава, амурска штука, тајмен, амурски сом, предаторски шаран и Elopichthys bambusa, као и најсевернија популација амурске макано оклопне корњаче и индијски лотос.

Асинибојн (река)

Асинибојн (енгл. Assiniboine River) је канадска река која протиче кроз прерије Саскачевана и Манитобе. Највећа је притока (лева) Црвене реке у коју се улива код града Винипега. Асинибојн је типична равничарска река са спорим током и бројним меандрима. Најважније притоке су Капел и Сурис. Укупна дужина тока износи 1.070 км.

Име реке потиче од индијанског племена Асинибојн, припадника Првих народа Канаде. Потиче од речи 'assine' (камен) и 'bwan' (који се односио на све припаднике народа Сијукса).Река је позната по честим поплавама које често наносе огромне штете подручјима у њеном сливу. Просечан проток у средњем делу слива износи 45 м³/с. Поплаве су најчешће током пролећа када се топи снег. Да би се ублажиле последице поплава 1967. изграђена је велика брана Шелмаут иза које се налази велико вештачко језеро чије воде се током сушног дела године користе за наводњавање пољопривредних површина. Код Портиџа је 1970. изграђена предводница која у периоду високог водостаја преусмерава део воде из реке директно у језеро Манитобу.Река је веома богата разним врстама рибе, а посебно се издвајају шаран, Moxostoma macrolepidotum, терпан, манић, штука итд.

Батлавско језеро

Батлавско језеро (алб. Liqeni i Batllavës) је вештачко језеро у Србији, на Косову и Метохији, између варошица Орлан и Батлава, око 20 километара североисточно од Приштине. Налази се на реци Батлави, у сливу Лаба, где је подигнута брана 1958. године код варошице Батлава. Дужина језера око 6,7 км, просечна ширина је 450 метара, док је укупна површина око 3 км². Језеро је туристички веома значајно и изузетно је богато рибом. Најзаступљенији је шаран, а од беле рибе деверика, бодорка и клен. Име је добило по реци и месту Батлава.

Гомјеница (река)

Гомјеница (Гомионица) је река у северозападном делу Републике Српске, БиХ, десна притока Сане. Њена изворишта се налазе на северу Змијања, у близини насеља Раца у Бањалучкој регији, на надморској висини од 570 метара, а ушће узводно од града Приједора у месту Гомјеница, на надморској висини од 135 метара. Дуга је 56,7 km, а површина слива износи 752 km², са просечним падом од 8‰. Протиче кроз Гомјеничко поље и даје воду рибњаку „Саничани“ у којем се узгаја шаран и тостолобик, а који је највећи рибњак у Републици Српској и Босни и Херцеговини.

Гомјеница је једна од река која извире и која се улива у Републици Српској.

Клен (риба)

Клен (лат. Leuciscus cephalus) слатководна је риба која припада фамилији шаран (Cyprinidae).

Копаоник

Копаоник (познат и као Сребрна планина) је највећи планински масив у Србији који се пружа од северозапада ка југоистоку дужином од око 75 km, досежући у средњем делу ширину од око 40 km. Један његов део је заштићена зона под именом национални парк Копаоник у оквиру кога постоји већи број заштићених природних целина, а на њему се налази и највећи скијашки центар у Србији. Његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m нмв. на коме се налази маузолеј чувеног српског природњака по коме је добио име, око кога се налази база војске Србије. Цео масив је добио назив по великом рудном богатству које је на њему експлоатисано још од средњег века, а на његовом ширем простору је смештен читав низ културно-историјских споменика из периода од XII до XV века. Захваљујући развијеном туристичком центру са савременим хотелима и пратећим објектима, Копаоник представља једну од најпопуларнијих туристичких дестинација у Србији.

Лепа Лукић

Лепа Лукић, рођена као Лепава Мушовић (Милочај, 13. јануар 1940) је српска и југословенска певачица изворних народних и новокомпонованих песама.

Марковачко језеро

Марковачко језеро налази се у селу Марковац, 6 километара јужно од центра Младеновца, и 60 километара од центра Београда, у подножју планине Космај. Дуго је 1.000 и широко 500 метара, а површина му је 16 хектара.

Провинција Пактика

Пактика је једна од 34 провинције Авганистана. Налази се на југоистоку земље. Већина становништва су конзервативни сунити, Паштун народ. Главни град је Шаран.

Рабровачко језеро

Рабровачко језеро се налази у селу Рабровац, на територији београдске општине Младеновац. Удаљено је 12 километра од Младеновца и 70 километара од Београда.Настало је 1970-их година прошлог века, као вештачка акумулација, подизањем бране на потоку Трстена, који пролази кроз село. Дугачко 780, широко око 160 метара и најдубље је од свих београдских језера. На неким местима његова дубина износи и до 20 метара. Површине је око 10 хектара. Налази се на надморској висини од 180 метара.Обилује рибом, а најзаступљенији су шаран, амур, деверика. Окружено је листопадним шумарцима.Нема изграђену пратећу инфраструктуру и углавном се користи за риболов и за наводњавање, околних башти и напајање стоке. Због тога је урађен и усвојен пројекат изградње туристичко-пољопривредног комплекса на овом језеру. Пројектом је предвиђено уређење обале као и изградња угоститељских објеката, а у плану је и да се пореде језера направи мали спортски комплекс.

