Цунами

Цунами (јап. „цу“ = лука, и „нами“ = талас) је лучки талас,[1] или у слободном преводу заливски талас или сеизмички морски талас, означава појаву великих таласа, велике кинетичке енергије, разорног механичког дејства на приобаље. Ови таласи су узроковани измештањем велике запремине воде, генерално у океану или великом језеру.[2] Земљотреси, вулканске ерупције и други подводне експлозије (укључујући детонације подводних нуклеарног оружја), клизишта, глечерска одвајања, метеоритски удари и други поремећаји изнад и испод водене површине, сви имају потенцијал да генеришу цунами.[3] За разлику од нормалних океанских таласа које генерише ветар, или плимских који настају услед гравитационог повлачење Месеца и Сунца, цунами је изазван измештањем воде.

Цунамски таласи не подсећају на нормалне подводне струје или морске таласе, пошто је њихова таласна дужина далеко већа.[4] Они не изгледају као ломећи таласи, већ иницијално подсећају на прзо растућу плиму, из ког разлога се често називају плимским таласима, мада научна заједница не одобрава тај термин пошто цунами нема плимско порекло. Цунами се генерално састоји од серије таласа са периодом у опсегу од неколико минута до више сати, који стижу у „унутрашњем таласном низу”.[5] Таласи висине више десетина метара могу настати у случају великих догађаја. Мада је утицај цунамија ограничен на обалске области, њихова деструктивна моћ може да буде енормна и они могу утицати на целокупне океанске базене. Цунами у Индијском океану 2004. је био међу најсмртоноснијим природним катастрофама у људској историји са бар 230.000 погинулих или несталих у 14 земаља са излазом на Индијски океан.

Грчки историчар Тукидид је предложио у свом раду из касног 5. века п. н. е. Историја Пелопонеског рата, да су цинами повезани са подводним земљотресима,[6][7] али је разумевање природе цунамија остало непотпуно до 20. века, а много тога је и даље непознато. Главне области садашњих исраживања обухватају покушаје утврђивања разлога из којих неки велики земљотреси не генеришу цунамије док други мањи то чине; покушаје прецизног предвиђања пролаза цунамија кроз океане; а исто тако предвиђање начина на који цунамски таласи делују на специфичне типове обала.

2004-tsunami
Цунами који је погодио Тајланд 26. децембра 2004.
SH-60B helicopter flies over Sendai
Земљотрес и цунами у Тохокуу 2011., поглед из ваздуха на Сендај регион са црним димом који куља из рафинерије нафте
2004-tsunami
Снимљно на Ао Нанг, Краби провинција, Тајланд, током земљотреса и цунамија у Индијском океану 2004.
3D симулација цунамија

Терминологија

Ie Beuna Narit Aceh
Двојезични натпис са цунамским упозорењем на Ули Леуе, Банда Ачех на ачинском и индонежанском језику

Бројни термини се користе за описивање таласа креираних у воденој маси измештањем воде; међутим, ни један од термина у широкој употреби није потпуно прецизан.

Цунами

Термин цинами, са значењем „лучки талас” у дословном преводу, потиче из јапанског израза 津波, који се састоји од два канџија (tsu) са значењем „лука” и (nami), са значењем „талас”.[8] Мада термини није потпуно прецизан, пошто ова појава није ограничена на луке, цунами је тренутно термин који је најшире прихваћен међу геолозима и океанографима.

Плимски талас

Tsunami 2004 aftermath. Aceh, Indonesia, 2005. Photo- AusAID (10730863873)
Пследице цунамија у Аћеху у Индонезији, децембра 2004.

