Човек

Човек (Homo sapiens, првенствено подврста Homo sapiens sapiens), живо биће које има високо развијен мозак способан за апстрактно размишљање, говор, решавање проблема, интроспекцију и сл. Данашњи човек развио се пре око 200.000 година на простору Африке.[3] Људска популација је у 2011. години премашила број од 7 милијарди становника.[4] Човек је мисаоно биће (може закључивати, цртати, размишљати), друштвено биће (живи у друштву), духовно биће (разликује добро од зла) и природно биће (део је живе природе). Сви људи заједно називају се човечанство или људски род.[5][6]

Модерни људи су једини преостали чланови хомининског клада, гране великих човеколиких мајмуна карактерисаних усправним држањем и бипедалном локомоцијом, спретношћу руку и знатном употребом оруђа, и генералним трендом ка већим, комплекснијим мозговима и друштвима.[5][7] Рани хоминиди, као што су аустралопитецини чији мозгови и анатомија су у многим погледима сличнији нечовеколиким мајмунима, се ређе сматрају и називају „људским“ него хоминидима из генуса Homo.[8] Неки од каснијих који су користили ватру, су заузимали већи део Евроазије, и од њих је постао[9][10] анатомски модеран Homo sapiens у Африци пре око 250.000 година. Постоји евиденција да су они почели да испољавају бихевиорални модернитет пре око 50.000 година, и да су мигрирали у сукцесивним таласима да би заузели[11] све сем најмањих, најсувљих, и најхладнијих предела. У задњих 100 година, та тенденција је даље проширена у облику перманентно насељених база у Антарктику, нафтних платформи, и орбитовања Земље. Ширење људи и њихове велике и растуће популације је имало дубок импакт на велике области животне средине и милионе природних врста широм света. Предности које обухватају тај еволуциони успех обухватају њихов релативно велики мозак са посебно добро развијеним неокортексом, префронталним кортексом и темпоралним режњевима, који омогућавају високе нивое апстрактног размишљања, језика, решавања проблема, друштвености, и културе путем друштвеног учења. Људи користе алате у далеко већој мери од било које друге врсте, и једина су постојећа врста која рукује ватром и кува своју храну, као што су и једина постојећа врста која се облачи и креира и користи бројне друге технологије и уметности.

Људи су јединствено адаптирани у коришћењу система симболичне комуникације, као што је језик и уметност за самоизражавање, размену идеја, и организацију. Људи креирају комплексне друштвене структуре састављене од многих сарађујућих и конкурентских група, од фамилија и мрежа сродстава до држава. Социјалне интеракције између људи су успоставиле екстремно широку разноврсност вредности,[12] друштвених норми, и ритуала, који заједно формирају базу људског друштва. Људска жеља да схвати и утиче на животну средину, и да објасни и манипулише феноменима, је била фондација за развој науке, филозофије, митологизе и религије. Научним истраживањем људи се бави антропологија.

Људи су почели да се баве седентарном пољопривредом пре око 12.000 година, припитомљавајући биљке и животиње, чиме су омогућили развој цивилизација. Људи су накнадно успоставили разне форме влада, религија, и култура широм света, уједињујући се унутар региона, што је довело до развоја држава и царстава. Брз напредак научног и медицинског разумевања у 19. и 20. веку је довео до развоја техонологија на бази погониских горива и побољшања здравља, узрокујући експоненцијални раст људске популације. До 2014. глобална људска популација је по процени била око 7,2 милијарди.[13][14]

Човек[1]
Временски распон: 0.195–0 Ma
Плеистоцен — данас
Human
Слика мушкарца и жене на оплати летилице у склопу мисије Пионiр 11
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Инфраред:
Парворед:
Натпородица:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Род:
Врста:
H. sapiens
Биномијално име
Homo sapiens
Linnaeus, 1758.
Подврсте
  • Homo sapiens idaltu White et al., 2003
  • Homo sapiens sapiens
Habitat-homo-sapiens
Ареал распрострањења
Синоними

Животни циклус

Пренатални развој

Да би настало ново људско биће потребан је сполни однос између мушкарца и жене, а у новије време могућ је настанак и путем вештачке оплодње. До зачећа долази спајањем сперматозоида и јајне ћелије у телу мајке. Настаје оплођено јаје које има 46 хромозома (23 од оца и 23 од мајке). Прва људска ћелија садржи сложен генетски нацрт сваке појединости попут пола, висине, боје коже итд. На ДНК-а записане су све потребне генетске информације за даљи развој. Њих има, толико колико би стало података у пет сетова Енциклопедије Британике. Много података записано је у јако минијатурном облику. Када би се на једно место сакупили сви генетски подаци с ДНК-а 5 милијарди људи, били би величине само две таблете.[15] Постепеним развојем од прве ћелије настаје ембрион, а након три месеца прераста у људски плод или фетус.

Од рођења до старости

Жена рађа дете након обично девет месеци трудноће, мада је могуће и превремено рађање у седмом или осмом месецу, међутим то је раздобље ризично за дететов живот јер му нису још потпуно развијени респираторни органи. Дететова плућа се развијају у 8. месецу трудноће, па ако се дете тад роди обично дође до компликација, док ако се роди у 7. месецу дете иде у инкубатор и плућа се развијају без шока и прекида.

Због спонтаног или намерног побачаја трудноћа се може прекинути. Рађање је процес зависан од величине детета и његове способности прилагођавања на породни канал за време спуштања, те о снази и правилности трудова, о отпору карлице и меких ткива дна карлице. Новорођенче је обично тешко 3-4 килограма и високо 50-60 центиметара.

