Чехословачка

Чехословачка, или Чешко-Словачка[1] (чеш. и свк. Československo, Česko-Slovensko[2]), је бивша суверена држава у средњој Европи која је постојала од 28. октобра 1918, када је проглашена независност од Аустроугарске, до мирног распада на Чешку и Словачку 1. јануара 1993. године.

Од 1939. до 1945, након насилне подјеле и дјеличиног уграђивања у састав Нациситчке Немачке, држава де факто није постојала, али се одржала влада у егзилу која је наставали са радом. Чехословачка и Совјетски Савез су потписле споразум 29. јуна 1945. године, којим је из састава Чехословачке у састав Совјетског Савеза прешла Карпатска Украјина.

Од 1948. до 1990. Чехословачка је била дио Варшавског пакта и имала је планску економију. Период политичке либерализације 1968. године, познат као Прашко прољеће, је присилно заустављен када је неколико земаља Варшавског пакта извршило инвазију. Пред крај 1980-их приводила се крају комунистичка ера широм Европе, Чехословачка је мирним путем свргнула владу у Плишаној револуцији; социјалистичка контрола цијена је укинута након примјењених припрема. Неколико година касније, држава је подјељена на двије суверене државе, поново мирним путем.

Чехословачка
Československo
Химна
Kde domov můj? и Nad Tatrou sa blýska
Czechoslovakia location map

Границе Чехословачке, 1918—1938 и 1945—1992
Географија
Континент Европа
Регија средња Европа
Главни град Праг
Друштво
Службени језик чешки и словачки
Географске и друге карактеристике
Становништво Чеси, Словаци, Немци и др.
Валута чехословачка круна
Земље претходнице и наследнице
Чехословачке
Претходнице: Наследнице:
Civil ensign of Austria-Hungary (1869-1918).svg Аустроугарска Чешка Flag of the Czech Republic.svg
Flag of Bohemia.svg Краљевина Бохемија Словачка Flag of Slovakia.svg

Основне карактеристике

Облик државе:

Czechoslovakia 1945-1948
Границе Чехословачке до 1948. кад је Карпатска Рутенија уступљена Совјетском Савезу.

Сусједи: Њемачка (1949—1990: Западна и Источна), Мађарска, Аустрија (1918—1938, 1945—1992), Пољска, Румунија (1918—1938), СССР (1945—1991), Украјина (1991—1992).

Топографија: углавном неравномерна подручја. Западни делови припадају централноевропским висоравнима. У источни регион залазе северни делови Карпата и дунавски басен.

Клима: доминира континентална клима где температура варира од умерене температуре на граници са Западном Европом на западу, до оштре на истоку на граници са Совјетским Савезом.

Званична имена

  • 1918—1920: Република Чехословачка (скраћено РЧС)/ Чешко-Словачка Држава,[3] или Чешко-Словачка/Чехословачка;
  • 1920—1938: Чехословачка Република (скраћено ЧСР), или Чехословачка;
  • 1938—1939: Чешко-Словачка Република, или Чешко-Словачка;
  • 1945—1960: Чехословачка Република (скраћено ЧСР), или Чехословачка;
  • 1960—1990: Чехословачка Социјалистичка Република (скраћено ЧССР), или Чехословачка;
  • Април 1990: Чехословачка Федеративна Република (чешка верзија) или Чешко-Словачка Федеративна Република (словачка верзија)

Грб

Током постојања Чехословачке, грб је доживео неколико мањих промена, а и обично је имао три облика — велики, средњи и мали, али његова основа је увек била традисионални грб Чешке — (дворепи бели/сребрни лав у скоку), некад у комбинацији са грбом Словачке (двоструки сребрни крст на тровршју или представа Татри) и осталих традиционалних чешких земаљаМоравске (црвено-бели орао у полету, на плавом пољу) и грба Доње Шлезије (црни орао у полету, на златном пољу).

Историја

Чехословачка је настала у октобру 1918. као једна од сукцесора Аустроугарске после Првог светског рата. Била је састављена од данашњих територија Чешке, Словачке и (до 1939.) Карпатске Рутеније. Њена територија је био најиндустријализованији део Аустроугарске, била је најдемократскија република током периода пре Другог светског рата, али су је карактерисали етнички проблеми. Ти проблеми су узрок незадовољства друге и треће по бројности етничких група у Чехословачкој — Немаца и Словака, због доминације Чеха, који су били најбројнији.

