Чај

Чај (кин. - ча́, korejski 차, hindski चाय „chai“) је топли напитак веома популаран у многим земљама. То се нарочито односи на Азију, пре свега Кину, Енглеску, Русију и земље Блиског истока. Ово ароматично пиће се обично припрема сипањем вруће или кључале воде преко осушених листова биљке Camellia sinensis, зимзеленог жбуна аутохтоног у Азији.[3] У нашем језику термин чај означава углавном биљни чај (од нане, камилице и сл.). Након воде, чај је најшире употребљаван напитак у свету.[4] Неки чајеви, попут Дарџилинга и кинеског зеленог чаја, имају освежавајући, благо горки и оштар окус,[5] док остали имају знатно другачије профиле који убрајају слатке, орашасте, цветне или травнате референце.

Чај потиче из Кине, вероватно као медицинско пиће.[6] Дошао је на Запад преко португалских свештеника и трговаца, који су га преносили током 16. века.[7] Пијење чаја постало је модерно међу Британцима током 17. века, који су почели велику производњу и комерцијализацију биљака у Индији да би заобишли кинески монопол тог времена.[8]

Израз биљни чај обично означава инфузије воћа или биљака направљених без биљке чаја, као што су натапање шипурка, камилице или роибоса. Ови су такође познати као tisanes или биљне инфузије да се разликују од „чаја“ као што се обично тумачи.

Чај
Tea leaves steeping in a zhong čaj 05
Прављење улонг чаја
ТипТопли или хладни напитак
Земља пореклаКина[1]
УведенПрви записи у Кини су из 59. п. н. е., мада је вероватно постојао дуго пре тога.[2]
Camellia sinensis - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-025
Биљка чаја (Camellia sinensis)
Tea Bud
Camellia sinensis
SriLanka TeaHarvest (pixinn.net)
Плантажа чаја на Шри Ланци
Malaysia-tea plantation
Плантажа чајева у Малезији

Етимологија

Кинески знак за чај је , оригинално написан са додатном цртицом (изговара се tu, користи као реч за горку биљку), и добија своју тренутну форму током Танг Династије како се користило расправи у 8. веку у вези чаја, Класично дело о чају.[9][10][11] Реч се изговара различито у различитим варијантама кинеског језика, као што је chá у мандаринском, zo и dzo у ву кинеском, те ta и te у мин кинеском[12] Једна сугестија је да су се различити изговори можда појавили од различитих речи за чај у древној Кини, например tu (荼) је можда прерастао у ;.[13] историјски фонологисти ипак сматрају да cha, te и dzo сви долазе од истог корена са реконструисаним изговором dra (dr- представља самосталан сугласник за ретрофлекс d), који се променио због смене звука кроз векове.[14] Остале древне речи за чај убрајају jia (, дефинисано као „горко tu“ током династије Хан), she (), ming () и chuan (), од речи chuan која је једина друга реч и даље у употреби за чај.[14][14] Већина, као мандарински и кантонски, изговарају га дуж линије cha, али хокиен варијанте дуж јужне обале Кине и у југоисточној Азији изговарају га као teh. Ова два изговора направили су одвојене путеве у остале језике света:[15]

  • Реч Te је из дијалекта amoy јужне Фуђен провинције. Дошло је до Запада из луке града Сјамен (Амој), приликом већег контакта са западноевропским трговцима као што су Холанђани, који су га раширили западном Европом.
  • Реч Cha је из кантонског chàh из града Гуангџоу (Кантон) и лука Хонгконга и Макаа, такође значајних трговачких тачака контакта, посебно са Португалцима, који су раширили израз по Индији у 16. веку. Кореански и јапански изговори речи cha, ипак, нису дошли из кантонског, него су посуђени у корејски и јапански језик током ранијих периода кинеске хисторије. Најраширенија форма chai дошла је из персијског језика چای chay. И châ и chây форме могу се наћи у персијским речницима.[16] Они су настали од севернокинеског изговора chá,[17] што је прошло пут свиле до централне Азије и Персије, где је узето из персијског граматичког суфикса -yi пре доласка у руски, арапски, урду, турски, итд.[18]