Након прве године живота, новорођенче прелази у раздобље детињства. Рано детињство траје до 6. године живота, средње дјетињство до 9. године живота, а касно детињство до 12. године живота. Детињство је време почетка школовања.

За време пубертета долази до телесног, полног, психичког и других облика сазревања. Код девојчица догађа се прва менструација и овулација. Развијају се полни органи код оба пола. Адолесценција је раздобље након пубертета, током којег долази до даљњег развоја личности, осамостаљивања и сазревања. Раст тела углавном траје до 30. године, а полна зрелост досеже се од 12. до 15. године живота (пубертет).

У зрелом раздобљу живота, човек се остварује на пословном и породичном плану. Здрав и добро ухрањен човек у просеку доживи 70-80 година. Доказано је да максимални животни век износи 120 година.[16] Смрт је престанак биолошких функција. Висина већине одраслих људи износи између 150 и 200 центиметара, а маса између 50 и 90 килограма. Једна од врло битних особина човека је усправан ход.

Биологија

Anterior view of human female and male, with labels 2
Основна анатомска својства жене и мушкарца. На овим моделима је телесна длака и длака са лица мушкараца уклоњена и коса је скраћена. Женски модел има црвени лак за нокте на њеним ноктима ногу и носи прстен.
Uomo Vitruviano
Витрувијев човек, Леонардо да Винчијева слика која се често користи као симбол есенцијалне симетрије људског тела, и по аналогији целекопног свемира.

Већина аспеката људске физиологије је блиско хомологна кореспондирајућим аспектима животињске физиологије. Људско тело се састоји од ногу, торза, руку, врата, и главе. Одрасло људско тело се састоји од 100 билиона (1014) ћелија. Најчешће дефинисани телесни системи код људи су нервни, кардиоваскуларни, циркулаторни, дигестивни, ендокрини, имунски, покровни, лимфни, мускоскелетални, репродуктивни, респираторни, и уринарни систем.[17][18]

Људи, попут већине других човеколиких мајмуна, немају ектерне репове, имају неколико система крвних типова, имају одвојене палчеве, и сексуално су диморфни. Релативно мале анатомске разлике између људи и шимпанзи су резултат људског бипедализма. Консеквентно, људи су спорији на краћим растојањима, али су међу најбољим тркачима на дуге стазе у животињском царству.[19][20] Људска тања телесна длака и продуктивније знојне жлезде помажу у избегавању топлотног удара при трчању на дуге стазе.[21]

Консеквенца бипедализма је да људске жене имају уже порођајне канале. Конструкција људске карлице и прстију ногу се разликује од других примата. Негативни аспекат тих предности данашњег људског пелвиса је да је порођај тежи и опаснији него код већине друигх сисара, посебно имајући у виду већу главу људских беба у поређењу са другим приматима. То значи да се људске бебе морају окренути при пролазу кроз порођајни канал, до чега не долази код других примата, и то чини људе једином врстом чијим женкама је неопходна помоћ при порођају ради смањивања ризика. Делимично еволуционо решење је да се људски фетуси рађају мање развијени и да су рањивији. Бебе шимпанзи су когнитивно развијеније од људских до узраста од шест месеци, кад брз развој синапси људског мозга превазилази шимпанзе. Још једна разлика између жена и женки шимпанзи је да жене пролазе кроз менопаузу и постају неплодне деценијама пре краја њиховог живота. Све друге врсте човеколиких мајмуна могу да рађају до краја живота. Менопауза се вероватно развила јер је пружала еволуциону предност (дуже време бриге) за младе сроднике.[20]

Анатомија

Људско тело састоји се од глава|главе, удова и трупа. Они се састоје од органа и различитих ткива. Допуњују се чинећи људски организам. Кости и мишићи (који помоћу антагонистичког стезања и опуштања покрећу кости) човеку омогућују кретање. Главни део човековог костура чине кичма, која повезује кости удова, главе и трупа.

Људи се међусобно разликују по физичком изгледу и карактерним особинама.

Физиологија

Елементи у људском телу
код особе масе 60 kg
Елемент маса[22] Постотак атома[22]
Кисеоник 38.8 kg 25.5%
Угљеник 10.9 kg 9.5%
Водоник 6.0 kg 63.0%
Азот 1.9 kg 1.4%
Остали 2.4 kg 0.6%

Физиологија је наука о механичким, физичким и биохемијским функцијама људи. Физиологија се фокусира на органе и ткива. Проматра тело као групу система с међусобном интеракцијом, сваки с властитом комбинацијом функција и сврхом. Физиологија човека блиска је физиологији животиња па је много спознаја добијено експериментима на животињама. Анатомија и физиологија уско су повезана подручја: анатомија, истражује облике, а физиологија проучава функције, уче се заједно као део медицинског курикулума. Многе физиолошке променљиве (као ниво глукозе у крви, телесна температура, pH крви итд.) морају се одржавати у уским границама како би се одржало здравље. Превладавајућа тема физиологије је хомеостаза, одржавање стабилног унутрашњег окружења упркос вањским флактуацијама. Примарна функција многих органских система јест одржавање хомеостазе. На пример, мокраћни систем помаже контролирању количине воде у организму као и одржавање pH вредности крви и различитих отпадних продуката, а крвоточни систем осигурава ткивима сталну опскрбу кисеоником и храњивим материјама и уклања штетне продукте.

Проучавање промене физиолошких процеса у болести је патофизиологија.

