Ченгић

Ченгић је насељено мјесто у граду Бијељина, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 936 становника.

Ченгић
Cengic crkva
Црква у Ченгићу
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ГрадБијељина
Становништво
 — 2013.Пад 936
Географске карактеристике
Координате44°39′04″ СГШ; 19°09′17″ ИГД / 44.6512467° СГШ; 19.154792° ИГДКоординате: 44°39′04″ СГШ; 19°09′17″ ИГД / 44.6512467° СГШ; 19.154792° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ченгић на мапи Босне и Херцеговине
Ченгић
Ченгић
Ченгић на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број055

Географија

Ченгић је удаљен 14 километара од Бијељине.

Становништво

Националност[1] 2013. 1991. 1981. 1971.
Срби 936 (100%) 1.276 (99,37%) 1.292 (96,70%) 1.352 (99,26%)
Муслимани [a] 0 0 4 (0,29%) 0
Југословени 1 (0,07%) 34 (2,54%) 3 (0,22%)
остали и непознато 0 7 (0,54%) 6 (0,44%) 7 (0,51%)
Укупно 936 1.284 1.336 1.362
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.090
1953. 1.182
1961. 1.331
1971. 1.362
1981. 1.336
1991. 1.284
2013. 936

Напомене

  1. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

Спољашње везе

27. септембар

27. септембар (27.9.) је 270. дан у години по грегоријанском календару (271. у преступној години). До краја године има још 95 дана.

7. јануар

7. јануар је седми дан у години у Грегоријанском календару. 358 дана (359 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Љубав у једанаестој

Љубав у једанаестој је тв драма из 1978. године који је режирао Бато Ченгић по сценарију Боре Ћосића.

Азра Ченгић

Азра Ченгић (27. септембра 1948) је југословенска глумица, босанскохерцеговачког порекла. Глумом се бави од 1968. године, а дебитовала је филмом Сарајевски атентат. Посебно су значајне улоге у серијама Заборављени и Бољи живот.

Андрија Зафрановић

Андрија Зафрановић је познати југословенски, хрватски и српски монтажер. Рођен је у Масленици 15. августа 1949. године.

Године 1975. је дипломирао и магистрирао на филмској и тв монтажи на FAMU У Прагу где су студирали још на осталим смеровима знаменити редитељи са простора бивше Југославије као што су: Горан Марковић, Горан Паскаљевић, Срђан Карановић, Емир Кустурица, Рајко Грлић, сниматељи Предраг Поповић и Живко Залар, његов брат Лордан Зафрановић. Радио је као монтажер, супервизор монтаже и драматург. Годинама је био редовни професор и шеф катедре на Академији драмских уметности у Београду ФДУ, а од 2009. је редовни професор на академији FAMU У Прагу.

Сарађивао је са редитељским именима: Бато Ченгић (драме Љубав у једанаестој , Зовем се Ели, филм Глуви барут), Александар Ђорђевић (Краљевски воз, Јагуаров скок), Живко Николић (Чудо невиђено), Емир Кустурица (Отац на службеном путу, Дом за вјешање, Аризона дрим), Лордан Зафрановић (Вечерња звона, Халоа празник курви) и урадио је монтажу целокупног филмског опуса покојног Драгана Кресоје (Још овај пут, Крај рата, Октобарфест, Оригинал фалсификата, Пун месец над Београдом, Тамна је ноћ).

Добитник је три Златне арене за монтажу на филмском фестивалу у Пули за филмове: Краљевски воз (1981), Балкански шпијун (1984), Вечерња звона (1986).

Глуви барут (филм)

Глуви барут је југословенски филм из 1990. године. Режирао га је Бахрудин Ченгић, према истоименом роману Бранка Ћопића.

