Чока

Чока (мађ. Csóka) је градско насеље у Србији у општини Чока у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 4028 становника.

Овде се налазе Римокатоличка црква у Чоки и Српска православна црква у Чоки.

Чока
Csoka1
Католичка црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаЧока
Становништво
 — 2011.Пад 4028
 — густина95/км2
Географске карактеристике
Координате45°56′20″ СГШ; 20°08′22″ ИГД / 45.938833° СГШ; 20.139333° ИГДКоординате: 45°56′20″ СГШ; 20°08′22″ ИГД / 45.938833° СГШ; 20.139333° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина86 м
Површина49,3 км2
Чока на мапи Србије
Чока
Чока
Чока на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23320
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Прошлост

Чока је 1764. године православна парохија у Чанадском протопрезвирату.[1]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године у свом извештају констатовао да место "Чоха" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[2] Када је 1797. године пописан православни клир ту су три свештеника. Пароси, поп Атанасије Мијић (рукоп. 1759) знао је само српски језик, а поп Максим Николајевић (1779) поред српског и румунски језик. Његов сродник, млади капелан Алексије Николајевић (1795) знао је српски и мађарски језик.[3]

Демографија

У насељу Чока живи 3799 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,6 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 1802 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 4.115
1953. 4.342
1961. 4.770
1971. 5.214
1981. 5.414
1991. 5.244 5.187
2002. 4.707 4.839
2011. 4.028
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Мађари
  
2.240 55,61 %
Срби
  
1.449 35,97 %
Роми
  
57 1,41 %
Југословени
  
55 1,36 %
Хрвати
  
24 0,59 %
Муслимани
  
15 0,35 %
Албанци
  
9 0,22 %
Словаци
  
9 0,22 %
Црногорци
  
9 0,22 %
Македонци
  
8 0,19 %
Словенци
  
7 0,17 %
Горанци
  
5 0,12 %
Немци
  
5 0,12 %
Буњевци
  
3 0,07 %
Румуни
  
1 0,02 %
Руси
  
1 0,02 %
Украјинци
  
1 0,02 %
Остали
  
8 0,19 %
Регионална припадност
  
24 0,59 %
Неизјашњени
  
128 3,17 %
непознато
  
15 0,37 %
укупно: 4.028

Име

Постоје 2 могуће теорије како је Чока добила своје име.

Прва и мање вероватна је да је име добила од птице Чока, док друга, која је вероватно тачна, нам говори да је име дато по првој породици која је населила Чоку у почетку 13. века.

Види још

Референце

  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  5. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Јазово

Јазово (мађ. Hódegyháza) је насеље у Србији у општини Чока у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 742 становника. Близу села протиче река Златица.

Овде се налази Јазово (слатинско станиште).

Ла Чока (Отон П. Бланко)

Ла Чока (шп. La Choca) насеље је у Мексику у савезној држави Кинтана Ро у општини Отон П. Бланко. Насеље се налази на надморској висини од 10 м.

Општина Чока

Општина Чока је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Севернобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 321 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 29491 ha, а на шумску 477 ha).

Седиште општине је град Чока. Општина Чока се састоји од 8 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 13835 становника, а по попису из 1991. је било 15107 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -11,5‰, а број запослених у општини износи 1.912 људи. У општини се налази 7 основних и 1 средња школа.

Остојићево (Чока)

Остојићево (мађ. Tiszaszentmiklós) је насеље у Србији у општини Чока у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2324 становника.

Падеј

Падеј (мађ. Padé) је насеље у општини Чока, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2376 становника.

Потисје (област)

Потисје, као географска област може имати два значења:

У ширем значењу, Потисје је целокупна област у сливу реке Тисе, која обухвата делове Украјине, Румуније, Мађарске, Словачке и Србије;

У ужем значењу, Потисје је област у сливу реке Тисе на подручју Србије, у оквиру Војводине.

Прати дела Чока (Маса-Карара)

Прати дела Чока је насеље у Италији у округу Маса-Карара, региону Тоскана.

Према процени из 2011. у насељу је живело 22 становника. Насеље се налази на надморској висини од 186 м.