Физичке особине

Подаци за просечног човјека:

Човјек има пол, па је или жена или мушкарац. За формирање детета је потребан полни однос између жене и мушкарца. Жена рађа дете након девет месеци трудноће. Новорођенче је тешко 3-4 килограма и високо 50-60 центиметара. Човек расте до 18-21. године, а полну зрелост досеже око 12-15. године (пубертет). Здрав и добро прехрањен човек у просеку доживи 70-80 година. Одрастао човек је висок између 1,5 и 2 метра, а тежи између 50 и 90 килограма.

Еволуцијски развој човека

World map of prehistoric human migrations
Миграција човека (п. н. е.)
Albrecht Dürer - Adam and Eve (Prado) 2
Албрехт Дирер, Адам и Ева
Anatomical Man
Анатомски човек

Данас је прихваћена теорија еволуције, која каже да се човјек развио из примата.

Раширен је и поглед на његов развој креационизам, псеудонаучна-теолошка теорија по којој је човек створен са сврхом. Како се једна теорија бави начином, а друга узроком човјековог настанка оне се, на први поглед, нужно не искључују.

Људска врста настала је пре 3,5 милиона година у источној Африци. Модерни човек настао је пре 400.000 година. Данас на Земљи живи више од 7 милијарди људи. Научници су прорачуном добили податак да је на Земљи до сада укупно живело око 106 милијарди 400 милијуна људи (бројем 106.400.000.000).[23]

Већина живи у Азији (61,3%). Затим следе обе Америке (Јужна Америка има 5,6%, а Северна 7,7% светског становништва), Африка (13%) и Европа (11,9%) и Океанија (0,5%).[24] Чак 2,5 милијарди људи живи у градовима. Некад је људски животни простор зависио од воде, животиња и обрадиве земље. Због развоја трговине, данас људи живе практично по целој планети. Једини људима стално ненасељени континент је Антарктик.

Човек прикупља информације кроз пет чула:

Општа група Уједињених нација прогласила је 1948. године Општу декларацију о правима човека, а 1989. године Конвенцију о правима детета.

Биолошки аспект

Биолошки, човек се класификује као врста homo sapiens (на латинском, "мудри човек" или "мислећи човек"), из рода homo (на латинском, "човек"); Homo sapiens је двоноги примат из натпородице Хоминоидеа, у коју спадају остали човеколики мајмуни: чимпанзе, гориле, орангутани и гибони. Од осталих примата их издвајају:

  1. Y-обликоване главне бразде на површини кутњака,
  2. безрепост, и
  • положај раменског (лопатичног) појаса (леђни, а не бочни).[25][26]

Човек има усправно тело, које му ослобађа горње удове за баратање предметима, и веома развијени мозак, који је у стању да врши апстрактно мишљење, говор, језик и интроспекцију. Чини се да се двоножно кретање еволуцијски развило пре енцефализације, тј. развоја великог мозга. Истраживање о пореклу двоногог хода и његове улоге у еволуцији људског мозга је још увијек у току.

  • Дивергенција ДНК секвенци човека и осталих хоминида (%)
Показатељ Човек — Чимпанза Човек — Горила Човек — Орангутан
Alu елементи 2
Некодирајуће секвенце хромозома Y 1.68 ± 0.19 2.33 ± 0.2 5.63 ± 0.35
Аутозомни псеудогени 1.64 ± 0.10 1.87 ± 0.11
Pseudogeni хромозома X 1.47 ± 0.17
Аутозомне некодирајуће секвенце 1.24 ± 0.07 1.62 ± 0.08 3.08 ± 0.11
Гени Кs 1.11 1.48 2.98
Интрони 0.93 ± 0.08 1.23 ± 0.09
Xq13.3 0.92 ± 0.10 1.42 ± 0.12 3.00 ± 0.18
Субтотал X хромозома 1.16 ± 0.07 1.47 ± 0.08
Гени Кa 0.8 0.93 1.96

Социолошки аспект

Социолошки, човек је суштински друштвено биће, као и већина примата. Људска бића стварају сложене друштвене структуре које сачињавају сарадничке (кооперативне) или такмичарске (компетитивне) групе. У ове спадају групе у распону од нације и државе па све до породице.

Статистика људског друштва
Укупан број људи 6.861.000.000[27] (august 2010)
Густина становништва 12,7 ст./km² на укупној површини Земље
43,6 ст./km² на копну
Највеће агломерације Токио, Мумбај, Сеул, Делхи, Мексико Сити, Истанбул, Њујорк Сити, Лагос, Јакарта, Сао Пауло, Осака, Шангај, Манила, Хонгконг-Шенџен, Лос Ангелес, Куала Лумпур, Колката, Техеран, Москва, Каиро, Чикаго, Буенос Аирес, Париз, Лондон, Тајпеј, Пекинг, Карачи, Дхака, Филаделфија, Рурска област, Торонто

Духовни, верски и културни аспект

Духовно, верски и културно, људска бића стварају и обогаћују своје унутрашње и вањске свјетове путем трагања за разумијевањем, употребом и манипулисањем науке и технологије, религије и митологије, обичаја и ритуала, естетских и друштвених вредности и норми - једном речју, духовних и културних активности.

