Чантавир

Чантавир (мађ. Csantavér, нем. Tschantawir) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 6597 становника. До 1963. године је ово насеље седиште Општине Чантавир коју су чинила насељена места: Вишњевац, Бачко Душаново (тада под званичним називом Душаново) и Чантавир. После укидања статуса општине припојени општини Суботица. . Већина становништва је римокатоличке вероисповести, док су присутни и баптисти и адвентисти.

Чантавир
Csantaver
Католичка црква у Чантавиру.
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобачки
ГрадСуботица
Становништво
 — 2011.Пад 6.591
 — густина83*/км2
Географске карактеристике
Координате45°55′08″ СГШ; 19°45′28″ ИГД / 45.918833° СГШ; 19.757833° ИГДКоординате: 45°55′08″ СГШ; 19°45′28″ ИГД / 45.918833° СГШ; 19.757833° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина121 м
Површина94,8* км2
Чантавир на мапи Србије
Чантавир
Чантавир
Чантавир на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24220
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Историја

Чантавир се у документима први пут помиње 1462. године, а 1702. године припојен је Суботици. Село се некада налазило нешто северније него данас, на месту које зову Турско гробље (Töröktemető). Ту су нађени остаци некадашње цркве, али археолошка истраживања нису вршена.

Град је краљевским указом 1764. године био обавезан да насели пустаре Бајмок и Лудаш, али је након дугог натезања населио Бајмок, а уместо Лудаша — Чантавир. Село је након тога напредовало и на размеђи 19. и 20. века имало је око 7.000 становника. Тај тренд задржан је до краја Другог светског рата, када број становника почиње да опада.

Привреда

Чантавир је пољопривредно подручје. Производња обухвата обраду земље и сточарство. У овом селу постоји највећи број млечних крава по глави становника (1.650 грла). Скоро сва пољопривредна домаћинства се баве узгојем стоке. У селу постоје и јавно комунално предузеће, силос, млин, пилана и мешаона сточне хране.

Демографија

У насељу Чантавир живи 5661 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,8 година (39,1 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 2801 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,56.

Ово насеље је великим делом насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 9.397
1953. 9.262
1961. 9.341
1971. 9.085
1981. 8.596
1991. 7.940 7.880
2002. 7.178 7.303
2011. 6.591
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Мађари
  
6.632 92,39 %
Роми
  
233 3,24 %
Срби
  
54 0,75 %
Југословени
  
51 0,71 %
Буњевци
  
24 0,33 %
Хрвати
  
22 0,30 %
Немци
  
6 0,08 %
Црногорци
  
4 0,05 %
Муслимани
  
4 0,05 %
Албанци
  
4 0,05 %
Македонци
  
3 0,04 %
Словаци
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
непознато
  
4 0,05 %
SuboticaMunicip2

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Чантавир, на којој се налазе два насеља, Бачко Душаново и Чантавир.

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Љутово

Љутово(хрв. Mirgeš) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1067 становника.

Андреј Баш

Андреј Баш (Чантавир (Суботица), 1890 — Немачка, ?) је био учесник Шпанског грађанског рата из Војводине.

Бачки Виногради

Бачки Виногради (мађ. Királyhalom или Bácsszőlős) су насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1922 становника.

Бачки Виногради се налазе на самој граници са Мађарском, и код овог насеља се налази гранични прелаз Бачки Виногради—Ашотхалом.

Бачко Душаново

Бачко Душаново (мађарски: Zentaörs) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 627 становника.

Биково

Биково (мађ. Békova) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком управном огругу. Према попису из 2011. било је 1487 становника. Већину чине Хрвати, Срби и Буњевци. Село има амбуланту и четворогодишњу школу. Овде се налази ФК Биково.

Горњи Таванкут

Горњи Таванкут је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1097 становника.

Град Суботица

Ово је чланак о општинској административној јединици, опис актуелног града се налази у чланку Суботица.Град Суботица (општинска јединица – по новом закону) се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Територија административне области града заједно са општинама Бачка Топола и Мали Иђош чини подручје Севернобачког управног округа. Средиште града као и округа је градско насеље Суботица.

У административној области града налазе се и следећа насељена места: Бачки Виногради, Биково, Ђурђин, Стари и Нови Жедник, Келебија, Љутово, Мала Босна, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Шупљак, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Габрић, Бајмок, Мишићево, Палић, Хајдуково, Носа.

Градске четврти, месне заједнице и приградска насеља Суботице

Град Суботица 2019. године има 23 четврти, који се у локалном жаргону зову градска заједница. У употреби су и изрази кварт (Токио кварт са вишеспратним панелима), насеље (Кер или Керско насеље) и капија (на пример Бајска капија на Бајском путу). Познат је и назив телеп (нпр. Мучи телеп или Мајшански телеп, данас Мајшански пут). На крају 19. века Суботица је важила за један од већих градова Аустроугарске. У времену урбаног развоја града, настанком уличне инфраструктуре, калдрмисаних и канделабером осветљених улица, прве формиране квартове су називали четвртима (мађ. kerület).

Поред званичних постоје и месни називи, као што су Источни виногради, Тук Угарнице, Српски шор, Велики Прогон, Серезла, Теслино насеље, Буцка, Млака, Јасибара, Агина бара, Пуста Пали (Палић), Воловски пут (Борјукез) и други. Сваки од ових назива има своју историју и своје порекло у локалном језику и фолклору (употребљавани су у књижевним, катастарским, судским и другим документима у протеклом периоду).