Цунами се понакад назива плимским таласом.[9] Овај некад популарни термин је проистекао из најчешћег изгледа цунамија, што је изванредно висок плимски талас. Обе појаве, цунами и плима, производе водене таласе који се крећу ка унутрашњости копна, али у случају цунамија кретање воде ка унутрашњости копнене површине може да буде много веће, што даје утисак једне невероватно високе и моћне плиме. Задњих година је термин „плимски таласи” изгубио популарност, посебно у научним круговима, пошто цунами није на било који начин повезан са плимама, које настају услед гравитационог повлачења Месеца и Сунца, уместо премештања водене масе. Мада је назив „плимски” могуће користити у контексту „сличног”[10] или „који има облик или карактер”[11] плиме, употребу термина плимски талас не подржавају геолози и океанографи.

Сеизмички морски талас

Термин сеизмички морски талас се исто тако користи за означавање овог феномена, пошто су таласи најчешће узроковани сеизмичком активношћу као што су земљотреси.[12] Пре пораста популарности употребе термина цунами на енглеском говорном подручју, научници су генерално фаворизовали употребу термина сеизмички морски талас уместо плимског таласа. Међутим, попут термина цунами, сеизмички морски талас није потпуно прецизан термин, пошто земљотреси нису једини тип узрочне силе. Цунамији могу да буду узроковани подводним клизиштима, вулканским ерупцијама, подводним експлозијама, срозавањима земљишта или леда у океан, ударима метеорита, и временским приликама кад се атмосферски притисак веома брзо мења.[13][14]

Историја

Док Јапан вероватно има најдужу записану историју цунамија, пуко разарање које је узроковао земљотрес и цунами у Индијском океану 2004. представља најразорнији догађај ове врсте у модерној историји, који је имао за последицу око 230.000 смртних случајева.[15] Појава цунамија није новост у ни у Суматранској регији, где се земљотреси различитих јачина регуларно јављају у близини обала острва.[16]

Цунамији су често потцењена опасност у Медитеранском мору и деловима Европе. Од историјске и садашње (у погледу претпоставки ризика) важности су земљотрес и цунами у Лисабону 1755. (који је био узрокован Азурско–Гибралтарским трансформационим раседом), Калабријански земљотрес из 1783., који је имао за исход неколико десетина хиљада смртних случајева и Месински земљотрес и цунами из 1908. године. Цунамији су узроковали више од 123.000 смртних случајева на Сицилији и у Калабрији, и они су међу најсмртоноснијим природним катастрофама у модерној Европи. Сторешки одрон у Норвешком мору и неки примери утицаја цунамија на Британска острва су узроковани клизиштима и метеорским ударима, а у мањој мери су били последица земљотресима.

Још 426. п. н. е. је грчки историчар Тукидид разматрао у његовом делу Историја Пелопонеског рата узроке цунамија, и први је изнео становиште да су океански земљотреси узрок.[6][7]

„Узрок, по мом мишљењу, овог феномена мора се тражити у земљотресу. У тренутку када је његов шок био најнасилнији, море се повлачило назад, а изненада се вратило са удвострученом силом, узрокујући поплаве. Без земљотреса не видим како би се таква несрећа могла догодити.”[17]

Римски историчар Амијан Маркелин (Res Gestae 26.10.15–19) описао је типичну секвенцу цунамија, укључујући један почетни земљотрес, нагло повлачење мора чему је следео гигантски талас, након цунамија из 365 који је опустошио Александрију.[18][19]

Механизам настанка

2004 Indonesia Tsunami edit
Анимација Индонезијског цунамија из 2004. од NOAA/PMEL Истраживачки програм за цунамије

Главни механизам (или узрок) стварања цунамија је размештање огромне запремине воде или пертурбација мора.[20] Ово помицање воде обично се приписује земљотресима, клизиштима, вулканским ерупцијама, ледењачким одвајањима или ређе ударима метеорита и нуклеарним тестовима.[21][22] Таласи који су формирани на овај начин се затим одржавају гравитацијом. Плиме не учествују у формирању цунамија.