Наука

Хуманистичке науке

Хуманистичке науке су оне науке којима је предмет човек. То су:

Природне науке

Неким природним наукама такође је предмет човек:

Галерија

Punjabi woman smile

Одрасла жена, Панџабкиња

HappyPensioneer

Старија жена

Pataxo001

Одрасли мушкарац, Pataxó индијанаца

Old man from Tajikistan

Старији мушкарац, Таџик

Референце

  1. 1,0 1,1 Groves C. (2005). Wilson, D. E.; Reeder, D. M, ур. Mammal Species of the World (3rd изд.). Baltimore: Johns Hopkins University Press. OCLC 62265494. ISBN 0-801-88221-4.
  2. ^ Global Mammal Assessment Team (2008). Homo sapiens. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 6. 4. 2014.
  3. ^ The Smithsonian Institution, Human Origins Program
  4. ^ U.N. Says 7 Billion Now Share the World
  5. 5,0 5,1 Goodman M, Tagle D, Fitch D, Bailey W, Czelusniak J, Koop B, Benson P, Slightom J (1990). „Primate evolution at the DNA level and a classification of hominoids”. J Mol Evol. 30 (3): 260—266. PMID 2109087. doi:10.1007/BF02099995.
  6. ^ „Hominidae Classification”. Animal Diversity Web @ UMich. Приступљено 9. 11. 2012.
  7. ^ „Hominidae Classification”. Animal Diversity Web @ UMich. Приступљено 25. 9. 2006.
  8. ^ Ian, Tattersall; Jeffrey, Schwartz (2009). „Evolution of the Genus Homo”. Annual Review of Earth and Planetary Sciences. 37: 67—92. doi:10.1146/annurev.earth.031208.100202.
  9. ^ Antón Susan C.; Swisher Carl C., III (2004). „Early Dispersals of homo from Africa”. Annual Review of Anthropology. 33: 271—296. doi:10.1146/annurev.anthro.33.070203.144024.
  10. ^ Erik, Trinkaus (2005). „Early Modern Humans”. Annual Review of Anthropology. 34: 207—30. doi:10.1146/annurev.anthro.34.030905.154913.
  11. ^ McHenry, H.M (2009). „Human Evolution”. Ур.: Ruse, Michael; Travis, Joseph. Evolution: The First Four Billion Years. Cambridge, Massachusetts: The Belknap Press of Harvard University Press. стр. 265. ISBN 978-0-674-03175-3.
  12. ^ Marshall T. Poe A History of Communications: Media and Society from the Evolution of Speech to the Internet. Cambridge: Cambridge University Press.2011. ISBN 9780521179447.
  13. ^ „World Population Clock”. Census.gov. United States Census Bureau, Population Division. Приступљено 15. 9. 2012.
  14. ^ Roberts, Sam (31. 10. 2011). „U.N. Reports 7 Billion Humans, but Others Don’t Count on It”. The New York Times. Приступљено 7. 11. 2011.
  15. ^ Jerome LeJeune: Life Begins at Conception, Human Life Alliance of Minnesota, 1997.
  16. ^ уредница Иванка Боровац, превели с енглеског језика: Младен Јурчић, Кристинка Метзгер, Ана Вујаклија и Мартина Батиница, Човек, наслов изворника: Human Dorling Kindersley Limited, nakladnik Zdravko Kafol. ISBN 978-953-196-999-4.
  17. ^ Roza, Greg (јануар 2006). Inside the Human Body: Using Scientific and Exponential Notation. The Rosen Publishing Group. стр. 21. ISBN 978-1-4042-3362-1.
  18. ^ „Human Anatomy”. Inner Body. Приступљено 6. 1. 2013.
  19. ^ Parker-Pope, Tara (27. 10. 2009). „The Human Body Is Built for Distance”. The New York Times.
  20. 20,0 20,1 O'Neil, Dennis. „Humans”. Primates. Palomar College. Приступљено 6. 1. 2013.
  21. ^ John, Brenman. „What is the role of sweating glands in balancing body temperature when running a marathon?”. Livestrong.com. Приступљено 6. 1. 2013.
  22. 22,0 22,1 Burton 2000, стр. 3
  23. ^ Билтен, Астрономско друштво Андромеда, Капела 2005.
  24. ^ уредник Јелка Јовановић, превели и прилагодили Звездана Шелмић, Оливера Терзић, Ира Ступар, Зденка Пескаревић, Фактопедија, изворни наслов Иллустратед Фацтопедиа Дорлинг Киндерслеy Лимитед, издавач Маријан Грошељ, издање на српском језику. ISBN 978-86-84213-03-9.
  25. ^ Хаџиселимовић 1986.
  26. ^ Lambert 1989.
  27. ^ Процена броја људи на свету

Литература

  • Хаџиселимовић, Р. (1986). Увод у теорију антропогенезе. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-9958-9344-2-1.
  • Burton, George (2000). Chemical Storylines. Heinemann. стр. 3. ISBN 978-0-435-63119-2.
  • Roza, Greg (јануар 2006). Inside the Human Body: Using Scientific and Exponential Notation. The Rosen Publishing Group. стр. 21. ISBN 978-1-4042-3362-1.
  • Lambert, D. (1989). The Cambridge guide to prehistoric man. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-33364-1.
  • McHenry, H.M (2009). „Human Evolution”. Ур.: Ruse, Michael; Travis, Joseph. Evolution: The First Four Billion Years. Cambridge, Massachusetts: The Belknap Press of Harvard University Press. стр. 265. ISBN 978-0-674-03175-3.
  • Freeman, Scott; Herron, Jon C. (2007). Evolutionary Analysis. Pearson Prentice Hall. стр. 757—761. ISBN 978-0-13-227584-2.
  • McHenry, H.M (2009). „Human Evolution”. Ур.: Ruse, Michael; Travis, Joseph. Evolution: The First Four Billion Years. Cambridge, Massachusetts: The Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03175-3.
  • Charles Darwin — Die Abstammung des Menschen, Schweizerbart, Stuttgart 1871 (erste deutsche Übersetzung des englischen Originaltextes), Fischer Taschenbuch, Frankfurt am Main. 2005. ISBN 978-3-596-50900-3.
  • Gerd Haeffner: Philosophische Anthropologie. Stuttgart, Berlin, Köln 2000.
  • Friedemann Schrenk: Die Frühzeit des Menschen. Der Weg zum Homo sapiens. C. H. Beck, 5., vollständig neubearbeitete und ergänzte Auflage, München 2008 (C.H.Beck Wissen). ISBN 978-3-406-57703-1.
  • Christoph Wulf: Anthropologie. Geschichte, Kultur, Philosophie. Reinbek 2004.
  • Капица, Сергей Петрович Общая теория роста человечества: Сколько людей жило, живёт и будет жить на Земле. М.: Наука. 1999. ISBN 978-5-02-008299-1.
  • Desmond Morris, Le Singe nu, éditions du livre de poche, 1971.
  • Gerhard Bosinski, Homo sapiens, l’histoire des chasseurs du paléolithique supérieur en Europe (40000-10000 av. J.-C.), Paris, Éditions Errance, 1990, 281.
  • Jared Diamond, Le Troisième Chimpanzé, Gallimard 2000
  • Rolf Schäppi, La femme est le propre de l’homme, Odile Jacob, 2002.
  • Richard Dawkins, Le Gène égoïste, Odile Jacob, 2003.
  • Silk, Boyd et. L'Aventure humaine, de la molécule à la culture. De Boeck, 2004, partie 1, chapitre 3. стр. 68—72. ISBN 978-2-8041-4333-6.

