Шабац

Шабац је град у Мачванском округу. Према попису из 2011. имао је 53.919 становника.

Шабац, који се налази у западној Србији на обали реке Саве, развио се око утврђења подигнутих уз реку (Заслон, Бигир Делен). Привредно је, културно и административно средиште Мачванског округа.

Шабац
Šabac- collage
Застава
Застава Шапца
Грб Шабца
Грб Шапца
Административни подаци
Држава Србија
Управни округМачвански округ
РегионШумадија и западна Србија
Стара именаЗаслон (стари српски)
Бигир Делен (отомански) Савацијум
Становништво
Становништво
 — 53.919
 — густина67,82 ст./km2
Агломерација115.884
Географске карактеристике
Координате44°45′21″ СГШ; 19°41′38″ ИГД / 44.7558° СГШ; 19.6939° ИГДКоординате: 44°45′21″ СГШ; 19°41′38″ ИГД / 44.7558° СГШ; 19.6939° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина65 m
Површина795 km2
Шабац на мапи Србије
Шабац
Шабац
Шабац на мапи Србије
Остали подаци
ГрадоначелникНебојша Зеленовић (ЗЗС)
Поштански број15000, 15103, 15104
Регистарска ознакаŠA
Веб-сајт
www.sabac.org

Историја

У другој половини 15. века, после пада тадашње Србије под турску власт, Турци овладавају и овим крајевима. 1470. године на погодном месту, где се обала Саве благо уздиже, а недалеко од ушћа речице Камичак у Саву, Турци подижу тврђаву Бигир Делен, не много велику по димензијама, али снажних и високих бедема. Са кулама истуреним према Сави она је, кроз векове, представљала снажно упориште према турском супарнику у борби за превласт на Балкану-Угарској, и касније Аустро-угарској. Турци новосаграђеној тврђави и граду који је око њених настајао, дају име Бејерделен, што у преводу са турског значи „онај који удара са бока”. Тако лоциран и утврђен град био је значајна турска испостава из које се могло лако упадати у угарску територију, контролисати саобраћај Савом и вршити успешно низ других војних функција.

Јануара 1476. године краљ Угарске Матија Корвин шаље три легије, са готово 15 хиљада људи из Будима, које су се копном и бродовима прво спустиле до Београда, а потом узводно до Шапца. До Шапца су трупе мађарског краља стигле 12.Јануара 1476. године. Војска је одпочела са опсадом града. Шабачку тврђаву је тада од Мађара бранио Али-бег. Он је пре децембра 1476. послао у Шабац бројну војску. Градска посада је била опремљена топовима и муницијом, потпуно спремни за зимске услове, а људи и ствари су били у подрумима унутрашњег града. Са мађарске стране су били војни заповедници Вук Гргуревић-Змај Огњени Вук, Павле Кињажи и Влад Дракул. На спољним обалама опкопа, Матија Корвин је подигао логор за копнену војску, да спречи контакт посаде са спољним светом. На лицу места грађене су балисте и катапулти. Такође су прављени и покретни заклони који су ланцима померани ка градским зидинама. Упорно бомбардујући град, краљ је натерао посаду да се повуче из спољашњег у унутрашњи град. Борбе из непоследне близине и бомбардовање наставили су се наредна 22 дана. 2. фебруара стигао је у непосредну близину града Али бег Михалоглуђ, али је краљ са војском кренуо Турцима у сусрет. Мађари су испалили пар хитаца из топова на Турке. Матија Корвин се послужио лукавством. Прво је форсирао фронтални напад, потом је повукао војску дубље у позадину, како би изморена посада града одахнула, а онда је под окриљем ноћи напао тврђаву преко бродова прислоњених уз зидине са бокова. Изморена посада није више могла да пружи отпор. После неколико недеља Матија Корвин је напокон 15. фебруара освојио Шабац[1] Током неколико наредних векова Шабац је више пута прелазио.Јануара из турске под аустријску власт и обратно. Током периода владавине једног или другог царства, једне или друге културе, град је мењао свој изглед. За турске владавине, а она је заправо прекидана само на релативно кратке временске периоде, био је то типични оријентални град, са уским уличицама, малим занатским радњама са ћепенцима и са више џамија са витким минаретима.

Заслон

Први запис Заслон, Дубровачки архив, 1454.
Заслон, 1454.

Први запис Заслона односи се на 16. април 1454. године и Никола конте ди Xаслон, који је сасвим извесно, мачвански Никола Илочки.

Новаковић наводи: „неколико година пре овог рата, у намери да за се задобије симпатије српске, краљ Матија је у неку руку обновио и угашено већ, али свакоме живо у памети достојанство деспота краљевине Србије и достојанство краља Босне, поклонивши прво своме властелину Вуку Гругерићу Бранковићу, а друго своме властелину Николи Илочкоме.”[2]

У нашим изворима, српски летописац записује: приими Матеашь краль и Вукь деспоть Заслонь градь на рěцě Сави.[2] „И тожде лето 6984 прими краљ Матијаш и Вук Деспот Заслон град на реци Сави, изе зовет се Шабац.” Заслонь градь на Сави јеже зовет се по грьчьскому језику Шабась

Заслон је лоциран на западној падини Јеврејског гробља, окренутој бари Бент и подручју ХИ Зорке (Думача).

Временски припада 12—13 век. Априла 1968, неко мање насеље, на падини окренутој бари Бент, по површини се налазе фрагменти керамике.