Цунамски таласи се између осталог догађају када се хипоцентар врло снажних земљотреса налази на дну мора, односно када се при разламању стена формира веће вертикално померање (денивелација) морског дна, обично неколико метара, па чак и преко 10m код снажних земљотреса. Ова нагла промена положаја дела морског дна у зони епицентра, као последицу ствара нагли скок нивоа воде изнад места хипоцентра земљотреса. Тако створени талас се брзо креће ка обалама достижући брзине млазних авиона (900 km/h). Када у приобалном делу талас допре до плитких делова, настаје цунами ефекат који се манифестује наглим смањењем брзине кретања таласа, али и наглим нарастањем његове висине, чак до неколико десетина метара. Ово се може описати и математички. Лонгитудинални таласи путују брзином v која износи:

где је g убрзање силе Земљине теже, а H дубина мора.

Сеизмичност

Цунами може да настане кад се морско дно нагло деформише и вертикално потисне слој воде. Тектонски земљотреси су посебан тип земљотреса који је асоциран са деформацијама земљине коре; кад дође до земљотреса испод мора, вода изнад деформисане области бива померена из свог равнотежног положаја.[23] Специфично, до стварања цунамија може доћи кад се раседне навлаке асоциране са конвергентним или деструктивним границама плоча нагло помакну, што доводи до померања слојева воде, услед вертикалне компоненте кретања. Покретање на нормалним (екстензијским) раседима такође може да узрокује премештај морског дна, али само највећи догађаји тог типа (што је типично везано за искривљења у спољашњем рову отврдњавања) узрокују довољно померање да би се произвео знатан цунами, као што су земљотреси Сумба 1977. и Санрику 1933..[24][25]

Eq-gen2

Преклапајућа плоча подлеже под напоном, узрокујући тектонско подизање.

Eq-gen3

Плоча проклизава, узрокујући слегање и ослобађање енергије у воду.

Eq-gen4

Ослобођена енергија производи цунамне таласе.

Цунами има малу амплитуду (висину таласа) на отвореном мору, и веома дугачку таласну дужину (често дугу стотинама километара, док нормални океански таласи имају таласну дужину од само 30 или 40 метара),[26] из ког разлога они углавном пролазе непримећени на мору, формирајући само незнатно надимање обично око 300 mm (12 in) изнад нормалног нивоа морске површине. Њихова висина се повећава кад досегну плићу воду, путем процеса приобљавања таласа. Цунами се може јавити на било којој плимној локацији, а чак и при ниском водостају може да поплави приобалне области.

Дана 1. априла 1946, земљотрес Алеутских острва јачине 8,6 ṃ се одвио са максималним Меркалијевим интензитетом од VI (јак). Тиме је генерисан цунами који је поплавио Хило на острву Хаваји са ударом 14 m. Између 165 и 173 особа је погинуло. Област где је дошло до земљотреса је локација где дно Тихог океана бива потиснуто испод Аљаске.

Примери цунамија који потичу са локација изван конвергентних граница обухватају Сторешки одрон пре око 8.000 година, Гранд Банк 1929, Папуа Нова Гвинеја 1998 (Тапин, 2001). Цунамији на Гранд Банку и Папуа Новој Гвинеји су били узроковани земљотресима који су дестабилизовали седименте, узрокујући њихово склизавање у океан. Они су се расули пре него што су превалили трансокеанско растојање. Узрок Сторешког одрона није познат. Могућности обухватају прекомерне наслаге седимената, земљотрес или ослобађање гаса (метана etc.).

Земљотрес код Валдивије 1960. (Mw 9,5), земљотрес на Аљасци 1964. (Mw 9,2), Земљотрес у Индијском океану 2004. (Mw 9,2), и земљотрес у Тохоку 2011. (Mw 9,0) су недавни примери моћних мегаземљотреса који су генерисали цунамије (познате као телецунамији) који могу да прећу цео океан. Мањи (Mw 4,2) земљотреси у Јапану могу да узрокују цунамије (зване локални или регионални цунамији) који опустоше само оближње обале, али то чине за само неколико минута.

