Чеси

Чеси (чеш. Češi) су западнословенски народ, који претежно живи у Чешкој, где чини око 81% становништва. Чеси су већим делом атеисти, док су у мањој мери римокатолици, а има и протестаната. Говоре чешким језиком, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.

Чеси
Češi
Czh-3
Портрети познатих Чеха
први ред: Јан Амос КоменскиЈан ХусФрантишек Палацки • Јан Евангелиста Пуркине
други ред: Карло IV.Алфонс МухаВратислав IIБеджих Сметана
Укупна популација
око 10—12 милиона
Региони са значајном популацијом
 Чешка6.732.104[1][2] - 9.246.784[3]
 САД1.462.000[4]
 Канада94.805[5]
 Италија80.000-90.000
 УК30.000–90.000
 Немачка46.484
 Словачка30.367[6]
 Аргентина38.000
 Аустралија21.196[7]
 Аустрија38.000
 Швајцарска21.196
 Република Српска218 [8]
Језици
Чешки
Религија
атеисти (72%)
хришћани (26%) (католици, протестанти)
друге вере (2%) (ислам, будизам...)
Сродне етничке групе
Словени (Западни Словени)

Чешка племена

  • Дечани
  • Дулебови
  • Лемузови
  • Литомиежици
  • Лучани
  • Пшовиањи
  • Сиедличани
  • Зличани

Референце

  1. ^ „Obyvatelstvo podle národnosti podle krajů” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 01. 2013. Приступљено 24. 10. 2014.
  2. ^ This number is a lower estimate, as 2,742,669 people opted out declaring ethnicity in 2011.
  3. ^ CIA - The World Factbook - Czech Republic
  4. ^ 2004 survey
  5. ^ „Ethnic Origin (264), Single and Multiple Ethnic Origin Responses (3), Generation Status (4), Age Groups (10) and Sex (3) for the Population in Private Households of Canada, Provinces, Territories, Census Metropolitan Areas and Census Agglomerations, 2011 National Household Survey”.
  6. ^ http://portal.statistics.sk Štatistický úrad SR
  7. ^ 2006 census Data : View by Location
  8. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 23. 3. 2017.

Спољашње везе

Česi u Srbiji

Česi u Srbiji (češ. Češi v Srbsku) su građani Srbije češke etničke pripadnosti. Oni čine proznatu nacionalnu manjinu u Republici Srbiji čija prava u domenu kulture, obrazovanja, informisanja, kao i službene upotrebe jezika i pisma predstavlja Nacionalni savet češke nacionalne manjine, sa sedištem u Beloj Crkvi.

Prema poslednjem popisu iz 2011. godine u Srbiji živi 1824. Čeha. Češka zajednica živi u mestima na području Opštine Bela Crkva (Bela Crkva, Češko Selo, Kruščica i dr.) i okolnim opštinama (mesto Gaj u Opštini Kovin, mesto Veliko Središte i Vršac u Opštini Vršac), a znatan broj živi i u Beogradu i nešto manje u Novom Sadu, dok je ostatak razasut po Vojvodini.

Zanimljivo je da u južnom Banatu postoji selo pod imenom Češko Selo - koje je zaista češko i po nacionalnom sastavu stanovništva.

Česi u Srbiji su većinom katolici, a manjim delom evangelisti - za razliku od situacije u Češkoj.

Јарослав Сајферт

Јарослав Сајферт (чеш. Jaroslav Seifert; Жижков, 23. септембар 1901 — Праг, 10. јануар 1986), био је чешки писац, песник и новинар, рођен у тадашњој Чехословачкој. Добитник је Нобелове награде за књижевност.

Рођен је у Жишкову, предграђу Прага које је тада било у саставу Аустроугарске. Прву збирку песама је објавио 1921. године. Био је члан Комунистичке партије, радник у комунистичкој издавачкој кући и уредник бројних комунистичких новина и магазина — Rovnost, Srsatec и Reflektor.

