Црвени Чот

Црвени Чот је највиши врх Фрушке горе висине 539 метара надморске висине.[1] Налази се у општини Сремска Митровица у Војводини. Најближе село врху је Бешеновачки Прњавор.

Црвени Чот се налази у средишњем делу планине, а у близине њега на пар километара налази се и Летенка, познато излетиште на овој планини са дечјим одмаралиштем.

Црвени Чот
Fruška gora, panorama 01
Репетитор на врху
Географске карактеристике
Највиша тачка539
Координате45°09′04″ СГШ; 19°42′41″ ИГД / 45.151° СГШ; 19.7113° ИГД Координате: 45°09′04″ СГШ; 19°42′41″ ИГД / 45.151° СГШ; 19.7113° ИГД
Географија
Црвени Чот на мапи Србије
Црвени Чот
Црвени Чот
Државе Србија

Види још

Референце

  1. ^ „НПФГ: Географија и геологија” (на језику: српски). npfruskagora.co.rs. Архивирано из оригинала на датум 26. 1. 2016. Приступљено 12. 11. 2015.
Беочин

Беочин је градско насеље у Србији у општини Беочин у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 7839 становника.

Видиковац Бранковац

Видиковац Бранковац се налази на Фрушкој гори, на 465 м.н.в.

Смештен је у централном делу, на путу Иришки венац—Црвени Чот. Удаљен је 10km од бање Врдник у правцу северозапада. Са видиковца се пружа поглед на Нови Сад. Видиковац Бранковац је једно од посећенијих излетишта на Фрушкој гори.

Видиковац Змајевац

Видиковац Змајевац , као једно од најпосећенијих, налази се на Фрушкој гори, на 421 м.н.в.

Смештен је у централном делу Фрушке горе на путу Иришки венац—Црвени Чот, северно од Врдника. Са видиковца се пружа поглед на Срем и бању Врдник. Простор је уређен за посетиоце са клупама и надстрешницама. Недалеко су и Иришки венац и Лединачко језеро до којих се може стићи шумским путем.

Географија Србије

Србија је суверена држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе, покривајући крајње јужне делове Панонске низије (Војводина) (регија средње Европе) и Балкана. Србија се граничи са Босном и Херцеговином, Бугарском, Хрватском, Мађарском, Републиком Северном Македонијом, Црном Гором, Румунијом и Албанијом преко спорне територије Косова. Она је континентална земља, иако је приступ Јадранском мору доступан преко територије Црне Горе. Дунав пружа бродски приступ унутрашњој Европи и Црном мору.

Исин чот

Исин чот је други по висини врх Фрушке горе, 523 м.н.в., смештен је 1,5km источно од Црвеног чота.

Литолошки је изграђен од конгломерата, филита, кварцита и пешчара. Морфолошки није јаче изражен у односу на околину. Врх је под шумским покривачем. Са Исиног чота површинске воде отичу у три локална слива: Дубочаш, Срнећи поток и Козарски поток. На 130m северозападно пролази локални асфалтни пут, а преко самог врха маркирана је планинарска стаза.

Национални парк Фрушка гора

Национални парк Фрушка гора се налази у Војводини, у Србији, недалеко од Новог Сада. Године 1960. је проглашен националним парком.Највиши врх је Црвени Чот (539 m), а најзначајнији туристички центар Иришки венац. Пружа се дуж десне обале Дунава, дуга 78, а широка 15 km. Стварање планине почело је у мезозоику, пре 90 милиона година; научници је називају „огледало геолошке прошлости“. На њој су пронађене 164 животињске фосилне врсте, старе око 123 милиона година. Флору Фрушке горе чини око 1500 биљних врста.Фрушка гора богата је шумама храста, граба, букве, липе и другог дрвећа, са заштићених преко 50 биљних врста.

На планини постоји и више археолошких налазишта (неолит, бакарно, бронзано и римско доба), као и стари фрушкогорски манастири (укупно 17), настали од краја 15. до 18. века, познати по специфичној архитектури, богатим ризницама, библиотекама и фрескама. Средиште управе Националног парка је у Сремској Каменици.