Види још

Референце

  1. ^ „Tsunami Terminology”. NOAA. Архивирано из оригинала на датум 25. 02. 2011. Приступљено 15. 07. 2010.
  2. ^ „Deep Ocean Tsunami Waves off the Sri Lankan Coast”. Приступљено 03. 11. 2016.
  3. ^ Ferreira, Barbara (17. 04. 2011). „When icebergs capsize, tsunamis may ensue”. Nature. Приступљено 27. 04. 2011.
  4. ^ „NASA Finds Japan Tsunami Waves Merged, Doubling Power”. Приступљено 03. 11. 2016.
  5. ^ Fradin & Fradin 2008, стр. 42, 43
  6. 6,0 6,1 Thucydides: “A History of the Peloponnesian War”, 3.89.1–4
  7. 7,0 7,1 Smid, T. C. (април 1970). 'Tsunamis' in Greek Literature. Greece & Rome. 17 (2nd изд.). стр. 100—104.
  8. ^ [a. Jap. tsunami, tunami, f. tsu harbour + nami waves.—Oxford English Dictionary]
  9. ^ „Definition of TIDAL WAVE”. Приступљено 03. 11. 2016.
  10. ^ "Tidal", The American Heritage Stedman's Medical Dictionary. Houghton Mifflin Company. 11 November 2008.Dictionary.reference.com
  11. ^ -al. (n.d.). Dictionary.com Unabridged (v 1.1). Приступљено November 11, 2008, Dictionary.reference.com
  12. ^ „Seismic Sea Wave – Tsunami Glossary”. Приступљено 03. 11. 2016.
  13. ^ „tsunamis”. Приступљено 03. 11. 2016.
  14. ^ postcode=3001, corporateName=Bureau of Meteorology; address=GPO Box 1289, Melbourne, Victoria, Australia;. „Joint Australian Tsunami Warning Centre”. Приступљено 03. 11. 2016.
  15. ^ Indian Ocean tsunami anniversary: Memorial events held 26 December 2014, BBC News
  16. ^ The 10 most destructive tsunamis in history Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 4, 2013) (на језику: енглески), Australian Geographic, March 16, 2011.
  17. ^ Thucydides: “A History of the Peloponnesian War”, 3.89.5
  18. ^ Kelly, Gavin (2004). „Ammianus and the Great Tsunami”. The Journal of Roman Studies. 94 (141): 141—167. JSTOR 4135013. doi:10.2307/4135013.
  19. ^ Stanley, Jean-Daniel & Jorstad, Thomas F. (2005), "The 365 A.D. Tsunami Destruction of Alexandria, Egypt: Erosion, Deformation of Strata and Introduction of Allochthonous Material"
  20. ^ Haugen, K; Lovholt, F; Harbitz, C (2005). „Fundamental mechanisms for tsunami generation by submarine mass flows in idealised geometries”. Marine and Petroleum Geology. 22 (1–2): 209—217. doi:10.1016/j.marpetgeo.2004.10.016.
  21. ^ Margaritondo, G (2005). „Explaining the physics of tsunamis to undergraduate and non-physics students”. European Journal of Physics. 26 (3): 401. Bibcode:2005EJPh...26..401M. doi:10.1088/0143-0807/26/3/007.
  22. ^ Voit, S.S (1987). „Tsunamis”. Annual Review of Fluid Mechanics. 19 (1): 217—236. Bibcode:1987AnRFM..19..217V. doi:10.1146/annurev.fl.19.010187.001245.
  23. ^ „How do earthquakes generate tsunamis?”. University of Washington.
  24. ^ Lynnes, C. S.; Lay, T. (1988), „Source Process of the Great 1977 Sumba Earthquake” (PDF), Geophysical Research Letters, American Geophysical Union, 93 (B11): 13,407—13,420, Bibcode:1988JGR....9313407L, doi:10.1029/JB093iB11p13407
  25. ^ „Seismological evidence for a lithospheric normal faulting — the Sanriku earthquake of 1933”. 4 (4). 1971: 298—300. Bibcode:1971PEPI....4..289K. doi:10.1016/0031-9201(71)90013-6. |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  26. ^ Facts and figures: how tsunamis form, Australian Geographic, March 18, 2011.