Забрањено пушење

Забрањено пушење је босанскохерцеговачка и некадашња југославенска рок група основана у Сарајеву 1980. године. Музички стил групе углавном се састоји од посебног гаражног рок звука са утицајима народне музике, често с иновативном продукцијом и сложеним приповедањем. Група сада има шест чланова, и то су суоснивач групе, певач и гитариста Давор Сучић, дугогодишњи бубњар групе Бранко Трајков, гитариста Тони Ловић, бас-гитариста Дејан Орешковић, виолиниста и клавијатуриста Роберт Болдижар, те саксофониста и флаутиста Лана Шкргатић, једина чланица.

Забрањено пушење се формира супротно од тада превладавајућег југославенског панк рока и новог таласа, уско повезано са културним покретом Нови примитивизам и радио и ТВ сатирично-хумористичном емисијом Топ листа надреалиста. Током 1980-их година група је била једна од најзначајнијих музичких појава на простору некадашње Југославије, имали су изузетно посећене концерте и продали су на стотине хиљада плоча. Много пута су дошли у невоље са комунистичким властима због своје, обично благе и симпатичне критике социјалистичког система и навике отварања питања која су у то време била осетљива. Први састав групе, у почетку познате као Псеудоблуз Бенд Забрањено пушење, чинили су гитариста Давор Сучић (Сејо Сексон) и певач Ненад Јанковић (Неле Карајлић), бубњари Зенит Ђозић (Фу-До) и Предраг Ракић (Шеки Гаyтон), бас-гитариста Младен Митић, клавијатуристи Дражен Јанковић (Сеид Мали Карајлић) и Зоран Деган, саксофониста и флаутиста Огњен Гајић и гитариста Мустафа Ченгић (Мујо Снажни). Њихов дебитантски студијски албум Дас ист Валтер (1984), у почетку објављен у малом тиражу а на крају продан у 100.000 примерака, поставио је рекорд за прекорачење почетног издања за 30 пута. Њихов следећи албум Док чекаш сабах са шејтаном (1985), такође у издању загребачког Југотона, бојкотовали су главни медији због проблема са комунистичким властима и познатог случаја "Црк'о Маршал". Године 1986. Ракић, Митић и Ченгић одлучују да напусте групу, а придружују им се бубњар Фарис Араповић, бас-гитариста Дарко Остојић (Минка), гитариста Предраг Ковачевић (Ковалски) и клавијатуриста Јадранко Џихан. Током друге половине осамдесетих година група је са новом поставом објавила два албума, Поздрав из земље Сафари (1987) и Мале приче о великој љубави (1989) у издању сарајевског Дискотона.

Током 1992. године, с почетком рата у Босни и Херцеговини, Ненад Јанковић се сели у Београд где наставља каријеру са саставом под именом Неле Карајлић & Забрањено пушење (касније Емир Кустурица & Но смокинг оркестра), а Сучић и други чланови се поновно окупљају у Сарајеву, користећи изворно име, настављају рад групе објављујући пети студијски албум Филџан вишка (1997) са промењеном поставом. Састав током 1990-их поред Сучића чине и вођа Новог примитивизма Мирко Срдић (Елвис Џеј Куртовић), певач Марин Градац, гост са албума из 1987. Предраг Бобић (Блека), гитариста Сејо Ково и виолиниста Бруно Урлић. Након једног привременог бубњара, Бранко Трајков долази у групу 1996. године. Овај састав је снимио и шести албум Агент тајне силе (1999). Године 2000. Срдић, Ково и Градац напустили су групу док се гитариста и продуцент Драгомир Херендић придружио и наступио на њиховом наредном албуму Бог вози Мерцедес (2001). Пет година касније излази нови дупли албум Ходи да ти чико нешто да (2006). Средином 2000-их, Херендић, Бобић и Урлић су одлучили да напусте Забрањено пушење, а гитариста Тони Ловић, басиста Дејан Орешковић и виолиниста Роберт Болдижар долазе на њихова упражњена места. Девети студијски албум групе Музеј Револуције (2009) објављен је на исти дан у готово свим бившим југославенским републикама на годишњицу Октобарске револуције. Група је објавила свој јубиларни десети студијски албум, Радови на цести, 2013. године.

