Црвена боја

Црвена је боја из видљивог дела спектра светлости. Таласна дужина боје у спектру је 625 - 700 нм. Са плавом и жутом бојом чини три главне боје, мешањем којих добијамо остале боје. Црвена је такође боја људске крви. Ова боја симболише енергију, страст, сексуалност и живот. Она је најтемпераментнија боја која буди најинтензивнија осећања, убрзава рад срца и дисање, стимулише мишиће и лучи адреналин.[1]

Црвена
 
Рачунарски записи боје
Хексадецимални запис: FF0000
РГБ запис (r, g, b): (255, 0, 0)
ЦМИК запис (c, m, y, k) *: (0, 100, 100, 0)
ХСВ запис (h, s, v): (0°, 100%, 100%)
*: Пројектовано са интервала [0 - 100] на [0 - 255].

Историја

Тешко је одредити историју црвене боје и њене улоге у моди. Сматра се да су Астеци представили ову боју свету. Они су је добијали из кохинеле, инсекта који настањује суптропске пределе. Боју су добијали цеђењем осушених тела женки овог инсекта.[1][2]

У време пре Колумбовог открића Америке црвене фигуре су виђене у астечким храмовима а припадале су астечком богу земље Шипе Тотеку. Њему је припадао источни део неба које је место рађања руменог сунца и представља рођење, младост и пролеће.[3]

Није било лако створити јарко црвену боју и кроз векове уметници су се довијали како би успели да је произведу, али великог успеха није било. Тек крајем 6. века у Азији је откривено да ова боја може да се добије из минерала цинабарита сулфида живе, светло или тамноцрвене боје. Ипак боја добијена од тог минерала имала је неколико недостатака. Пре свега била је скупа, отровна и постајала је црна на светлости.[3]

Након доласка Шпанаца у Мексико, почетком 16. века, кохинела је постала главни светски извоз у Европи. Шпанци су сакупљали бубе тако што су их скидали са биљака кактуса, а затим су их сушили. Исушене бубе, потом су испоручене у Европу. У почетку је само богати сталеж себи могао приуштити скупу боју ових инсеката, а када су створене синтетичке боје, црвена је постала лако доступна.[2]

Још од античког периода црвена је била боја одеће племства, царева, кнезова, властеле. За време турске власти црвена боја је била забрањена за становништво, иако је та боја преовладавала у ношњи Срба из Херцег Новог.

Црвена боја је у политици симбол за социјализам и комунизам. Још од Француске револуције црвена застава је симбол радника и самим тим социјалиста и комуниста. Зато се комунисти често називају „црвени“ а и војска СССР се једно време звала Црвена армија. Такође је црвена звезда петокрака комунистички симбол.

Симболика боје код разних народа

У старој Кини црвена се сматрала срећном бојом, симболом благостања и напретка, здравља и дугог живота. Кинези је и данас сматрају заштитном, и бојом нових почетака.

Арапи су сматрали да онога ко носи црвено штити Бог. Јужније од Сахаре, црвену одећу је носио само виши сталеж, док је у старом Египту била света боја бога Сета, бога таме и зла у египатској митологији, а представљала је опасност. Код старих Римљана, црвено светло се изједначавало са светом ватром.

У индијској култури, црвена боја се сматра најмоћнијом бојом. Индијци је повезују са ватром, здрављем, моћи, плодношћу, љубављу и лепотом. Црвена боја је такође веома битна у означавању важних догађаја у животу сваког појединца. Већина Индијаца ставља црвену тачку или црту звану тилак (пота) на чело на средину између обрва. Кшатрије, односно ратници су стављали црвене ознаке. Обичај је и да удате жене стављају бинди, црвену тачку између обрва.

Код Словена, црвена боја је штитила од злих сила. Увек је комбинована са белом и црном. У свадбеним обредима симболизовала је радост и љубав. Ради заштите од урока новорођеној беби се стављао црвени конац на руку, а поклањање црвене мараме девојци је био израз љубави и оданости.[3]

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 „Црвена – симбол љубави и мржње”. www.rts.rs (на језику: српски). РТС, 14. 2. 2019. Приступљено 16. 2. 2019.
  2. 2,0 2,1 „Црвена никада не излази из моде (историјат црвене боје и њене симболике)”. www.kultivisise.rs (на језику: српски). „Култивиши се“, 25. 2. 2018. Приступљено 16. 2. 2019.
  3. 3,0 3,1 3,2 „ЦРВЕНА БОЈА – ЗНАЧЕЊЕ И СИМБОЛИКА: За почетке и на радост”. www.dnevnik.rs (на језику: српски). Дневник, 7. 4. 2018. Приступљено 16. 2. 2019.