Спољашње везе

Araneomorphes

Araneomorphae (срп. аранеоморфе) најобимнији је подред паукова који обухвата преко 30 000 врста класификованих у преко 50 породица, што чини око 90% свих живих паукова. Респирацију обављају помоћу једног пара листоликих плућа и трахејног система. Од паучине испредају мреже за лов инсеката, коконе за заштиту јаја и др. Има врста које плен лове и на друге начине као што су постављање замки у земљи или непосредним нападом.

HomoloGene

HomoloGene је онлајн база података о еукариотским хомологим генима. Део је веб портала Entrez. Организми чији су геноми укључени у претрагу су: човек (Homo sapiens), шимпанза (Pan troglodytes), домаћи пас (Canis lupus familiaris), домаће говедо (Bos taurus), миш (Mus musculus), зебрица (Danio rerio), сиви пацов (Rattus norvegicus), кокошка (Gallus gallus), воћна мушица (Drosophila melanogaster), гамбијски маларични комарац (Anopheles gambiae), Arabidopsis thaliana, пиринач (Oryza sativa), Magnaporthe grisea, Neurospora crassa, Caenorhabditis elegans, квасац (Saccharomyces cerevisiae), Kluyveromyces lactis, Eremothecium gossypii, Schizosaccharomyces pombe и Plasmodium falciparum.

Вечерње новости

Вечерње новости су дневне новине које излазе у Србији. Основане су у јеку Тршћанске кризе. Идеја о његовом покретању је потекла је од Владимира Дедијера, главног уредник „Борбе”, сугеришући својим сарадницима који су, због догађаја у Трсту, припремали ванредно издање, да покрену нови вечерњи лист, који би излазио поподне и објављивао свеже, кратке вести са доста фотографија и крупних наслова. Први број је изашао 16. октобра 1953.Новине су убрзо прерасле у дневнополитички лист. Са паролом „Брзо, кратко, јасно“. Под патронатом првог главног уредника Слободана Глумца су постале један од најутицајнијих листова у СФРЈ.

Током 1980их „Вечерње новости“ су прве објавиле досије Југословенске државне комисије у ком је доказано да је Курт Валдхајм, човек који је пуну деценију провео на челу ОУН, а потом и на месту председника Аустрије, ратни злочинац. На основу југословенског досијеа Ф-25572 од 17. новембра 1947. године Валдхајм је увршћен на листу ратних злочинаца ОУН.

До 1990. године су постале и најтиражнији лист у СФРЈ, а након доласка на власт Слободана Милошевића сврстане су у групу „режимских медија“, али нису изгубиле на популарности.

Данас су „Вечерње новости“ независан медиј са већинским приватним власништвом (АД са 30% државног власништва, док 70% акција држе мали акционари). Компанија „Новости“ данас издаје 12 дневних и недељних листова, а у њеном саставу је и радио „Новости“.

Воља

Воља је способност човека да свесно управља својом делтношћу у постизању постављеног циља.

Циљ који човек поставља себи у животу може да буде далек или близак. Понекад је за његово остварење потребан и цео живот. Препреке на путу до постављеног циља могу бити минималне али понекад захтевају и натчовечанске напоре. Зато је потребна воља, тј. она страна психичког живота човека која се испољава кроз свесне и целисходне вољне радње, које су тесно повезане са напором воље усмерене на остварење постављених циљева.

Грађевина

Грађевина је остварење грађевинске технике самостална је и највећим делом непокретна конструкција (направа) коју је саградио човек и која служи за људске делатности, заштиту, боравак и сл. Главна подела грађевина је на:

високоградњу (зградарство) и

нискоградњу (путеви, мостови, бране итд.).Грађевина која је намењена за становање зове се кућа или стамбена зграда. Једина врста грађевина код којих је већи део у покрету су покретни мостови, те се они могу сматрати прелазом између грађевине и машине.

Друштвена група

Друштвена група је релативно трајан скуп међусобно повезаних људи, који обавља одређену друштвену функцију или задовољава неку човекову потребу. То је скуп појединаца који на систематски начин ступају у међусобне односе.

По величини, друштвене групе могу бити мање или веће, а сматра се да најмања друштвена група треба да има бар три члана. Без обзира на величину, основну карактеристику групе представља осећање њених припадника о заједничком припадништву. Човек је друштвено биће и као такав је увек члан друштвене групе, односно бројних друштвених група преко којих јесте припадник друштвене заједнице. У модерним друштвима већина људи припада различитим типовима група које су често антагонистичке.