Ресторан Шаран у Земуну

Ресторан „Шаран” у Земуну један је од многобројних рибљих ресторана и култно место за окупљање љубитеља добре хране и надалеко чувене рибље чорбе на дунавком кеју у Градској општини Земун. Основао га је с краја 19. века угледни грађанин Земуна Аркадија Бокалић, у приземљу своје куће, тик уз саму десну обалу Дунава, на месту где је пристајала скела, назвавши га „Златни шаран”. Први гости, уз пећ бубњару на олајисаном патосу, били су дунавски аласи и сељаци који су чекали скелу да их одвезе у баште на другој обали реке.

Од настанка па све до средине прве децениј 21. века „Шаран” је био ресторан искључиво речне рибе, како је то дуго била традиција. Од тада постао је ресторан речне, морска риба и интернационалне кухиња. Иако је ресторан „мало модернизован и нашминкан”, он и даље представља једно од најпопуларнијих места не само у Земуну већ и читавом Београду, јер кроз три века другује са Дунавом, пркоси времену и прича своје приче онима који сврате на најбољу рибљу чорбу и чашицу разговора.

Списак језера у Црној Гори

У Црној Гори има више природних и вештачких језера. Највеће је Скадарско језеро, које се још назива и Зетско. Налази се на граници Црне Горе и Албаније. Црној Гори припада 66% језера, а Албанији 34%. Захвата највећи део Подгоричко-скадарске котлине. Површина језера варира између 370 и 550 км², а ниво воде око 3 м.

Криптодепресија је просечне дубине 6 м, а највећа је 44 м. Настало је у крашком пољу, која је после плеистоцена делом испуњено водом. Ниво језера је нарочито порастао после великих поплава 1858., које су изазвале рачвање Дрима преко Дримњаче и спајање са Кири.

Језеро је богато рибом (сарага, јегуља, шаран, пастрмка и др.). Зими са севера долећу дивље патке, гуске и друге птице, па је познато и као ловиште. Све је већи његов значај за развој туризма.

Недалеко од Улциња је Шашко језеро, Језеро је дуго 3 км, широко 1,5 км, просечне дубине 3 метра. Каналом је спојено са реком Бојаном.

Планинска језера Црне Горе су ледничког порекла.

На Дурмитору су најпознатија Црно, Змиње, Мало, Шкрчко, Сушичко, Пошћенско, Модро, Валовито, Вражје и Рибље језеро.

На Сињајевини су Забојско и Зминичко језеро.

Бјеласица има Биоградко и Пешића језеро те Шишка и Урсуловачка језера.

На Проклетијама и Виситору су Плавско, Ридско, Рикавичко, Букумирско и Виситорско језеро.

Волујак има Трновачко и Стубањско, а на заравни Лукавице Капетаново и Манито језеро.

Од језера са изузетним природним лепотама истичу се Црно, Биоградско и Плавско језеро.

Црно језеро (1422 м је 3 километра удаљено од Жабљака, а састоји се од Великог и Малог језера. Ниво воде у језеру доста варира. За високог водотаја површина му је 0,5 км² а максимална дубина је 49 м. Око језера је очувана четинарска шума, па читав крај, повезан путам са Жабљаком, као део националног парка Дурмитор, има велики туристички значај.

Плавско језеро 907 м, површине 2 км², налази у изворишном делу Лима. Настало је у валову Гусињског глечера, иза велике чеоне морене. У језеро воду доводи Ључа, а одводи Лим. Највећа дубина језера је 9 м. Са насељем Плав има велики туристички значај.

Биоградско језеро (1094 м, најлепши је део националног парка Биоградска гора, удаљено је од Колашина 16 км, а од магистралног пута Колашин—Мојковац 4 км. Дуго је 875 м, широко 410 м, просечно дубоко 4,5 м, а максимална му је дубина 12 м.

У Никшићком пољу и Никшићкој жупи има више вештачких језера: Слано језеро, Вртачко језеро, Крупачко језеро, Ливеровићко језеро, Граховско језеро.

Хромозом

Хромозоми су телашца карактеристичног облика која се у једру могу уочити за време деобе. Најбоље се уочавају за време метафазе / митозе па се тада и изучавају и називају метафазни хромозоми.

Шаран (Дром)

Шаран (франц. Charens) насеље је и општина у источној Француској у региону Рона-Алпи, у департману Дром која припада префектури Ди.

По подацима из 2011. године у општини је живело 26 становника, а густина насељености је износила 1,93 становника/km². Општина се простире на површини од 13,47 km². Налази се на средњој надморској висини од 800 метара (максималној 1.551 m, а минималној 644 m).

Шаран (кратки филм)

„Шаран” је југословенски кратки филм из 1991. године. Режирао га је Милош Радивојевић а сценарио је написао Живорад Жика Лазић.

Шаранке

Шаранке (Cypriniformes) су велики ред риба из класе зракоперки (Actinopterygii). Обухвата преко 300 родова са преко 3250 врста. Распрострањене су у воденим екосистемима широм планете, изузев Аустралије и Јужне Америке. Познати представници су шаран, караш, мрена и деверика.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.