Чешки језик

Чешки језик (чеш. český jazyk или čeština) је језик из групе западнословенских језика и службени језик 10,5 милиона становника Чешке. Највећа чешка дијаспора је у САД (око 1,5 милиона), Бразилу (око 0,5 милиона), Канади (80 хиљада). У осталим земљама света број им не прелази пар десетина хиљада.

Језик је историјски познат као бохемски језик (лат. lingua Bohemica).

Најближи језик чешком је словачки језик. Говорници ова два језика се међусобно потпуно разумеју.

Специфичност данашњега чешког језика је постојање јасне разлике између писаног (spisovný jazyk) и говорног језика (obecná čeština) који се користи у неслужбеној и полуслужбеној усменој комуникацији.

чешки језик
český jazyk, čeština
Говори се у Чешка
мањине:
 Словачка
 Србија
 Немачка
Регионцентрална Европа
Број говорника
13,2 милиона (2017)
латиница (чешка латиница)
Званични статус
Службени језик у
 Чешка
 Европска унија
Признати мањински језик у
РегулишеИнститут за Чешки језик (чеш. Ústav pro jazyk český)
Језички кодови
ISO 639-1cs
ISO 639-2cze (B)
ces (T)
ISO 639-3ces
{{{mapalt}}}
Чешки језик у свету
  Службени језик (Чешка)
  Мањине које говоре чешки језик (САД, Канада, Аустрија, Немачка, Хрватска, Словачка)
  Европска унија у којој је чешки језик један од службених језика
{{{mapalt2}}}
Распрострањеност чешког језика
  Већински језик
  Мањински језик

ISO 3166.

Ознаке чешког језика, према стандарду за означавање језика (ISO 639) су:

  • Двословна ознака (према ISO 639-1): cs
  • Трословна ознака (према ISO 639-2): cze или ces
  • Трословна ознака (према ISO 639-3): ces

Абецеда

!A a!!Á á!!B b!!C c!!Č č!!D d!!Ď ď!!E e!!É é!!Ě ě!!F f
á dlouhé á čé ďé é dlouhé é ije,
é s háčkem
ef
/a/ // /b/ /ʦ/ /ʧ/ /d/ /ɟ/ /ɛ/ /ɛː/ /ɛ, / /f/
!G g!!H h!!Ch ch!!I i!!Í í!!J j!!K k!!L l!!M m!!N n!!Ň ň
chá í,
měkké í
dlouhé í el em en
/g/ /ɦ/ /x/ /ɪ/ /i:/ /j/ /k/ /l/ /m/ /n/ /ɲ/
!O o!!Ó ó!!P p!!Q q!!R r!!Ř ř!!S s!!Š š!!T t!!Ť ť!!
ó dlouhé ó kvé er es ťé
/o/ // /p/ /kv/ /r/ /ɼ, r̝/ /s/ /ʃ/ /t/ /c/
!U u!!Ú ú!!Ů ů!!V v!!W w!!X x!!Y y!!Ý ý!!Z z!!Ž ž!!
ú dlouhé ú ů s kroužkem dvojité vé iks ypsilon,
tvrdé ý
dlouhé ypsilon zet žet
/u/ // // /v/ /v/ /ks, gz/ /ɪ/ // /z/ /ʒ/

Основне речи

Реч Превод фонетска транскрипција
земља země [ˈzɛmɲɛ]
небо nebe [ˈnɛbɛ]
вода voda [ˈvoda]
ватра (огањ) oheň [ˈoɧɛɲ]
мушкарац muž [ˈmuʃ]
жена žena [ˈʒɛna]
јести jíst [ˈjiːst]
пити pít [ˈpiːt]
велики velký [ˈvɛlkiː]
мали malý [ˈmaliː]
ноћ noc [ˈnoʦ]
дан den [ˈdɛn]
добар дан dobrý den [ˈdobriː dɛn]
добро вече dobrý večer [ˈdobriː vɛʧɛr]
лаку ноћ dobrou noc [ˈdobrou noʦ]
хвала děkuji [ˈɟɛkujɪ]
здраво ahoj