Порекло и историја

Shinno (Shennong) derivative
Јапанска слика из 19. века која осликава Шенонга: кинеска легенда Шенонга са проналаском чаја.[19]

Биљке чаја су аутохтоне источној и јужној Азији, и вероватно потичу око додирних тачака земаља северне Бурме и југозападне Кине.[20] Статистичка кластерска анализа, броја хромозома, лаке хибридизација и различити типови интермедијарних хибрида и спонтаних полиплоида индицирају да највероватније једно место настанка постоји за Camellia sinensis, подручје које убраја северни део Бурме, те Јунан и Сичуан провинције Кине.[20] Пијење чаја је највероватније почело током династије Шанг у Кини, када је кориштен у медицинске сврхе.[6] Верује се да су убрзо након тог периода, „по први пут, људи почели да кувају лишће чаја ради конзумирања без додатака осталих листова или биљака, него користећи чај као горак пак стимулативан напитак, радије него медицинско средство“.[6]

Кинеске легенде приписују откриће чаја Шенонгу у 2737 п. н. е.[19] Кинески изумитељ био је прва особа која је изумела сецкалицу за чај.[21] Прво забележено пијење чаја је у Кини, са најранијим записима из 10. века п. н. е.[22][23] Наредни рани кредибилни запис пијења чаја датира у 3. века, у медицинском тексту аутора Хуа Туо, који тврди, „непрекидно конзумирање горког чаја узрокује да човек размишља боље.“ Следећа рана референца чаја је нађена у писму које је написао генерал династије Ћин, Лиу Кун.[24] Чај је био уобичајено пиће током Ћин династије (3. век п. н. е.) и постао је веома популаран током династије Танг, када се раширио у Кореју, Јапан и Вијетнам. У Индији, пио се због медицинских сврха у дугим или неодређеним периодима, али осим код Хималајске регије чини се да није био кориштен као пиће све док Британци нису тамо представили кинески чај.

Gorskii 03992u
Станица за вагање чаја: Батуми, Руско царство пре 1915.

Економија

Tea factory, Pinglin
Фабрика чаја у Тајвану

Чај популарно пиће које се производи и конзумира у широм света. По неким извештајима употреба чаја је једнака употреби свих осталих напитака заједно, укључујући кафу, чоколаду, газирана пића и алкохол.[4] Већи део чаја који се конзумира ван источне Азије производи се на великим плантажама на брдовитим регијама Индије и Сри Ланке, и продаје се већим произвођачима. У супротности са том великосеријском индустријском производњом је низ мањих „башти“, понекад минискулне плантаже, које производе јако продаване чајеве које величају гурмани. Ови чајеви су ретки и скупи, и могу се упоредити са неким од најскупљих вина у овом смислу.

У погледу конзумације чаја Индија је на првом месту у свету,[25] иако конзумирање по становнику остаје 750 грама по особи сваке године. Турска, са 2,5 кг чаја који се конзумира по особи по години, највећа је светска држава у конзумирању по становнику.[26]

Складиштење

Стања складишта и тип детерминирају рок трајања чаја. Рок трајања црног чаја је дужи него зеленог. Неки типови, као што је цветни чај, могу трајати само месец дана или слично. Остали, као пу-ерх, побољшавају се старењем.

Да би остао свеж и да би се заштитио од буђи, чај треба да буде заштићен од топлоте, светлости, ваздуха и влаге. Чај мора бити чуван на собној температури у уском херметичком контејнеру. Црни чај у врећи унутар затвореног непровидног канистера може бити чуван две године. Зелени чај пропада брже, често за мање од годину дана. Чврсто ваљани барутни чај траје дуже од више отворених листова чуен ми чаја.

Трајање у складишењу за све чајеве може бити продужено кориштењем средства за сушење или пакета који апсорбују кисеоника, вакуумским заптивањем или хлађењем у уским херметичким контејнерима (осим зеленог чаја, где је дискретна употреба хлађења или замрзавања препоручљива и температурна промена на минимуму).[27]

Подела

Постоје две велике групе чајева. То су:

  • чај, који се добија од биљке чај (Camellia sinensis)
  • биљни чај, који се добија од разних лековитих биљака.