Миљевина

Миљевина је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Фоча, које припада Републици Српској. То је рударско насеље на ријеци Бистрици. Према попису становништва из 2013. године, у насељу је живјело 1.039 становника.

Општина Ново Сарајево

Општина Ново Сарајево је општина чија територија заузима централни дио Сарајевског поља. Граничи са општинама Центар, Нови Град, Вогошћа и једним својим дијелом, са Републиком Српском, тачније са општином Источно Ново Сарајево.

Општина Ново Сарајево је административни, пословни, културни, образовни, трговинско-услужни дио града Сарајева.

Простире се на површини од 11,43 км2. Прије рата општина је заузимала површину од 47,15 км2, што значи да сада око 75 % пријератне територије припада Републици Српској, а остатак Федерацији БиХ.

Прије рата, а према попису становништва из 1991. године, општина Ново Сарајево је имала 95.255 становника и била међу најнасељенијим градским општинама.

Данас на подручју општине Ново Сарајево живи 75.662 становника (31.12. 2004. године).

Слике из живота ударника

Слике из живота ударника је југословенски филм из 1971 године . Режирао га је Бахрудин Бато Ченгић по сценарију Бранка Вучићевића.

Сложна браћа

Сложна браћа је ТВ серија настала 1995. године у продукцији РТС-а. Серија има 7 епизода. Сценарио је написао Неле Карајлић, а режију потписују Олег Новковић, Никола Пејаковић, и Др Неле Карајлић. Серија је почела са снимањем пре завршетка рата у Босни. Доживела је велику популарност у Србији. Емитована је у Словенији и Хрватској.

Смаил-ага Ченгић

Смаил-ага Ченгић (крај 18. вијека, Јелашца, Калиновик — 5. октобар (23. септембар по јулијанском календару) 1840. погинуо на Мљетичку, у Дробњаку) је био муселим гатачки, пивски и дробњачки кога су убили Црногорци. Његова смрт је опевана у делу Ивана Мажуранића „Смрт Смаил-аге Ченгића“.

Породица Смаил-аге била је једна од најстаријих породица у Херцеговини, али су се потурчили. У бици на Граховцу (1836) турску коњицу је предводио Смаил-ага и допринео је са својим одредом, па су Турци опколили Црногорце у Челинском потоку и посјекли 70 глава (међу овима су погинули Јоко (Јован), брат владике Петра II Петровића Његоша, владичин синовац Стеван и још неколико Петровића). Ченгићу је побједа над Црногорцима још више разнијела славу.

Од овога боја до 1840. Смаил-ага Ченгић није излазио у Дробњаке због страха од освете. Те године изашао је да купи харач. Крајем јула, дробњачки главари и сеоски кнезови, њих 12 на броју, одржали су један тајни састанак, по једнима у манастиру Подмалинском, а по другима у кули Чупића, на Добријем селима, и ту се договорили, да убију Смаил-агу. Ту своју одлуку саопштили су писмом, које је понио на Цетиње Мушо Церовић, владици Петру, а другим су позвали у помоћ Морачане и дробњачке ускоке, који су увијек били против Турака. Владика се томе обрадовао и обећао је Дробњацима помоћ у војсци и оружју. У исто доба владика је замолио и морачке главаре, од којих је био најважнији војвода Мина Радовић, да скупе војске и помогну Дробњацима да разбију турске харачлије и убију зликовца Смаил-агу.