Литература

  • Fradin; Fradin, Dennis Brindell (2008). Witness to Disaster: Tsunamis. Witness to Disaster. Washington, D.C.: National Geographic Society. стр. 42,43. ISBN 978-1426201110. Текст „Judith Bloom” игнорисан (помоћ)
  • Smid, T. C. (април 1970). 'Tsunamis' in Greek Literature. Greece & Rome. 17 (2nd изд.). стр. 100—104.
  • IOC Tsunami Glossary by the Intergovernmental Oceanographic Commission (IOC) at the International Tsunami Information Centre (ITIC) of UNESCO
  • Tsunami Terminology at NOAA
  • In June 2011, the VOA Special English service of the Voice of America broadcast a 15-minute program on tsunamis as part of its weekly Science in the News series. The program included an interview with a NOAA official who oversees the agency's tsunami warning system. A transcript and MP3 of the program, intended for English learners, can be found at The Ever-Present Threat of Tsunamis.
  • abelard.org. tsunamis: tsunamis travel fast but not at infinite speed. retrieved March 29, 2005.
  • Dudley, Walter C. & Lee, Min (1988: 1st edition) Tsunami!. ISBN 978-0-8248-1125-9. website
  • Iwan, W.D., editor, 2006, Summary report of the Great Sumatra Earthquakes and Indian Ocean tsunamis of December 26, 2004 and March 28, 2005: Earthquake Engineering Research Institute, EERI Publication #2006-06, 11 chapters, 100 page summary, plus CD-ROM with complete text and supplementary photographs, EERI Report 2006-06. ISBN 978-1-932884-19-7. website
  • Kenneally, Christine (December 30, 2004). "Surviving the Tsunami." Slate. website
  • Lambourne, Helen (March 27, 2005). "Tsunami: Anatomy of a disaster." BBC News. website
  • Macey, Richard (January 1, 2005). "The Big Bang that Triggered A Tragedy," The Sydney Morning Herald. стр. 11—quoting Dr Mark Leonard, seismologist at Geoscience Australia.
  • Interactive Map of Historical Tsunamis from NOAA's National Geophysical Data Center
  • Tappin, D; 2001. Local tsunamis. Geoscientist. 11–8, 4–7.
  • Girl, 10, used geography lesson to save lives, Telegraph.co.uk
  • Philippines warned to prepare for Japan's tsunami, Noypi.ph
  • Boris Levin, Mikhail Nosov: Physics of tsunamis. Springer, Dordrecht. 2009. ISBN 978-1-4020-8855-1.
  • Kontar, Y. A. et al.: (2014). Tsunami Events and Lessons Learned: Environmental and Societal Significance. Springer. ISBN 978-94-007-7268-7. (print). ISBN 978-94-007-7269-4. (eBook)
  • Kristy F. Tiampo: Earthquakes: simulations, sources and tsunamis. Birkhäuser, Basel. 2008. ISBN 978-3-7643-8756-3.
  • Linda Maria Koldau: Tsunamis. Entstehung, Geschichte, Prävention, (Tsunami development, history and prevention) C.H. Beck, Munich 2013 (C.H. Beck Reihe Wissen 2770). ISBN 978-3-406-64656-0. (in German).
  • Walter C. Dudley, Min Lee: Tsunami! University of Hawaii Press, 1988, 1998, Tsunami! University of Hawai'i Press. 1999. ISBN 978-0-8248-1125-9.. ISBN 978-0-8248-1969-9.
  • Charles L. Mader: Numerical Modeling of Water Waves CRC Press. 2004. ISBN 978-0-8493-2311-9.

Спољашње везе

11. март

11. март (11.03) је 70. дан у години по грегоријанском календару (71. у преступној години). До краја године има још 295 дана.

