Чешка

Чешка (чеш. Česko,  изговор), званично Чешка Република (чеш. Česká republika,  изговор), континентална је земља средње Европе, геополитички на списку УН уврштена као држава источне Европе.[2] Граничи се са Пољском на северу, Немачком на северозападу и западу, Аустријом на југу, и Словачком на истоку. Главни и највећи град је Праг (1,2 милиона становника), важна туристичка дестинација. Чешка Република састоји се од историјских земаља: Чешке (Бохемије), Моравске, и чешке Шлеске; ово тројство присутно је и на државном грбу. Чланица је Европске уније и Северноатлантског савеза (НАТО).

Чешко министарство спољних послова је 1993. саопштило да се скраћено име Чешка (чеш. Česko) има користити у свим приликама изузев званичних докумената и пуних имена владиних институција.[3]

Чешка Република
Česká republika  (чешки)
Крилатица: Pravda vítězí
(Истина побеђује)
Химна: Kde domov můj
Где ми је дом?
Положај Чешке Републике
Главни градПраг
Службени језикчешки
Владавина
ПредседникМилош Земан
Председник ВладеАндреј Бабиш
Историја
Независност28. октобар 1918. као Чехословачка
подељена 1. јануара 1993.
Географија
Површина
 — укупно78.866 km2(114)
 — вода (%)2
Становништво
 — 2013.[1]10.512.400(81)
 — густина133,29 ст./km2
Економија
ВалутаЧешка круна
 — стоти део валуте‍CZK‍
Остале информације
Временска зонаUTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен.cz
Позивни број+420

Историја

О насеобинама на територији Чешке још око 28.000 година пре нове ере говори низ археолошких налаза. Од трећег века пре нове ере насељавају је Келти, а од 1. века и Германи. Словени су се на подручје Чешке доселили у 5. веку, а у 7. веку оформили Самово царство. Године 833, на подручју Моравске, Словачке, северне Мађарске и западног закарпатског краја настаје Великоморавско царство, која временом расте и обухвата и Чешку (890—894), Шлеску, Лужице, Малопољску, и део Мађарске. Велика Морава, од које се Чешка отцепила 894, нестала је под ударом Мађара 907. године.

Чешка држава се рађа у другој половини 9. века, када је устоличен први чешки кнез из династије Пшемисловаца, Боривој I. У 10. и 11. веку држава се консолидује, припаја Моравску и постаје краљевина. Чешка краљевина била је значајна економска и војна сила, нарочито за време последњих Пшемисловаца Пшемисла Отакара II и Вацлава II. Врхунац, вероватно, представља време владавине моћног Карла IV из луксембуршке династије. Међутим, хуситски ратови у 15. веку, и Тридесетогодишњи рат у 17. веку имали су разарајући учинак.

Географија

Ceska mapa
Мапа Чешке

Положај

Државе са којима се Чешка граничи су: Словачка, Пољска, Немачка и Аустрија. Површина државе износи 78.866 km².

Геологија и рељеф

Satellite image of Czech Republic in September 2003
Сателитска фотографија Чешке

Чешка се може описати као валовита долина окружена планинама. Југозападну границу Чешке чини планина Чешка Шумава, висине од 1.000 до 1.400 m, на северозападу то су Рудне горе (1.244 m). На северу су планине Судети са највишим врхом Чешке Снежка (чешки Sněžka) на 1.602 метра надморске висине, у делу званом Крконоше.

Бохемија и Моравска су раздвојене ниским Бохемско-Моравским горјем (600-800 m). Моравска се на истоку ослања на планине Бескиди и Бели Карпати. Јужну границу према Аустрији већим делом чини Таја (река).

Земљиште је врло плодно. У Бохемској се гаји доста хмеља (позната по производњи пива), а у Моравској грожђа (производња вина).

Воде

У Бохемској извиру велике реке Лаба и Влтава. Кроз Моравску протиче река Морава и извире река Одра. Са планина Чешке, воде се сливају према 3 мора: Северно, Балтичко и Црно. Чешка је стога европска вододелница.

Клима

Чешка лежи у умереној климатској зони. Просечна годишња температура износи 7,9 °C, уз благе зиме (просек за фебруар је 0,5 °C) и свежа лета (јун 18,6 °C). Свих 12 месеци у години су влажни.