Историјски значај града

Шабац је као град имао велики историјски и стратешки значај. Будући да се налази на повољној позицији где су се у прошлости укрштали путеви за Босну, Београд, Срем и Подриње, многе војсковође и освајачи су бирали баш подручије Шапца да ту воде одлучујуће битке. Сами Турци назвали су тврђаву на Сави „Ударач с бока”, што сведочи о стратешкој важности Шапца као утврђења и града. Такође о томе сведоче многе важне битке које су се одиграле у непосредној околини града, од Боја на Шапцу 1476, Аустријског напада на град 1788-е у којој је прву војну акцију и рањавање доживео Јозеф Поњатовски, затим Мишарске битке 1806-е која се одиграла на брду Мишару 5 км источно на изласку из Шапца, затим боја на Засавици недалеко од Шапца и боја на Дубљу 1815-е, задње битке Другог српског устанка, која се одиграла у селу Дубље у околини Шапца, па до стратешке важности Шапца у току Церске операције 1914-е и форсирања Саве током битке на Чеврнтији, која се одиграла на пољу Чеврнтија између Шапца и Сремске Митровице, па до битке за Шабац из 1941-ве године. Шабац је био и једна од шест градова чији су кључеви предати књазу Михајлу. У периоду после Другог светског рата, Шабац добија на значају због фабричког погона Зорке, која је измештен из Суботице у Шабац 30-их година XX века, а који је унапређен 60-тих и 70-тих година XX века . Фабрички комплекс Зорка био је од државног приоритета за тадашњу Југославију.

Шабац под турском влашћу

Szabács viadala, Šabac (Sabach) as in first written poem, 1476
Запис Шабац (верзија Sabach) у првој песми о Шапцу , Ki Szabács erős voltát elméllé, 3. стих, „онај ко Шабац чврсто утврди”, година 1476.

За цео период под турском владавином не може се у ствари ни говорити о правом граду, јер се живот одвијао углавном у тврђави и непосредно око ње. Један од разлога за слабији развој градског насеља је и конфигурација терена. Сава и речица Камичак чинили су природну препреку развоју насеља, као и мочварно тло које се простирало јужно од Саве и физички одвајало појас око тврђаве од благо уздигнутих тераса на простору где се данас уздиже град Шабац. Баир (брег, узвишење) једна је од најстаријих градских насељених зона, био је раније повезан са тврђавом дугим дрвеним мостом који је премошћавао водоплавни терен. На Баиру су, једни насупрот других, живели Турци и Срби.

Током дуготрајне турске владавине на овим просторима Шабац је постао веома значајно место на коме се одвијала трговина, и кроз које су се кретали каравани превозећи из Турске и са Блиског истока егзотичну робу у Угарску и Аустрију, а у другом смеру индустријску робу. Шабац је био веома значајан погранични град за турску империју. Кроз Шабац се, такође, одвијала веома жива унутрашња трговина између крајњих западних крајева турског царства и његових централних и источних делова. Из тог периода засигурно потичу корени трговачког духа који ће Шабац прославити у каснијим временима.

Шабац у 19. веку

Већи историјски значај за Србе Шабац добија са избијањем Првог српског устанка 1804. године. У његовој околини одиграло се неколико значајних битака између Турака и српских устаника. Најзначајнија је свакако била битка на Мишару, 1. августа (13. по новом календару) 1806. године. Мишар, село удаљено 6 km од Шапца идући ка Београду, било је поприште славног боја у коме су Срби предвођени Карађорђем Петровићем до ногу потукли силну и обесну турску војску Кулин Капетана. Ту су се храброшћу истакли многи српски јунаци, а нарочито Милош Стојићевић — Поцерац, Јаков Ненадовић, Стојан Чупић — Змај од Ноћаја, поп Лука Лазаревић, прота Смиљанић и Цинцар Јанко. Слепи песник и гуслар Филип Вишњић је поводом ове славне битке спевао једну од најпознатијих српских епских песама — Бој на Мишару. Један од најснажнијих момената ове песме је онај кад, сазнавши за исход битке и погибију Кулин Капетана, Кулинова када огорчено јеца:

„Бјео Шапцу не бијелио се већ у живој ватри изгорјео! Јер код тебе Турци изгибоше Црни Ђорђе да те Бог убије!”

Поробљена српска раја, бар за кратко, ослобођење од турског јарма дочекала је 27. јануара (8. фебруара по новом календару) 1807. године, када су Турци предали Шабац устаницима под Карађорђем. Тако је после 300 година ропства коначно дочекана слобода. Она се, нажалост, губи пропашћу Првог српског устанка, али је њен значај за развој града и полет који је он добио био невероватно велики. Развој и нарастање Шапца од тог времена незаустављиво напредује.

Први замах у развоју град Шабац добија по завршетку ратних дејстава у Другом српском устанку. Овај период се поклапа са временом управе просвећеног Јеврема Обреновића, брата кнеза Милоша, који је био једини писмен од браће и човек широких и напредних назора. Он је Шапцем управљао 15 година, и за то време је много тога из корена променио и унапредио укупан живот дотадашње турске касабе. Само пола године по Јевремовом доласку у Шабац, Стеван Живановић-Телемак пише Вуку Караџићу у Беч: „Шабац се на Баиру начинио да ти има шта око гледати.” Велику борбу је овај знаменити човек водио са дотадашњим назадним и превазиђеним, готово оријенталним схватањима живота код Срба. Он уноси дух европске цивилизације и град почиње да поприма изглед „пречанских” вароши. Ангажује инжењере који постављају основе за правилну, урбанизовану изградњу Шапца, гради путеве, доноси уредбе о комуналној делатности… Примерима из живота својих чланова породице учи Шапчане новитетима и тиме подстиче на почетку богатије грађане, а касније и остале, да следе њихов пример у области одевања, становања, опхођења, културних навика… Осим тога, он у Шабац доноси много тога што се у Србији прво могло срести и видети у Шапцу. Први пут се у Србији уместо традиционалних гусала или фруле могао звук клавира чути баш овде, а уместо пенџерли хартије угледати прозорско стакло, или провозати фијакером који је мамио уздахе шабачке господе. И још много које чега добио је Шабац у то време први или међу првима.