Czechoslovakia01
Чехословачка 1928.
Czechoslovakia 1939 sr
Подела Чехословачке

Чехословачка је постала Хитлерова мета. После Минхенског споразума 1938, Хитлерове трупе извршиле су инвазију на Бохемију и Моравску у којима су већином живели Немци. Мађарској су припојене јужна Словачка, а Словачка и Карпатска Рутенија су добиле аутономију за неко време. Коначно, Чехословачка је престала да постоји у марту 1939, када је Хитлер окупирао целу Чешку, а остатак Словачке је приморан да прогласи независност.

После Другог светског рата, предратна Чехословачка је реконституисана, док је Рутенија (која је била њен део) отцепљена од државе и припојена Совјетском Савезу. Три године касније (1948—1989), Комунистичка партија Чехословачке је дошла на власт и држава се нашла под утицајем Совјетског Савеза. У касним 60-им годинама, у време Прашког пролећа, покушано је да се комунистички систем промени у демократски. Религија је била забрањена, а атеизам је постао званична главна мисао. 1969. Чехословачка је претворена у федерацију Чешких земаља и Словачке.

Године 1989. држава је поново постала демократска после Плишане револуције, 1992. савезни парламент је одлучио да се држава 1. јануара 1993. подели на Чешку и Словачку.

Шематски приказ Чехословачких подручја кроз време

Председници државе и владе

Међународни споразуми и чланства

Пре Другог светског рата била је члан Мале антанте.

После Другог светског рата, активно је учествовала у Мешовитом већу економске асистенције (Комекон), Варшавском пакту, Уједињеним нацијама и њиховим агенцијама, као и у Покрету несврстаних; једна од чланица ОЕБС-а.

Религија

Године 1991, Католици: 46,4%, Евангелисти: 5,3%, Атеисти: 29,5%, неизјашњених: 16,7%. У погледу религије су постојале огромне разлике између две конститутивне републике .

Здравство и социјална заштита

После Другог светског рата здравствена заштита је је свим грађанима била доступна, 60-их и 70-их година радило се на побољшању здравства у руралним срединама.

Политика

После Другог светског рата, монопол над политиком је држала Комунистичка партија Чехословачке. Густав Хусак (Gustáv Husák), је постао први секретар КПЧ 1969. (касније је функција преименована у генералног секретара), а председник Чехословачке је постао 1975. Остале политичке организације су биле подређене КПЧ. Све политичке партије, групе и организације су груписане под кишобраном Националног фронта Чехословачке Социјалистичке Републике. Над поборницима људских права и религије су вршене репресије.

Образовање

Бесплатно основно образовање. Велики број грађана био је писмен.

Енергетски ресури

После Другог светског рата енергетски потенцијали државе су било мали. Из Совјетског Савеза је увожена нафта, а у држави је функционисала производња мрког угља и електрична енергија на хидро погон.

Привреда

После Другог светског рата, привреда је централизована по угледу на привреду Совјетског Савеза. Тешка металургија која је зависила од увоза гвожђа.

Спорт

Чехословачки фудбалски тим је био врло јак на светској сцени, са 8 учешћа на Светском првенству, завршивши као други на Светским првенствима 1934. и 1962. Тим је такође освојио и Европско првенство 1976.

Чехословачка је имала врло јак хокејашки тим, који је освојио мноштво медаља на светским шампионатима и олимпијским играма.

Познати тенисери Иван Лендл и Мартина Навратилова су рођени у Чехословачкој.

Референце

  1. ^ „THE COVENANT OF THE LEAGUE OF NATIONS.”.
  2. ^ „Ján Kačala: Máme nový názov federatívnej republiky (The New Name of the Federal Republic), In: Kultúra Slova (official publication of the Slovak Academy of Sciences Ľudovít Štúr Institute of Linguistics) 6/1990 pp. 192–197” (PDF).
  3. ^ Votruba, Martin. „Czecho-Slovakia or Czechoslovakia”. Slovak Studies Program. University of Pittsburgh. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2013. Приступљено 29. 3. 2009.

