Циркулаторни систем човека

Циркулаторни систем органа код човека је затвореног типа и чине га: крв, крвни судови , срце, лимфа, лимфни судови и лимфне жлезде. Овај систем организма омогућује размену кисеоника, храњивих материја и у њему се излучују продукти размене материје.[1][2][3]

Кардиоваскуларни систем

Кардиоваскуларни систем

Кардиоваскуларни систем има улогу у размени материјала у организму. Размена материјала између ћелија једног система, као и између ћелија и спољашње средине је неопходна како би систем опстао. Један од примера размене је дифузија кисеоника и хранљивих материја из међућелијског простора у ћелије и дифузиија угљендиоксида из ћелија. Како ова размена подразумева материјале из спољашње средине (кисеоник и угљендиоксид) организму је потребан много бржи начин транспортовања молекула од дифузије. Управо је то улога кардиоваскулаторног система - ефикаснији транспорт материја.

Грађа

Кардиоваскулаторни систем се састоји од:

  • Крви - течност која циркулише у организму и односни и доноси материје ћелијама
  • Крвних судова - који служе као канали којима крв циркулише
  • Срца - мишићна пумпа која пумпа крв кроз крвне судове

Циркулација крви

Кардиоваскулаторни систем је ефикаснији од дифузије, јер се крв у крвним судовима креће у једном и истом правцу, док се приликом дифузије молекули транспортују врло често у супротним правцима (нпр. пумпа калијума и натријума кроз ћелијску мембрану).

Циркулација крви је неопходна за живот, што значи да све компоненте које чине кардиоваскулаторни систем морају да функционишу беспрекорно сваког минута. На први поглед функција кардиоваскулаторног система делује веома једноставна - срце пумпа крв кроз крвне судове до различитих органа, доносећи путем крви неопходне хранљиве материје и кисеоник и односећи угљен-диоксид. Међутим, срце нема само улогу пумпе, већ има и ендокрину улогу као и улогу сензора и на тај начин регулише количину крви као и крвни притисак. Крв у исто време, не транспортује само хранљиве и штетне материје, већ транспортује и хормоне и на тај начин има улогу карике у комункацији између органа који су иначе далеко удаљени.

Велики крвоток

Велики крвоток (лат. Circulus anguinis major) почиње у левој комори из које полази аорта. Она разноси оксидовану крв по читавом организму. У ткивима се ћелијама предаје кисеоник, а у крв улази угљен-диоксид. Редукована крв се шупљим венама враћа у десну преткомору срца, а одатле иде у десну комору.

Мали крвоток

Мали крвоток (лат. Circulus anguinis minor) почиње у десној комори из које полази плућна артерија која се затим грана на леву и десну артерију које редуковану крв односе у плућа. У плућима се крв оксидује (отпушта се CO2, а прима О2, хемоглобин у еритроцитима прелази у оксихемоглобин) и враћа плућним венама у леву преткомору.

Лимфни систем

Обухвата посебан систем судова који се гранају по читавом телу и на извесним местима комуницирају са венским системом. Постоје два главна лимфна суда која иду поред аорте и уливају се у венски систем на месту спајања југуларних и поткључних вена. На путевима лимфног система налазе се лимфни чворови у којима се стварају лимфоцити (врше фагоцитозу бактерија да не би продрле у крв). При инфекцији настаје запаљење ових чворова. Поред лимфних чворова, у лимфне органе спадају и крајници, слезина и тимус (грудна жлезда) у којима се такође стварају леукоцити. Мешањем са венском крвљу, лимфа постаје саставни део крви.

Извори

  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
  3. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

Литература

  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.
  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.

Спољашње везе

Крв

Крв (лат. sanguis) је црвена, непрозирна и густа течност, посебног мириса и сланог укуса. Она протиче кроз срчано-крвоточни систем организма те кроз тело преноси храњиве материје и кисеоник. Укупна количина крви у телу одраслог човека је 5 – 6 литара, што је око 8% укупне телесне масе. Крв се састоји од крвне плазме, крвних ћелија – еритроцита, леукоцита и крвних плочица – тромбоцита. Крв је функционално најважнија телесна течност код људи.

Крв је ендогена телесна течност својствена само кичмењацима. Лимфа, друга телесна течност, настаје из крви и у њу се улива. Крв спада у течна везивна ткива мезодермалног порекла, што значи да поседује велику количину међућелијске везивне супстанце коју стварају саме ћелије везивног ткива и зароњене су у њу. Крв улази у састав система за циркулацију.Крв је текуће ткиво које испуњава срце и крвне жиле и које се састоји из два дела:

текућег који се зове крвна плазма и

крвних ћелија које пливају у крвној плазми и њих чине црвене крвне ћелије (еритроцити), беле крвне ћелије (леукоцити) и крвне плочице (тромбоцити).Однос запремине крвне плазме и крвних ћелија код здравих особа је константан. Запремина ћелијских елемената је нешто мања од запремине плазме и она износи 42 - 45%, а крвне плазме 55 - 58% целокупне запремине крви. Запремина крвних ћелија код мушкараца је нешто већа него код жена.