Основне речи и реченице на чешком језику

  • -Zdravím tě, Nazdar,Čau, Ahoj,-(/Zdravim će, Nazdar,Čau, Ahoj!/) - Здраво, Ћао!
  • -Vítáme Vás, Vítejte-(/Vitame Vas, Vitejte!/) -Добродошли
  • - Jak se máš?-(/Јаk si? Jak se maš?/) - Како си?
  • -Co děláš?-(/Co đelaš?/) - Шта радиш?
  • -Jak se jmneuješ?-(/Jak se jmenuješ?/) - Како се зовеш?
  • -Odkud jsi? Jsem z... (/Odkud jsi? Jsem z.../) - Одакле си? Ја сам из..
  • -Těší mě!-(/Ćeši mnje!/) - Драги ми је!
  • -Dobré ráno!-(/Dobre rano!/) - Добро јутро!
  • -Dobrý den!-(/Dobri den!/) - Добар Дан!
  • -Dobrý večer!-(/Dobri večer!/) - Добро вече!
  • -Dobrou noc!-(/Dobrou noc!/) – Лаку Ноћ!
  • -Šťastné-(/Sćastne!/) - Срећно!
  • -Chybíš mi!-(/Hibiš mi!/) –Фалиш ми!
  • -Dobrou chuť!-(/Dobrou huć!/) - Пријатно!
  • -Na zdraví-(/Na zdravi! /) - Живели!
  • -Na zdraví-(/Na zdravi!/) – На здравље!
  • -Možná-(/Možna/) – Можда
  • -Ano-(/Ano/) – Да!
  • -Ne-(/Ne/) – Не!
  • -Vím (/Vim/) – Знам
  • -Ne vím-(/Ne vim/) – Не знам
  • -Promiň -(/Prominj/) – Извини!
  • -Prosím vás-(/Prosim vas/) – Молим вас!
  • -Rozumím-(/Rozumim/) –Разумем!
  • -Ne rozumím-(/Ne rozumim/) –не разумем!
  • -Mluvíte český?-(/Mluvite česki?/) – Причате чешки?
  • -Ano, trocha-(/Ano, troha/) –Да, мало
  • -Ne, ne mluvím-(/Ne, ne mluvim/) – Не, не причам
  • -Prosím vás mluvte pomaleji-(/Prosim vas mluvte pomaleji/) –Говорите спорије молим вас
  • -Jak se český řekně?-(/Jak se česki reknje?../) – Како се чешки каже?..
  • -Děkuji (/Đekuji!/) - Хвала!
  • -Děkuji moc krásně!/ Děkuji moc pěkně!-(/Đekuji moc krasnje!,Đekuji moc pjeknje!/) –Хвала веома лепо!
  • -Děkuji pěkně/Děkuji krásně-(/Đekuji pjeknje!,Đekuji krasnje!/) –Хвала лепо!
  • -Není zač! Za málo-(/Nenji zač!/Za malo!) – Нема на чему!
  • -Milují tě!-(/Miluji će!/) - Волим те!
  • -Kde je prosím záchod/wc?-(/Gde je prosim zahod/wc?/) - Где је вц?
  • -Chodíš sem často? (/Hođiš sem často?/) - Долазиш овамо често?
  • -Kolik to stojí?-(/Kolik to stoji/) - Koliko to košta?
  • -Jeďte/Přijďte-(/Jeđte/Prijđte) –Идите/Дођите
  • -Brzy se uzdrav!-(/Brzi se uzdrav!/)- Брзо оздрави!
  • -Nechaj me!-(/Nechaj mnje/)- Остави ме!
  • -Ať se líbí!-(/Ać se libi/)-Изволи!
  • -Pusťte mě!-(/Pusćte mnje!/) - Пустите ме!
  • -Odpusťte mi to!-(/Odpusćte mi to! /) –Опростите ми!
  • -Šťastný Nový Rok!-(/Šćastni Novi Rok!/) – Срећна Нова Година!
  • -Šťastné Vánoce!-(/Šćastne Vanoce!/) - Srećan Božić!
  • -Veselá Štědrá Večer a Šťastné Vánoce!-(/Vesela Šćedra Večer a Šćastne Vanoce!/) – Весело Бадње Вече и Срећан Божић!
  • -Šťastné a Veselé Velikonoce!-(/Šćastne a Vesele Velikonoce /) – Срећан и Весео Ускрс!
  • -Všechno nejlepší k narozeninám!!-(/Všehno nejlepši k narozenjinam!/) – Срећан рођендан!
  • -Šťastný Svátek a prázdniny!-(/Šćastni Svátek a prazdnjini/) – Срећни празници!
  • -Blahopřejem!/Gratulují!-(/Blahoprejem, Gratuluji/) – Честитам!
  • -Můj respekt-(/Muj respekt/) – С поштовањем, Моје поштовање
  • -Jeden jazyk nikdy nestačí-(/Jeden jazik njigdi nestači/) –Један језик никада није доста

Називи месеца

Чешки језик користи називе месеца који су различити од српског језика, а слични хрватском језику.