Нови Сад

Нови Сад је највећи град Аутономне Покрајине Војводине и њен административни центар, после Београда други град у Србији по броју становника и површини. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, на административној територији града Новог Сада је живело 341.625 становника, док је у самом насељу Нови Сад живело 250.439 становника, а на урбаном подручју које чини град Нови Сад 277.522 становника.Основан 1694. године, Нови Сад је дуго времена био центар српске културе, због чега је често називан „Српска Атина”. Данас је Нови Сад велики индустријски и финансијски центар српске економије, универзитетски град и школски центар, културни, научни, здравствени и политички центар Аутономне Покрајине Војводине, град домаћин многих међународних и домаћих привредних, културних, научних и спортских манифестација, као и град музеја, галерија, библиотека и позоришта.Град лежи на обалама реке Дунав, између 1252. и 1262. километра речног тока. На левој обали Дунава се налази равничарски део града (Бачка), док је на десној обали, на обронцима Фрушке горе, смештен брдовити део града (Срем). Надморска висина са бачке стране је од 72 до 80 m, док се са сремске стране креће између 250 и 350 m. Код Новог Сада се у Дунав (са леве стране реке) улива Мали бачки канал, који је део система канала Дунав—Тиса—Дунав. Бачки део града је смештен са обе стране овог канала.

Павласов меморијал

Павласов меморијал је традиционална манифестација Планинарског савеза Војводине у организацији ПСД „Поштар” из Новог Сада.Меморијал је посвећен доктору Игњату Павласу (1887—1942), једној од најутицајнијих личности на пољу планинарства и оснивача првог планинарског друштва у Војводини.

Акција се изводи на траси дужине 15km: Манастир Беочин — Осовље — Црвени Чот (539м) — Павласов чот (532м) (полагање цвећа и минут ћутања) — Исин чот (522м) — Бранковац — Беочин село.

Павласов чот

Павласов чот је један од три највиша врха (чота) на Фрушкој гори, који се налази на надморској висини од 531 метра. Име је добио по Игњату Павласу, оснивачу првог планинарског друштва у Војводини.Честа је тачка у планинарским рутама и место окупљања планинара. Означен је малим спомеником у облику пирамиде, подигнутом у питомој шуми недалеко од стазе, који одаје почаст човеку чије име носи. Сваког јануара, у време одржавања помена жртвама рације у Новом Саду, организује се Павласов меморијал, који укључује шетњу по Фрушкој гори до Чота.Налази се у близини познатијег Црвеног Чота, потребно је само спустити се са Партизанског пута.

Планинарски дом Железничар

Планинарски дом Железничар се налази на Фрушкој гори, на Поповици (Сремска Каменица), поред домова Црвени Чот и Медицинар.Власниство је ПСД „Железничар” из Новог Сада. Дом је зидана приземна зграда са трпезаријом, кухињом и три собе и терасом са погледом на Нови Сад. Дом има електричну струју, а пијаћом водом се снабдева из цистерне. Греје се помоћу каљевих пећи на тврдо гориво. Дом има домара и стално је отворен.

Прекопута дома је ливада на којој је стартно место Фрушкогорског маратона.

Планинарски дом Змајевац

Планинарски дом Змајевац се налази у источном делу Фрушке горе, у близини видиковца Змајевац. Недалеко од дома је раскрсница путева Раковац—Врдник и Иришки Венац—Црвени Чот. Власништво је ПСД Змајевац из Врдника.Дом има приземље и поткровље. У приземљу је кухиња, трпезарија и велика покривена тераса и две мање собе. У поткровљу су још седам двокреветних соба, са укупним капацитетом 18 лежајева. У трпезарији се налази велики камин. Поред дома је велики амфитеатар са око 800 места погодан за разне приредбе.Дом ради као угоститељски објекат и стално је отворен.

Планинарски дом Медицинар

Планинарски дом Медицинар се налази на Фрушкој гори, на Поповици (Сремска Каменица), поред домова Црвени Чот и Железничар.Налази се на претпоследњој станици аутобуса Нови Сад—Поповица (бр.74). Домом управља ПСД „Медицинар” из Новог Сада. Дом је приземна зидана зграда са ходником, трпезаријом и три собе. Има електричну струју, водом се снабдева из цистерне, а зими се греје помоћу пећи.

Прекопута дома је ливада на којој је стартно место Фрушкогорског маратона.

Планинарски дом Црвени Чот

Планинарски дом Црвени Чот се налази на Фрушкој гори, на Поповици (Сремска Каменица), поред дома Медицинар.До њега се може доћи градским превозом Нови Сад—Поповица (бр.74), са претпоследње станице аутобуса. Домом управља ПСД „Црвени Чот” из Петроварадина. Дом се тренутно адаптира, док је велика трпезарија у функцији.