Литература

  • Broecke, Lara (2015). Cennino Cennini's Il Libro dell'Arte: a New English Translation and Commentary with italian Transcription. Archetype. ISBN 978-1-909492-28-8.
  • Barber, E. j. w. (1991). Prehistoric Textiles. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00224-8.
  • Greenfield, Amy Butler (2005). A Perfect Red. Editions Autrement (French translation). ISBN 978-2-7467-1094-8.
  • Ball, Philip (2001). Bright Earth, Art and the Invention of Colour. Hazan (French translation). ISBN 978-2-7541-0503-3.
  • Heller, Eva (2009). Psychologie de la couleur – Effets et symboliques. Pyramyd (French translation). ISBN 978-2-35017-156-2.
  • Chunling, Yan (2008). China Red. Beijing: Foreign Languages Press. ISBN 978-7-119-04531-3.
  • Pastoureau, Michel (2005). Le petit livre des couleurs. Editions du Panama. ISBN 978-2-7578-0310-3.
  • Gage, John (1993). Colour and Culture: Practice and Meaning from Antiquity to Abstraction. Thames and Hudson (Page numbers cited from French translation). ISBN 978-2-87811-295-5.
  • Varichon, Anne (2000). Couleurs – pigments et teintures dans les mains des peuples. Seuil. ISBN 978-2-02-084697-4.
  • Davies, Kevin M. (2004). Plant pigments and their manipulation. Wiley-Blackwell. стр. 6. ISBN 978-1-4051-1737-1.
  • Hendrickson, Robert (1999). Encyclopedia of Word and Phrase Origins. Facts on File. стр. 6. ISBN 978-0-8160-3266-2.
  • Jenkins, David, ур. (2003). The Cambridge History of Western Textiles. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-34107-3.
  • Thompson, Daniel (1956). The Materials and Techniques of Medieval Painting. Dover Publications. ISBN 978-0-486-20327-0.
  • Bomford, David (2000). A Closer Look – Colour. National Gallery Company, London. ISBN 978-1-85709-442-8.

Спољашње везе

Боје, метали и крзна у хералдици

У хералдици се користе боје, метали и крзна како би се блазонирали грбови.

Има седам основних у хералдици, које укључују пет боја (тамне тинктуре) и два метала (светле тинктуре).

Грб Ваљева

Грб општине Ваљево је симбол целе општине Ваљево, а уједно и грб града Ваљева, његовог седишта. Општина Ваљево је после годину дана неуспелих конкурса добила свој грб, 8. октобра 2010. године. На малом грбу Ваљева се налази штит округлог облика и двоглави бели орао у узлету, на тамно црвеном пољу са љиљанима у канџама, коме се на једном завршетку налазе плодоносни лешници. Тамно црвена боја симболизује снагу, вођство и храброст, а у хералдици се помиње још и као боја жетве и боја јесени. Тамно црвена боја била је карактеристична за боју одоре српских великаша у историји. У средини грба, у елипсоидном медаљону, оивиченом златном бојом налазе се дефинисани симболи града Ваљева. Основних симбол у грбу је Кула Ненадовића, која се налази на брду Кличевац у Ваљеву. У подножју су представљени симболи који представљају реку Колубару и Градац. Изнад медаљона се налази круна Немањића, родоначелника српске државе. Лента са натписом града Ваљева, црвене боје је усклађена са стилизацијом и концептом грба. Натпис града је урађен словима која су потпуно оригинална стилизација и изграђена су за ову прилику. Грб Ваљева и његову заставу изградио је Ђорђе Станојевић.

Изабрани грб са конкурса за грб Ваљева,аутора Зорана и Слободана Станића који је требало да буде симбол Ваљева.

Грб Русије

Грб Русије је званични хералдички симбол Руске Федерације.

Грб је направљен по узору на грб старог Руског царства, а поново је уведен након пада Совјетског Савеза, 1991. године.

Црвена боја симболише Велику Русију, старо име земље, које су користили Руси, да би је разликовали од Мале Русије (Украјина) и Беле Русије (Белорусија). Двоглави орао са круном представља старо Руско царство а добијен је од Византије у 15. веку, када се руски цар Иван III оженио са византијском царицом Софијом Палеолог. На грудима орла је мали штит Светог Ђорђа који убија аждају - што је и грб Москве. Првобитно је Свети Ђорђе био окренут на лево, а копље му је (као и сада) било у десној руци. Окренут је на леву страну да би добио природнији изглед.