Намена и карактер ове две групе чајева је различита. Прави чај има у себи кофеина и обично се користи као стимулативно или умирујуће средство док се биљни чај у највећој мери користи као лековито средство народне медицине.

У Србији и осталим земљама бивше СФРЈ, али и у Немачкој, реч чај, поред биљке чаја, подразумева и биљни чај.

Од правих чајева добијених од Camelia sinensis код нас највише су се користили црни индијски чај и црни и зелени грузијски и руски чај.

Ниво кофеина у различитим врстама чаја

С обзиром на то да ниво кофеина у чају зависи од низа параметара као што су сезона брања чаја, део биљке који се користи, начин процесуирања листа или начин припреме напитка, не може се поуздано рећи која врста чаја садржи највиши ниво кофеина. Међутим, научна истраживања показују да генерално бели и зелени, а затим црни чај, садрже највиши ниво кофеина.[28][29][30][31]

World Map Tea Production
Највећи произвођачи чаја

Чај

Чај је напитак који се добија од биљке чај Camelia (Thea) sinensis која у себи садржи кофеин и танин. У зависности од поднебља, климе и надморске висине зависе и карактеристике ове биљке, па самим тим и каквоћа чаја који се од ње добија. Тако између осталих познати су цејлонски, индијски, руски, грузијски, кинески, јапански и афрички чајеви.

Постоји пет основних група правих чајева: црни, зелени, улонг (oolong), бели, жути и пу ер.

По правилу у чајеве се не додаје лимун, шећер или мед, јер се на тај начин мења његова специфична арома. Млеко се додаје само у јаке чајеве.

Црни чај

Црни чај се састоји од листића који су прошли кроз потпуни процес оксидације. Ови листићи су увек тамне боје, углавном црни или тамно браон.

Начин припреме: листићи се прелију кључалом водом и процеде после пет минута.

Неки црни чајеви

English breakfast вероватно један од најпознатијих црних чајева. То је мешавина више различитих врста црног чаја, углавном цејлонских, индијских и афричких. Ово је јак чај и обично се пије са мало млека.

Earl Gray још једна изузетно позната врста чаја. Он се може наћи и у варијанти зеленог чаја, али оригинални Earl Gray је црни кинески чај коме је додато уље бергамота. Има препознатљиву арому, мирис и укус и пије се без икаквих додатака (шећера, млека, лимуна итд).

Зелени чај

Зелени чај се састоји од сувих листића који нису прошли кроз процес оксидације. Ово листићи су зеленкасте или сивкасте боје. Управо због недостатка оксидације они у себи имају већу количину танина и ако се не припреме правилно могу бити изузетно горки. Готово сви зелени чајеви су из Кине или Јапана. Зелени чајеви, ако нису са аромом (ароматичан јасминов чај) могу бити прилично безукусни, тако да се њима могу додавати мед, лимун или шећер.

Начин припреме: листићи чаја се прелију млаком водом (до 60 степени) и процеде се већ после 2 до 3 минута. Ако је вода топлија или ако се касније процеди танин излази из листића и даје горак укус чају.

Неки зелени чајеви

Gunpowder јак кинески чај код кога су листићи увијени у лоптице и личе на барут (одатле потиче и име Gunpowder - барут).

Чај са аромом јасмина је један од најпопуларнијих зелених чајева. Традиционално се арома јасмина добија тако што се свеже убрани цветови јасмина мешају са листовима зеленог чаја, остављају преко ноћи, а затим ручно одвајају од њих. Јефтинија, индустријска производња зеленог чаја са аромом јасмина подразумева додавање етеричног уља или вештачке ароме јасмина. На овај начин се међутим добија далеко мање квалитетан и цењен производ.[32] Често се у кутије овог чаја додају и суви цветови јасмина, међутим њихово присуство је више естетске природе. Ово је чај изузетно деликатног укуса и пије се без икаквих додатака.

Lapsang souchong може се наћи и у варијанти црног чаја. Његови листићи су сушени на диму запаљених борових иглица. Врло је препознатљив управо зато што је димљен (као качкаваљ или шунка).

