Цетина

Цетина је река у јужној Хрватској, у централној Далмацији. Укупна дужина реке је око 105 km[2][3], површина слива 3700 km², а извире на надморској висини од 385 м. Извире испод Динаре, а улива се у Јадранско море[4]. Река је пловна у дужини од 7 km (од ушћа до насеља Радманове Млинице)[4]. Крај око реке Цетине се често назива Цетинска крајина[5], а сама река је у раном средњем веку чинила границу између Срба и Хрвата према писању византијског цара Константина Порфирогенита (913959).

Цетина
Cetina mouth
Ушће реке Цетине у Јадранско море
Опште информације
Дужина105 km
Басен3.700[1] km2
Пр. проток4-6 ​m3s
СливЈадрански
Пловност7
Водоток
Изворкод села Цетина
В. извора385 m
УшћеЈадранско море
Географске карактеристике
Држава/е Хрватска
ОбластДалмација
НасељаСињ, Триљ, Омиш

Одлике

Цетина извире на северозападним падинама планине Динара, у близини села Цетине које је удаљено 7 km од насеља Врлика. Око 15 km од извора у Цетину се преко водопада улива мала речица Драговић[5]. На ушћу ове речице у Цетину се налазио православни Манастир Драговић који је потопљен изградњом бране. У близини насеља Врлика почиње Перучко језеро, које је настало изградњом бране на око 25 km низводно. Потом река протиче кроз Сињско поље, а после скреће у правцу истока, па поново скреће на запад око планине Мосор, пре него што дође до ушћа у Јадранско море код града Омиша. Цетина је најдужа река у Далмацији. Река је богата водопадима од којих је највећи Велика Губавица који, са својих 49 метара[6] висинске разлике, спада међу највеће водопаде у Хрватској[4][7]. Бетонском браном код Пранчевића већи део воде из Цетине скренут је тунелима испод Мосора до ХЕ Сплит. У току лета просечан проток кроз реку износи 4-6 m³/s, а у току кишне сезоне проток знатно расте[4].

На реци је изграђено неколико мањих хидроелектрана.

Цетина је некад била богата ихтиофауном, нарочито поточном пастрмком, која се заржала само у делу тока.

Галерија

Cetina dam

Једна од неколико брана на реци

Cetina source

Извор реке Цетине

100 Omis

Цетина код Омиша

Референце

  1. ^ Мала енциклопедија Просвета наводи "1.950 km²"
  2. ^ Мала енциклопедија Просвета наводи „око 102,5 km
  3. ^ Енциклопедија Југославије ЈЛЗ каже 100,5 km
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 http://www.omisinfo.com, Приступљено 30.4.2013.
  5. 5,0 5,1 www.cirilica.org, Приступљено 30. 4. 2013.
  6. ^ Енциклопедија Југославије ЈЛЗ из 1982-
  7. ^ Мала енциклопедија Просвета, издање из 1959.

Види још

Спољашње везе

Ђетиња

Ђетиња је река која настаје на обронцима планине Таре, у Пустом пољу код села Кремна на месту где се спајају реке Братешина и Коњска река, као и Ужички поток и Томића поток. Река протиче кроз Ужице а код Пожеге се, након 75 km, спаја са реком Моравицом и тако настаје река Западна Морава.

Апатин

Апатин (нем. Abthausen) је градско насеље у општини Апатин, у Западнобачком округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 17.411 становника (према попису из 2002. било је 19.320 становника).

Брачки канал

Брачки канал је морски канал, који се налази у Јадранском мору. Пружа се између копна и острва Брача.

На југоистоку је омеђен цртом од рта Свети Рок (Брач), до светионика у макарској луци, а на северозападу цртом од Стобреча до рта Гомилце на северозападној обали острва.

Најужи је (5 km) између Пучишћа на Брачу и копнене обале, а најшири (13 km) у најзападнијем делу. Подморје Брачког канала спушта се од запада, дубине 45—55 m, према истику дубине 65—75 m, достижући у том делу, јужно од Вруље и највећу дубину (78 m). Подморски гребени јављају се у источном делу који се издижу 10—15 m изнад околног дна.

Копнена обала је стрма и део плитке обале, до 10 m дубине, врло је узак на највећем делу каналких обала, посебно у обалном подручју омишке Динаре. Река Цетина на ушћу код Омиша наталожила је у дужини од 4 km (од Омиша до Дугог Рата) кречњачки песак и створила плићак (дубине до 1 метар), који се пружа до 800 m од обале. То је највеће експлоатационо подручје грађевинског песка на хрватској обали. Уз обалу се налази велики број вруља, од којих је најснажнија она на локалитету званом Вруља (код Брела). У каналу преоладавају ветрови са севера и југа.