Национални паркови

У Чешкој постоји четири национална парка:

Име Основан Величина (km²) Слика
Национални парк Крконошски 1963. 549.69 Sněžka from Černá hora (CZE)
Национални парк Шумава 1991. 680.64 Chalupska-slat
Национални парк Чешка Швајцарска 2000. 79.25 Waldrand in Nationalpark Böhmische Schweiz
Национални парк Подији 1991. 63 PodyjiuVrani

Административна подела

Административно-територијална подела Чешке
    Регион Главни град Становништво (2003)
  Главни град Праг Праг 1.160.118
  Средњочешки крај Праг 1.125.735
  Јужночешки крај Чешке Будјејовице 624.778
  Плзењски крај Плзењ 549.369
  Карловарски крај Карлови Вари 303.761
  Устечки крај Усти на Лаби 819.442
  Либеречки крај Либерец 427.418
  Краловехрадечки крај Храдец Кралове 548.698
  Пардубички крај Пардубице 506.849
  Крај Височина Јихлава 517.959
  Јужноморавски крај Брно 1.122.759
  Оломоучки крај Оломоуц 637.401
  Злински крај Злин 593.458
  Моравско-Шлески крај Острава 1.264.347

Политика

Чешка Република је парламентарна демократија. Шеф државе је председник. Већу извршну моћ од њега има председник владе. Чешки Парламент има два дома: Веће посланика и Сенат. Веће посланика има 200 чланова изабраних по пропорционалном систему сваке 4 године, а Сенат 81 сенатора са мандатом од по 6 година и сложеним системом избора. Посланици морају имати бар 21 годину, сенатори 40.

Председника је раније бирао парламент, а након уставних промена из 2012. бира се на непосредним изборима. Мандат председника траје 5 година и може се још једном поновити. Председник именује судије уставног суда, може под одређеним условима распустити парламент, даје амнестију, а може и да врати закон у скупштину на поновно гласање.

Административно, Чешка је подељена у 14 региона, (kraje) који се деле на округе (okresy), а испод њих су општине (obce).

Чешка је 1. маја 2004. постала део Европске уније. На референдуму за прикључење гласало је 55,21% бирачког тела, за је гласало 77,33% (дакле 42,7% укупног бирачког тела).

Становништво

Највећи градови

Привреда

Још у доба комунистичког источноевропско економског блока, Чешка је спадала међу његове најразвијеније делове.

Преласком на тржишну привреду 1990, привреда је постепено приватизована. Током деведесетих година прошлог века, Чешка се задржала на челу листе посткомунистичких земаља по развоју.

Чешка највише тргује са Немачком и Европском унијом уопште. Стопа незапослености је на 7,1% (2006). Регионалне разлике су велике, при чему је Праг далеко испред по развоју и приходима од истока земље. Бруто производ по становнику 2006, износио је 11.904 евра, што је између нивоа Мађарске и Португалије у ЕУ. У приходима, услуге учествују са 57%, индустрија 39% и пољопривреда 4%. Најважније индустријске гране Чешке Републике су ауто-индустрија (Шкода Ауто), машинска, прерада домаћег дрвета, производња стакла и керамике. Незапосленост у Чешкој у јуну 2015. износила је 6,4%.

Изузетан значај за Чешку привреду има туризам.

Култура

Карлов универзитет у Прагу, основан 1340-их (вероватно 1348), био је први универзитет у централној Европи и у свим словенским земљама. Неки од његових студената и професора су били: Јан Хус, Франц Кафка, Милан Кундера, Никола Тесла, Алберт Ајнштајн, Ернст Мах, Томаш Масарик, Едвард Бенеш.

Универзитет Палацког у Оломоуцу, основан 1573, други је најстарији универзите у Чешкој. Отац генетике, Грегор Мендел, био је студент овог универзитета.

Моцарт је био везан за Праг, јер је у њему налазио на више разумевања за свој рад, него у Бечу. У Националном театру у Прагу је одржана премијера његове опере Дон Ђовани 29. октобра 1787. Вила Бертрамка у којој је становао, данас је музеј.

Познати су чешки композитори националне школе из 19. века, Беджих Сметана и Антоњин Дворжак. Међу писцима издвајају се Карел Чапек, Франц Кафка и Милан Кундера. Сликар и графичар Алфонс Муха био је један од предводника уметничког правца сецесије (или Art Nouveau). Чеси су били међу најактивнијим уметницима у покрету кубизма.

Што се филмске уметности тиче, у Чешкој се одржава познати Филмски фестивал у Карловим Варима. Широм света познати су чешки режисери Јиржи Менцл и Милош Форман. Факултет за филм и телевизију (чеш. Filmová a televizní fakulta) у Прагу, била је школа за Менцла, Формана и Емира Кустурицу, између осталих.