Изградњи Јевремовог конака, једне од најлепших зграда тадашње Србије, претходила је изградњи конака кнегиње Љубице у Београду, а и у архитектонском смислу му је био узор. Баш ту, у том здању, Јеврем је окупљао интелектуални крем ондашње Србије, подстичући и храбрећи њихово стваралаштво које је наилазило на неразумевање и отпор непросвећене и веома заостале средине, у чему му је помагала и његова образована кћерка Анка.

Оно што је највредније, а што је настало у Шапцу за време Јевремове владавине, свакако су, на понос Шапчана:

Окружна и варошка болница и апотека, 1826. године, прве у Србији; Основна школа 1826. године, прва у Србији после турске власти; „Главна школа”, односно гимназија која настаје 1837. године; Прве позоришне представе дају се 1840. године; Оснива се музичко друштво као претећа развијеног музичког живота у Србији — касарна, кафана итд. И по завршетку ере Јеврема Обреновића развој Шапца се динамично наставља. Сада он има велики значај као границни град кнежевине Србије према Аустроугарској. Огроман део трговине са овим моћним суседом Србија обавља преко Шапца. Извоз свиња, коња, говеда, шљива и других традиционалних српских производа, па чак и жира, иде преко шабачке царинарнице и луке, и оставља овом граду изврсне приходе. Шабац се у то време много брже развија и напредује у односу на многе друге градове у Србији. Коначно и потпуно ослободење од турске власти Шабац, као и Србија, дочекује 1867. године, када и последњи турски војник напушта тврђаву на Сави.

Овај догађај са одушевљењем је дочекало становништво Шапца, сада већ у великој већини српско, и ускоро се губе и последњи трагови вековног турског присуства на овим просторима.

Hotel Pariz
Шабац 1904. година.

Другу половину XIX века у развоју Шапца обележио је његов веома убрзани развој. Нарочито је развијена трговина, јављају се почетни облици индустријске производње, као и традиционална пољопривреда. Шабац се, уз Београд и Крагујевац, дефинитивно утврђује као један од најзначајнијих српских градова. У урбанистичком смислу он такође напредује. На просторима некадашњих мочвара које се исушују, ничу нове стамбене и пословне зграде. Све више је шапчана који прихватају моделе живота европске цивилизације. Због свог тако убрзаног развоја и полета којим је одисао, као и развијеног кафанског живота, заслужио је назив „Мали Париз”. Шапчани су у то време могли да читају своје новине, и то од 1883. године, а од 1909. још 11 листова.

На размеђи векова Шабац достиже свој пуни просперитет. Граде се велелепне породичне куће у центру града, летњиковци у околини, а све то са примереним стилом и укусом који је диктирала тадашња Европа. Шабац је један од првих градова у Србији где су у кафану, углавном недељом пре подне, са својим каваљерима ишле и даме, што је до тада била само мушка привилегија а за жену готово незамислива срамота. Начин одевања и опхођења код градске господе већ је увелико као у великим пречанским варошима које су још увек узор. Почетком века на улицама се могу видети већ и по неки аутомобил и „велосипед”. Градски живот постаје пријатна комбинација рада, одмора и забаве, а исти се удисао пуним плућима. Добру илустрацију оваквог шабачког мераклијског и боемског начина живота имамо у стиховима песника Драгише Пењина:

„Кад је деда лумповао, на три шора и два сквера, возили су штап и шешир два посебна фијакера”

Шабац у Првом светском рату

Sabac razoren austrougarskom artiljerijom Avgust 1914
Аустроугарска артиљерија је разорила Шабац, август 1914.
Spomenik i fontana Šabac 001
Споменик шабачким одликовањима из Првог светског рата

Овакву готово идиличну слику прекида страховита катастрофа оличена у Првом светском рату. Велике војне операције које су се током четири ратне године догађале на овим просторима, као и крвожедна освета аустроугарске солдатеске због изгубљених битака на бојном пољу, кулминирале су страховитим страдањем Шапца и његове околине. Град порушен, попаљен и опљачкан, села у околини такође. Народ, што побијен, што расељен, измрцварен и оболео, у великој материјалној беди, са болном радошћу дочекује слободу 1918. године. Од предратних 14.000 становника, једва да је у животу остало 7000, а и број постојећих кућа је био више него преполовљен. Непријатељ није поштедео чак ни шабачку цркву. Колика је утеха што се овај град опет издвојио у Србији, али сада по страдалаштву, и по своја три јединствена ордена добијена за ратне заслуге: француски Ратни крст са палмом (1920), чехословачки Ратни крст (1925) и Карађорђева звезда.

После свог великог пострадања Шабац је назван, као пандан славном француском граду, „Српски Верден”.

У непосредној близини града, на обронцима планине Цер, догодила се чувена Церска битка, августа 1914. године. Величанствена победа српске војске под командом генерала Степе Степановића, који тада бива унапређен у звање војводе, прва је савезничка победа у Првом светском рату. Колико се ова војна победа урезала у биће Србиново, нека илуструје чињеница да се данас, 85 година касније, ни једна свадба нити друго весеље не могу замислити у Србији без звука „Марш на Дрину” и његових речи:

„У бој крените јунаци сви, крен'те и не жал'те живот свој Цер нек види бој, Цер нек види бој а нека Дрина, снагу храбрости јуначку руку оца, сина…”

Šabac internment camp
Немачки војници и Усташе током 1941. воде колону Срба у затворенички логор у Шапцу

Период између два светска рата

У периоду између Првог и Другог светског рата он је ипак успевао да се развија и расте, и то пре свега, захваљујући веома развијеном занатству, трговини, пољопривреди… Пред сам крај тог периода, 1938. године, у Шабац је премештена Хемијска индустрија „Зорка” која је дотле радила у Суботици (пуштена у рад 8. новембра те године), највећа хемијска индустрија у Краљевини Југославији[3]. Она ће обележити каснији вишедеценијски период развоја града и постати готово синоним за Шабац.