Литература

  • Heimann, Mary. Czechoslovakia: The State That Failed (2009).
  • Hermann, A. H. A History of the Czechs (1975).
  • Kalvoda, Josef. The Genesis of Czechoslovakia (1986).
  • Leff, Carol Skalnick. National Conflict in Czechoslovakia: The Making and Remaking of a State, 1918–87 (1988).
  • Mantey, Victor. A History of the Czechoslovak Republic (1973).
  • Myant, Martin. The Czechoslovak Economy, 1948–88 (1989).
  • Naimark, Norman, and Leonid Gibianskii, eds. The Establishment of Communist Regimes in Eastern Europe, 1944–1949 (1997) online edition
  • Orzoff, Andrea. Battle for the Castle: The Myth of Czechoslovakia in Europe 1914–1948 (Oxford University Press, 2009); online review DOI:10.1093/acprof:oso/9780195367812.001.0001 online
  • Paul, David. Czechoslovakia: Profile of a Socialist Republic at the Crossroads of Europe (1990).
  • Renner, Hans. A History of Czechoslovakia since 1945 (1989).
  • Seton-Watson, R. W. A History of the Czechs and Slovaks (1943).
  • Stone, Norman, and E. Strouhal, eds.Czechoslovakia: Crossroads and Crises, 1918–88 (1989).
  • Wheaton, Bernard; Zdenek Kavav. "The Velvet Revolution: Czechoslovakia, 1988–1991" (1992).
  • Williams, Kieran, "Civil Resistance in Czechoslovakia: From Soviet Invasion to "Velvet Revolution", 1968–89",
    in Adam Roberts and Timothy Garton Ash (eds.), Civil Resistance and Power Politics: The Experience of Non-violent Action from Gandhi to the Present (Oxford University Press, 2009).
  • Windsor, Philip, and Adam Roberts, Czechoslovakia 1968: Reform, Repression and Resistance (1969).
  • Wolchik, Sharon L. Czechoslovakia: Politics, Society, and Economics (1990).

Спољашње везе

.cs

.cs је на неколико година био највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Чехословачку. Међутим, држава се поделила на Чешку Републику и Словачку 1993. године и двема новим државама су убрзо додељени НИД-дк-ови: .cz и .sk, респективно. Употреба домена .cs је постепено укинута, а НИД-дк је обрисан негде око јануара 1995.

.cs је највише коришћени највиши Интернет домен који је обрисан. Статистике из RIPE Network Coordination Centre показују да је чак и у јуну 1994. године, много пошто је урађена конверзија ка .cz и .sk, .cs је и даље имао 2300 хостова. За поређење, остали обрисани НИД-ови (.nato и .zr) могуће да нису ни стигли двоцифрене бројеве.

CS је у периоду од 2003 до 2006. године био ISO 3166-1 код за Србију и Црну Гору. Међутим, Србија и Црна Гора никада није користила .cs домен, већ је наставила да користи свој претходни НИД-дк .co.yu. IANA је .cs резервисала за Србију и Црну Гору, без додељених спонзорских организација. С обзиром да је Државна заједница Србија и Црна Гора расформирана највероватније ће бити поново обрисан.

Аустроугарска

Аустроугарска (нем. Österreich-Ungarn; мађ. Ausztria-Magyarország) или Аустроугарска монархија (нем. Österreichisch-Ungarische Monarchie; мађ. Osztrák-Magyar Monarchia), позната и као Двојна монархија и Дунавска монархија (на немачком говорном подручју и као k.u.k. (нем. Kaiser und König; срп. цар и краљ)), била је држава која је постојала у Европи између 8. јуна 1867. и 31. октобра 1918. године.

Дотадашње Аустријско царство (Хабзбуршка монархија) трансформисано је 1867. године у Аустроугарску, да би се тиме задовољиле тежње Мађара за аутономијом. Тиме је практично власт у држави подељена између Немаца и Мађара, који су притом чинили мањи део становништва монархије. Политичке тежње словенских народа, Румуна и Италијана, који су чинили већи део становништва монархије, нису биле уважене. После војног пораза у Првом светском рату, 1918, Аустроугарска је расформирана, а на њеној територији је формирано неколико држава наследница: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Пољска, а делови су припојени већ постојећим државама: Италији и Румунији.

Бацање кугле

Бацање кугле је атлетска дисциплина у којој бацач настоји бацити куглу што даље. Ова атлетска дисциплина служи за развијање снаге, брзине, специфичне издржљивости и окретности. Осим бацања које је прописано атлетским правилима, кугла се може бацати на разне начине. При томе, у складу са узрастом такмичара, употребљава се кугла различите масе.

Европско првенство у атлетици у дворани 1973.

Четврто Европско првенство у атлетици у дворани одржано је 10. и 11. марта 1973. године у Арени Ахој у Ротердаму, Холандија.