Види још:

Популарна култура

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Земље: имена и кратице

Литература

  • Angi, János (1997). „A nyugati szláv államok [=Western Slavic states]”. Ур.: Pósán, László; Papp, Imre; Bárány, Attila; Orosz, István; Angi, János. Európa a korai középkorban ["Europe in the Early Middle Ages"]. Multiplex Media – Debrecen University Press. стр. 358—365. ISBN 978-963-04-9196-9.
  • Hochman, Jiří Historical dictionary of the Czech State. Scarecrow Press.1998. ISBN 978-0-8108-3338-8.

Спољашње везе

Бацање копља

Бацање копља је спортска дисциплина у којој атлетичари залетом и специфичним кретањима при избачају настоје бацити копље што даље. Копље је првобитно коришћено у лову и ратовању, а постало је олимпијски атлетски реквизит још 708. године п. н. е, када је уврштено у олимпијски програм пентатлона (петобоја). Копље је био направљено од маслиновог дрвета бацано у две дисциплине: бацање у даљ и у мету.

Многи цртежи на грчким вазама говоре да Грци нису бацали само ратничка копља, него лакша и краћа, прилагођена такмичарским приликама. О техници бацања, тешко је доносити закључке, али се по цртежима може закључити да су основна кретања била слична данашњим. Вероватно су Грци бацали копље са уздигнутог места, као и диск. Резултате које су постизали (око 50 метара) немогуће је упоређивати са данашњим, јер се не може утврдити ни тачна дужина, ни маса њихових копаља. Осим тога Грци су употребљавали специфичне петље, омче, помоћу којих су и тежа копља бацали на веће даљине.

На обновљеним Летњим олимпијским играма, бацање копља је као такмичарска дисциплина уведена на јубиларним Олимпијским међуиграма 1906. у Атини, а у званични програм на Олимпијским играма 1908. у Лондону.

Бохемија на олимпијским играма

Бохемија се као Аустроугарска аутономна покрајина први пут појавила на Олимпијским играма 1900. године, које су биле друге олимпијске игре модерног доба. Чешка се такмичила под овом заставом све до 1918. године и распада Аустроугарске. После Првог светског рата, Бохемија је постала део Чехословачке и спортисти из Бохемије су се на олимпијским играма такмичили за тим Чехословачке.

После 1992. године и распада Чехословачке на Чешку Републику и Словачку, подручје Бохемије је ушло у састав Чешке Републике и од тада наступају у оквиру Чешког тима.

Ако се рачунају све ове олимпијаде, Чешка је пропустила само три олимпијске игре Летње олимпијске игре 1896, Летње олимпијске игре 1904. и Летње олимпијске игре 1984, ове задње због бојкота.

На Зимским олимпијским играма Бохемија никада није учествовала самостално.

Олимпијци из Бохемије су под заставом ове земље освојили укупно 4 медаље на олимпијским игрма то све на летњим олимпијским играма.

Вишков (Чешка)

Вишков (чеш. Vyškov, нем. Wischau) град је у Чешкој Републици, у оквиру историјске покрајине Моравске. Вишков је пети по величини град управне јединице Јужноморавски крај, у оквиру којег је седиште засебног округа Вишков.

Европско првенство у атлетици у дворани 2015.

XXXIII Европско првенство у атлетици у дворани 2015. одржано је од 5. до 8. марта 2015. у 02 Арени у Прагу, Чешка. Такмичење је организовано под покровитељством Европске атлетске асоцијације ЕАА и Чешког атлетског савеза (CAS). Такмичило се у 26 дисциплина 13 у мушкој и 13 у женској конкуренцији.

Праг је именован за домаћина првенства 5. маја 2012. на крају Конгреса Европске Атлетске асоцијације (ЕАА), одржаном у Софији. Конкурент му је био Истанбул.

Карлове Вари

Карлове Вари (чеш. Karlovy Vary, нем. Karlsbad) је значајан град и светски познато бањско лечилиште на северозападу Чешке Републике и Бохемије. Карлове Вари су седиште управне јединице Карловарски крај, где чине засебан округ Карлове Вари.

Карлове Вари су једна од најпознатијих бања у целом свету. Велики део данашње славе град дугује и изузетно лепо очуваној архитектури уоквиреној очуваном природом на околним брдима.

Окрузи Чешке

Округ (чеш. okres, множ. чеш. okresy) је административна јединица у Чешкој Републици. Окрузи представљају други степен поделе након крајева, којих има 76 и град Праг као посебна управна јединица.