Јапански зелени чајеви су малобројнији у односу на кинеске и производе се у мањим количинама, али се сматрају за најбоље и најздравије чајеве. За разлику од Кине где је најчешћи начин заустављања оксидације листова чаја њихово печење (pan-frying), у Јапану је то парење (steaming). Ово доводи до веома различитих резултата у својствима, али још више у укусу чаја. Кинески зелени чајеви најчешће садрже арому која подсећа на орашасте плодове, док је за јапанске карактеристична освежавајућа арома која подсећа на мирис зеленог поврћа и тзв. умами укус. Карактеристичне су и неке врсте јапанских чајева, као што је нпр. gyokuro, које се током одређеног периода пре брања покривају и заклањају од сунца како би се постигао интензивнији и слађи укус.

Sencha и gyokuro спадају у најпознатије и најцењеније јапанске зелене чајеве.

Бели чај

Састоји се од најмлађих вршних листића, тј. пупољака, који су још увек прекривени белом или сребрнастом длаком и управо због тога у свом називу често имају придев, бели (White) или сребрни (Silver). То је најмање процесуиран чај и најчешће одмах након брања пролази једино кроз фазу сушења. Научна истраживања показују да ова врста чаја садржи највиши ниво кофеина због тога што је кофеин супстанца којом се биљка брани од инсеката, а сам пупољак за инсекте представља најпривлачнији део биљке. Укус белог чаја је изразито благ. Неке врсте белог чаја, због укуса и због тога што је потребна посебна обученост и интензивнији рад за производњу исте количине чаја у односу на друге врсте, спадају у најскупље и најцењеније чајеве.

Улонг (oolong)

Улонг (oolong) листићи ове групе чајева прошли су само делимично кроз процес врења. Далеко су мање заступљени од црног и зеленог чаја. Преливају се врућом, али не прокључалом водом и неки од њих се натапају и до 10 минута. Најпознатији улонг чајеви гаје се на Цејлону.

Припремање лековитог чаја (инфуза)

Најчешће се чај припрема тако што се дрога прелије кључалом водом и тако добије напитак који има лековите особине као и свежа биљка. Чај се увек пије свеж, заслађен (најбоље медом, ако особа није дијабетичар) или незаслађен. Лековит чај се пије 2-3 пута дневно по једна шоља и то 2-3 недеље свакодневно. Треба свакако напоменути да су ово општа упутства и да за сваки лековити напитак треба поштовати конкретна упутства која пропише стручно лице.

Рецепти за припремање лековитих чајних мешавина дати су по прописима ФМ (Formulae Magistralis et reagenta) – збирка правила и рецептура којима се производи припремају по лекарском рецепту. У њима је дат тачан квалитативан и квантитативан састав биљака које улазе у поједине чајне мешавине. Велики број ових лековитих биљака и њихових мешавина могуће је купити у биљној апотеци, што представља најбољи и најсигурнији извор снабдевања.

Галерија

Da Hong Pao Oolong tea leaf close

Да Хонг Пао чај, кинески чај

Bai Hao Yin Zhen tea leaf (Fuding)