Током 1920-их сматран је водећим представником чехословачке авангарде. Био је један од оснивача часописа Devětsil.

У марту 1929. године, заједно са шесторицом других значајних комунистичких писаца, избачен је из Комунистичке партије, јер је био против бољшевичких тенденција у новом вођству Чехословачке комунистичке партије.

Током 1930-их и 1940-их радио је као новинар у једном социјалдемократском листу.

Сајферт је 1949. године напустио новинарство и потпуно се посветио књижевности. Његова поезија је награђивана значајним државним наградама. Неколико година је био на челу Чехословачког удружења писаца.

Године 1977. био је један од потписника Уговора 77 у којем је изражен отпор према репресивном режиму тога времена.

Сајферт је 1984. године добио Нобелову награду за књижевност. Због лошег здравља није био у могућности да присуствује церемонији доделе награде, па је у његово име Нобелову награду примила његова кћерка (неки извори кажу да му влада није дозволила да прими награду). Иако је то било од изузетне важности, награда је у државним медијима кратко прокоментарисана. Умро је 1986. године и сахрањен је на општинском гробљу у Карлупу на Влтави. На његовој сахрани је било велико присуство тајне полиције, која је настојала да сузбије било какав наговештај одступања од комунистичке идеологије међу ожалошћенима.

Јозеф Масопуст

Јозеф Масопуст (чеш. Josef Masopust; Мост, 9. фебруар 1931 — Прaг, 29. јун 2015) бивши је чехословачки репрезентативац и тренер. Играо је у одбрани.

Дебитовао је у дресу Водотерме из Теплица 1950. године. После две године прелази у Дуклу из Прага. Прославио се као првотимац Дукле са којом је у периоду од 1952. до 1968. освојио осам националних првенстава (1953, 1956, 1958, 1961—1964, 1966) и четири купа Чехословачке (1952, 1961, 1965, 1966). У чехословачкој лиги одиграо је укупно 386 утакмица и постигао 79 голова. Каријеру је наставио у Белгији као стандардни репрезентативац Моленбека (1968—1970).

Масопуст је као репрезентативац Чехословачке од (1954 — 1966) одиграо 63 утакмице и постигао 10 голова.. Прославио се на Светском првенству 1962. у Чилеу. У финалу против Бразила, на најбољи могући начин, промовисао је своју специјалност — слалом дриблинг. Предрибловао је четворицу Бразилаца и затресао мрежу. У клубу је светских фудбалских великана, а 1962. године добио је Златну лопту као најбољи фудбалер Европе.

По завршетку играчке каријере остао је у фудбалу као тренер Дукле, Збројовке и клубова у Белгији. Од 1984 — 1987. био је селектор репрезентације Чехословачке, а од 1988 — 1991 олимпијског тима Индонезије.

Бјеловарско-билогорска жупанија

Бјеловарско-билогорска жупанија се налази је на северозападу Републике Хрватске. У економском погледу ова жупанија је најјача пољопривредна жупанија у Хрватској.

Велимир Шкорпик

Велимир Шкорпик (Бродарица, код Задра, 2. април 1919 — Загорје, код Посушја, 7. новембар 1943), учесник Народноослободилачке борбе, командант партизанске ратне морнарице и народни херој Југославије.

Жак Хоудек

Жак Хоудек (хрв. Jacques Houdek; правим именом Жељко Хоудек) (Загреб, 14. априла 1981.) - је хрватски певач.