Srpski Češki Hrvatski
Јануар Leden Siječanj
Фебруар Únor Veljača
Март Březen Ožujak
Април Duben Travanj
Мај Květen Svibanj
Јун Červen Lipanj
Јул Červenec Srpanj
Август Srpen Kolovoz
Септембар Září Rujan
Октобар Říjen Listopad
Новембар Listopad Studeni
Децембар Prosinec Prosinac

Падежи

Чешки језик има седам падежа, исто као и српски језик. Речи имају сличне наставке.

Падеж Српски Чешки
Номинатив Петар Petr
Генитив Петра Petra
Датив Петру Petru
Акузатив Петра Petra
Вокатив Петре Petře
Локатив Петру Petru
Инструментал Петром Petrem

Речи чешког порекла у другим језицима

  • кварк
  • пиштољ
  • робот
  • трабант
  • душек
  • трафика

Чешки језик као мањински и Европска повеља о регионалним или мањинским језицима

Чешки језик је кроз ратификацију Европске повеље о регионалним или мањинским језицима препознат као мањински у чак 6 држава Европе: Аустрија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Пољска, Румунија и Словачка.

У Србији чешки језик није заштићен Европском повељом, пошто је Србија није ратификовала за чешки, али он има статус у складу за домаћим законима и службени је језик у Општини Бела Црква, у Војводини.

Чешки језик у Србији

Vojvodina rusyn croatian czech map
Бела Црква је једина општина у Војводини у којој је чешки службени језик (светлоплаво)

Чешки језик је у Србији у службеној употреби само у општини на крајњем истоку Војводине - у Белој Цркви.

Чешки језик се у Србији од установа чији је оснивач држава изучава на Филолошком факултету у Београду, а од пре неколико година се учи и 4 државне основне школе у Јужнобанатском округу: 3 у општини Бела Црква и једној школи у суседној Општини Ковин.

Осим тога, у организацији Јужноморавског краја чешки језик се факултативно учи и у Другој крагујевачкој гимназији, а у чешким удружењима у региону Јужног Баната већ годинама делује учитељ чешког, кога је изаслала Чешка Република. Од пролећа 2017. чешки језик се учи и на курсу у београдском Чешком дому, чиме је на неки начин обновљен рад чешке школе која је до 60-тих година деловала у Београду у Чешком дому и у којој се целокупна настава одвијала на чешком.

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 Европска повеља о регионалним и мањинским језицима

Литература

Спољашње везе

  • Википедија:Транскрипција са чешког језика
Анина

Анина (рум. Anina, нем. Steierdorf-Anina, мађ. Stájerlakanina) град је у Румунији. Он се налази у западном делу земље, у историјској покрајини Банат и близу границе са Србијом. Анина се налази у оквиру округа Караш-Северин.

Анина је према последњем попису из 2002. године имала 9.167 становника.

Град Анина је последњих година привукао светску пажњу по најстаријим остацима праисторијског човека на тлу Европе који су до сада нађени. Ови остаци, стари 40.000 година, нађени су оближњој пећини Пештера ку Оасе/Пећина са костима.

Вацлав I, војвода Чешке

Вацлав I (907—935) је био војвода Чешке у 10. веку. Канонизован је и као светитељ признат у Православној и Римокатоличкој цркви. Познат је као заштитник је Чешке, Прага, произвођача пива и вина.

Био је син чешкога кнеза Вратислава I и његове жене Драгомире, унук Свете Људмиле. Рођен је 907. године. Хришћанско васпитање је примио од баке Људмиле, која је била прва чешка хришћанска кнегиња. Отац му је рано умро, а он као наследник због малолетности није могао одмах преузети власт. Уместо њега владала је мајка Драгомира. Она је дошла у сукоб са његовом баком Људмилом због чега је наредила да је убију.