Фудиншки Бај Хао Јинџен чај, бели чај

Xiaguan Te Ji Tuo Cha 2004

Зелени пу-ер туо чај, тип компресованог сировог пу-ера

Huoshan Huangya tea leaves close

Чуошан Хуангја чај, жути чај

Qi Lan Oolong tea leaf

Сушени цели листови чаја

Oolong tea leaf

Тајвански високопланински улонг

Yam bai cha

Љута Тај салата направљена са младим, свјежим лишћем чаја

Tea bags

Врећице чаја

Види још

Референце

  1. ^ Fuller, Thomas (21. 4. 2008). „A Tea From the Jungle Enriches a Placid Village”. The New York Times. New York. стр. A8.
  2. ^ Mair & Hoh 2009, стр. 29–30.
  3. ^ Martin 2007, стр. 8.
  4. 4,0 4,1 Macfarlane & Macfarlane 2004, стр. 32
  5. ^ Ody 2000, стр. 48
  6. 6,0 6,1 6,2 Mary Lou Heiss; Heiss, Robert J. (2011). The Story of Tea: A Cultural History and Drinking Guide. Random House. стр. 31. ISBN 978-1-60774-172-5. »"By the time of the Shang dynasty (1766–1050 BC), tea was being consumed in Yunnan Province for its medicinal properties"«
  7. ^ Bennett Alan Weinberg; Bealer, Bonnie K. (2001). The World of Caffeine: The Science and Culture of the World's Most Popular Drug. Psychology Press. стр. 63. ISBN 978-0-415-92722-2. »The Portuguese traders and the Portuguese Jesuit priests, who like Jesuits of every nation busied themselves with the affairs of caffeine, wrote frequently and favorably to compatriots in Europe about tea.«
  8. ^ The Origins of Indian Tea
  9. ^ Dien 2007, стр. 362.
  10. ^ Hinsch 2011, стр. 14.
  11. ^ Salter 2013, стр. 4.
  12. ^ Peter T. Daniels, ур. (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press. стр. 203. ISBN 978-0-19-507993-7.
  13. ^ Lee 2008, стр. 97.
  14. ^ „Why we call tea "cha" and "te"?”, Hong Kong Museum of Tea Ware, Архивирано из оригинала на датум 16. 01. 2018, Приступљено 20. 07. 2017
  15. ^ Dahl, Östen. „Feature/Chapter 138: Tea”. The World Atlas of Language Structures Online. Max Planck Digital Library. Приступљено 4. 6. 2008.
  16. ^ Mair & Hoh 2009, стр. 263.
  17. ^ „Chai”. American Heritage Dictionary. Архивирано из оригинала на датум 18. 02. 2014. Приступљено 20. 07. 2017. »Chai: A beverage made from spiced black tea, honey, and milk. ETYMOLOGY: Ultimately from Chinese (Mandarin) chá.«
  18. ^ „tea”. Online Etymology Dictionary. »The Portuguese word (attested from 1550s) came via Macao; and Rus. chai, Pers. cha, Gk. tsai, Arabic shay, and Turk. çay all came overland from the Mandarin form.«
  19. 19,0 19,1 Yee, L. K., Tea’s Wonderful History, The Chinese Historical and Cultural Project, Архивирано из оригинала на датум 03. 08. 2002, Приступљено 17. 6. 2013, »year 1996–2012«
  20. 20,0 20,1 Yamamoto 1997, стр. 4
  21. ^ The History of Tea – Tea Bags and Makers. Inventors.about.com (9 April 2012). prikazano 13. maja 2013.
  22. ^ Tea. Encarta. Архивирано из оригинала на датум 08. 03. 2008. Приступљено 23. 7. 2008.
  23. ^ „Tea”. The Columbia Encyclopedia Sixth Edition.
  24. ^ Martin 2007, стр. 29.
  25. ^ Sanyal, Amitava (13. 4. 2008). „How India came to be the largest tea drinking nation”. Hindustan Times. New Delhi. стр. 12. Архивирано из оригинала на датум 11. 06. 2014. Приступљено 20. 07. 2017.
  26. ^ International, Euromonitor (13. 5. 2013). „Turkey: Second biggest tea market in the world”. Market Research World. Архивирано из оригинала на датум 17. 01. 2013. Приступљено 25. 11. 2012.
  27. ^ „Green Tea Storage” (PDF). Приступљено 15. 7. 2009.
  28. ^ Tea | Linus Pauling Institute | Oregon State University
  29. ^ A. Gramza-Michałowska, Caffeine in tea Camellia sinensis — Content, absorption, benefits and risks of consumption https://link.springer.com/article/10.1007%2Fs12603-013-0404-1
  30. ^ Monique B.HicksY-H.PeggyHsiehLeonard N.Bell, Tea preparation and its influence on methylxanthine concentration http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/0963996996000385
  31. ^ Nigel Melican, CAFFEINE AND TEA: Myth and Reality http://chadao.blogspot.fr/2008/02/caffeine-and-tea-myth-and-reality.html
  32. ^ The Real Scented Tea - Jasmine Tea - YouTube

Литература

Спољашње везе

Њижни Чај

Њижни Чај (свк. Nižný Čaj) насељено је мјесто са административним статусом сеоске општине (свк. obec) у округу Кошице-околина, у Кошичком крају, Словачка Република.

