Црквена планина

Црквена планина, Грамада или (како је мештани зову) Плана је мања планина у југоисточној Србији. Она је највиши део на развођу између слива Власине и изворишног дела Јерме. Припада средњевисоким планинама, а највиши врх је Вртоп (1721 m). Састављена је од кристаластих шкриљаца прве групе и припада Родопском систему. Планина је скоро па ненасељена на њој живе само стари људи који се нису преселили у неко веће село или град и изван је саобраћајница.

На овој планини налазе се села Дарковце, са махалама или малама Терзини (Терзијини), Антунови, Павлови, Златанови, Кошарци, Мишини, Ристини, Ливађе, Каракаши, Поповићи, Тодоровићи.... То су углавном мали збијени засеоци који су добили имена по породицама (које су се прве ту доселиле) или по старешинама тих села или породица. Углавном сваки заселак има свој поток, извор или чесму који служи као извор воде.

Црквена планина, Грамада или Плана
Географске карактеристике
Највиша тачкаВртоп
Ндм. висина1721 m
Координате42°47′33″ СГШ; 22°22′20″ ИГД / 42.7925° СГШ; 22.372222° ИГД Координате: 42°47′33″ СГШ; 22°22′20″ ИГД / 42.7925° СГШ; 22.372222° ИГД
Географија
Црквена планина на мапи Србије
Црквена планина
Црквена планина
Државе Србија

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Veliki Greben

Veliki Greben je planina u istočnoj Srbiji, pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se u blizini Donjeg Milanovca. Najviši vrh je Crni vrh sa 656 metara nadmorske visine. Veli Greben se pruža istočne od sliva Porečke reke, pa sve do njenog ušća u Dunav i nalazi se u nacionalnom parku Đerdap.

Šomrda

Šomrda je planina u istočnoj Srbiji, pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se u blizini Donjeg Milanovca. Najviši vrh, koji nosi isti naziv kao i planina, Šomrda, iznosi 803 metara nadmorske visine. Šomrda se nalazi u nacionalnom parku Đerdap i blizini jednog od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta, Lepenski Vir.

Јелица (планина)

Планина Јелица представља природну границу између Драгачева и чачанске котлине. Припада динарском систему планина и пружа се у правцу северозапад-југоисток у дужини од 30 km. Највиши врх је Црна стена (929 м), Вериње (874 м), Градина са познатим археолошким налазиштем (849 м), Рајачки вис (818 м) и Стјеник (789 м).

Јухор (планина)

Јухор (773 m) је планина у Србији, која се налази између Велике Мораве на истоку и Левча на западу, Темнића на југу и Белице на северу. Пружа се у правцу север-југ. Спада у родопске планине. Врх Јухора зове се Велики Ветрен. Археолози су ,1997. године, на врху Јухора открили келтско утврђење. Том приликом археолози су открили 140 предмета који су припадали Келтима.

Букуља

Букуља је планина у Шумадији, у чијем подножју се налазе Аранђеловац и Буковичка бања, а њен највиши врх је висок 696 метара. Она је вулканског порекла, што доказује присуство гранитних стена које у себи садрже специфичну комбинацију минерала. Обрасла је буковом, грабовом и храстовом шумом, а назив планине потиче од речи букуљ – деминутива словенске речи бук. Погодна је за припреме спортских екипа, а обележене пешачке стазе воде од парка Буковичке бање до врха планине. Штити град од јаких ветрова. На врху се налази хидрометеоролошка станица, а на њеним ободима је Гарашко језеро. Представља омиљено излетиште Аранђеловчана и бањских гостију, а поседује више угоститељских објеката као што су Ловачки дом, Качара и Код Цоке. На њој се налази извориште газиране минералне воде Књаз Милош.

Видлич

Видлич је планина у Србији и Бугарској, источно од Пирота, између токова Нишаве и Височице, притоке Темштице (Темске). Највиши врхови су Басарски камен 1377 м, Велика стена 1329 м, Големи врх 1371 м, Смиловски камен 1348 м. Југоисточни део планинског гребена пресечен је државном границом према Бугарској. Највиши врх у Бугарској је Вучи баба.

Припада мезозојској зони западног Балкана. У геолошком и тектонском погледу, Видлич представља навлаку, која је навучена преко старопланинске зоне. Дуж раседа на јужној страни развио се низ удолина: димитровградска, пиротска, ђурђевопољска и белопаланачка. Дуж раседа је и појас терми, Даг-Бањица у долини Градашничке реке и Бањица код Пирота.

Видлич је делом обешумљен без површинског отицања на простору од 141 km², неплодан и осим југосточног дела ненастањен. Овде се налази Јеловичко врело.