Унутар друштвене групе стварају се интеракције између појединаца и оне су подложне одређеним законитостима које су предмет изучавања социологије, психологије и социјалне психологије.

Сваку друштвену групу карактерише њена структура и групна динамика. Неке друштвене групе су трајнијег карактера, а неке краткотрајне док се не оствари функција због које је основана. Неке друштвене групе су добровољне, док су друге принудне, у зависности од тога како је човек у њих ушао. Свака друштвена група је мање или више отворена према другим друштвеним групама или појединцима.

Елеганција

Елеганција је лепота коју карактерише несвакидашња ефикасност и једноставност. Често се користи као мерило доброг укуса, поготово у домену визуелног дизајна, декорације, науке и математичке естетике. Елегантне ствари испољавају отменост, грациозност, достојанственост и пружају дојам зрелости.

Животиње

Животиње су велика група вишећелијских, еукариотских, хетеротрофних организама, која се у биологији класификује као царство Animalia. Животиње гутају храну и варе је унутар тела. Највећи број животиња су покретни организми. Уврштени су у домен Eukariota.Аристотел је први класификовао целокупан живи свет на животиње и биљке. Оваква оригинална подела се дуго задржала у науци, али се услед нагомилавања нових информација и чињеница током последњих векова и подела организама усложнила. Савремена класификација организама прати постојање хијерархије група (таксономске категорије), где је царство животиња међу најопштијима. Број царстава јако варира у схватањима различитих аутора, најчешће се помиње број 5 (Whittaker), или, много реалнији број, од око 100.

Када се говори о животињском свету често се користи реч фауна.

Животна средина

Животна средина, човекова околина или окружење представља све оно што нас окружује, односно све оно са чиме је директно или индиректно повезана човекова животна и производна активност. Природна средина представља близак појам при чему овде не морају бити присутне активности човека нити човек мора имати директних утицаја. Ипак, у погледу технолошког напретка, развоја индустрије и све већег утицаја човека на глобалном нивоу на природу и екосистеме граница између ова два термина постаје све нејаснија.

Током својих активности, које могу бити урбанизација или експлоатација, човек мења природно окружење и то често тако што нарушава природну околину. Изградњом хидроцентрала и акумулација, сечом шума, пошумљавањем, експлоатацијом минералних сировина, стварањем депонија, емисијом гасова, нуклеарним пробама и др. човек утиче на промену читавих подручја. Као резултат човекових активности долази до промена или нарушавања екосистема и климатских промена на локалном и глобалном нивоу.

Животна средина се може посматрати као петокомпонентни систем који чине:

атмосфера

хидросфера

литосфера

земљиште

организмиСваки од ових елемената повезан је један са другим, али се ради лакшег регистровања и праћења промена они посматрају одвојено.

Култура

Култура се односи на целокупно друштвено наслеђе неке групе људи, то јест на научене обрасце мишљења, осећања и деловања неке групе, заједнице или друштва, као и на изразе тих образаца у материјалним објектима. Реч култура долази из латинског colere, што је значило: настањивати, узгајати, штитити, поштовати. За културу постоје и друге дефиниције које одражавају разне теорије за разумевање и критеријуми за вредновање људске делатности. Антрополози културу сматрају дефинишућим обележјем рода Хомо.

Парафразирано мишљење Малроа (André Malraux), на најједноставнији и зато врло разумљив начин о култури каже како мозак и интелигенција, ма како значили највиши обик те врсте баш код човека, нису ти по којима коначно разликујемо квалитет звани човек од осталог квалитета. Он каже да је култура та којом се човек дефинитивно одвојио и настао. Култура је настанак и нарастање свег богатства око, и са човеком, а најважније, самог човека. Култура је процес. Она је целовита еволуција од необрађеног камена, дрвета или кости којима рани човек погађа оне који су од њега бржи, од ватре, од прве изнуђене норме којом искорачује из односа промискуитета и дивљаштва, од тотема и анимизама, од палеолитске уметности у Алтамири, примитивног човека, од облутка и облице, ка точку, ка уређенијим друштвеним, па државним и политичким односима, ка монотеистичким религијама, ка уметности 21. века, ка софистицираним знањима и направама које препознајемо у аутомобилима, авионима, ракетама, компјутерима, нуклеарним постројењима, нано технологијама, генетском инжењерингу и информативним технологијама.

Логика

Логика (гр. logiké = проза, вештина која се односи на речи и њихову употребу у закључивању и доказивању) је грана филозофије која изучава идеалне методе мишљења и испитивања; унутрашње и спољно посматрање, дедукцију и индукцију, образовање хипотеза и експеримент, анализу и синтезу. Дакле, ово је наука o формалним условима, принципима и правилима исправног, коректног мишљења. Логика представља вештину и методу правилног мишљења. Она је „логија“ или метода сваке науке, сваког учења и сваке уметности (музике на пример). Дефинише се као наука зато што се процес правилног мишљења може, као код физике и математике, свести на законе и њих може научити сваки човек; она је вештина зато што вежбањем човек стиче сигурност у своје мишљење.

Људско мишљење садржи све оно што човек мисли и тај садржај је изузетно разноврстан и велик. Мишљење је рефлексија бесконачног универзума феномена и процеса, укључујући и сам процес мишљења. Форме или облици садржаја мишљења, односно начин испољавања мишљења, уједно су и основни елементи или главне категорије логике: појам , суд и закључак. Логика је, по свом садржају, систематско проучавање тврдњи (судова, аргумената) и њихових веза са закључком. Логички исправна тврдња је она код које постоји логичка основа која повезује претпоставку из тврдње са закључком и потврђује је.