Биљни чај

Биљни чај (у говору само чај, грч. πτισάνη, франц. tisane, кин. 涼茶 liáng chá) је биљна инфузија направљена од свежих или сувих листова, цвећа, корења или семена различитих врста биљака. У биљне чајеве не спада прави чај који се добија од грма чаја, и са њим нема много заједничког.

Кинески израз за биљни чај (liang cha) значи „чај за хлађење“, јер се у Кини сматра да он хлади прегрејани људски организам.

Биљни чајеви немају у себи кофеина. То су напици који се добијају када се врелом водом прелију различите уситњене биљка. Уситњене биљке се често продају у филтар-кесицама ради лакшег коришћења. Добијена течност се остави да одстоји неко време и по потреби процеди. Служи се топла или хладна, уз могући додатак шећера или других додатака. Биљни чајеви су јако заступљени у народној медицини као алтернативни лекови. У нашем народу реч чај подразумева лековити биљни чај, и он се неупоредиво више користи од црног или зеленог чаја.

Најважније врсте биљних чајева су:

чај од јечма је популаран у Источној Азији (познат као мугича у Јапану)

чај од камилице

чај од лишћа коке (maté de coca)

јерба мате (yerba maté) - чај од биљке Ilex paraguariensis популаран у Јужној Америци

чај од сушених цветова хризантеме

чај од коморача

чај од ђумбира

чај од цвета хибискуса

чај од менте (нане)

чај од имеле

чај од коприве

чај од роибоса (јужноафричка биљка)

чај од жалфије

чај од тимијана

чај од рузмарина

чај од матичњака

чај од лазаркиње

чај од липе

Бостонска чајанка

Бостонска чајанка је био протест америчких колониста против Велике Британије, у коме су уништили велики број сандука чаја на бродовима у Бостонској луци. Народ је био незадовољан убирањем пореза на основне животне намирнице као што је чај. Инцидент, који се одиграо у четвртак, 16. децембра, 1773. је био једна од варница које су запалиле Америчку револуцију.

Вишни Чај

Вишни Чај (свк. Vyšný Čaj) насељено је мјесто са административним статусом сеоске општине (свк. obec) у округу Кошице-околина, у Кошичком крају, Словачка Република.

Вресови

Вресови (Ericaceae) су космополитска породица скривеносеменица од преко 3.000 врста, груписаних у преко 100 родова. Већина врста су жбунови и повијуше које живе на киселом земљишту. У породицу вресова спадају многе украсне (Erica), јестиве (боровница) и лековите врсте (увин чај, америчка брусница).

Грб Пакистана

Грб Пакистана је званични хералдички симбол Исламске Републике Пакистан. Грб је усвојен 1954. године.

Цели грб је зелене боје. На врху грба се налази полумесец и звезда, симбол ислама. У центру грба се налази штит на којем се налазе памук, јута, чај и пшеница. Око грба је цветни венац, а испод трака са натписом "ایمان ، اتحاد ، نظم" (Вера, Јединство, Дисциплина).

Додома (регион)

Додома је један од 26 административних региона Танзаније. Површина региона је 41 310 km² а број становника по попису из 2002. године је 1 698 996. Главни град региона је Додома.

Пољопривредни производи из овог региона су пасуљ, житарице, кикирики, кафа, чај и дуван. Сточарство је такође присутно.

Измир (вилајет)

Измирски вилајет (тур. İzmir ili) је вилајет Турске у западној Анатолији на егејској обали, престоница вилајета је град Измир. Вилајет је на западу окружен Егејским морем, које ствара Измирски залив. Захвата подручје од 11,973 km2, популација је 3.948.848 (2010. попис). Популација је износила 3.370.866 у 2000. години. Суседни вилајети су Баликесир на северу, Маниса на истоку, и Ајдин на југу.

Главне реке вилајета су Кучук Мендерес, Коџа Чај (са браном Гузелхисар), и Бакир Чај.