Око Крстовдана Смаил-ага је кренуо из Липника са својом војском. Имао је око 500 коњаника и нешто послуге. Успут је чинио разна насиља. Дробњаци су били ријешили да Ченгића доведу до Мљетичка, села близу ускочких и дробњачких села, надомак Мораче и да ту изврше напад на Турке. Турци су били сви на коњима, били су добро наоружани, а Дробњаци су већином имали шешане и по коју малу пушку. Ченгић је пристао да иде на Мљетичак и с пратњом је кренуо с Пошћења 4. октобра и истога дана рано стигао на Мљетичак. У непосредној Ченгићевој пратњи били су Ахмет Баук, Елез Ђечевић и Оџа Мушовић из Никшића, а од Дробњака били су кнез Хамза, војвода Шујо и Филип Жугић. Новица Церовић, један од главних завјереника, још са Пошћења се вратио у Тушину, с налогом, да прикупи ускоке и приведе Морачане, и да на дани знак нападне Турке. Дан за напад био је утврђен 5. октобра. Ченгић се прибојавао Дробњака, па је сам с Ахметом Бауком, кнезом Хамзом и војводом Шујом, којима је вјеровао, одређивао људе на стражу. С Турцима око самога Ченгићевог шатора били су одређени Мијо Годијељ с Годијеља, Димитрије Ковијанић с Пошћења и Милић Томић с Превиша, три најбоље нишанџије у племену, с наређењем, да они, чим нападну ускоци и Морачани и почне се бој, убију Ченгића. За старјешину страже под планином, према Тушини, био је одређен војвода Мујо с налогом, да одржава везу с Новицом и ускоцима и Морачанима, које је предводио војвода Мина Радовић и који су се већ били прикупили у Тушини. Утврђено је било, да се Турци нападну пред зору. Послије извјесних неспоразума између Дробњака и Морачана око вођства, војска је кренула и на један сат пред зору напала Турке. Турци су се узбунили и помели. Ченгић је погођен од пушака из његове најближе околине. Дробњаци и војска су се измијешали и стали полусањиве Турке разгонити и убијати. Том приликом погинуо је 81 Турчин. Њихове су главе однесене у Тушину и Морачу, а Ченгићеву главу однијели су владици Раду на Цетиње Мирко Алексић, Новица Церовић и још неколико ускока.

Смаил-ага је имао једну жену и с њом седам синова, од којих су му били чувени Мухамед-бег и Дервиш-бег (Дедага), каснији паша.

Срце, руке и лопата - Best of 2

Срце, руке и лопата – Бест оф 2: Највећи Хитови (сх. Srce, ruke i lopata – Best of 1: Najveći Hitovi) је други компилацијски албум рок групе Забрањено пушење. Објавила га је 1998. године музичка издавачка кућа ТЛН-Еуропа.

Сутјеска филм

Сутјеска филм је бивше филмско предузеће основано 1960. године са посебном намјеном продукције кратких филмова.

Значајни редитељи који су сарађивали са овом кућом су били Душан Макавејев, Бато Ченгић, Суад Мркоњић, Живко Жика Ристић, Вефик Хаџисмајловић, Петар Љубојев, Хајрудин Крвавац, Гојко Шиповац , Златко Лаванић итд...

Услед реорганизација у кинематографији,1975. године преузимају од угашеног предузећа Босна филм техничку реализацију и продукцију играних дугометражних филмова.

Произвели су око 19 играних филмова (рачунајући копродукције) и преко стотину документараца.

2009. године по одлуци Владе ФБиХ предузеће Сутјеска филм се гаси и све његове обавезе и ауторска права на игране и документарне филмове које је релизовао преузима Филмски центар Сарајево.

Указање Госпе у селу Грабовица

„Указање Госпе у селу Грабовица” је југословенски ТВ филм из 1985. године. Режирао га је Бахрудин Бато Ченгић а сценарио је написао Мирослав Јанчић.

Улога моје породице у свјетској револуцији

Улога моје породице у свјетској револуцији је југословенски филм из 1971 године . Режирао га је Бахрудин Бато Ченгић по сценарију Боре Ћосића и Бранка Вучићевића.

Ујед (ТВ филм)

„Ујед” је југословенски ТВ филм из 1979. године. Режирао га је Бахрудин Бато Ченгић а сценарио је написала Милица Новковић

Храсно (Сарајево)

Храсно је сарајевско насеље смјештено на лијевој обали Миљацке, између Грбавице и Ченгић Виле. Већи дио насеља припада општини Ново Сарајево, а мањи (МЗ Старо Храсно) у општини Нови Град.

У Храсну се налази Босмалов градски центар, четврта највиша грађевина на Балкану.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.