Осим наведених, научна логика користи се и другим појмовима, између осталих, то су: дефиниција, спецификација, научна чињеница, научни проблем, научно откриће, дистинкција (разлика), дескрипција (опис), експланација (образложење), предвиђање, доказ, оповргавање, проблем, хипотеза (претпоставка), теорија, закон (правило), верификација (потврђивање). Јасно је да се многи од ових појмова користе и у другим наукама, са идентичним или сличним значењем и применом.

У оквиру логике примењују се различите методологије резоновања: дедукција, која се од времена класичне логике сматрала као једина валидна метода, индукција, која је и даље предмет критика и абдукција (латински: abductio - одвођење), коју ревалоризира филозоф Чарлс Сандерс Перс.

Особа

Особа је биће (по правилу човек) које посједује одређене само себи својствене карактеристике које се називају личност чиме се разликује од свих других особа. Шта дефинише особу је предмет различитих погледа од стране различитих аутора и различитих култура у различитим периодима и земљама.

Преисторија

Преисторија или праисторија (од грч. προϊστορία: προ — пре, ιστορία — прича; односно: prae — претходни, historia — латинизована реч ιστορία или лат. praehistoria) је временски период до појаве првих писама.

Пол Торнал је први смислио овај термин како би описао предмете начињене у пећинама у јужној Француској. У француски језик је ушао тридесетих година 19. века да би се описало време пре писма, а Данијел Вилсон га је у енглески језик увео 1851.

Праисторија је временски период који траје од тренутка када је преисторијски човек почео да израђује оруђе и оружје до појаве првих писама и дели се према материјалу од кога су оруђе и оружје прављено и начину његове обраде на:

старије камено доба (палеолит),

средње камено доба (мезолит),

млађе камено доба (неолит), и

метална доба:

бакарно доба или енеолит,

бронзано доба, и

гвоздено доба.

Слобода

Слобода (грч. ἐλευθερία; лат. libertas) се односи, у најопштијем смислу, на тврдњу „бити слободан“ (неспутан, незаробљен) и означава стање у којем субјект може да делује без присиле и забране. Положај човека потпуно супротан слободи јесте ропство. У модерној политици, слобода се састоји од социјалних, политичких и економских слобода на које имају право сви чланови заједнице. У филозофији, слобода укључује слободну вољу као супротност детерминизму. У теологији се мисли на слободу од ефеката „греха, духовне службе, [или] земаљских веза”.У филозофији постоји више повезаних одређења појма слободе. Слобода као слобода избора подразумева способност човека да бира између различитих могућности и да доноси одлуке. Слобода као аутономија делања значи могућност делања по сопственој вољи које претпоставља одсутност сваке принуде споља. Слобода као слобода воље подразумева све оно што не шкоди другоме. Овај појам слободе подразумева самоограничење, јер би безгранична слобода била самовоља, односно негација слободе другог.У онтолошком смислу слобода чини бит човека, његову човечност која га разликује од осталих бића детерминисаних нужношћу. Пошто слобода чини бит човека као личности, неки је називају и личном слободом. Глас ове темељне људске слободе се зове савест. Премда се човек не може одрећи ове слободе, он се наспрам ње може оглушити. Уколико пак свесно преузима своју слободу, а тиме и одговорност, онда се она назива позитивном слободом, која се испољава као „слобода за“.

Реч „слобада” се често користи у слоганима, као што је „живот, слобода и тежња за срећом” или „Слобода, једнакост, братство”.

Срећа

Срећа (или радост) јест субјективно стање задовољства животном ситуацијом, повезано са осећајем испуњености и уживања. Појам среће је био нашироко проучаван и објашњаван кроз читаву људску историју, што осликава универзални значај који људи придају срећи. Многи етичари су срећу сматрали највећим добром и циљем људског понашања.

У стања која су блиско повезана са срећом укључени су здравље, богатство, уживање у животу, сигурност, задовољство и љубав. У стања супротна срећи укључени су патња, туга, стрепња, брига и бол. Срећа се често повезује са присуством повољних услова као што су породични живот испуњен љубављу и економска стабилност. Неповољни услови, као што су увредљиве и понижавајуће личне везе, губитак запослења и конфликти, смањују изгледе за личну срећу. Међутим, многи мислиоци сматрају да срећа умногоме зависи од става који човек заузме у таквим, неповољним, условима.

Премда идеал среће садржи тежњу за бесконачним трајањем, насупрот несрећи која захтева пролазност, срећа се у стварном животу углавном јавља на тренутке, а трајније као пројекција у будућност (у виду наде) или у прошлост (подсећање на драге успомене). Штавише, неки психолози и филозофи тврде да »среће уопште нема садашњости«, јер је човек спознаје тек на рушевинама пропале среће.

Убиство

Убиство је у најширем смислу свако људско дело које за непосредну последицу има нечију смрт. У кривично-правном, судско-медицинском па и сваком другом смислу представља свесно, намерно и противправно лишење живота другог лица. То лишење живота другог лица може бити извршено различитим делатностима, на различите начине и употребом различитих средстава.

У ужем смислу убиство је одузимање људског живота противно праву, што се назива хомицид (лат. homicid; homo - човек + cide - сећи).

Убиство је један од најстаријих људских грехова, познат још из библијских митова и предања. Оно представља најтежи облик кривичних дела познат кроз целокупну људску историју као деликт супротан обичајима, моралу и правној норми, и као такав санкционисан је најтежим кривичним санкцијама.