Радио у Србији

Јуна 1915. године је у Нишу постављена прва радио-телеграфска станица, са снагом од 10 KW, којом се одржавала веза између српске владе и Врховне команде. После упада бугарске војске из правца Пирота, и услед надирања аустроугарске војске, станица је демонтирана и премештена у Косовску Митровицу. Октобра 1915. године, због повлачења српске војске, станица је уништена како не би пала у руке непријатељу.

Јула 1923. године, Краљевина Југославија донела је правилник којим се уводи радио-претплата и обавеза пријављивања радио-пријемника. Септембра 1924. године, у радио-телеграфском центру у Раковици код Београда, успешно је обављен пробни радио-пренос концерта. 1. октобра 1924. године, Радио Београд је званично почео музички и говорни програм да одашиље у етар. Прва емисија био је, заправо, пренос концерта који су извели чланови Београдске опере.Захваљујући малом броју попуњених таласних дужина, програм Радио Београда је ускоро преко дана могао да се чује у читавој Краљевини Југославији, а ноћу је досезао и до слушалаца у иностранству.Радио Београд се огласио истог дана када и Радио Беч, а пре Радија Москва, Радија Токио, Радија Пекинг и радио-станица у Мађарској, Пољској и Румунији.Од 24. марта 1929, Радио Београд почиње са редовним емитовањем свог програма из зграде Српске Академије Наука. Касније се јавља и Краткоталасна станица Београд, која је емитовала из зграде тадашњег Министарства Шума и Руда (сада Министарство спољних послова).

Други светски рат ће прекинути емитовање државног радио-програма у Београду. За време рата, у Београду ради немачка радио-станица, која је давала и програм на српском језику. Наставак садашњег Радио Београда је уследио после ослобођења, 10. новембра 1944. Тај дан је уједно и дан Радио телевизије Београд, који је преузела и Радио телевизија Србије.

Радомир Наумов

Радомир Наумов (Чока, 12. мај 1946 — 22. мај 2015) био је министар вера у влади Војислава Коштунице. У претходној влади је обављао дужност министра рударства и енергетике.

Севернобанатски управни округ

Севернобанатски округ се налази у северном делу Републике Србије и има површину од 2.329 km². Има укупно 147.770 становника (Попис из 2011.), а седиште округа је у граду Кикинда.

Специјални резерват природе Пашњаци велике дропље

Специјални резерват природе Пашњаци велике дропље простире се на укупној површини од 6774 хектара и налази се на подручју општина Кикинда и Чока. Категорисан је као природно добро од изузетног значаја (I категорија), а према класификацији IUCN-а, налази се у IV категорији (Станишта и друга управљана подручја).

Списак позивних бројева у Србији

Ово је списак позивних бројева у Србији. Међународни позивни број за Србију је +381.

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Списак споменика културе у Севернобанатском округу

Следи списак знаменитих места у Севернобанатском округу.

Стојан Комљеновић Чока

Стојан Комљеновић Чока (Велики Градац, код Глине, 1920 — Вировитица, 12. фебруар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Територијална организација Србије

Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине: општине (њих 145), градови (28) и Град Београд (тј. 174 јединице локалне самоуправе) и аутономне покрајине — као облици територијалне аутономије.

Територију локалних самоуправа чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ових јединица локалне самоуправе. Границе јединица локалне самоуправе утврђене су границама одговарајућих катастарских општина са њене територије.

Насељено место је део територије јединице локалне самоуправе, који има изграђене објекте за становање и привређивање, основну комуналну инфраструктуру и друге објекте за задовољавање потреба становника који су ту стално настањени. Насељено место може бити у саставу само једне јединице локалне самоуправе.

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника.

Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника, а изузетно и мање. Територија града може бити подељена на градске општине.

Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са законом.

Регион Београда (Град Београд) има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину Града Београда, градоначелника Града Београда, Градско веће Града Београда и Градску управу Града Београда. Територија Града Београда је подељена на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела Града Београда на градске општине утврђује се Статутом Града Београда.

Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби.

Црна Бара (Чока)

Црна Бара (мађ. Feketetó) је насеље у Србији у општини Чока у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 437 становника.

Чока-Бока (Јаши)

Чока-Бока (рум. Cioca-Boca) је насеље је у Румунији у округу Јаши у општини Скеја. Oпштина се налази на надморској висини од 153 m.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.