17. јул

17. јул (17.7) је 198. дан године по грегоријанском календару (199. у преступној години). До краја године има још 167 дана.

2004

2004. је била преступна година.

21. век

21. век је тренутни век ере Anno Domini или Заједничке ере, у складу са Грегоријанским календаром. Почео је 1. јануара 2001. године, а завршиће се 31. децембра 2100. То је први век 3. миленијума. Разликује се од века познатог као 2000-их година, који је почео 1. јануара 2000. године, а завршава се 31. децембра 2099. године.

21. јул

21. јул (21.7.) је 202. дан године по грегоријанском календару (203. у преступној години). До краја године има још 163 дана.

Џоган

Џоган (貞観) је јапанска ера (ненко) која је наступила после Тенан и пре Гангјо ере. Временски је трајала од априла 859. до априла 878. године и припадала је Хејан периоду. Владајући цареви били су Сеива и Јозеи.

Водени талас

Таласи су привидно кретање мора при којем се честице воде не премештају већ само описују пун круг. Чамац или неки други плутајући предмет на таласу се помера горе и доле, напред и назад, али углавном задржава исти положај. Главни узрочник таласа је ветар. При дувању ветра долази до трења ваздуха и воде, ваздушне честице изводе из равнотеже честице воде, предају им део своје кинетичке енергије и присиљавају их да се крећу. По престанку дувања ветра површина мора се таласа по инерцији још неко време и такво стање назива се мртво море.У динамици флуида, ветром генерисани таласи су површински таласи који се јављају на слободној површини водене масе (као што су океани, мора, језера, реке, канали, локве или баре). Они су резултат дувања ветра преко подручја површине флуида. Таласи у океанима могу путовати хиљадама километара пре него што стигну до копна. Таласи узроковани ветром се јављају у опсегу величина од малих таласа, до оних са преко 100 ft (30 m) висине.

Земљотрес

Земљотрес или потрес (трус) настаје услед померања тектонских плоча, кретања Земљине коре или појаве удара, а последица је подрхтавање Земљине коре због ослобађања велике енергије. Тектонске плоче се годишње помере 2 до 3 cm али насупрот томе земљотреси се дешавају врло често. Насупрот распрострањеном уверењу да су то ретке појаве, они се дешавају врло често, али њихов највећи број је слабог интензитета и јавља се на релативно малим површинама копнених простора или океанског дна.

На земљиној површини, земљотреси се могу манифестовати као дрмање или дислоцирање тла. Понекада, могу изазивати појаву цунамија, разорног морског таласа. До земљотреса долази услед заглављивања тектонских плоча при чему долази до напрезања стенске масе и оног тренутка када напрезање постане толико да га стене не могу издржати долази до ломљења и клизања дуж раседа.

Земљотреси могу настати природно или као резултат људске активности. Мањи земљотреси могу такође бити изазвани вулканском активношћу, клизањем тла, експлозијама и нуклеарним тестовима. У најширем значењу реч земљотрес се користи да опише било који сеизмични догађај - било да је у питању природни феномен или догађај изазван од стране људи — а који генерише сеизмичке таласе.

Земљотреси улазе у ред најстрашнијих природних катастрофа које се дешавају на Земљи, због чега су још од искона привлачили пажњу људског рода. Због тога податке о земљотресима налазимо у записима старим више хиљада година. Ипак, значајнија проучавања земљотреса одвијала су се тек од 19. века.

Земљотрес и цунами у Индијском океану 2004.

Цунами у Индијском океану 2004 настао је као последица подморског Суматранско-Андаманског земљотреса 26. децембра 2004. Овај цунами је усмртио око 275.000 људи и разорио обалу наневши велике штете од Индонезије све до Сомалије у Африци, што га чини једним од најсмртоноснијих природних катастрофа у модерној историји.