Након тога Вацлав преузима власт и почиње да води земљу независно од утицаја Светог римског царства. Драгомира је то покушавала у томе да га спречи, али није успела. Његова владавина упамћена је по његовој праведности према поданицима, бриге о сиромашнима и гладнима. Градио је многе цркве и украшавао их.

Лично је узгајао виноград из којег је припремао вино за Евхаристију. Бавио се и књижевним и преводилачким радом. Превео је Јованово јеванђеље на чешки језик.

Његов брат Болеслав га је позвао у госте и убио га у своме двору. Болеслав је касније почео доводити Немце за свештенике и уводити службу на латинском језику.

Вацлав је умро 935. године. Мошти му почивају у Катедрали Светог Вида, Вацлава и Војћеха у Прагу.

Глаголски прилог садашњи

Глаголски прилог садашњи је прост и неличан глаголски облик који означава радњу која се врши истовремено или паралелно са радњом коју одређује. У реченици је обично прилошка одредба за начин. Гради се само од несвршених глагола. Добија се од 3. лица множине презента и наставка -ћи у инфинитиву.

Европска повеља о регионалним и мањинским језицима

Европска повељa о регионалним и мањинским језицима је међународна конвенција која се бави заштитом језичких права традиционалних културних заједница Европе.

Повељу је донео Савет Европе 1992. године, а ступила је на снагу 1. марта 1998. године. До данас је Повељу ратификовало 25 држава чланица Савета Европе (Велика Британија, Лихтенштајн, Луксембург, Румунија, Словачка, Украјина, Швајцарска, Аустрија, Босна и Херцеговина, Данска, Јерменија, Кипар, Мађарска, Немачка, Норвешка, Пољска, Словенија, Србија, Финска, Холандија, Хрватска, Црна Гора, Чешка, Шведска, Шпанија), а још 8 држава је потписало и очекује се и њихова ратификација.

Србија је Повељу ратификовала 15. фебруара 2006. године. Као мањинске језике Србија је препознала: албански, хрватски, влашки, бошњачки, бугарски, мађарски, румунски, русински, ромски, словачки и украјински језик.

Ешелница

Ешелница (рум. Eșelnița) или Јешелница (рум. Ieșelnița) је село која припада округу Мехединци у Републици Румунији. Ешелница је административни центар истоимене општине у којој је и једино насеље.

Од Букурешта је удаљено 297 километара западно, од Дробета-Турну Северина 24 километара, од Крајове 122 km западно, а од Темишвара 147 километара.

Западнословенски језици

Западнословенски језици су подгрупа словенских језика, односно индоевропских језика у ширем смислу. Овде је приказано стабло ове фамилије језика. Број говорника у свету данас приказан је у загради.

Индоевропски језициСатемски језици

Балтословенски језици

Словенски језици (око 317 милиона)

Западнословенски језици (око 56 милиона)

Лехитски језици (око 42,55 милиона)

Пољски језик (око 42,5 милиона)

Шлески језик (око 509 хиљада)

Полапски језик †

Поморанска група језика (око 50 хиљада)

Кашупски језик (око 50 хиљада)

Поморански језик †

Поморанско-словински језик †

Лужичкосрпски језик (око 20 хиљада)

Горњолужичкосрпски језик (око 13 хиљада)

Доњолужичкосрпски језик (око 7 хиљада)

Чешко-словачки језици (око 15 милиона)

Чешки језик (око 10 милиона)

Јудео-чешки †

Моравски језик

Бохемски језик

Словачки језик (око 5 милиона)Ознаке*

† - изумрли језик

Мањински језици у Републици Српској

Устав Републике Српске у свом уводном дијелу дефинише Републику Српску као јединствен и недјељив уставноправни ентитет, земљу конститутивних народа и грађана, у којој Срби, Бошњаци и Хрвати, као конститутивни народи, Остали и грађани, равноправно и без дискриминације учествују у вршењу власти у Републици Српској. Положај националних мањина у Републици Српској, који су у Уставу категорисани као Остали, уређује и штити Закон о заштити права припадника националних мањиина Републике Српске Национална мањина у смислу овог закона је дио становништва – држављана Републике Српске који не припадају ни једном од конститутивних народа, а сачињавају је грађани истог или сличног етничког поријекла, исте или сличне традиције, обичаја, вјеровања, језика, културе и духовности и блиске или сродне историјске прошлости и других карактеристика.Република Српска штити положај и равноправност припадника националних мањина: Албанаца, Црногораца, Чеха, Италијана, Јевреја, Мађара, Македонаца, Нијемаца, Пољака, Рома, Румуна, Руса, Русина, Словака, Словенаца, Турака и Украјинаца и других који испуњавају услове припадности националним мањинама.