Их Чај (Чилон)

Их Чај (шп. Ij Chay) насеље је у Мексику у савезној држави Чијапас у општини Чилон. Насеље се налази на надморској висини од 883 м.

Иђирот

Иђирот или миришљава трска (лат. Acorus) је једини род фамилије Acoraceae. Обухвата 6 врста водених биљака, од којих код нас расте врста Acorus calamus.

Позната и као водени божур, мирисав шаш, мирисна трска, мирисни корен, комуш, водена сабљица. Чај од корена иђирота се у народној медицини користио за одвикавање од пушења.

Кофеин

Кофеин (односно триметилксантин (C8H10N4O2), теин, матеин, гуаранин и метилотеобромин) је природни алкалоид, који се добија из зрна кафе, из листова чаја и из какаових зрна. Додаје се вештачким пићима (нпр. Кока-кола). Кофеин је један од природних психостимуланса, супстанци које утичу на централни нервни систем. Познат је и као један од мутагена, фактора који изазива промене у генетском материјалу.Кофеин се у свом чистом облику јавља се као бели, кристални прах, без мириса и горког укуса, који се добро раствара у води. Основни процес добијања чистог кофеина је декофенизација кафе и чаја. Може се наћи у различитим количинама у плодовима, лишћу и плодовима неких биљака, у којима делује као природни пестицид који паралише и убија одређене инсекте који се хране тим биљкама. Кофеин се сматра за најчешће кориштену фармаколошки активну супстанцу у свету. Неколико шољица кафе или чаја на дан има побуђујући учинак на људски организам, проузрокује јаснији и бржи ток мисли, смањује поспаност и повећава будност.

Може се наћи у листовима, плодовима и у семењу многих биљака; познато је најмање 63 биљних врста које садрже кофеин међу којима су биљке рода Coffea, Cola, Paulinia, Camellia и Theobroma. Када се нађе у природи, кофеин представља супстанцу токсичну по сапрофите и микроорганизме, што биљкама које производе кофеин служи као заштита.

Кјушу

Кјушу (у преводу са јапанског девет провинција) је најјужније од четири главна јапанска острва. Од острва Хоншу је одвојено Камопнским мореузом а од Шикокуа мореузом Бунго. Кјушу је неправилно обликовано, планинско острво. Главни усеви су пиринач, чај, дуван и лимун. Око половине угља ископаног у Јапану долази са налазишта на северу острва, али производња опада. Највећи град је Фукуока а Китакјушу је главни индустријски центар острва. Други важни градови су Кумамото, Кагошима, Оита, Мијазаки, и Сага, који су главни градови префектура, и Сасебо, у коме се налази поморска база. На Кјушуу су свемирски центри Кагошима и Танегашима, лансирна места Националне свемирске развојне агенције Јапана, као и Железнички технички истраживачки институт у Мијазакију. Површина 36 554 km²; број становника (1990. процена) износи 13 269 000.

Малави

Малави (чев. Malaŵi, енгл. Malawi), или званично Република Малави (чев. Dziko la Malaŵi, енгл. Republic of Malawi) је држава у источној Африци. Граничи се са Танзанијом на северу, Мозамбиком на истоку, југу и југозападу, и Замбијом на северозападу. Нема излаз на море, али Језеро Малави заузима око једне петине територије и протеже се дуж већег дела источне границе.

Пиће

Пиће је врста течности специјално припремљена за људско конзумирање. Има много типова пића. Могу се поделити у разне групе као што су чиста вода, алкохол, безалкохолно пиће, газирано пиће, воћно или поврћно пиће и врућа пића као што је на пример топла чоколада. Поред тога што задовољавају базичне потребе, пића су део културе људског друштва.

С-Чај (Чичимила)

С-Чај (шп. X-Chay) насеље је у Мексику у савезној држави Јукатан у општини Чичимила. Насеље се налази на надморској висини од 30 м.

Слокиб Чај (Окосинго)

Слокиб Чај (шп. Sloquib Chay) насеље је у Мексику у савезној држави Чијапас у општини Окосинго. Насеље се налази на надморској висини од 869 м.

