Црвенка

Црвенка (мађ. Cservenka; нем. Тscherwenka или Rotweil) је градско насеље у Србији, у општини Кула, у Западнобачком округу. Према попису из 2011. живео је 9.001 становник (према попису из 2002. било је 10.163 становника).

У Црвенки се налази фабрика кекса Јафа и фабрика шећера Црвенка.

Црвенка
Piros belváros
Центар Црвенке
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЗападнобачки
ОпштинаКула
Становништво
 — 2011.Пад 9.001
 — густина135*/км2
Географске карактеристике
Координате45°39′30″ СГШ; 19°27′21″ ИГД / 45.65841° СГШ; 19.45583° ИГДКоординате: 45°39′30″ СГШ; 19°27′21″ ИГД / 45.65841° СГШ; 19.45583° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина86 м
Површина66,4* км2
Црвенка на мапи Србије
Црвенка
Црвенка
Црвенка на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број25220
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Географија

Serbia Vojvodina Crvenka from west IMG 9136
Црвенка

Насеље Црвенка је смештено на додирној зони Бачке лесне терасе и Бачке лесне заравни. Карактеристично је да је насеље подигнуто на лесној тераси мада је повољније да је било подигнуто на лесној заравни. Црвенка је положена у цетралном делу Бачке на географским кординатама 45°39’30" СГШ и 19°27’30" ИГШ. Насеље се налази на тачки спајања и разилажења саобраћајница у разним правцима, што даје насељу ознаку важног саобраћајног чворишта.

Демографија

У насељу Црвенка живи 8.027 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,3 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 3.341 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,69.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 6.879
1953. 7.797
1961. 9.369
1971. 10.098
1981. 10.629
1991. 10.409 10.247
2002. 10.163 10.315
2011. 9.001
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
7.264 71,47 %
Црногорци
  
1.313 12,91 %
Мађари
  
493 4,85 %
Хрвати
  
183 1,80 %
Југословени
  
156 1,53 %
Украјинци
  
96 0,94 %
Русини
  
64 0,62 %
Македонци
  
57 0,56 %
Немци
  
33 0,32 %
Роми
  
21 0,20 %
Словенци
  
17 0,16 %
Словаци
  
16 0,15 %
Чеси
  
11 0,10 %
Муслимани
  
10 0,09 %
Руси
  
7 0,06 %
Буњевци
  
7 0,06 %
Албанци
  
6 0,05 %
Бугари
  
1 0,00 %
непознато
  
129 1,26 %

Спорт

Галерија

Piros Szerb templom

Православна црква у Црвенки

Crvenka, Catholic Church

Католичка црква у Црвенки

Cservenka

Срушене немачке цркве

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Црвенка, на којој се налазе два насеља Црвенка и Нова Црвенка.

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Борча

Борча је урбано градско насеље у Београду, које се налази на територији градске општине Палилула. Према попису из 2011. било је 46.086 становника. (према попису из 2002. било је 35.150 становника, а према оном из 1991. било је 26.895). Линије градског превоза које саобраћају кроз Борчу су 85 (Баново брдо — Борча 3), 95 (Нови Београд /Блок 45/ — Борча 3), 96 (Трг Републике — Борча 3), 104 (Омладински стадион — Црвенка) и 105Л (Борча 3 — Овча /Железничка станица/).

Војвођанска фудбалска лига Север

Војвођанска фудбалска лига Север је једна од укупно једанаест зонских лига у фудбалу. Зонске лиге су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига је формирана 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза Војводине када су уместо дотадашњих Војвођанске лиге Запад и Војвођанске лиге Исток настале три зоне — Банатска, Бачка и Новосадско-сремска. Пред почетак сезоне 2016/17. Бачка зона добила је садашње име Војвођанска фудбалска лига Север. Виши степен такмичења је Српска лига Војводина, а нижи су ПФЛ Сомбор и ПФЛ Суботица. Првак лиге иде директно у Српску лигу Војводина.

Лига је из године у годину мењала бројеве чланова па је тако некад имала 18, 16 а понекад и 15 чланова. У сезони 1998-1999 на пролеће је прекинута због НАТО бомбардовања.

Почетком 2018. године пред почетак пролећног дела сезоне ФК Потисје из Кањиже иступа из лиге и сви резултати са њим се поништавају.

Друга савезна лига Југославије у фудбалу

Друга савезна лига Југославије у фудбалу је био други степен лигашких фудбалских такмичења у СФР Југославији. Виши ранг је била Прва савезна лига.

Кондиторска индустрија

Кондиторска индустрија је грана прехрамбене индустрије која се бави прерадом шећерне репе и производњом шећера, као и производњом кондиторских производа (чоколаде, кекс и сл).