Различите су процене магнитуде земљотреса, које се крећу од 9,0 до 9,3 по Рихтеровој скали (по овим проценама то би могао бити други највећи потрес икада забиљежен сеизмографом). Званична службена процена је да је магнитуда износила 9,15 степени рихтера.

Земљотрес и цунами у Тохокуу 2011.

Земљотрес у Тохоку 2011. године је потрес магнитуде 8,9 - 9,1 Рихтера који је погодио североисточни део острва Хоншу у Јапану у 14:46 JST (05:46 UTC) на петак 11-ог марта 2011. Епицентар је био 130км од источне обале Ошика полуострва Тохоку региона близу Сендаја, са хипоцентром на дубини од 32км. Ово је најјачи трус који је погодио ову далекоисточну земљу од када се врше мерења. Настрадало је 15.894 људи, 6.156 је повређено, 2.546 се води као нестало и покренут је цунами висине 10 метара.

Индијски океан

Индијски океан је трећи по величини океан на свету (после Атлантског океана и Тихог океана). Овај океан је добио име по Индији. Он заузима око 20% водене површине на Земљи. На северу се граничи са југоисточном Азијом (Индијски потконинент), са запада са Арабијским полуострвом и Африком, са источне стране је Малајски архипелаг и Аустралија, а са јужне стране налази се Јужни океан (Јужни пол). Простире се дужином од скоро 10.000 km од Африке до Аустралије на површини од 73.556.000 km², укључујући Црвено море и Персијски залив. Запремина океана се процењује на 292.131.000 km³. Представља значајну везу између Африке и Азије поморским путем. Због његове величине, кроз историју ниједна нација није била у стању да га контролише, све до почетка 19. века када је Велика Британија контролисала велики број околних острва.Погађају га земљотреси и ерупције вулкана. Један од подводних земљотреса крајем децембра 2004. изазвао је цунами, који је проузроковао преко 275.000 људских жртава, највише у Индонезији.

Мале

Мале (дивехи: މާލެ), (изговара се: „Маале“) је главни и највећи град острвске републике Малдиви у Индијском океану. Град покрива целу површину острва Мале смештеног у атолу Кафу, иако се упркос том географском положају у административном смислу не сматра делом атола.Мале је и главно средиште пословних и трговачких активности на Малдивима, а у њему се налази и трговачка поморска лука. Велики број владиних зграда и агенција налази се на обали. Међународни аеродром смештен је на оближњем острву Хулхуле, а тамо је смештена и база за хидроплане који се користе за унутрашњи транспорт. Град је подељен на четири дивизије које носе називе Хенвеиру, Галолху, Мафану и Мачанголхи. Са 153.379 становника према попису из 2014. године, и површини од 5,8 km², сматра се једним од најгушће насељених градова на свету.Мале је 26. децембра 2004. погодио цунами изазван подводним земљотресом у Индијском океану и тада су биле поплављене две трећине града.

Природне катастрофе

Природне катастрофе настају деловањем природних сила, а манифестују се као настајање земљотреса, пожара (укључујући и шумске пожаре), поплаве, суше, лавине, олујног невремена, одрона и клизања тла, орканских ветрова, вулканских ерупција и др. Природна катастрофа може да узрокује губитак живота и оштећења имовине, и типично оставља за собом знатну економску штету, величина које зависи од отпорности угрожене популације, или способности да се оправи, као и од доступне инфраструктуре. Једна од заједничких карактеристика природних угрожавања која се односи на већину њих, је изненадност настанка (нпр. земљотреси, одрони и клизање тла, пожари отвореног простора и др.) иако се кроз научна достигнућа и модерну технологију, данас већ може предвидети настанак неке од природних угрожавања по месту и времену (нпр. поплаве, урагани, ниске температуре, суша и сл.).

Нежељени догађај неће произвести катастрофу ако се то деси на подручју без подложне популације. У рањивој области, међутим, као што је на пример Непал током земљотреса из 2015, земљотрес може да има катастрофалне последице и да остави трајну штету, која поправку које могу да буду неопходне многе године.