Влашић (брдо)

Влашић је брдо у западној Србији, између река Велике Цернице, Јадра и Тамнаве, са врховима од 424 до 462 метра. Подножјем и преко њега воде друмови Лозница—Ваљево, Шабац—Љубовија и Шабац—Осечина. Већим делом је обрасло листопадном шумом.

Коритник (планина)

Коритник је планина која се налази на јужном делу Косова и Метохије и у североисточном делу Албаније. Висока је 2393 m.

Малиник

Малиник (вл. Мǎљиник/Mǎljinik) је планина у источној Србији. Припада Карпатским планинама, а његови највиши врхови су Велики Малиник (1.158 м) и Мали Малиник (1.019 м).

Најистакнутије карактеристике Малиника је спектакуларни Лазарев кањон и Лазарева пећина у близини села Злот.

Милевска планина

Милевска планина је планина која се налази у југоисточној Србији, југоисточно од Власинског језера и северно од Босилеграда, на граници са Бугарском. Највиши врх је Бандера са висином од 1739 m. Припада групи Родопских планина.

Мојсињска планина

Мојсињска планина је планина која се налази у источној Србији, са леве стране Јужне Мораве, код села Мојсиње, по којем су и добиле име. Највиши врх је Шиљегарник, са надморском висином од 493 метар, те је морфолошки, због висине ово брдо, а не планина. Венац се пружа правцем запад-исток, на дужини од око 10 km. Припадају групи Родопских планина.

Озрен (Србија)

Озрен је планина у југоисточној Србији, највиши врх је Лесковик (висине 1.178 m). Налази се источно од Алексинца, а у близини је Сокобања и средњовековни Соко Град (бањски). Познато климатско лечилиште, богато озоном, једна од најшумовитијих планина у Србији. На овој планини се налазе две болнице, за лечење плућних и очних болести, као и водопад Рипаљка, највиши у Србији (висине 11 m). На Озрену се налази и манастир Јерменчић из 14. века. По овој планини је назив добио ФК Озрен.

Пасјача

Пасјача је планина у југоисточном делу Србије у близини Прокупља. Припада Родопским планинама.

Највиш врх је Орлов камен висок 971 метар.

Планина је прекривена шумом и пашњацима. Богата је и рудама фелдспата, берила и графита.

Послонске планине

Послонске планине су планина која се налази у источној Србији, са десне стране Јужне Мораве, код села Послон, по којем су и добиле име. Највиши врх је Церовачка ветрења, са надморском висином од 491 метар, те су морфолошки, због висине, ово брда, а не планине. Венац се пружа правцем север-југ, на дужини од око 11 km. Припадају групи Родопских планина.

Ресавски хумови

Ресавски хумови су брда која се налази у источној Србији, са леве стране Ресаве, између села Црквенац, Дубље, Гложане, Грабовац и Бресје, у општини Свилајнац. Највиши врх је Врлански хум, са надморском висином од 390 m. Припадају групи Родопских планина.

Рожањ (планина)

Рожањ је планина која се налази у источној Србији, са десне стране Јужне Мораве, код села Грабово и Рујевица, недалеко од места Ражањ. Највиши врх је Велики врх, са надморском висином од 893 метра. Венац се пружа правцем југозапад-североисток, и наставља се на суседну планину Буковик. Припада групи Родопских планина.

Селичевица

Селичевица је планина која се налази недалеко од Ниша. Простире се правцем исток-запад у дужини од око 15 километара а ширине 5-6 километара. Ова планина је обрасла шумом и то претежно храстовом, буковом и лесковом.

Највиши врх је Ибровица (902 м), а затим Тумба (872 м) и Цветкова јабука (831 м). Селичевица припада Родопским планинама.

Сталаћка брда

Сталаћка брда су заједнички назив за некада јединствену морфолошку целину коју је Јужна Морава пробила и пресекла својом домном епигенијом. Сталаћка брда се деле на Мојсињску планину, са леве стране Јужне Мораве и Послонске планине, са њене десне стране. Грађена су од шкриљаца, махом гнајса и микашиста. Део су Родопског масива.

Црни врх (Крагујевац)

Црни врх (707 m) планина између Крагујевца и Јагодине, катастарски на подручју Јагодине, добио је назив по црном изгледу који су му давале простране шуме. Спада у Родопске планине. Оивичен је рекама Белицом, Ждраљицом, Лепеницом, Осаоницом и Великом Моравом. Спада у ниже планине у Шумадији. У односу на остале шумадијске планине најбогатији је пећинама и слаповима. Ово подручје је са највишом количином падавина у Шумадији и на њему се налази најиздашнији извор у Шумадији (Врело у Горњем Штипљу са око 50 л/сек).

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.