У Србији је, углавном, лоцирана у Војводини и Поморављу у следећим фабрикама: Јафа - Црвенка, Банини - Кикинда, Раваница - Ћуприја, Штарк - Београд, Параћинка - Параћин, Пионир - Суботица, Милодух - Крагујевац, Таково - Горњи Милановац, Свислајон - Нови Сад, ПИК - Чачак и др.

Општина Кула

Општина Кула је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Западнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 481 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 45404 ha, а на шумску 279 ha).

Седиште општине је град Кула. Општина Кула се састоји од 7 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 43101 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,5‰, а број запослених у општини износи 10592 људи. У општини се налази 8 основних и 4 средње школе.

Панчевачки рит

Панчевачки рит је географски регион у Србији. То је југозападни део Баната, који припада београдској општини Палилула.

Прва мушка савезна лига Југославије у рукомету

Прва мушка савезна лига Југославије је била највиша рукометна лига у ФНР/СФР Југославији.

Првенство Југославије у фудбалу 1970/71.

Прва савезна лига Југославије је била највиши ранг фудбалског такмичења у Југославији 1970/71. године и 43. сезона по реду у којој је организовано првенство у фудбалу. Титулу је освојио Хајдук из Сплита, освојивши четврту послератну, а укупно шесту титулу. Из лиге су испали Бор и Црвенка.

РК Црвенка

Рукометни клуб Црвенка је рукометни клуб из Црвенке, Србија. Тренутно се такмичи у Првој лиги Србије - група Север.

Ратко Свилар

Ратко Свилар (Црвенка, 6. август 1950) је бивши југословенски и српски фудбалски голман и фудбалски тренер.

Српска лига Војводина 2006/07.

Српска лига Војводина у сезони 2006/07. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига ове сезоне броји 18 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи је Војвођанска лига, са четири групе - Војвођанска фудбалска лига Запад, Војвођанска фудбалска лига Исток, Војвођанска фудбалска лига Југ и Војвођанска фудбалска лига Север.

Суперлига Србије у рукомету

Суперлига Србије је прва рукометна лига у Србији. Лигом управља Рукометни савез Србије. Суперлига Србије је формирана 2006. након распада заједничке државе Србије и Црне Горе и расформирања бивше Суперлиге Србије и Црне Горе.

Званичан назив лиге од сезоне 2011/12. је Меркур осигурање Суперлига по истоименој осигуравајућој кући са којом је потписан спонзорски уговор 7. јуна 2011., а то је први спонзор Суперлиге Србије од настанка 2006. Од сезоне 2012/13. лига броји 14 клубова, за разлику од претходних сезона када је имала 16. Нижи ранг такмичења је Прва лига Србије.

Суперлига Србије у рукомету 2009/10.

Суперлига Србије у рукомету у сезони 2009/10. је четврто такмичење организовано под овим именом од стране Рукометног савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије. Лига броји 16 клубова.

Суперлига Србије у рукомету 2010/11.

Суперлига Србије у рукомету у сезони 2010/11. је пето такмичење организовано под овим именом од стране Рукометног савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије. Лига броји 16 клубова.

Суперлига Србије у рукомету 2011/12.

Суперлига Србије у рукомету у сезони 2011/12. је шесто такмичење организовано под овим именом од стране Рукометног савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије. Лига још ове сезоне броји 16 клубова, а од следеће ће бити редукована на 14.

Суперлига Србије у рукомету 2017/18.

Суперлига Србије у рукомету у сезони 2017/2018. је дванаесто такмичење организовано под овим именом од стране Рукометног савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије.

ФК Црвенка

ФК Црвенка је српски фудбалски клуб из Црвенке. Боје су црвена и бела. Основана је 1919. године, а од 1962. носи тренутни назив. Тренутно се такмичи у Војвођанској лиги Север, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала.

Црвенка (Палилула)

Црвенка је приградско насеље у Београду које се налази на територији општине Палилула.

Црвенка (медицина)

Црвенка, рубеола или рубела такође позната и као немачке богиње или тродневне богиње, акутна је капљична заразна болест изазвана вирусом рубеле, која се карактерише благим продромалним и општим симптомима, оспом у облику светлоцрвених неправилних мрља и увећањем лимфних чворова, углавном на врату или иза ушних шкољки. Ова област је обично блага, те половина заражених ни не зна да имају инфекцију. Преноси се са човека на човека, путем капљица, кијањем, кашљањем или говором. Болест је сезонског карактера и најчешће се јавља зими или на почетку пролећа. Од ње углавном оболевају предшколска и школска деца, мада се може јавити и у другим животним добима. Рубела је болесет са благим симптомима и код већине болесника након оздрављења не оставља никакве последице.

Јако је опасна ако од ње оболе труднице, у првом тромесечју трудноће, јер може довести до тежих оштећења плода, који се рађа са хроничном виремијом и обољењима многих органа и конгениталним малформацијама (катаракта, глувоћа, срчане мане и ментална ретардација). Код тежих облика трудноће се може завршити побачајем или мртворођеним плодом.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.