Такмичење се одржало исто као и прошле године у 23 дисциплине (13 мушких и 10 женских).

И овде као и на прошлом првенству стаза није износила 200 метара, него 180 м, па су трке штафета уместо 4 х 200 метара гласиле 4 х 360 м односно 4 х 2 круга, а уместо 4 х 400 м 4 х 720 м или 4 х 4 круга.

Европско првенство у атлетици у дворани 1974.

Пето Европско првенство у атлетици у дворани одржано је 9. и 10. марта 1974. године у дворани Скандинавијум у Гетеборгу, (Шведска).

Такмичење се одржало у 21 дисциплини (12 мушких и 9 женских).

Европско првенство у кошарци

Европско првенство у кошарци (енгл. European Basketball Championship), познато и као Евробаскет (енгл. EuroBasket), је кошаркашко такмичење које се одржава сваке друге године, на ком учествују најбоље европске кошаркашке репрезентације, а под патронатом је ФИБА Европе. Пласман на Европском првенству одлучује о директном квалификовању на Светска првенства у кошарци и Олимпијске игре. Тренутни првак Европе у кошарци је репрезентација Словеније.

Од 2017. године ФИБА је донела одлуку да се Евробаскет убудуће игра на сваке четири уместо на сваке две године. Један од разлога је и тај да би се играчима дала „слободна” година између Европског и Светског првенства. Ова одлука је резултирала тиме да се и Светско првенство одржи 2019, а не 2018. године.

Русија и Совјетски Савез су најтрофејнији са укупно 15 титула првака Европе, док Југославија и Србија имају 8 наслова првака.Године 1949. Европско првенство се по први пут одржало на неком другом континенту и то у Африци, а домаћин овог шампионата био је Египат. У годинама после Другог светског рата тешко је било пронаћи земљу која је желела и била у могућности да организује кошаркашко првенство Старог континента. Прва је то, после рата, урадила Француска 1946. затим Чехословачка 1947. па онда већ споменути Египат 1949. године. Због јако малог броја пријављених репрезентација, Египат је заиграо на шампионату у Чехословачкој и ту освојио бронзану медаљу, а две године касније је постао једини првак Европе у кошарци, а да није са Европског континента.

По распаду СФР Југославије, Совјетског Савеза и Чехословачке почетком 90-их година двадесетог века, долази до формирања нових репрезентација, па ФИБА прво за Евробаскет 1995. одлучује да прошири првенство на 14 селекција, а од 1997. године на првенству је учествовало 16 најбољих репрезентација Старог континента. Године 2011. ФИБА проширује првенство на 24 селекције, а по таквом формату се игра и данас.

Европско првенство у кошарци за жене

Европско првенство у кошарци за жене (енгл. EuroBasket Women) је кошаркашко такмичење на ком учествују најбоље женске репрезентације из Европе. Под патронатом је ФИБА Европе и одржава се на сваке две године. Европско првенство се такође користи као квалификациони турнир за пласман на Светско првенство и Олимпијске игре.

Европско првенство у одбојци

Европско првенство у одбојци је такмичење државних одбојкашких репрезентација, које се одржава у организацији ЦЕВ-а у мушкој и женској конкуренцији. Прво Европско првенство у мушкој конкуренцији одржано је 1948. године у Риму, у Италији.

Мала Антанта

Мала Антанта је био војни савез Краљевине Југославије, Румуније и Чехословачке који је постојао од 1920. до 1938. Узрок њеног формирања био је страх од евентуалног покушаја Аустрије и/или Краљевине Мађарске да војним нападом поврате територије које је Аустроугарска раније имала.

Узимајући у обзир број становника, велику стајаћу војску којом је располагала и огромно пространство на коме се простирала, Мала Антанта је сматрана „петом силом у Европи“.Француска је блиско сарађивала са овим савезом и са њеним чланицама и са њима је потписала више војних споразума.

Крајем новембра 1932. краљ Александар је иницирао ванредни састанак министара држава чланица Мале Антанте, који је одржан 18-19. децембра у Београду. Најважнија одлука донета на том састанку била је да ће убудуће Мала Антанта наступати као јединствена политичка заједница. Одлука да се самостално политички делује образложена је чињеницом „да су се три државе умориле од тога да буду играчке у рукама великих суседа“.