Завршио је основну музичку школу, смер клавир. Затим је завршио средњу фризерску и средњу музичку школу, смер соло певање. Похађао је певање на Berklee College Of Music у Бостону 2001. године. Био је пратећи вокал групе Колонија. Наступио је на Дори 2002. (Хрватски избор за представника на Песми Евровизије) са песмом Чаролија, што му је била одскочна даска. Касније је наступио још четири пута на Дори, где је најближе победи био 2011. са песмом Стотинама година која је постала велики хит. Освојио је дискографску награду Порин за најбољег новог извођача године 2004. Добио је још и Порина за најбољу мушку вокалну изведбу 2008. године. За албум "Идемо у зоолошки брт" добио је Порина за најбољи дечји албум 2009, као и Порина за најбољу мушку вокалну изведбу 2012.

Жељко је представљао Хрватску на Песми Евровизије 2017. у Кијеву.

Инђија

Инђија је градско насеље и седиште општине Инђија у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 26.025 становника. Заједно са Србима који чине већински део, на територији Општине живе још Хрвати, Мађари, Словаци, Украјинци, Роми, Македонци, Русини, Руси, Бошњаци, Бугари, Чеси и други. Град Инђија административно припада Сремском округу у Војводини. Инђија је железничка раскрсница Срема. Кроз Инђију пролази железничка пруга Београд—Нови Сад—Суботица, те Београд—Стара Пазова—Рума—Сремска Митровица. Поред Инђије пролази и међународни ауто-пут Београд—Нови Сад—Суботица—Будимпешта.

Од реке Дунав и насеља Стари Сланкамен, удаљена је 19 км. Од аеродрома Никола Тесла удаљена је око 40 km.

Клима је умерено континентална. Највиша средња годишња температура ваздуха је у јулу и августу, и износи 22 °C, док је најнижа средња годишња температура ваздуха у јануару, -1 °C.

Ка де Чеси (Мантова)

Ка де Чеси је насеље у Италији у округу Мантова, региону Ломбардија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 131 становника. Насеље се налази на надморској висини од 19 м.

Март

Март је трећи месец у години и има 31 дан. Почетак пролећа се обележава 20-ог дана, који се назива равнодневицом, јер су тада обданица и ноћ једнаки, равни. Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара. По Црквеном рачунању циклуса времена је шести месец.

Национална мањина

Национална мањина или етничка мањина је мањинска заједница чији се припадници одликују посебним националним, односно етничким идентитетом, различитим у односу на идентиет националне, односно етничке већине у заједничкој држави. Положај националних, односно етничких мањина уређен је међународним правом и одговарајућим уставним, односно законским нормама које су по правилу обликоване према друштвеним и политичким особеностима сваке појединачне државе.

Посматрано из угла међународних односа, све националне, односно етничке мањине се условно могу поделити на оне које у ширем смислу припадају одређеној етничкој нацији, односно народу који има своју матичну етно-националну државу (на пример, национална мањина Чеси) и на оне мањине које такву државу немају (на пример, етничка мањина Роми).

У погледу концепта постојања националних мањина, разликују се грађанске и националне државе. У грађанским државама не врши се подела на етничке заједнице у оквиру државе, већ се сви грађани формално сматрају једном нацијом и као таквима им се гарантују права.

Често се сматра да је решење политичког, правног, културног и друштвеног положаја мањина у неком друштву мерило демократизације и модернизације тог друштва.

У важећем Уставу Републике Србије из 2006. године, појам националне мањине је дефинисан у посебним члановима, којима се прописују разне слободе и права националних мањина.

Општина Берзаска

Општина Берзаска (рум. Comuna Berzasca) је општина у округу Караш-Северин у југозападној Румунији. Према попису из 2011. године у општини је било 2.848 становника. Седиште општине је насеље Берзаска. Значајна је по присутној српској националној мањини у Румунији.

Општина Берзаска се налази уз Дунав, у румунском делу Ђердапа (код месних Срба познат као Банатска клисура).

Општина Дубова

Општина Дубова (рум. Comuna Dubova) је општина у округу Мехединци у југозападној Румунији. Према попису из 2011. године у општини је било 785 становника. Седиште општине и њено једино насеље је Дубова.