Скоро све градске четврти су уједно и центри њихових месних заједница којих има 38 (овај систем је, са незнатним изменама, у функцији од након Другог светског рата).

Поред градског подручја Суботице (урбаног агломерата), под градском управом се налази и 35 приградских насеља (19 званично наведених у Закону о територијалној организацији Републике Србије и још 16 припојених у друге месне заједнице или као делимично или потпуно припојене градске четврти).

Територија, по старијем закону општине, а сада градске управе подељена је на 12 катастарских општина, чију површину дели по неколико насеља.

Из старих и нових спискова приградских насеља, месних заједница и градских четврти могу се пратити промене током времена у административној подели града, као и у самим називима насеља и њихових делова.

Доњи Таванкут

Доњи Таванкут је насеље у Србији граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 2327 становника.

Келебија

Келебија (мађ. Alsókelebia) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 2142 становника.

У Келебији се налази гранични прелаз између Србије и Мађарске.

Колонизација Бајмока

Колонизација Бајмока представља један од подухвата у који се Суботица упустила 60их година 18. века ради стицања престижног статуса слободног краљевског града. За коначни резултат је имао образовање насеља Бајмока са властитим управним апаратом оличеним у властелинском суду.

Мишићево

Мишићево је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу, које је настало између два светска рата на путу Сомбор-Суботица 6 км источно од Бајмока.

Нимчевић

Нимчевић је уобичајено презиме код Буњеваца. По први пут забележено је у Суботици 1686. г.Међу мање-више познатим носиоцима овог презимена јављају се:

Максим[илијан] (Максо) Нимчевић (лат. Maximus Nincsicsevics), аустријски поручник у Старој Кањижи, којем су, као и жени му (Санди Мирков) и деци им (Лазару, Јовану, Ђорђу и Јерини), уручени племићки лист и угарска грбовница у Бечу 1. марта 1751. г. Племство је проглашено у Бачкој жупанији 1758. г. а исте године и даровница.

Хасан-ефендија Нимчевић (лат. Hassan effendi Nimcevich), потурчењак и заједнички заступник (капућехаја) фрањевачких манастира на простору босанског пашалука. Помиње се у Љетопису сутјешкога самостана и у Љетопису крешевскога самостана. Како наводи Бенић, он је 1756, 1764. и 1764. г. убирао џулус од калуђера сутјешког манастира. Богдановић га спомиње 1767. г. Тада је поглавар фрањевачког крешевског манастира отишао у Травник да преко Хасан-ефендије Нимчевића издејствује дозволу за обнову самостана.

Мијат Нимчевић (лат. Miatt Nincsovics), који је, како преноси калачки бискуп Иван Антуновић, негде крајем 18. века имао у Аљмашу (данас Бачалмаш) посед, а у Суботици кућу.

Шимун Нимчевић, који је, између осталих, 1896. г. потписао петицију за право народног језика у школи и општини;

Синиша Нимчевић (рођ. 1971), аутор стрипова које је објављивао у суботичким фанзинима „Трт“, „Строј“, „Метеор“ и „London Dungeon“.

Горан Нимчевић (1973—2011), власник маркетиншке агенције „Home factory“, и, како преносе локални медији, „један од најталентованијих телевизијских монтажера у региону, дизајнер и врстан музичар, гитариста суботичке групе ‘Perpetuum Mobile’“. Настрадао је приликом несрећног случаја заједно са колегом камерманом Атилом Кираљем (мађ. Attila Király) у центру Суботице.Ово презиме забележено је у следећим местима:

Чикузда (мађ. Sükösd)

Кунбаја (мађ. Kunbaja)

Матевић (мађ. Mátetelke)

Томпа (мађ. Tompa)

Аљмаш (мађ. Bácsalmás)

Чантавир

Суботица

Бајмок

Таванкут

Биково

Палић

ЖедникКод неких породица је Џајин породични надимак презимену Нимчевић.

Списак хумки у Србији

Списак кургана, тумула, громила, телова и гробних хумки на територији Србије.

Стари Жедник

Стари Жедник (мађ. Nagyfény) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1947 становника.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

Хумке у Суботици и околини

О хумкама на северу Војводине и Србије располажемо са мало података, али је и једна реченица из старе монографије Суботице која их само овлаш помиње довољна за увод у тематику: "Ако би се подробније истраживале, неке од старих хумки које се у великом броју могу видети и на пустарама нашег града – а које се из незнања приписују Римљанима - показале би се као хунски тумули". Ову једину реченицу о хумкама (курганима) у својој двотомној монографији града написао је 1886. године хроничар Суботице Иштван Ивањи (1845-1917), а у истој се жали на њихову неистраженост. Након више од једног века се и није узнапредовало у поузданим сазнањима везаним за градитеље и епоху ових хумки, које су да ствар буде још тежа, од времена Ивањија полако нестајале.

Шупљак

Шупљак (мађ. Ludas) је село под административном управом града Суботица у Севернобачком округу. Мађарски назив места је Лудаш од мађарске речи луд што значи гуска. Налази се на западној обали истоименог језера које је део посебног птичјег резервата, а већинско становништво чине Мађари.

Према попису из 2011. било је 1115 становника.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.