Немачки језик

Немачки језик (нем. Deutsche Sprache) један је од језика западне групе германских језика и спада међу највеће светске језике. То је матерњи језик највећег броја становника Европске уније.

Немачким језиком се говори у Немачкој, Аустрији, Лихтенштајну, у две трећине Швајцарске, у две трећине провинције Јужни Тирол у Италији, источним кантонима Белгије и у пограничним деловима Данске.

У Луксембургу (нем. Luxemburg), као и у француским областима Алзас (нем. Elsass) и Лорена (нем. Lothringen), староседеоци ових области говоре различитим немачким дијалектима, док је део становништва овладао стандардним немачким (посебно у Луксембургу), мада је у Алзасу и Лорену француски језик потиснуо немачки у последњих четрдесет година.

Мале заједнице које говоре немачким језиком опстале су у Румунији, Чешкој, Мађарској, посебно Русији, Казахстану и Пољској, мада су масивне емиграције становништва немачког порекла из ових земаља у Немачку смањиле број говорника у овим заједницама.

Ван Европе, највеће заједнице у којима се говори немачки језик налазе се у САД (у државама Северној и Јужној Дакоти, Монтани, Висконсину и Индијани; у Бразилу (области Рио Гранде до Сул, где је настао нем. Riograndenser Hunsrückisch, Света Катарина, Парана и Еспирито Санто), у које је мигрирало милионе Немаца у задњих двеста година; али већина њихових потомака не говори немачки.

Заједнице у којима се говори немачки се могу такође наћи у бившој немачкој колонији Намибији, као и другим земљама у које су емигрирали Немци, као нпр. Канада, Исланд, Аргентина, Мексико, Парагвај, Чиле, Перу, Венецуела, Тајланд и Аустралија.

Немачки језик је матерњи језик око сто милиона људи у Европи (подаци из 2004), односно матерњи је језик 13,3% Европљана, што га чини језиком којим се служи највише говорника у Европи без Русије, више од француског језика (66,5 милиона говорника 2004) и енглеског језика (64,2 милиона говорника 2004). Немачки је трећи језик по броју оних који га уче у школама, други по броју оних који га уче у Европи, и трећи у САД (после шпанског и француског). Немачки је један од званичних језика Европске уније, где је трећи језик по броју оних који га уче (одмах после француског).

Стандардни немачки језик није настао из неког дијалекта, већ су га осмислили песници, филозофи и други образованији људи. У 16. веку Мартин Лутер је превео Библију на немачки, свесно спајајући карактеристике различитих дијалеката. Желео је да што већи број људи разуме превод.

Са Гетеом и Шилером у 18. веку на врхунцу је била стандардизација немачког језика. Са више од 120 милиона говорника у 38 земаља света, није зачуђујуће да се разликује употреба немачког језика. Као и енглески, и немачки језик је плурицентричан и са три главна центра у којима се користи: Аустрији, Немачкој и Швајцарској.

Општина Бела Црква

Општина Бела Црква је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 353 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 27652 ha, а на шумску 2.730 ha). Центар општине је град Бела Црква. Општина Бела Црква се састоји од 14 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 17.367 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -5,2‰, а број запослених у општини износи 3237 људи. У општини се налази 13 основних и 4 средње школе.

Оравица

Оравица (рум. Oraviţa, нем. Orawitz, мађ. Oravicabánya) град је у Румунији. Он се налази у западном делу земље, у историјској покрајини Банат и близу границе са Србијом. Оравица се налази у оквиру округа Караш-Северин.

Оравица је према последњем попису из 2002. године имала 12.858 становника.