Како се после највећих катастрофа живот ипак наставља даље, тако је и Шабац наставио свој послератни живот у новој држави и у нешто измењеним околностима. Та промена огледа се највише у чињеници да се државна граница сада померила знатно на север, а Шабац је остао у унутрашњости. Неке привилегије које је до тада имао неповратно су нестале и капитал се више није у оној мери сливао у овај град.[4]

Шабац током Другог светског рата

После тек нешто више од две деценије мира и спокоја, ратни ужас поново захвата Европу, па самим тим и Шабац. Други светски рат свом својом жестином сручио се и на ове просторе, и већ у првој ратној години Шабац жестоко страда. Септембра 1941. године Немци брутално протерују око 5.000 Шапчана у сремачко село Јарак, где су били смештени у импровизованом логору. Са тог марша, „Крвавог марша”, како је касније назван, многи се никад нису вратили кући. Током рата у Шапцу је постојао концентрациони логор кроз који је за четири ратне године прошло око 25.000 грађана. Укупне жртве које је овај град дао током Другог светског рата износе око 7.000 људи. Слобода је коначно стигла 23. октобра 1944. године.

Модерни Шабац

Šabac, Trg šabačkih žrtava 09
Шабац, центар

Прве послератне године, као и у целој Југославији, обележене су великим полетом и ентузијазмом у изградњи и обнови ратом уништених добара. Носилац развоја модерног Шапца је све развијенија и снажнија хемијска индустрија, тј. фабрика „Зорка”. Убрзано се граде нова привредна постројења, уређује путна мрежа, спроводи електрификација… Уместо многих дотрајалих уџерица граде се нове модерне зграде. Нажалост, понешто што је давало дух старом Шапцу се и губи, али то је данак новом времену које као да није увек имало стрпљења да се бави емотивном страном живота. Седамдесетих година Шабац доживљава до тада невиђени процват. За неколико година у том периоду предузима се неколико капиталних подухвата који сасвим мењају изглед овог града. На некадашњој Бенској бари, мочварном тлу, на ком су се вековима гнездиле птице, а заправо само неколико стотина метара од центра града, ниче ново стамбено насеље. Нови бетонски мост преко Саве, Спортска хала „Зорка” са затвореним базеном и фудбалским игралиштем, Хотел „Слобода” „Б” категорије, Градски стадион, нове школе, обданишта, домови културе, аутобуска станица… Огроман број комфорних породичних кућа гради се како у самом граду, тако и на дотадашњој периферији Тријангли, Касарским и Шипурским ливадама, Летњиковцу… Насеља која су до тада физички била одвојена од Шапца по неколико километара сада почињу да се спајају са градом као што је случај са Думачом, Поцерским Причиновићем, Јевремовцем, Богосавцем, Мајуром итд. У последњих пет година Шабац се инфраструктурно веома развио. Савремени изглед, који га враћа некадашњем надимку „Мали Париз”, употпуњен лепим уређењем саме градске четврти, одаје слику модерног средњоевропског града.

Дана 22. маја 1999. године на Шабац је бачено 10 бомби и притом је погођен део касарне у ширем центру града и у том нападу је настрадала једна особа. Током маја 2014. Шабац је погодила велика поплава. Мобилисано је на хиљаду људи из Шапца и Србије како би се град изборио са поплавом.

Poplava šabac 2014 popović 12
Одбрана Шапца од поплаве мај 2014.

У Шапцу се налази пешачка зона са околним објектима значајним делима архитектуре.[5]

Према последњем попису из 2002. године, Шабац са својим градским, приградским и сеоским насељима, које припадају шабачкој општини, достиже цифру од око 130.000 становника, што га у домаћим условима чини веома значајним градом.

Током средњег века, на месту данашњег Шапца постојало је словенско насеље под именом „Заслон”, што је означавало некакав брег, узвишење, или заклон од водених непогода. Постојање овог насеља забележено је у дубровачким списима из 1454. године.

Етимологија имена

Име Шабац новијег је датума. Није поуздано утврђено када је настало и како је до данашњег имена града дошло. Постоји више теорија које покушавају да објасне појаву данашњег имена Шапца, али ниједна од њих није потврђена. Највероватнија је она која постанак Шапца тумачи везом са Савом: Сава — Савац — Шабац.

Климатске карактеристике

На подручју Шапца влада умереноконтинентална клима. Због отворености према Панонској низији његови низијски делови на северу су под утицајем панонске континенталне климе, а брежуљкасто планински југ и југозапад до 700 м надморске висине под утицајем планинске климе. Падавине представљају веома значајан климатски елеменат. Поред температуре ваздуха оне су од изузетног значаја за опстанак биљног света. Количина, као и годишњи и територијални распоред падавина су различити. Количина падавина се повећава од североистока ка југу и југозападу.

Шабац на обали реке Саве, а општина излази и на реку Дрину, међусобно повезане каналском мрежом и богатством подземних, пијаћих и геотермалних вода. Путно повезан, у близини Београда и Новог Сада, Лознице, Ваљева, Бијељине — можемо рећи у центру региона.

Привреда

Обележја привредног развоја града Шапца су: динамичност и позитиван друштвени производ. Позитивна кретања у привреди резултат су, између осталог: традиционално развијеног предузетништва са трговачким наслеђем, дуге традиције у индустријској производњи, великог броја успешно приватизованих предузећа, као и присуства страних инвеститора. Подршка локалне самоуправе и једноставност процедура представљају снагу економског развоја града.

Доминантне индустријске гране у привредној активности града су:

У Шапцу послује близу 4.500 привредних субјеката (3.000 предузетника). Приватна својина је доминантан облик власништва.

Финансијске услуге пружа 31 домаћа и страна банка и 6 осигуравајућих друштава.

Најснажнији страни инвеститори су Ју-ес Стил, Алианс Оне Тобако, Интерекс, Стада, Алас Интернационал, Интерсел, Меркатор, Метро.