Општина Соколовац

Општина Соколовац (рум. Comuna Socol) је општина у округу Караш-Северин у југозападној Румунији. Према попису из 2011. године у општини је било 1.933 становника. Седиште општине је насеље Соколовац. Значајна је по присутној српској националној мањини у Румунији.

Плзењ

Плзењ (чеш. Plzeň, нем. Pilsen) је четврти по величини град у Чешкој Републици. Плзењ је седиште управне јединице Плзењски крај, где чини засебан градски округ Плзењ-град.

Плзењ је познат по свом пиву – Пилснер Уркуелу и машинској фабрици Шкода коју је основао Емил Шкода 1859. године.

Словени

Словени су најбројнија етно-лингвистичка група у Европи. Насељавају источну, југоисточну и средњу Европу и сјеверну и средњу Азију. Словени говоре словенским језицима који припадају индоевропској породици језика и дијеле, у различитој мјери, поједине културне особине. Од почетка 6. вијека шире се и насељавају просторе источне и средње Европе и југоисточне Европе. Источни Словени су населили Сибир и средњу Азију. Тренутно половина територије Европе је насељена словенском говорном заједницом, док сваки словенски народ има емигранте на другим континентима.

Данашњи словенски народи су подјељени на Западне Словене (првенствено Пољаци, Словаци и Чеси), Источне Словене (Белоруси, Русини, Руси и Украјинци) и Јужне Словене (првенствено Бошњаци, Бугари, Македонци, Словенци, Срби, Хрвати и Црногорци).Савремени Словени су знатно генетски и културно разноврснији, и односи између њих — чак и унутар појединих етничких група — су различити, почев од осећаја повезаности до заједничког осећања непријатељства.

Социјалистичка Република Хрватска

Социјалистичка Република Хрватска (скраћено СР Хрватска) је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. На трећем заседању ЗАВНОХ-а, одржаном 8. и 9. маја 1944. године у Топуском основана је Федерална Држава Хрватска, одлуком која има уставотворни карактер. Преименована је 1946. године као Народна Република Хрватска, а у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године. Већ 25. јула 1990. назив је промењен у Република Хрватска.

Била је друга по величини (после СР Србије) република СФРЈ, друга по броју становника (после СР Србије) и друга по развијености ( после СР Словеније) . Главни град је био Загреб, а остали већи градови су били Сплит, Дубровник, Ријека, Осијек.

Конститутивни народи били су Хрвати и Срби, а званичне народности: Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО Загреб, ЗО Вараждин, ЗО Бјеловар, ЗО Осијек, ЗО Сисак, ЗО Карловац, ЗО Ријека, ЗО Госпић и ЗО Сплит, са седиштима у истоименим градовима.

Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је 25. јула 1990. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја — грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.

Фрањо Кнебл

Фрањо Кнебл (Вилснице, код Дјечина, 25. јул 1915 — Загреб, 3. фебруар 2006), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске, и народни херој Југославије.

Чеси (морско чудовиште)

Чеси (енгл. Chessie) је назив за легендарно морско чудовиште које наводно живи у заливу Чесапик у САД. Било је много виђења овог чудовишта и описује се као морска змија са перајима. Наводно је дугачко око 7 метара. Било је виђења и у 19. веку, али од 1977. се ово створење почело описивати.

Иако постоје фотографије, није доказано да ово створење постоји. Неки мисле да је то ванземаљско створење.

Чешка (Бохемија)

Чешка (чеш. Čechy, нем. Böhmen, лат. Bohemia) је једна од историјских чешких земаља (Земље чешке круне), која данас чини већи део Чешке Републике. У многим другим језицима се назива још и Бохемска Чешка или Бохемија, што је латински назив за ову територију.

Чешка Етничке групе Чешке
Признате мањине
Остали
Чешка Чешка дијаспора
Америка
Европа
Океанија
Азија
Африка
Западни Словени
Источни Словени
Јужни Словени

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.