Улоге крви су бројне. Крв служи у функцији дисања тј. за пренос кисеоника и угљен-диоксида, затим за пренос прехрамбених материја, отпадних материја, хормона, ензима, витамина итд. Улога јој је и регулација запремине телесних течности, регулацији ацидо-базне равнотеже, те регулацији телесне температуре, а има и велику заштитну улогу. Крв струји телом у затвореном систему цевчица и крвних жила, који се састоји од артерија, вена и капилара.

У хемијском саставу крви најважнији састојци су: беланчевине (60 – 80 g/L), триглицериди (0,8 – 2,00 μmol/L), фибриноген (2 – 4 g/L), натријум (135 – 151 μmol/L), холестерол (3,5 – 6,7 μmol/L), глукоза (4,2 – 6,4 μmol/L), уреа (1,7 – 7,6 μmol/L), калијум (3,8 – 5,5 μmol/L), калцијум (2,2 – 2,7 μmol/L) те билирубин (4 – 20 μmol/L).

Систем (вишезначна одредница)

Систем се може односити на следеће појмове:

Систем, скуп елемената, реалних или апстрактних, представљених као целина где сваки где елементи међусобно интерреагују.

Ендокрини систем, систем жлезда које регулишу велики број активности у организму.

Сунчев систем, садржи Сунце и сва небеска тела која су гравитационо везана за њега.

Кожни систем,

Међународни систем јединица, најшире коришћени систем јединица за свакодневну трговину у свету, и скоро је универзално коришћен у науци.

Оперативни систем, скуп програма и рутина одговоран за контролу и управљање уређајима и рачунарским компонентама.

Бинарни систем, бројчани систем у коме се запис састоји само од цифара 0 и 1.

Нервни систем,

Координатни систем,

Систем органа за варење,

Имунски систем,

Скелетни систем,

Крвни систем,

Циркулаторни систем човека,

Декадни систем, начин записивања бројева који користи десет различитих цифара и децималну запету за запис величине броја.

Хексадецимални систем, бројни систем са 16 различитих цифара.

Бинерни систем, термодинамички систем који се састоји од две компоненте.

Логички систем, састоји од формалног језика и скупа правила извођења и(ли) аксиома.

Бергеров систем, кружни систем спорт ских такмичења (свако са сваким).

Централни нервни систем,

Хоризонтски координатни систем

Урогенитални систем

Периодни систем елемената

Географски информациони систем

Систем органа за дисање

Аутономни нервни систем

Звездани систем

Декартов координатни систем

Скандинејвијан ерлајнс систем

Октални систем

Поларни координатни систем

Планетарни систем

Адијабатски систем

Репродуктивни систем

Лимфни систем

Лаки шински систем

Кабловски дистрибутивни систем

Сферни координатни систем

Информациони систем

Мишићни систем

Периферни нервни систем

Цилиндрични координатни систем

Д'Онтов систем

Латерални систем

Уринарни систем

Уграђени систем

Аутономни систем

Швајцарски систем

Покровни систем

Нотни систем

Датотечни систем

Скабински систем суђења

Комунални систем

Геоцентрични систем света

Систем антарктичке повеље

Систем кућне аутоматике

Систем за излучивање

Систем диференцијалних једначина

ПИЕ систем

Систем (филм)

Циркулација крви (хемодинамика)

Циркулација крви (лат. circulatio sanguinis) је непрекидно (стално) кретање крви кроз затворен систем шупљина срца и крвне судове, које омогућава нормално функционисање свих виталних функције тела. Циркулација крви настаје услед градијент притиска, који је одређен активношћу (контракцијама) срца, запремином (количином) циркулишуће крви, њене вискозности, отпором протоку у крвни судовима и другим факторима. Величине градијента притиска има пулсирајући карактер, наметнут периодичним контракцијама срца и променом тонуса (напетости) крвних судова. Истраживање ових односа и других темељних физичких принципа циркулације крви у физиологији се назива хемодинамика (чије ће основне принципи бити објашњени на овој страници)

Локомоторни систем
Крвни систем
Нервни систем
Покровни систем
Имунски систем
Систем органа за дисање
Систем органа за варење
Уринарни систем
Репродуктивни систем
Ендокрини систем

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.