Прекопута дома је ливада на којој је стартно место Фрушкогорског маратона.

Списак радио станица у Србији

Списак активних радио станица у Србији у периоду од 2011. до 2018. године

Срем

Срем је географски регион у Панонској низији између реке Дунав, на северу и истоку и реке Саве до ушћа у Дунав, на југу. Западна граница није јасно дефинисана. Према једном мишљењу, Срем је на западу ограничен рекама Босутом и Вуком, док према другој варијанти западну границу Срема чини западна граница данашње Вуковарско-сремске жупаније.

Фрушка гора

Фрушка гора је острвска планина у Србији, у оквиру које се налази национални парк. Највећи део Фрушке горе се налази у северном делу Србије, у Срему, делу аутономне покрајине Војводине, док мали део залази у источну Хрватску, у Вуковарско-сријемску жупанију.

Фрушка гора се простире дужином од око 78 km и ширином од 12 до 15 km и захвата површину од 255 km². Део Фрушке горе је 1960. године проглашена националним парком и тиме је постала први национални парк у Србији. Највиши врх је Црвени Чот (539 m).

Фрушкогорски маратон

Фрушкогорски маратон се традиционално одржава, од 1978. године на планини Фрушка гора, на територији националног парка Фрушка гора. Маратон се до почетка деведесетих година звао маратон "25. мај" и најдужа стаза је имала онолико километара колико је доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито имао година. Маратон је тих година организован уз велику помоћ ЈНА и милиције. На организацији маратона раде планинарска друштва из Новог Сада и околине али све битне одлуке доноси оснивач маратона ПСД Железничар из Новог Сада. Последњи маратон који је био бесплатан одржан је 2014. године. Од 2015. године Фрушкогорски маратон (бивши маратон "25. мај") је комерцијална манифестација.

Стазе маратона су оригинално биле обележене црвеним петокракама у белом кругу. Деведесетих година све маркације су прекречене новом маркацијом црвеним срцем у белом кругу.

Стазе маратона су трасиране у брдовитом шумској појасу. Маратон се одржава једанпут годишње око првог маја и траје два дана (субота и недеља). Маратон окупља обично до 300 такмичара на стазама средњег, великог и ултрамаратона. Бројност учесника маратона обезбеђујe организован долазак школске омладине из целе Војводине. Стазе приправничких и малих маратона нису такмичарске и на овим стазама је важно да учесник победи себе и савлада планирану стазу. На рекреативним стазама има и више хиљада учесника у зависности од временских услова.

Старт и циљ маратона је викенд насеље Поповица (Ср. Каменица), удаљено 10км од Новог Сада. Сваке године је организован превоз аутобусима од и до маратона из Новог Сада (железничке станице). Пријављивање за маратон се обавља на старту пред сам почетак маратона, који почиње у 9 сати ујутру. На старту се добијају књижице са именима које служе за оверавање на контролним тачкама (КТ).

Од 2016. године продужена је стаза Фрушкогорског ултраекстремног маратона тако да је дужина стазе 133,614 km

Од 2015. године стазе маратона:

1. Фрушкогорски ултраекстремни, дужина 125,213 km, успони и силасци 5.611 м, који носи 4 поена,

2. Фрушкогорски ултрамаратон, дужина 107.414 km, успони и силасци 4.269 м, који носи 3 поена,

3. Велики источни, дужина 81.372 km, успони и силасци 3.292 м, који носи 2 поена,

4. Средњи источни, дужина 59.271 km, успони и силасци 2.253 м, који носи 1 поен

Черевићки поток —Ђерова коса

Черевићки поток —Ђерова коса је локалитет у режиму заштите I степена, површине 102,51ha, на северним падинама НП Фрушка гора, северозападно од највише коте 539м.н.в - Црвени чот.

Налази се у ГЈ 3805 Беочин манастир-Катанске ливаде-Осовље, одељења 49, 55, 56 и 57. Локалитет чини шумски екосистеми, шуме китњака, китњака и граба, китњака и букве, значајни и за очување орнитофауне. У сливу Орловачког, Доброг и Черевићког потока налази се и палеонтолошко налазиште креде.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.