Ракија

Ракија је жестоко алкохолно пиће. Добија се једноструком или двоструком дестилацијом масе која се добија алкохолним врењем воћа, ражи, кромпира и сличног. У случају када се ракија производи од воћа које има нешто нижи проценат шећера, као што је јабука, врши се вишеструка дестилација масе, да би се добила жељена концентрација алкохола и чистоћа напитка. Јабукова маса се углавном дестилише три пута и таквим поступком се добија ракија јачине 45% (процената алкохола).

После прве дестилације добија се тзв. „мека“ ракија са мањим процентом алкохола, а поновном дестилацијом „меке“ ракије добија се „препеченица“. Ради убрзања процеса врења некад се додаје шећер што повећава количину добијеног дестилата али доводи и до смањења његовог квалитета.

У Бугарској је откривен део казана за печење ракије из 11. века.

Словени

Словени су најбројнија етно-лингвистичка група у Европи. Насељавају источну, југоисточну и средњу Европу и сјеверну и средњу Азију. Словени говоре словенским језицима који припадају индоевропској породици језика и дијеле, у различитој мјери, поједине културне особине. Од почетка 6. вијека шире се и насељавају просторе источне и средње Европе и југоисточне Европе. Источни Словени су населили Сибир и средњу Азију. Тренутно половина територије Европе је насељена словенском говорном заједницом, док сваки словенски народ има емигранте на другим континентима.

Данашњи словенски народи су подјељени на Западне Словене (првенствено Пољаци, Словаци и Чеси), Источне Словене (Белоруси, Русини, Руси и Украјинци) и Јужне Словене (првенствено Бошњаци, Бугари, Македонци, Словенци, Срби, Хрвати и Црногорци).Савремени Словени су знатно генетски и културно разноврснији, и односи између њих — чак и унутар појединих етничких група — су различити, почев од осећаја повезаности до заједничког осећања непријатељства.

Словенски језици

Словенски језици чине групу језика која, заједно са балтичким језицима, формира балтословенску грану индоевропских језика. Сви словенски језици су потекли од прасловенског језика, данас изумрлог.

Филолошки факултет Универзитета у Београду

Филолошки факултет Универзитета у Београду налази се на Студентском тргу 3, између зграде Ректората Универзитета у Београду и задужбине Илије М. Коларца.

Хокејашки савез Чешке

Хокејашки савез Чешке, ЧСЛХ (чеш. Český svaz ledního hokeje, ČSLH) кровна је спортска организација задужена за професионални и аматерски хокеј на леду на подручју Чешке.

Један је од четири Савеза који су учествовали у оснивању Међународне хокејашке федерације 1908. године. Седиште Савеза налази се у Прагу.

Чеси

Чеси (чеш. Češi) су западнословенски народ, који претежно живи у Чешкој, где чини око 81% становништва. Чеси су већим делом атеисти, док су у мањој мери римокатолици, а има и протестаната. Говоре чешким језиком, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.

Чеси у Републици Српској

Чеси у Републици Српској (чеш. Češi v Republice srbské) су грађани чешког поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Доласком аустроугарске окупационе власти, прве чешке породице насељавају подручја прњаворске, лакташке, челиначке, дервентске и сусједних општина. Са собом су донијели своју културу, обичаје, традицију и језик који су се и данас задржали у Републици Српској. Данас је присуство чешке националне мањине најпримјетније на територији Општине Прњавор, гдје у насељеном мјесту Маћино Брдо, од укупног броја становништва, Чеси чине већину. У Маћином Брду, неколико километара од Прњавора, историја Чеха по писаним траговима почиње пре стодесет година. Декретом из 1895. аустроугарске власти су, из моравске области, у прњаворски крај послале двадесет и пет породица. Свака је добила по сто дунума земље. Пре доласка у данашње Маћино Брдо, Чеси су провели двадесетак година у Украјини.

Чеси су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Чехословачки језик

Чехословачки језик (jazyk československý) био је политички социолингвистички концепт коришћен у Чехословачкој у периоду од 1920. до 1938. године за дефинисање државног језика земље која је прогласила независност као република два народа, Чеха и Словака.

Чешки

Чешки се може односити на:

Чешки језик, један од западнословенксих језика

Чешка, држава чланица ЕУ

Чеси, западнословенски народ

Историјски
Западнословенски
Источнословенски
Јужнословенски
Плански
Посебни дијалекти
и микројезици

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.