Култура и уметност

Kcsabac
Културни центар
Sabacka biblioteka
Шабачка библиотека

Град Шабац има богату историју, са посебним нагласком на развој културе у граду. Кључни период на који се овај пројекат концептуално и тематски ослања је XIX век, период доласка Јеврема Обреновића на власт (1816. године) до светских ратова у којима је град претрпео велика уништења. Данас је град Шабац један од најразвијенијих у Србији, који је 2010. године добио званично признање у акцији „Општине и градови будућности”, поставши „Привредни град будућности”.

Млади у Шапцу проводе време на различите начине, град има тврђаву на реци и градску плажу, велики број фудбалских терена (више од 3 професионална), свака основна школа има салу за физичко и спортске терене, град има хиподром и градски стадион. Сви простори рекреације су простори окупљања младих. Постоје два већа парка и мноштво малих отворених простора намењених окупљању и игри. Постоји и отворени скејт парк, и мноштво отворених градских тргова и платоа који су састајалишта младих. Главна улица, која је предвиђена за одржавање програма овог пројекта је позната и као Корзо, и има традицију окупљања и проласка њоме дугу од када град постоји.

Од отварања Школе за уметничке занате, уметност је популарна међу младима у Шапцу, те постоји велико интересовање за све области визуелног уметничког стваралаштва. У организацији Удружења ликовних стваралаца Шапца редовно се одржавају изложбе младих стваралаца. Културна понуда града је богата, али се већина активности везаних за уметност (Октобарски Салон, програми КЦ, изложбе Музеја и КЦ, …) дешавају у затвореном простору. Од културних активности на отвореном највећи догађај је Шабачки летњи фестивал, који у програму има и излагачке активности, позоришне представе и биоскоп на отвореном. Сви ови садржаји (представе, концерти, манифестације) су веома посећени што говори да су млади заинтересовани за све што се дешава у отвореним просторима.[6]

Образовне и културно-уметничке институције у граду су:

Од 2010. године се у организацији УГ „Церски марш” одржава истоимена манифестација у част српских ратника, учесника Церске битке. У месецу августу се организује поход у дужини од 35 km од Шапца до Текериша, на Церу и код спомен костурнице се одаје пошта и помен погинулим ратницима.[7]

Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 025
Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 104
Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 177
Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 153
Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 198
Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 201

Саобраћај

ŽS 661-143 Šabac
Теретни воз напушта железничку станицу Шабац.

Шабац представља саобраћајни чвор регионалог значаја који има предуслов да прерасте у центар интегралног транспорта. Потеницјале у области саобраћаја представљају повољни природни услови за изградњу саобраћајне инфраструктуре, јер 98 % Општине чине равничарски и брежуљкасти терени испод 300 m надморске висине, са малим ограничењима за изградњу саобраћајница. Посебне повољности леже у близини ауто-пута Београд-Загреб, близини терминала ваздушог саобраћаја у Сурчину. Магистрални путни правци који се укрштају на подручју Општине су М19 (Београд-Обреновац-Шабац-Лозница-Мали Зворник) и М21 (Нови Сад-Рума-ауто-пут-Шабац-Ваљево-Ужице). Постоји развијена мрежа регионалних и локалних путева. Активна је и железничка пруга Рума-Шабац-Лозница-Мали Зворник-БиХ са станицом за путнички и теретни саобраћај у Шапцу. Општина је на пловном делу реке Саве и има могућност повезивања на речни саобраћајни систем Србије и Европе.

Друмски саобраћај

Дужина и стање путне мреже у Општини су:

  • магистрални путеви 59,5 km (сви асфалтирани)
  • регионални путеви 111,4 km (сви асфалтирани)
  • локални путеви 304,2 (асфалтирано 187,8 km)
  • некатегорисани путеви 2700 km (асфалтирано само око 20 km)
  • улице у граду 105 km

Бициклистичка инфраструктура

Бициклистичка стаза у Поцерској улици
Бициклистичка стаза у Поцерској улици

Изразито повољна конфигурација терена и навике становништва да користе бицикл као превозно средство су свакако добар предуслов да се бициклистичком саобраћају обезбеди неопходан простор у градском урбаном подручју Шапца.[8] У граду постоје три функционалне бициклистичке стазе укупне дужине 2,5 км и налазе се дуж делова улица Поцерске и 6. пука, док је трећа стаза самостална (невезана за ток улице) и пролази кроз Трг шабачких жртава.

Поред наведених стаза, у граду постоје бициклистичке траке (на коловозу) у улицама Краља Александра и Савској, укупне дужине 630 м (у једном смеру).

Раније је у Шапцу постојало више бициклистичких стаза, на чијем месту се сада налазе уздужна паркинг места за аутомобиле (пример Поп Лукине улице) или су у нефункционалном стању (пример улица Хајдук Вељкова и Војводе Путника).

Железнички саобраћај

ŽS 711 024
Нови воз ЖС ДМВ — 711 на линији Шабац — Рума, маја 2013.
ŽELEZNIČKA STANICA ŠABAC1
Железничка станица

Кроз Шабац пролази железничка пруга која спаја Руму (која се налази на коридору X) и преко Шапца, Лознице и Зворника прелази реку Дрину и повезује Србију са БиХ. Крак који је повезивао ову пругу са Богатићем (Петловача — Богатић) је угашен. Пруга се у последње време користи скоро искључиво за транспорт робе и сировина (за потребе фабрике Зорка Шабац) а транспорт путника је скоро занемарљив. Шабац има проблем неповољне локације железничке станице и неповољно (за град и железницу) прикључење источне радне зоне на железничку пругу. Северна радна зона није прикључена на железницу.

Најважнији текући проблеми опоравка и развоја овог сектора су: дотрајалост инфраструктуре, недостатак вучних и возних средстава, недостатак савремених информационих средстава, недостатак и неусаглашеност прописа који би убрзали процес рада на свим нивоима, неадекватна организација самог система железнице, а нема довољне примене савремених техника у грађењу и одржавању пруга. Расположиви технички капацитет се користи 50-60 % а радно време упослених 50 %.