Грб општине Нова Црња

Званични симбол општине Нова Црња састављен је из четири кантона који су међусобно испреплетани у центру како би показали њихово окупљање у упштину као територијалну организацију. Боја позадине или штита грба је црвена боја која је национална боја Срба као и Мађара, две главне заједнице у општини, као и основна боја државног грба Републике Србије и дела тренутног грба АП Војводине посвећеног Банату, у хералдици се узима као боја борбе и истрајности. Грбом доминира шест прутова или пруга које престављају шест насељених места која се испреплићу на средини грба чиме престављају њихово окупљање у једну целину, односно Општину, такође чине крстолики објекат што је додатна повезаност са српским али и мађарским крстом.

У горњем, почасном, кантону на грбу стоји златни лав са сабљом кривошијом што је историјски део ознаке за Банат у ком је општина, такође тренутно на грбу АП Војводине. Такав лав такође, попут црвене боје, симболизује борбу, ратнички карактер и истрајност али је и симбол моралности, као владар копнених животиња у заједничком систему вредности симбола народа Европе. Три класа пшенице окренутих ка центру симболизују пољопривредну делатност али служе и као показатељ досељавања и сеоба на просторе општине, јер показују на центар грба који је по својом дизајнерском изгледу централни симбол савремене Општине.

Средњи грб такође има златну бедемску круну као симбол општине са одређеним бројем становника у Републици Србији. Као венац служе по три стабљике пшенице златне са обе стране, такође симбол главне привредне делатности и укупног броја села у општини. На траци или ленти као мото или гесло грба стоји ОПШТИНА НОВА ЦРЊА на службеном језику државе.

На седници која је одржана 26.02.2013. године, Скупштина општине Нова Црње усвојила је одлуку о изради симбола општине Нова Црња чиме су грб и застава постали званични симболи општине спремни за употребу.

Застава Египта

Застава Египта у овом облику је усвојена 4. октобра 1984. Застава је подељена на три хоризонтална дела, црвене, беле и црне боје. На белој подлози се налази египатски национални симбол: Саладинов орао (златни орао прекривен штитом на којем арапском словима пише име земље).

Црвена боја се односи на период пре револуције који је био окарактерисан борбом против окупације Велике Британије. Бела боја је симбол револуције из 1952. која се завршила без крвопролића, а црна боја је симбол краја британског колонијализма и монархије. Ове боје су постале традиционалне панарапске боје и налазе се и на заставама Јемена, Сирије и Ирака. Заставе ових земаља се разликују по амблему у свом центру.

Застава Индонезије

Застава Индонезије се састоји из две боје које су хоризонтално постављене. Горњу половину заставе заузима црвена боја а доњу бела. Ова застава се базира на застави Мајапахитског царства из тринаестог века. Званично је усвојена 17. августа 1945. године. Црвена боја на застави представља храброст а бела духовни елеменат.

Слична је застави Пољске и Сингапура, а идентична је као и застава Монака (једина разлика је у размери).

Застава Лаоса

Застава Лаоса је озваничена 2. децембра 1975. Застава садржи три хоризонталне пруге, средња плава је двоструко шира од црвених уз ивице. У средини је бели диск.

Црвена боја представља проливена крв у борби за независност, а плава богатство земље. Бели диск представља месец изнад реке Меконг, и јединство земље.

Застава Малдива

Застава Малдива је црвене боје са великим зеленим правоугаоником у средини са белим полумесецом. Службено је усвојена 25. јуна 1965.

Црвена боја представља крв националних хероја, у прошлости, будућности и садашњости, који жртвују и задњу кап крви за одбрану своје државе. Зелени правоугаоник представља палме на острву, а бели полумесец ислам.

Застава Мађарске

Застава Мађарске је хоризонтална црвено-бело-зелена тробојка. Хоризонтална тробојка је усвојена током револуције 1848. Црвена боја симболише снагу, бела верност, а зелена наду.

До 1945. грб краљевске круне је био смештен у центру заставе. Током комунистичког периода, грб са црвеном звездом је налазио се у центру заставе. Током побуне 1956. грб је скинут са заставе и стога је празна тробојка постала симбол устанка.

Застава Норвешке

Застава Норвешке је црвена са плавим крстом који има бели обод, и простире се до ивица заставе; вертикални део крста је померен ка јарболу у стилу Данеброга, заставе Данске. Размере елемената националне заставе су ширина - 6-1-2-1-12 и висина - 6-1-2-1-6.