Пакт o новој организацији Мале антанте потписан је на конференцији у Женеви, одржаној 14-16. фебруара 1933. године. Три државе - истиче се у уводном делу овог документа - образују „вишу међународну заједницу, којој могу приступити и друге државе“. У организационом погледу, у ову заједницу уграђено је нешто што до тада није постојало ни у једном билатералном или регионалном савезу. Kao управни орган заједничке политике држава Антанте установљен је Стални савет, састављен од министара иностраних послова, који одлуке доноси консензусом. Састаје се обавезно најмање три пута годишње, у престоници сваке државе чији министар те године председава Саветом.

Распад је почео 1936 када је у Југославији постао председником владе Милан Стојадиновић. Сви политички претреси, који су били у Малој Антанти раније, су одиграни без икаквих последица. Када је у Југославији дошло до државног удара 6. јануара 1929. Чехословачка као демократска земља није уопште реагирала, ни се о тој промени југословенских власти није пуно дискутирало у чехословачкој штампи. Савез се распао 1938. године када је једна од земаља чланица овога пакта - Чехословачка - подељена током Минхенског споразума.

Покрети отпора у Другом светском рату

Покрети отпора у Другом светском рату јавили су се скоро у свакој окупираној земљи, у различитим видовима, од одбијања сарадње и противокупаторске пропаганде, преко скривања савезничких пилота, до отворених борби и ослобађања градова.

Најпознатији покрети отпора у Другом светском рату били су југословенски партизани, пољска Армија Крајова, совјетски партизани, француски покрет отпора, италијански ЦНЛ, норвешки покрет отпора, грчки отпор и холандски отпор.

Прашко пролеће

Прашко пролеће (чеш. Pražské jaro, свк. Pražská jar) био је период политичке либерализације у Чехословачкој који је почео 5. јануара 1968, а трајао је до 21. августа те године када је Совјетски Савез са својим савезницима из Варшавског пакта (изузев Румуније) окупирао земљу.

Светско првенство у одбојци

Светско првенство у одбојци је најстарије и најважније такмичење које се одржава сваке четврте године под окриљем Светске одбојкашке асоцијације (ФИВБ).

Светско првенство у рукомету

Светска рукометна првенства за мушкарце се одржавају од 1938. године, а стално од 1954. године. У почетку су се одржавала сваке четири године, а од 1993. сваке друге године. У следећој табели приказани су победници на свим рукометним првенствима за мушке одржаним до данас.

Светско првенство у рукомету за жене

Светска првенства у рукомету за жене се одржавају од 1957. године. у организацији ИХФ (Међународне рукометне ферерације). У почетку су се одржавала у неправилним размацима, који су били од две до шест година, а од 1993. године, одржавају се на сваке две године. Број екипа учесница се мењао од 9 до 24 колико их је било на последњем првенству. У следећој табели дат је преглад свих победника светских првенстава од 1957. до данас.

Светско првенство у хокеју на леду

Светско првенство у хокеју на леду је турнир који се одржава сваке године под окриљем Међународне хокејашке федерације (ИИХФ).

Трка на 400 метара

Трка на 400 метара је једна од атлетских дисциплина. То је најдужа спринтерска дисциплина. На стандардној атлетској стази, ова трка обухвата један круг. Такмичари започињу трку ниским стартом и трче у својој стази читаву трку.

УЕФА

Унија европских фудбалских асоцијација (енгл. Union of European Football Associations), скраћено УЕФА (енгл. UEFA), је организација која представља административни и контролни орган европског фудбала. Заступа европске националне фудбалске савезе, организује девет репрезентативних и четири клупска такмичења у Европи (где су укључене све европске земље уз додатак Турске, Израела, Грузије, Јерменије, Азербејџана и Казахстана), контролише новчане награде, правила и медијска права везана за та такмичења. УЕФА је једна од шест континенталних конфедералних јединица светске фудбалске организације.

Када је реч о богатству и утицају на светски фудбал, УЕФА је убедљиво најјача континентална организација. Готово сви најбољи играчи света играју у европским лигама због високих плата које им пружају најбогатији фудбалски клубови, нарочито у лигама Енглеске, Италије, Шпаније и Немачке. Многе од најјачих националних селекција света су чланице УЕФЕ. Од укупно 32 места на светском фудбалском првенству у Немачкој 2006., 14 је припадло репрезентацијама чланицама УЕФЕ.