Потенцијали леже у саобраћајно географски положају региона, постојећој инфраструктура и могућности релативно брзе ревитализације инфраструктуре, возила и других постројења.

Водни саобраћај

Поред Дунава, река Сава је наша најзначајнија водна саобраћајница. Кроз Шабац протиче река Сава која је пловна на овом делу и која чини да је Шабац преко Дунава повезан са већином речних пловних праваца у Европи и даље са Црним морем.

Потенцијали су у саобраћајно географском положају региона, као и чињеница да не постоје отворене луке и пристаништа за међународни саобраћај на реци Сави у Србији. Одржавање и обележавање реке Саве је веома слабо, те је стање пловног пута веома лоше, услови пловидбе тешки, а безбедност пловидбе сведена на веома низак ниво. Шабац нема луку, али има пристаниште које организационо припада ХК ; водни саобраћај РПК Ваљево се одвија преко овог пристаништа (у претходним годинама се преко овог пристаништа вршио претовар концентрата цинка, цинка у блоку, сировог сулфата и каљеве соли) Гравитационо подручје пристаништа Шабац покрива Мачвански округ, део Срема и источни део Републике Српске, оспособљено је за претовар током целе године и располаже са две дизалице носивости 5 односно 6 тона. Пристаниште има железничку инфраструктуру и сопствене локомотиве Проблеми и ограничења развоја леже првенствено у недостатаку инвестиционих средстава. Такође, није урађена категоризација реке Саве као међународног пловног пута. Корито реке Саве није регулисано за пловидбу при ниском водостају. Габарити пловног пута за реку Саву нису утврђени.[9]

Тренутна административна структура

Arambašića kuća
Арамбашића кућа

Познати Шапчани (по години рођења)

Зграда „Борова“ - детаљ
Детаљ са фасаде зграде у центру Шапца — Крсмановићева кућа (Зграда „Борова”)

У периоду који обухвата развој града током XIX и XX века, Шабац даје знатан број личности из различитих области, од културе, образовања, спорта и научног стваралаштва. Истичу се:

Образовање

Писменост становништва је на завидном нивоу уз већи број високо образованих и креативних појединаца способних да дају свој допринос развоју шире друштвене заједнице уз традиционално врло развијено предузетништво представљају велику снагу општине.

Основне школе

У Шапцу има 12 потпуних основних школа и једна специјална основна школа. Број ученика обухваћених основним школовањем је 11566, а наставника има 627 (са вишом школом 456, са факултетским образовањем 164 и 5 магистара).

OŠ Janko Veselinović Šabac

Основна школа „Јанко Веселиновић”

OŠ Jevrem Obrenović Šabac 001

Основна школа „Јеврем Обреновић”

OŠ Laza K. Lazarević, Šabac 001

Основна школа „Лаза К. Лазаревић”

OŠ Vuk Karadžić, Šabac 001

Основна школа „Вук Караџић”

OŠ Stojan Novaković Šabac 001

Основна школа „Стојан Новаковић”

OŠ Nata Jeličić Šabac 003

Основна школа „Ната Јеличић”

Средње школе

У Шапцу има 8 средњих школа.

Високошколске установе

У Шапцу има 3 државне Високе школе струковних студија.

  • Висока пољопривредна школа струковних студија
  • Висока медицинска и пословно-технолошка школа струковних студија (Стари назив: Висока технолошка школа струковних студија)
  • Висока школа струковних студија за образовање васпитача[11]

Шабачки медији

Туризам

Шабачка тврђава 1
Шабачка тврђава

Туристичка организација општине Шабац, правни је наследник некадашњег Туристичког савеза општине Шабац. У овом облику организације постоји од 1995. године. Њена права активност почиње да се реализује од пролећа 1996. године. Њене функције унапређењу туристичке понуде Шапца су бројне и разноврсне. Најважније су следеће:

  • Очување, заштита и валоризација туристичких вредности на нивоу општине и града Шапца,
  • Иницирање и осмишљавање нових активности на унапређењу квалитета туристичке понуде Шапца,
  • Координација активности разноврсних субјеката који чине туристичку понуду и обједињавање у јединствен туристички производ Шапца,
  • Организација информативно-пропагандне делатности као и промотивна функција,
  • Организација најзначајнијих туристичких манифестација на нивоу Општине као што су: Фестивал цвећа „Руже Липолиста”, Међународни пливачки маратон „Јарак-Шабац”, „Чивијада”, „Дани ракије”[13] и друге,
  • Осмишљавање, издавање и дистрибуција сувенира Шапца,
  • Анимација сеоских домаћаинстава у циљу развоја сеоског туризма на нивоу Општине, као и других видова туризма,
  • Сарадња са туристичким организацијама градова и општина као и са Туристичком организацијом Србије,
  • Представљање туристичке понуде Шапца на сајмовима туризма, туристичким берзама и туристичким манифестацијама у земљи и иностранству.

Занимљивости

Спорт

Најпознатији спортски колектив из Шапца је Рукометни клуб Металопластика, двоструки освајач Купа европских шампиона и вишеструки првак државе. У Суперлиги Србије такмичи се и Женски рукометки клуб Медицинар, првак државе у сезони 2016/17.

Што се осталих колективних спортова тиче, у највишем рангу државног такмичења наступају Фудбалски клуб Мачва, Ватерполо клуб Шабац и Женски кошаркашки клуб Шабац.

Значајне успехе током последњих деценија постизали су шабачки кајакаши. Кајак клуб „Зорка-Колор” је вишеструки државни првак, а изнедрио је и велики број репрезентативаца.

Од спортске инфраструктуре истичу се Хала спортова Зорка, стадион ФК Мачве и Градски базен.

Шабачки спортисти учесници олимпијских игара

Демографија

Хотел Слобода у Шапцу.jpeg
Хотел Слобода.
Шабачки кафићи
Шабачки кафићи.