Неколико округа чини један крај, а један округ се састоји од више градова, варошица и насељених места, која имају административни статус сеоске општине (чеш. obec). Окрузи носе називе по градовима који су административни центри тих округа. Три округа се састоје само од једног града, они су градски окрузи или такозвани законски (статутарни) градови. То су Брно, Острава и Плзењ, који стичу статус округа 1971. године.Данашњи крајеви и окрузи су дефинисани законом из 1960. године. Закон је више пута допуњаван, последњи пут 2007. године. 1996. године основан је округ Јесењик, који је раније био у саставу округа Шумперк. Чешки окрузи су:

Средњочешки крај: округ Бенешов, округ Бероун, округ Кладно, округ Колин, округ Кутна Хора, округ Мјелњик, округ Млада Болеслав, округ Нимбурк, округ Праг-запад, округ Праг-исток, округ Прибрам, округ Раковњик.

Јужночешки крај: округ Јиндрихув Храдец, округ Писек, округ Прахатице, округ Стракоњице, округ Табор, округ Чешке Будјејовице, округ Чешки Крумлов.

Плзењски крај: округ Домажлице, округ Клатови, округ Плзењ-град, округ Плзењ-југ, округ Плзењ-север, округ Рокицани, округ Тахов.

Карловарски крај: округ Карлове Вари, округ Соколов, округ Хеб.

Устечки крај: округ Дјечин, округ Литомјержице, округ Лоуни, округ Мост, округ Теплице, округ Усти на Лаби, округ Хомутов.

Либеречки крај: округ Јаблонец на Ниси, округ Либерец, округ Семили, округ Чешка Липа.

Краловехрадечки крај: округ Јичин, округ Наход, округ Рихнов на Књежној, округ Трутнов, округ Храдец Кралове.

Пардубички крај: округ Пардубице, округ Свитави, округ Усти на Орлици, округ Хрудим.

Крај Височина: округ Ждјар на Сазави, округ Јихлава, округ Пелхримов, округ Требич, округ Хавличкув Брод.

Јужноморавски крај: округ Бланско, округ Брецлав, округ Брно-град, округ Брно-околина, округ Вишков, округ Знојмо, округ Ходоњин.

Оломоуцки крај: округ Јесењик, округ Оломоуц, округ Преров, округ Простјејов, округ Шумперк.

Моравско-Шлески крај: округ Брунтал, округ Карвина, округ Нови Јичин, округ Опава, округ Острава-град, округ Фридек-Мистек.

Злински крај: округ Всетин, округ Злин, округ Кромјержиж, округ Ухерско Храдиште.

Светско првенство у хокеју на леду

Светско првенство у хокеју на леду је турнир који се одржава сваке године под окриљем Међународне хокејашке федерације (ИИХФ).

Списак градова у Чешкој Републици

У Чешкој Републици званично постоји 592 градска насеља (септембар 2008. г.). Насеље постаје град званично, актом Републике.

Чеси

Чеси (чеш. Češi) су западнословенски народ, који претежно живи у Чешкој, где чини око 81% становништва. Чеси су већим делом атеисти, док су у мањој мери римокатолици, а има и протестаната. Говоре чешким језиком, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.

Чешка (Бохемија)

Чешка (чеш. Čechy, нем. Böhmen, лат. Bohemia) је једна од историјских чешких земаља (Земље чешке круне), која данас чини већи део Чешке Републике. У многим другим језицима се назива још и Бохемска Чешка или Бохемија, што је латински назив за ову територију.

Чешка Липа

Чешка Липа (чеш. Česká Lípa, нем. Böhmisch Leipa) град је у Чешкој Републици. Чешка Липа је трећи по величини град управне јединице Либеречки крај, у оквиру којег је седиште засебног округа Чешка Липа.

Чешка круна

Чешка круна (чеш. Koruna česká; ИСО 4217 код: CZK, односно 203) је званична валута Чешке Републике од 1993. када је заједно са словачком круном заменила пређашњу чехословачку круну. Локална скраћеница валуте је Kč. Састоји се из 100 хелера (чеш. haléř). Круну издаје Чешка народна банка. Инфлација у 2007. је износила 2,4%.

Инфлација на годишњем нивоу је износила 2,4% у 2008. години.

Курс према евру се током 2004, 2005 и 2006 одржавао на нивоу приближно 1EUR = 28CZK.

Увођење евра је планирано за 2013. али се испоставило да је овај план био превише оптимистичан.

Постоје кованице од 10*, 20*, 50 хелера и 1, 2, 5, 10, 20 и 50 круна.

Новчанице су од 20, 50, 100, 200, 500, 1 000, 2 000 и 5 000 круна.