Тибет

Тибет (тиб. བོད་, кин. 西藏自治区, 西藏自治區, Xīzàng Zìzhìqū) велика је висораван у централној Азији, сјевероисточно од Хималаја, која представља традиционалну постојбину Тибетанаца као и других етничких група, као што су Монпе, Цјан и Лоба, а у којој такође живи бројна заједница Хан Кинеза и Хуија. Тибет представља највишу област на свету, са просечном надморском висином од 4900 м и често је називан Кров света. Највећи део историјске регије Тибет данас се налази у саставу Народне Републике Кине.

Тибет се у историји појавио у 7. веку као уједињено царство, али се ускоро поделио на неколико територија. Највећи дио западног и централног Тибета је често био уједињен под барем номиналном влашћу тибетанских владара са седиштем у Ласи, Шигадзеу или оближњим локакцијама; те владе су у различита времена била под монголским или кинеским сизеренством. Источне области Кам и Амдо су често имале децентрализирану домаћу власт, подејељену између малих кнежевина или племенских група, док су често падале под непосредну кинеску власт; већина тих области је касније припојена кинеским провинцијама Сичуан и Ћингхај. Године 1951. је након краћег оружаног сукоба Тибет припојен новоуспостављеној Народној Републици Кини, а претходна тибетанска власт формално укинута 1959. Данас НР Кина управља западним и централним Тибетом као Тибетанском аутономом области док су источне области дио провинција Сичуан и Ћингхај. У Тибету постоје тензије између домаћег становништва и кинеских власти, као и тибетански покрет за независност кога чине дисидентске групе у избјеглиштву.Економијом Тибета доминира натурална пољопривреда, иако се последњих деценија у Тибету развио и туризам. Доминантна религија ТИбета је тибетански будизам, иако постоје и муслиманске и хришћанске мањине. Тибетански будизам даје снажан утицај умјетности, музици и фестивалима у региону. Тибетанска архитектура одржава кинески и индијски утицај. Традиционална кухиња Тибета се темељи на печеном јечму, месу од јака и тибетански чај.

Трабзон

Трабзон (тур. Trabzon), кроз историју познат и као Трапезунт )грч. Τραπεζούντα), град је у Турској у вилајету Трабзон. Налази се у североисточној Турској на обали Црног мора. Према процени из 2009. у граду је живело 231.027 становника.

Град је добио име по заравњеној планини у близини града (трапеза на грчком значи сто). Основали су га грчки трговци из Милета, верује се 756. године п. н. е. Град је био веома значајан у римско доба, као и после 1204. када је овде настало Трапезунтско царство. Под турску власт град је пао 1461. У овом граду је рођен најмоћнији турски султан Сулејман Величанствени

У околини града се узгајају лешници и чај.

Црни чај

Црни чај је чај чији је степен оксидације виши у односу на зелени, улонг или бели чај. Сва четири врсте се припремају од листа Camellia sinensis. Црни чај поседује јаку арому коју задржава годинама. Иако се не може поуздано рећи која врста чаја садржи највиши ниво кофеина, с обзиром да он зависи од низа параметара као што су сезона брања чаја, део биљке који се користи, начин процесуирања листа или начин припреме напитка, научна истраживања показују да црни чај генерално садржи нижи ниво кофеина од белог и зеленог чаја .

На кинеском језику, овај чај се зове црвени чај (кин. 紅茶, пин. hóngchá; јап. kōcha; кореј. hongcha), због боје саме течности. На кинеском, црни чај је класификација постферментисаних чајева тј. пу-ер чајева (кин. Pu-erh). Међутим, на Западу, под црвеним чајем се подразумева лековити напитак од јужноафричке биљке ројбос (roКibos).

Компресовани чај у коцкама се користио у Монголији, Тибету и Сибиру као средство плаћања, све до 19. века.

Од династије Танг, црни чај се користио као боја за тканине и нарочито је био популаран међу сиромашним становништвом, људима који нису могли да приуште други тип боја. Међутим, тканине обојене чајем биле су веома популарне и потражња за њима је била већа него за тканинама у природној боји. Такође је ова боја била обележје припадности нижој трговачкој класи током династије Минг.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.