У насељу Шабац живи 44704 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,7 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 19585 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[14]
Година Становника
1948. 16.243
1953. 19.894
1961. 30.352
1971. 42.075
1981. 52.177
1991. 54.637 53.653
2002. 55.163 57.313
2011. 53.919
Етнички састав према попису из 2002.‍[15]
Срби
  
52.351 94,90 %
Муслимани
  
489 0,88 %
Југословени
  
374 0,67 %
Роми
  
151 0,27 %
Црногорци
  
148 0,26 %
Хрвати
  
107 0,19 %
Македонци
  
61 0,11 %
Мађари
  
50 0,09 %
Горанци
  
39 0,07 %
Словенци
  
19 0,03 %
Руси
  
9 0,01 %
Украјинци
  
8 0,01 %
Словаци
  
8 0,01 %
Румуни
  
8 0,01 %
Немци
  
8 0,01 %
Бугари
  
8 0,01 %
Бошњаци
  
8 0,01 %
Чеси
  
5 0,00 %
Русини
  
5 0,00 %
Албанци
  
4 0,00 %
Буњевци
  
2 0,00 %
непознато
  
759 1,37 %

Партнерски градови

Галерија

Bibliotekasabacka

Шабачка библиотека

Gj1

Господар Јевремова улица

Gj2

Шабачки културни центар

Zgrada Trijumf, Šabac 003

Зграда „Тријумф”

Šabac, bolnica 001

Фонтана у кругу болнице

Dunjića kuća Šabac 001

Дуњића кућа

Hotel Sloboda Šabac 002

Хотел „Слобода”

Zgrada pozorišta Šabac 002

Зграда позоришта

Zgrada pošte Šabac 005

Зграда поште

Zgrada opštine Šabac

Зграда општине

Šabac, Šabačka tvrđava 004

Шабачка тврђава

Šabac, 26.08.2016. 008

Кафана „Шаран”

Šabac, Letnjikovac 007

Водоторањ на Летњиковцу

Gradski trg, Šabac 09

Нови градски трг

Gradski trg, Šabac 13

Нови градски трг

Former Šabac synagogue

Зграда старе шабачке синагоге

Види још

Референце

  1. ^ Шабац град тврђава, Илустрована историја града Шапца.83,84,85
  2. 2,0 2,1 Новаковић, Стојан. Белешке к историји Шапца и шабачке владичанске столице. 1887.
  3. ^ Време, 8. нов. 1938, стр. 7 digitalna.nb.rs
  4. ^ Године које су појеле „Зорку” („Политика”, 13. новембар 2018)
  5. ^ Пешачка зона у Шапцу — музеј српске архитектуре („Новости”, 10. јун 2013)
  6. ^ Култура сећања — Шабац Архивирано на сајту Wayback Machine (март 25, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 30. април 2013.
  7. ^ „Церски марш”. УГ "Церски марш". Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2016. Приступљено 18. 10. 2016.
  8. ^ План генералне регулације „Шабац” (strana 77 u dokumentu, tj. 88 u PDF fajlu) http://www.plansabac.co.rs/fajlovi/tekst/pgr%20sabac.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 27, 2013) (на језику: енглески)
  9. ^ Званична презентација Града Шапца — саобраћај Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 11, 2014) (на језику: енглески), Приступљено 30. април 2013.
  10. ^ Živanović 2004.
  11. ^ Званична презентација Града Шапца — образовање Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 26, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 30. април 2013.
  12. ^ Подринске новине/Интернет презентација
  13. ^ Шабац: Празник за љубитеље ракије (Б92, 2. новембар 2012), Приступљено 30. април 2013.
  14. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  15. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  16. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Спољашње везе

Битка за Шабац

Битка за Шабац се одиграла од 22. септембра до 24. септембра 1941. године између партизанско-четничких снага и Немаца током устанка у Србији за време Другог светског рата. Командант операција напада на Немаце у Шапцу био је артиљеријски капетана прве класе Драгослав Рачић који је располагао са око 2.750 бораца за напад на град. Немци су се бранили са око 1.000 војника који су били добро утврђени у граду. Устаничке снаге опколиле су Шабац и покушавале су да током више напада заузму центар града и да освоје млин „Јединство“, које је било најјаче немачко утврђење. Немци су се током борби добро бранили, покушали су више безуспешних пробоја из обруча, успели су да одбране прилазе мосту, чиме су избегли потпуно опкољавање од устаника, мост на Сави је за Немце био од велике важности јер су преко њега очекивали појачање и помоћ од 342. дивизије. По подне 24. септембра 1941. године 342. немачка пешадијска дивизија, праћена усташама прелази мост преко Саве и разбија устанички обруч, који потом почињу да се повлаче према планини Цер. Немци су после битке за Шабац у знак одмазде за губитке које су им устаници нанели извршили ратни злочин према српском цивилном становништвом, стрељавши око 2.100 грађана Шапца и Мачве. Наступ 342. дивизије у борбама за Шабац означио је почетак велике немачке офанзиве на устаничку територију.

Влашић (брдо)

Влашић је брдо у западној Србији, између река Велике Цернице, Јадра и Тамнаве, са врховима од 424 до 462 метра. Подножјем и преко њега воде друмови Лозница—Ваљево, Шабац—Љубовија и Шабац—Осечина. Већим делом је обрасло листопадном шумом.

Град Шабац

Град Шабац је град у Мачванском округу на западу Србије. По подацима из 2004. град заузима површину од 795 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 60653 ha, а на шумску 10037 ha). Средиште града као и округа је градско насеље Шабац. Граду Шапцу припада 52 насеља. По подацима из 2011. године у граду Шапцу је живело 115884 становника. По подацима из 2012. природни прираштај је износио -5,6‰, а број запослених у граду износи 27932 људи. У граду се налази 60 основних и 8 средњих школа.

Грб Шапца

Грб Шапца постоји у три нивоа.

