Црква Христа Спаситеља у Пољу

Црква Христа Спаситеља у Пољу или кратко Хора (данас музеј Хора или Карије) смештена је у северозападном делу старог Цариграда и представља један од најлепших примера препорода Палеолога. Пола века након освајања Цариграда 1453. године претворена је у џамију, да би након роконструкције и конзерваторских радова започетих 1948. године претворена у музеј. Њене фреске и мозаици спадају у врхунац византијске уметности и она представља најпосећенију туристичку атракцију из византијског периода у Цариграду, уз Аја Софију и цистерну Базилику.

Црква Христа Спаситеља у Пољу
Chora Church Constantinople 2007 panorama 002
Некадашња црква Христа Спаситеља у Пољу
Црква Христа Спаситеља у Пољу на мапи Турске
Црква Христа Спаситеља у Пољу
Црква Христа Спаситеља у Пољу
Локација на мапи Турске
Основне информације
ЛокацијаИстанбул, Турска
Координате41°01′52″ СГШ; 28°56′21″ ИГД / 41.031111° СГШ; 28.939167° ИГДКоординате: 41°01′52″ СГШ; 28°56′21″ ИГД / 41.031111° СГШ; 28.939167° ИГД
Религијаправославље
Архитектонски опис
Стил архитектуревизантијски
Завршетак изградње5. век

Етимологија

Chora Church Constantinople 2007 010
Унутрашњост параклесиона

Чест назив цркве је једноставно Хора што је означавало да је црква у пољу односно ван градских зидина. Порекло имена је везано за доба њене изградње почетком V века када се она налазила ван градских бедема тзв. Константиновог бедема тј. у пољу. Иако се изградњом Теодосијевог бедема црква нашла унутар града, задржала је стари назив.

Поред тог назива, у употреби је и термин Карије који представља османски назив џамије у коју је црква претворена почетком 16. века.

Историја

Црква је подигнута почетком V века у пољима северозападно од тадашњег града, оивиченог Константиновим бедемом. Непосредно после њеног подизања, за владавине Теодосија II (408450) је област утврђеног града проширена подизањем новог бедема, тако да се црква нашла у граду, али је и поред тога задржала свој колоквијални назив у Пољу односно Хора.

Црква је обновљена и прерађена у облик тзв. уписаног крста у периоду између 1077. и 1081. године по налогу Марије Дуке, таште Алексија (I) Комнина (1081—1118). Већ почетком наредног века је дошло до урушавања дела цркве, највероватније услед земљотреса, тако да ју је инзова обновио Алексијев трећи син Исак.

Istanbul - S. Salvatore in Chora - Esonartece - Foto G. Dall'Orto 26-5-2006
Мозаик Христа Спаситеља

Свој данашњи облик црква је добила почетком 14. века, када ју је обновио у потпуности византијски државник Теодор Метохит. По његовом налогу је у периоду од 1315. до 1321. године сведено украшавање унутрашњости цркве мозаицима који представљају најлепши пример препорода Палеолога. Услед последица грађанског рата двојице Андроника, Теодор је протеран у егзил 1328. године по налогу Андроника III (1328—1341), али му је две године касније дозвољен повратак и он је последње године свога живота провео као монах у својој задужбини Хори.

Током опсаде Цариграда 1453. године у цркву је пренесена икона која се сматрала чудотворном и заштитницом града у циљу добијања божанске помоћи у одбрани од неверника, као што се то десило 1422. године. Међутим и поред тога, Османлије су заузеле град 29.05. али је Хора задржала своју улогу. Око пола века након тога, црква је по налогу Атик Али паше, који је био велики везир султана Бајазита II (14811512) претворена у џамију названу Карије. Да би се њена унутрашњост прилагодила потребама ислама, мозаици и фреске су прекривене слојем малтера. Зграда је временом оронула и приликом истраживања њене унутрашњости 1948. године амерички византолози су испод слоја малтера открили византијске иконе и мозаике, после чега се приступило детаљној обнови грађевине и откривању првобитног слоја. Радови су трајали читаву деценију и она је 1958. године је отворена за јавност као музеј који се званично зове Карије по називу џамије, иако је и даље устаљенији назив Хора.

Изглед цркве

Chora Church Constantinople 2007 007
Некадашња црква Христа Спаситеља у Пољу

Сама црква по својој површини од 742.5m2 не спада међу грандиозне византијске цркве. Састоји се из:

егзонартекса и
егзонартекса са два кубета и

Сам егзонартекс односно унутрашња припрата је паралелна са егзонартексом и има правоугаону основу димензија 4m са 18m и на њега се наслања наос, док његов јужни крај прелази у западни крај параклесиона. Егзонартекс односно спољашња припрата се простире западно од егзонартекса, делимично је одвојена и има правоугаону основу димензија 4m са 23m.

Литература

  • Alexander Van Millingen, „Byzantine Churches of Constantinople“, London, 1912.
  • Ousterhout, Robert (2002). „The Art of the Kariye Camii“. London-Istanbul. ISBN 978-975-6899-76-2.

Види још

Спољашње везе

Исак Комнин (син Алексија I)

Исак Комнин (грчки: Ἰσαάκιος Κομνηνός; 16. јануар 1093. - после 1152) је био византијски севастократор, син цара Алексија I Комнина. Организовао је побуну против нећака Манојла 1145. године.

Марија Палеологина (кћерка Михајла VIII Палеолога)

Марија Палеологина (свгрч. Μαρία Παλαιολογίνα), позната и по монашком имену Меланија, је била ванбрачна ћерка византијског цара Михаила VIII Палеолога (1258–1282) и супруга монголског владара Абака кана.

Параклесион

Параклесион је мала црква — црквица, храмчић. У њој се служи исто као и у великом храму, али не увек, већ кад је за то потреба, на пример зими када је хладно у великом храму. Термин долази од грчких речи παϱα (para, поред) и ἐϰϰλησία (ekklesía, црква), које дословно значе поред цркве.У православној цркви означава црквицу сазидану у већој богомољи или дозидана уз њу. Била је посвећена посебном светитељу и углавном, у њој су чуване његове мошти.

Овај архитектонски елемент био је уобичајен за византијску архитектуру у периоду 9—13. века, углавном у Атини и Константинопољу. Обично су то мале, погребне капеле намењене славним особама или истакнутим породицама. Налазе се поред главне грађевине и већином су правоугаоне основе, а неке су биле смештене и испод земље.Назив на Западу за овакав тип помоћне архитектонске црквене грађевине је капела. Назив капела се током 18. века одомаћује и код нас и поприма посебне облике, грађевинске анексе (крипта, скривница) и функције (дворска капела, звонична капела, капела „на водици“).

Један од најпознатијих је параклесион у Црква Христа Спаситеља у Пољу, Истанбул, који је саграђен у 13. веку, са аркосолијумима на бочним странама и фрескама, међу којима се истиче фреска Христовог васкрсења на своду.

Теодор Метохит

Теодор Метохит (грчки: Θεόδωρος Μετοχίτης; 1269. или 1270. - 13. март 1332. године) је био византијски државник, књижевник, филозоф и покровитељ уметности. Обављао је функцију великог логотета.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.