Сатоши Цунами

Сатоши Цунами (јап. 都並 敏史; 14. август 1961) јапански је фудбалер.

Сеизмологија

Сеизмологија је грана геофизике која се бави проучавањем земљотреса, односно кретањем еластичних таласа кроз Земљу. Посматра и мери природне тектонске вибрације, проучава ефекте земљотреса, (на пример цунами таласе), као и изворе потреса, као што су вулкански, тектонски, океански, атмосферски и вештачки процеси (експлозије). Сеизмологија помаже у схватању тектонике Земљине коре, структуре унутрашњости Земље и предвиђању земљотреса.

Соломонова Острва

Соломонова Острва (енгл. Solomon Islands), позната и као Соломонска Острва или Соломони, острвска су држава у југозападном Пацифику. Прецизније, налазе се у Меланежанском архипелагу у Океанији, источно од Нове Гвинеје.Ова острва су вулканског порекла. Највећа острва су Гвадалканал (највиши врх 2.335 метара), Санта Изабел, Макира, Малајта, Нова Џорџија, Чоизел, а ту су и 992 мања острва и атоли. Брдовита острва су покривена тропском вегетацијом. Утицај океана доприноси благој клими.

Етнички, 94,5% становништва су Меланежани, 3% Полинежани, а 1,2% Микронежани. Поред њих, на острвима живи и мањи број Кинеза, Индуса и Европљана. У широкој употреби су језици ток писин и бислама.

Соломонова острва су члан Комонвелта. Најближа суседна острва су Науру, Кирибати, Тувалу, Фиџи и Вануату.

Субдукција

Субдукција је геолошки термин у теорији тектонике плоча који се користи када се говори о подвлачењу једне тектонске плоче под другу. Тектонска плоча која се подвлачи се повија и „тоне“, при чему се онда каже да се она субдукује.

Зона субдукције представља простор где се одвија процес тоњења, односно подвлачења, једне литосферне плоче (тектонске плоче) под другу. Релативна померања ових плоча, једне у односу на другу су обично центиметарског реда величине на годину дана.

Суматра

Суматра (индон. Sumatera) је индонежанско острво, једно од Великих Сундских острва. Са површином од 470.000 km² Суматра је шесто острво по величини у свету. Има 40 милиона становника који говоре 52 различита језика. Највише их је малајског порекла. Око 80% становништва су муслимани, а 18% хришћани.

Острво се простире 1.700 километара у правцу северозапад-југоисток и широко је до 370 километара. Екватор пролази кроз средину острва. Планина Керинчи је највиши врх Суматре (3.805 метара). Суматра је позната по интензивној вулканској активности, због чега је земљиште веома плодно, а пејзажи спектакуларни. Источна половина острва је равничарска. Око 40 километара од јужне обале Суматре, са друге стране Сундског мореуза, налази се острво Јава. Борнео је удаљен 600 километара, док је Малајско полуострво на североистоку одвојено мореузом Малака. На око 200-1000 километара северозападно од Суматре леже групе острва Андамани и Никобари.

Цунами висине 16 метара изазван земљотресом јачине 9 на Рихтеровој скали, погодио је 26. децембра 2004. западне обале Суматре, нарочито провинцију Аћех. Тада је погинуло 170.000 Индонежана.

На Суматри се налазе значајна изворишта нафте. Експлоатише се угаљ, злато, боксит и цинк. Од пољопривредних производа, значајни су каучук, бибер, кафа, палмино уље и дуван.

Тејмураз Габашвили

Тејмураз Габашвили (рус. Теймура́з Бесикович Габашви́ли, груз. თეიმურაზ გაბაშვილი; рођен 23. маја 1985. у Тбилисију, Грузијска ССР) је тенисер из Русије. Рођен је у Грузији, али се преселио у Москву, Русија. Постао је професионални играч 2001. године.

Покрети тла
Вода
Време
Ватра
Болест
Ванземаљски

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.