(*Кованице од 10 и 20 хелера су повучене из оптицаја 1. новембра 2003.)

Чешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Чешка је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа, учествовала једанаести пут, односно учествовала је под данашњим именом на свим првенствима од 1993. до данас. Репрезентацију Чешке представљало је 28 такмичара (14 мушкараца и 14 жена) у 18 (8 мушких и 10 женских) дисциплина., На овом првенству Чешка је по броју освојених медаља делила 8. место са три медаље (две златне и једна бронзана). Оборена су четири национална рекорда, један светски рекорд сезоне, четири лична и два најбоља лична резултата у сезони. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Чешка Република је са 10 учесника у финалу на 13. месту са 38 бода.

Чешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Чешка је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа, учествовала дванаести пут, односно учествовала је под данашњим именом на свим првенствима од 1993. до данас. Репрезентацију Чешке представљало је 25 такмичара (15 мушкараца и 10 жена) у 19 (11 мушких и 8 женских) дисциплина., На овом првенству Чешка је по броју освојених медаља делила 15. место са 1 освојеном медаљом (златна). Оборена су четири национална рекорда, један светски рекорд сезоне, четири лична и два најбоља лична резултата у сезони. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Чешка је са 5 учесника у финалу делила 21. месту са 14 бодова.

Чешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Чешка је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа, учествовала тринаести пут, односно учествовала је под данашњим именом на свим првенствима од 1993. до данас. Репрезентацију Чешке представљало је 27 такмичара (12 мушкараца и 15 жена) у 17 (7 мушких и 10 женских) дисциплина., На овом првенству Чешка је по броју освојених медаља заузела 10. место са 3 освојене медаље (златна, сребрна и бронзана). Занимљиво је да су све три медаље освојене у бацању копља. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Чешка је са 8 учесника у финалу заузела 12. месту са 37 бодова.

Чешка на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Чешка је једанаести пут учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта, односно учествовала је под данашњим именом на свим првенствима од 1993. до данас. Репрезентацију Чешке представљало је 13 атлетичара (8 мушкараца и 5 жена), који су се такмичили у осам дисциплина (5 мушке и 5 женске). На овом првенству Чешка је по броју освојених медаља делила 19. место са једном освојеном медаљом (сребро). Оборена су два лична рекорда и остварена су четири најбоља лична резултата сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Чешка је са 5 учесника у финалу делила 12. место са 21 бодом.

Чешка на избору за Песму Евровизије

Чешка Република се такмичила на Евровизији 7 пута, први пут 2007. У прва чeтири покушаја земља није успела да се пласира у финале из полуфинала, готово увек заузимајући једно од последњих места. Земља се повукла са Песме Евровизије 2010. након што њихови представници Gipsy.cz нису успели да придобију ни један поен у полуфиналу на Песми Евровизије 2009.

2016. Чешка је први пут прошла у финале захваљујући Габријели Гунчикови.

Чешка на олимпијским играма

Чешка се први пут појавила на Олимпијским играма 1994. године. Од тада Чешка није пропустила ни једне олимпијске игре.

На Летњим олимпијским играма Чешка је први пут учествовала 1996. године и учествовала на свим наредним одржаним Летњим олимпијским играма.

На Зимским олимпијским играма Чешка је први пут учествовала 1994. године и учествовала на свим наредним одржаним Зимским олимпијским играма.Чешка никада била домаћин олимпијских игара. Чешки олимпијци су закључно са 2018. годином освојили 87 медаља на олимпијадама, 54 на летњим и 24 на зимским играма.

Национални олимпијски комитет Чешке (Český olympijský výbor) је оригинално основан 1899., а признат од стране МОКа 1993. године.

Чешки језик

Чешки језик (чеш. český jazyk или čeština) је језик из групе западнословенских језика и службени језик 10,5 милиона становника Чешке. Највећа чешка дијаспора је у САД (око 1,5 милиона), Бразилу (око 0,5 милиона), Канади (80 хиљада). У осталим земљама света број им не прелази пар десетина хиљада.

Језик је историјски познат као бохемски језик (лат. lingua Bohemica).

Најближи језик чешком је словачки језик. Говорници ова два језика се међусобно потпуно разумеју.

Специфичност данашњега чешког језика је постојање јасне разлике између писаног (spisovný jazyk) и говорног језика (obecná čeština) који се користи у неслужбеној и полуслужбеној усменој комуникацији.

Државе и територије у Европи
Суверене
државе
Зависне
територије
Непризнате
земље

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.