Шалиначки луг

Шалиначки луг је шумско подручје у Србији. Налази се 10 km источно од Смедерева, у пространој равници Годоминског поља, насталој наплавинама Велике Мораве, у подручју њеног ушћа у Дунав. Непосредно га окружују насеља Шалинац и Кулич, а у широком луку и некадашња окука (меандар) Велике Мораве, која је данас мртваја.

Представља високу, скоро једно-добну, чисту састојину, коју чини више од 200 столетних храстова лужњака (лат. Quercus robur), некада у заједници са пољским јасеном (лат. Fraxinus angustifolius). Заштићено подручје обухвата површину од 19 ha.

Старост ове састојине се процењује у распону од 200 до 300 година. Просечне димензије храстова су: висина стабла 17,58 m; пречник крошње 15,43 m; обим дебла 4,14 m и пречник дебла 1,32 m.

Шалиначки луг је једина преостала састојина некадашњих шума храста лужњака и пољског јасена, које су до пре неколико стотина година покривале поплавна подручја у долини Мораве и Дунава. Права је реткост не само на подручју Србије, већ и на ширим, балканским просторима.

Шалиначки луг - дрво
Дрво у Шалиначком лугу
Шалиначки луг
Шалиначки луг
Споменик природе
Шалиначки луг
Шалиначки луг, пролеће
Опште информације
МестоШалинац и Кулич (?)
ОпштинаСмедерево
Држава Србија
Врста споменикаботанички
Година заштите2006.[1]
Степен заштитеIII
СтаратељУдружење „Храст“[1]

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 Hrastovima u Šalinačkom lugu neophodna zaštita semendria.com

Спољашње везе

Луг (вишезначна одредница)

Луг може да се односи на:

Луг, шума, гајили

Луг (Беочин), насеље у општини Беочин у Јужнобачком округу, Република Србија

Луг (Бајина Башта), насеље у општини Бајина Башта у Златиборском округу, Република Србија

Луг (Липљан), насеље у општини Липљан, КиМ, Република Србија

Луг (Требиње), насеље у општини Требиње, Република Српска, БиХ

Луг (Дервента), насеље у општини Дервента, Република Српска, БиХ

Луг (Подујево), насеље у општини Подујево у Косовском округу, Република Србија

Луг (Бугојно), насеље у општини Бугојно, Федерација БиХ, БиХ

Луг (Јабланица), насеље у општини Јабланица, Федерација БиХ, БиХ

Луг (Кисељак), насеље у општини Кисељак, Федерација БиХ, БиХ

Луг (Прозор-Рама), насеље у општини Прозор-Рама, Федерација БиХ, БиХ

Луг (Томиславград), насеље у општини Томиславград, Федерација БиХ, БиХ

Луг (Палатинат), општина у савезној држави Рајна-Палатинат, Савезна Република Њемачка

Луг (Биље), насеље у општини Биље, Осјечко-барањска жупанија, Република Хрватска

Вељи Луг, насеље у општини Вишеград, Република Српска, БиХ

Емовачки Луг, насеље у општини Пожега, Славонија, Република Хрватска

Јасеница Луг, насеље у општини Требиње, Република Српска, БиХ

Корански Луг, насеље у општини Раковица, Кордун, Република Хрватска

Модрички Луг, насеље у општини Вукосавље, Република Српска, БиХ

Братачки луг, дио Невесињског поља, место одржавања Невесињске олимпијадеили

Радовањски Луг, храстова шума у Србији

Шалиначки луг, шумско подручје код Смедерева у Србији

Луг (митологија), келтско божанство, тумачи се и као врховни бог

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Тврђава Кулич

Тврђава Кулич налази се у непосредној близини ушћа Велике Мораве у Дунав, недалеко од истоименог насеља. Остало је изван простора заштићеног насипом, па је нарочито после изградње хидроелектране Ђердап I периодично преплављено и често непирступачно. Његови остаци представљају споменик културе.Поуздану слику о његовом историјском и архитектонском развоју тешко је склопити, због оскудних истријских података и недовољне археолошке истражености.

Шалинац

Шалинац је приградско насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 558 становника.

У близини Шалинца налази се Шалиначки луг. У саставу Шалинца био је Кулич који је од 2011. самостално насеље.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.