Лука Лазаревић

Лука Лазаревић (Свилеува, 1774 — Шабац, 29. април 1852) био је српски јунак, војвода, великан Првог српског устанка и православни свештеник (поп).

Мачва

Мачва је географски регион у Србији. Највећи део Мачве се налази у северозападном делу уже Србије (у Мачванском округу), док се мањи северни део административно налази у Војводини (у Сремском округу). Највећи град Мачве је Шабац. Мачва обухвата површину од 800 km² са 150.000 становника.

Мачвански управни округ

Мачвански управни округ је један од округа Републике Србије. Округ се налази у западном делу државе, а има укупно 297.778 становника (по попису из 2011. године). Седиште округа је у граду Шапцу.

Мајур (Шабац)

Мајур је приградско насељено место у Граду Шапцу у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 7031 становника.

Овде се налазе Црква Светог Марка у Мајуру и Спомен костурница у Мајуру.

Народни музеј Шабац

Народни музеј Шабац је основан 1934. године, када је радио у саставу ШНКЧ. Рад је обновљен 1955. године. Смештен је у згради Шабачке полугимназије, саграђене 1857. године, која је проглашена спомеником културе од великог значаја. Основна делатност музеја је заштита покретних културних добара. Располаже простором од 1033 m2, међутим то је недовољно. У њему је запослено укупно 13 радника, од чега је 7 стручних. Уметнички предмети, којих има око 121.000, разврстани су у 15 музејских збирки.Прикупљање и чување старина у овом делу Србије започиње крајем 19. и почетком 20. века у окриљу Шабачке гимназије.

На другој седници Управног одбора Шабачке народне књижнице и читаонице, 20. јуна 1934. године, донета је одлука да се оснује Музеј. У згради некадашње кафане „Мира-Маре“ у Масариковој улици, Музеј је добио свој простор.

Одлуком Народног одбора општине Шабац од 11. јануара 1955. године оснива се Градски музеј као посебна установа, а 1960. године дотадашња зграда Гимназије додељује Музеју на коришћење.

Укупна површина зграде музеја износи 1034 m2, од чега изложбени простор заузима 800 m2, депои 120 m2, а канцеларије 114 m2.

Стручни рад у Музеју се остварује кроз активности појединих одељења: археолошког, историјског, етнолошког, одељења за историју уметности и одељења за нумизматику и документацију.

Шабачки музеј је добитник дипломе Етнографског музеја у Београду, спомен медаље Народног музеја у Београду и дипломе Међуопштинског историјског архива у Шапцу.

Операција Мачва

Операција Мачва или Операција чишћења лука Сава - Дрина је била велика немачка операција против устаничког жаришта у области Мачве и Шапца, током устанка у Србији 1941. године.Операција је трајала од 26. септембар до 10. октобар 1941. године. Немци су за операцију одвојили знатне снаге и проводили је са беспримерном суровошћу и безобзирношћу. У свом наступању 342. пешадијска дивизија Вермахта прегазила је партизане и четнике који су им се нашли на путу, безобзирно уништавајући цивилно становништво.

Био је то увод у операције познате под називом прва непријатељска офанзива.

Прњавор (Шабац)

Прњавор је насеље у Србији у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 3931 становника. До 1965, године је ово насеље било седиште Општине Прњавор коју су чинила насељена места: Бела Река, Дуваниште, Липолист, Петковица, Петловача, Прњавор, Рибари, Скрађани, Слепчевић, Змињак (после укидања општине припојени општини Шабац); Чокешина и Ново Село (после укидања општине припојени Општини Лозница).

У Прњавору је рођен Драгутин Лазаревић Цакан , југословенски атлетичар, државни рекордер у скоку удаљ и државни репрезентативац.

У селу се налази Спомен капела са костурницом, која представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

РК Металопластика

РК Металопластика је рукометни клуб из Шапца. Клуб је основан 1958. године и тренутно се такмичи у Суперлиги Србије.

Списак позивних бројева у Србији

Ово је списак позивних бројева у Србији. Међународни позивни број за Србију је +381.

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Списак споменика културе у Мачванском округу

Следи списак знаменитих места у Мачванском округу.

ТВ Ас

ТВ Ас је српска локална телевизија. Телевизијска кућа се налази у Шапцу, у улици Краља Милана бр.9. Сигналом покрива: Мачву, Поцерину и Подриње. Сигнал шаље са планине Цер. У склопу телевизије је регионални радио Ас Радио свој програм емитује на фреквенцији 99,3 Mhz, a телевизија на 52 uhf и 51 uhf. Радио и телевизију је могуће пратити и путем интернета (www.rtvas.rs), тако да је доступна целом свету. Радио је почео са радом 18. септембра 1994. године, а телевизија 25. септембра 1998. године.

ТВ Шабац

Радио-телевизија Шабац је српска телевизија у Шапцу. Основана је 1994. године. Обухвата регионе Мачву, Поцерину и Подриње. Власник телевизије је Скупштина града Шапца, а одговорно лице је Љубомир Подунавац. Телевизија има едукативни и информативни циљ. Свој програм емитује од 08:00 до поноћи. У склопу телевизије је Радио Шабац.

ФК Мачва Шабац

ФК Мачва је фудбалски клуб из Шапца, Србија. Тренутно се такмичи у Суперлиги Србије.

Клуб је основан 1919. године, а боје клуба су црвена, црна и бела. Утакмице игра на градском стадиону у Шапцу, који има капацитет за око 10.000 гледалаца.

Цер (планина)

Планина Цер налази се у северозападном делу Србије. Од Шапца је удаљен 35 km, а од Београда 100 km. Цер лежи на 689 m/нв, а дуг око 15 km.

Насељена места града Шапца
Већа градска насеља на обалама реке Саве
Словенија
Хрватска
Босна и
Херцеговина
Србија
Више од милион
  • становника
Између 100.000 и
  • милион становника
Између 50.000 и
  • 100.000 становника
Између 20.000 и
  • 50.000 становника

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.