Размере елемената државне заставе су 6-1-2-1-6-11 - хоризонтално; и 6-1-2-1-6 - вертикално.

Црвена боја је PMS 032 U а плава PMS 281 U у Пантон систему. Ово приближно одговара РГБ вредностима боја #EF2B2D (црвена) и #002868 (плава).

Исту заставу користе и норвешке зависне територије, Свалбард и Јан Мајен.

Застава Панаме

Застава Панаме је усвојена 20. децембра, 1903. и привремено прихваћена 1904. од стране уставне скупштине. Није дефинитивно прихваћена до 1925.

Плава и црвена боја представљају конзервативну и либералну партију; бела представља мир; плава звезда представља чистоту и честитост а црвена звезда представља власт и закон у земљи.

Застава Републике Кине

Застава Републике Кине је црвене боје са плавим четвороугаоником у горњем левом углу у којем се налази бело сунце. Црвена боја представља „свету црвену земљу“, плава боја небо, а бела сунце. Застава је у употреби од 1917, а званично је постала застава Републике Кине 1928. године.

Застава Северне Кореје

Застава Северне Кореје (званично Демократска Народна Република Кореја) је усвојена 8. септембра 1948. године. Застава се састоји од три пруге, две плаве и једне црвене боје, које су раздвојене белим пољем. На црвеној подлози налази се комунистичка звезда у белом кругу.

Црвена боја је боја револуционарног патриотизма. Плаве пруге носе поруку уједињења Северне Кореје са свим земљама света у борби за независност, пријатељство и мир. Бела као традиционална боја представља чистоћу идеја Северне Кореје и национални суверенитет. Звезда петокрака симболизује просперитет народа који гради социјализам под вођством Корејске радне партије.

Застава Сингапура

Застава Сингапура је усвојена 3. децембра 1959. Подељена је на два хоризонтална дела црвене и беле боје. На горњем црвеном делу се налази бели полумесец и пет белих звезда које формирају круг.

Црвена боја је симбол братства и једнакости свих људи, а бела чедности и моћи. Полумесец означава млада нацију, а звезде сингапурске идеале: демократију, мир, напредак, праведност и једнакост.

Застава Судана

Застава Судана је усвојена 20. маја 1970. Састоји се од тробојке црвене, беле и црне боје. Са леве стране се налази зелени троугао.

Црвена боја је симбол крви проливене у борби за независност од Уједињеног Краљевства.Бела је симбол чистоће и оптимизма,црна борбе за независност,зелена просперитета и пољопривреде.

Застава Тринидада и Тобага

Застава Тринидада и Тобага је усвојена 1962. када је ова земља стекла независност.

Застава се састоји од црне дијагоналне пруге оивичене уским белим пругама на црвеној подлози. Црвена боја је симбол људске добродушности и сунчеве светлости, бела означава једнакост и море, а црна јединство.

Застава Филипина

Застава Филипина је државна застава усвојена 12. јула 1898. године, с тим да су 1997. боје незнатно модификоване.

Застава се састоји од две једнаке хоризонталне пруге, плаве и црвене. Са стране се налази бели троугао са златним сунцем, окружен златним звездама. У ратна времена застава се окреће тако да црвена стоји изнад плаве.

Црвена боја представља храброст, јунаштво, витештво и одлучност.

Плава боја симболизује идеализам.

Бела боја симболизује невиност и блаженство.

Сунце означава мир и осам провинција које су устале против колонијалне власти.

Три звезде означавају главна острва Филипина (Лузон, Висајас и Минданао).

Застава Швајцарске

Застава Швајцарске води порекло од заставе кантона Швиц. Са заставом Ватикана, то је једина државна застава квадратног облика на свету. Пропорције заставе нису званично одређене за државну заставу већ само за поморску, а 1889. године званично су одређене пропорције крста (равнокраки, кракови су шест пута дужи него шири).

Нијанса црвене такође није званично одређена а обично се користи јарко црвена боја.

Рубин

Рубин је црвени драги камен, један од варијетета минерала корунда (алуминијум оксид). Боја му варира од ружичасте до црвене, боје крви. На латинском црвена боја је ruber. Природни рубини су изузетно ретки. Постоји још једна врста драгога камена сафир, који такође представља један варијетет корунда. Сматра се једним од четири највреднија драга камена, заједно са сафиром, смарагдом и дијамантом.

Нијансе црвене

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.