УЕФА је основана 15. јуна 1954. године у Базелу, Швајцарска као последица разговора фудбалских савеза Француске, Италије и Белгије. Седиште организације је било у Паризу до 1959. када су се преселили у Берн. Анри Делона је био први генерални секретар, а Еб Шварц председник. Административни центар је, од 1995. у Ниону у Швајцарској. У почетку се састојала од 29 националних савеза, данас се тај број попео на 55.

Данашњи председник УЕФЕ је Словенац Александар Чеферин.

УЕФА, као представник националних фудбалских савеза, је у више наврата долазила у сукоб са Европском комисијом. Од 1990. године, правила издавања телевизијских права, а посебно међународних трансфера играча (Босманова пресуда) су претрпјела велике измене, да се не би косиле са европским правом.

Чехословачка Социјалистичка Република

Чехословачка Социјалистичка Република (ЧССР; чеш. и свк. Československá socialistická republika (ČSSR)) је била држава у централној Европи, која је постојала од 1960. до 1990. године.

Заменила је дотадашњу Чехословачку Републику (ЧСР) (1918—1960), а њу је наследила Чешка и Словачка Федеративна Република (ЧСФР) (1990—1992).

Званично је створена доношењем новог устава 11. јула 1960, мада је то у суштини било само промена имена ('социјалистичка') у веч раније социјалистичку државу.

Уставним одредбама које су ступиле на снагу 1. јануара 1969. ЧССР је федерализована — створене су Чешка Социјалистичка Република (ЧСР) и Словачка Социјалистичка Република (ССР).

Уставним законом федералног парламента Чехословачке, који је ступио на снагу 29. марта 1990. „О промени назива Чехословачке Социјалистичке Републике“ име је промењено у краткотрајно Чехословачка Федеративна Република (који је убрзо замењен са Чешка и Словачка Федеративна Република (ЧСФР).

Чехословачка на олимпијским играма

Чехословачка се први пут појавила на Олимпијским играма 1920. године, пре тога су се њени спортисти на олимпијадама такмичили под заставом Бохемије у периоду од 1900. до 1912. године. Од тада Чехословачка је пропустила само једне Летње олимпијске игре 1984., 1984. године, када је као чланица Варшавског пакта бојкотовала олимпијске игре одршане у Лос Анђелесу.

На Зимским олимпијским играма Чехословачка је први пут учествовала 1924. године и учествовала на свим наредним одржаним Зимским олимпијским играма до свог распада 1992. године.

После распада државе Чехословачки спортисти су наставили да се такмиче под заставама Чешке и Словачке, које су послале своје прве независне тимове на олимпијаду 1994. године.

Чехословачка никада није била домаћин олимпијских игара.

Чехословачки олимпијци су закључно са 1992. годином освојили 168 медаља на олимпијадама, 143 на летњим и 25 на зимским играма. Чехословачки спортисти су највише медаља освајали у гимнастици, скијашким скоковима и у хокеју на леду.

Олимпијски комитет Чехословачке (Československý olympijský výbor) је основан 1919. и признат од стране МОКа 1920. године.

Пре-1918 1918—1938 1938—1945 1945—1948 1948—1989 1989—1992 1993—
Бохемија
Моравска
Шлеска
Аустријско царство Прва републикаа Судетиб Трећа република Чехословачка Републикад
1948—1960
Чехословачка Социјалистичка Републикађ
1960—1990
Чешка и Словачка Федеративна Република
1990—1992
Чешка Република
Друга републикав
1938—1939
Протекторат Чешка и Моравска
1939—1945
Словачка Краљевина Угарска Словачка република
1939—1945
Словачка Република
Јужна Словачка и Карпатска Украјинаг
Карпатска Рутенија Закарпатска областе
1944 / 1946 – 1991
Закарпатска областж
1991—present
Аустроугарска Влада Чехословачке у избјеглиштву

а ЧСР; границе и влада успостављене уставом из 1920.
б Анектирала Нацистичка Њемачка.
в ЧСР; укључивала аутономне области Словачке и Карпатске Рутеније.
г Анектирала Краљевина Мађарска (1939—1945).

д ЧСР; прогласила „народну демократија“ (без форманог мјењања имена) под уставом из 1948. који је уведен наког државног удара.
ђ ЧССР; од 1969, након Прашког прољећа, сачињена од Чешке Социјалистичке Република (ЧСР) и Словачке Социјалистичке Републике (ССР).
е Област Украјинске ССР.
ж Област Украјине.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.