За разумевање суштине убиства, неопходно је знати да кривично дело убиства има свој објекат, радњу и последицу.

Објекат кривичног дела убиства јесте човек, односно живо људско биће.

Радња кривичног дела убиства је свака она делатност која је објективно подобна да проузрокује смрт човека.

Последица кривичног дела убиства јесте смрт једног лица.За постојање убиства није од великог значаја да ли је нанесена повреда сама по себи апсолутно смртоносна, нити да ли је смрт могла бити отклоњена благовременом хируршком интервенцијом. Битно за утврђивање кривичног дела убиства јесте постојање узрочне везе између повреде и смрти.

Што се тиче учиниоца овог кривичног дела, то може да буде свако лице, дакле лице без неких посебних личних својстава или околности. У погледу виности, на страни учиниоца дела тражи се умишљај, који може да буде директни и евентуални. Садржина умишљаја као субјективног садржаја овог кривичног дела исцрљује се у свести учиниоца о његовом делу, као и његовом хтењу или пристајању, саглашавању са насталом последицом.

Физиологија

Физиологија је природна наука која се бави проучавањем и тумачењем физичких и хемијских фактора одговорних за настанак, развој и ток живота, са посебним акцентом на механизме који надзиру и регулишу животне процесе, тј. одржавају хомеостазу. Она се бави начином функционисања свих живих бића, од најједноставнијих вируса до сложених вишећелијских организама какав је човек. Име физиологија потиче од грчких речи physis (φυσις - природа) и logos (λόγος - наука).

Некада се сматрало да је она једна од дисциплина анатомије. Међутим примена савремених научних достигнућа у изучавању природе и живих бића, показала је да су структура и функција међусобно повезане и зависне. Ипак, физиологија је повезана, како са анатомијом, тако и са биологијом, биохемијом, медицином и другим сродним наукама и научним дисциплинама.

Хумана физиологија настоји да разјасни начин функционисања људског организма, попут хемијских реакција које се догађају у ћелијама, преноса нервних импулса, контракције мишића, размножавања, па све до најситнијих појединости претварања светлосне у хемијску енергију унутар ока итд.

Сваки облик живота има специфичне функционалне особине. Због тога се велико подручје физиологије може поделити на одређене области: физиологију вируса, физиологију бактерија, физиологију биљака, физиологију животиња, хуману физиологију итд.

Физиологија човека се дели на:

физиологију ћелије,

физиологију крвних ћелија, имунитета и згрушавања крви,

физиологију срца,

физиологију циркулације,

физиологију телесних течности и бубрега,

физиологију дисања,

физиологију летења и боравка у свемиру,

физиологија роњења ,

физиологију нервног система и чула,

физиологију пробавног тракта,

физиологију метаболизма и регулације температуре,

физиологију ендокринологије и репродукције.

Фридрих Ниче

Фридрих Вилхелм Ниче (нем. Friedrich Wilhelm Nietzsche; Рекен, 15. октобар 1844 — Вајмар, 25. август 1900) био је радикални немачки филозоф, један од највећих модерних мислилаца и један од најоштријих критичара западне цивилизације, културе и хришћанства; филолог, есејиста, филозоф, песник и композитор. Студирао је класичну филологију и кратко време радио као професор у Базелу, али је морао да се повуче због болести. На Ничеа су највише утицали Шопенхауер, композитор Вагнер и предсократовски филозофи, нарочито Хераклит. Неретко, Ничеа означавају као једног од зачетника егзистенцијализма, заједно са Сереном Киркегором.

Шума

Шума је сложена биљна заједница или биоценоза (екосистем) шумског дрвећа које утиче једно на друго, као и на средину у којој се налазе. Према широко кориштеној дефиницији Организације за храну и пољопривреду, шуме су покривале четири милијарде хектара или апроксимативно 30 процената светске копнене површине 2006. године. Основни делови шуме као екосистема су земљиште, ваздух, шумска биоценоза и литосфера. Шуме су најсложенији копнени екосистеми. У њима поред дрвећа живи много других врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама. Сложеност шума се огледа у њиховој израженој спратовности и разноврсној међусобној повезаности свих чланова животне заједнице.

Различити организми насељавају различите делове шуме. Тако у крунама високог дрвећа живе врсте које се ретко, готово никада, не спуштају у ниже делове шуме — арбореални организми. Овај део шуме назива се спрат високог дрвећа. У нижим деловима шумских екосистема многи жбунови изграђују густ склоп који се назива спрат жбунова, испод којег се развија спрат зељастих биљака. Уз саму површину тла живи група организама који чине приземни спрат. У самом земљишту живи много различитих организама, који изграђују подземне спратове.

Шуме су доминантни копнени екосистем на Земљи, и дистрибуиране су широм света. Шуме заузимају 75 % бруто примарне продуктивности Земљине биосфере, и садрже 80 % биомасе наше планете.Шуме на различитим географским ширинама и надморским висинама формирају изразито различите екозоне: бореалне шуме у близини полова, тропске шуме у близини екватора и шуме умерене зона на средишњим латитудама. Области високе надморске висине имају тенденцију да подржавају шуме које су сличне онима на вишим латитудама. Количина преципитације исто тако утиче на композицију шуме.

Шуме су вековима биле место одакле се човек снабдевао дрветом за огрев, градњу и шумским плодовима за исхрану. Непланским сечењем шуме човек угрожава природу. Људско друштво и шуме утичу једно на друго на позитивне и негативне начине. Шуме пружају екосистемске услуге људима и служе као туристичке атракције. Шуме исто тако утичу на здравље људи.

Homininae
Australopithecine
Људи и
праљуди
Повезано

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.