Од 1970. положене су на дно Брачког кнала подморске водоводне цеви између Дугог Рата и увале Трстена код Постира на Брачу, којима је цело острво добило свежу воду из реке Цетине, а ускоро острва Шолта и Хвар.

Преко канала иду трајектне везе Сплит—Супетар и Макарска—Сумартин.

Далмација

Далмација је историјско-географски регион на источној обали Јадранског мора, у Хрватској, која се протеже од острва Раб на североистоку до улаза у Бококоторски залив на југоистоку. Ширина Далматинске Загоре, залеђа Далмације, је у распону од 50 km на северу, али се на југу ширина смањује на неколико километара.

Далмација је подељена у четири жупаније, а најважнији градови региона су Задар, Шибеник, Сплит и Дубровник. Остали већи градови у Далмацији су Биоград на Мору, Каштела, Сињ, Солин, Омиш, Книн, Метковић, Макарска, Трогир, Плоче, Триљ и Имотски.

Највећа далматинска острва су Дуги Оток, Угљан, Пашман, Брач, Хвар, Корчула, Вис, Ластово и Мљет. Највеће планине Далмације су Динара, Мосор, Свилаја, Биоково, Мосећ и Козјак. Реке Далмације су Зрмања, Крка, Цетина и Неретва. У Далмацији се налази неколико националних паркова: крашки кањон Пакленица, Корнатски архипелаг, слапови Крке и острво у острву на Мљету.

Девета далматинска бригада

Девета далматинска бригада формирана је 12. септембра 1943. у Доњем Сегету, код Трогира од Трогирског одреда и нових бораца из Трогира и околине као Трогирска бригада. Октобра 1943. преименована је у Девету далматинску бригаду. Приликом оснивања њену формацију сачињавао је штаб, четири батаљона и приштапске јединице са укупно је 780 бораца. Са формирањем Двадесете дивизије у октобру 1943. године улази у њен састав у којем остаје до краја рата.

Девета далматинска бригада је током септембра и октобра учествовала у борби против немачке 114. и 264. дивизије на правцу Шибеник - Трогир. У новембру 1943. године се два пута пребацивала на Брач, где је попуњена и реорганизована, али је пребачена на Динару. Крајем децембра учествовала је нападу на немачке, усташке и четничке положаје у Врличкој крајини. Уз знатне губитке потиснута од немачких и усташких снага с леве обале Цетине ка Врдову. У априлу 1944. године је учествовала у борбама на Динари и борбама за Врлику. Крајем јула 1944. је са осталим бригадама Двадесете дивизије ослободила је Врличку крајину: Током офанзиве за ослобођење Далмације крајем октобра ослободила је Хрваце и Сињ и учествовала у уништењу усташко-домобранске групације „Цетина“. Учествовала је у Книнској операцији.

Крајем децембра 1944. имала је 1.620 бораца. А јануара 1945. године улази у састав Четврте армије ЈА.

У завршним операцијама учествује у ослобођењу Госпића. Ослободила је Примишље, Постојину и Сежану. После вишедневних борби 3. маја 1945. године заузела је Опчине (итал. Opicina) код Трста.

Одликована је Орденом заслуга за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства са златним венцем.

Кордун

Кордун је регија у средишњој Хрватској. Између 1991. и 1995. Кордун је припадао Републици Српској Крајини.

Куп Југославије у фудбалу 1974.

Куп Југославије у фудбалу у сезони 1974. је двадесетседмо такмичење за Пехар Маршала Тита.

Победник Купа је постао Хајдук из Сплита, по четврти пут у историји.Финале је одиграно 29. новембра 1974. године у Београду на стадиону ЈНА.

Национални парк Корнати

Национални парк Корнати чини већи дио групе острва Корнати у хрватском делу Јадрана у средњој Далмацији, јужно од Задра. Националним парком је проглашен 1980. и тада је стављен под заштиту. Укупна површина парка је око 220 km² а састоји се од 89 острва, острвца и гребена. Од површине парка, само око четвртине је копно, док је преостали део морски екосистем.

Парк обилује природним и културним посебностима. Стрме литице 'круне' корнатских острва окренуте према отвореном мору најпопуларнији су феномен овог парка. Оне су и станишта ретких биљних и животињских врста.

Свет корнатског подморја открива пак неке друге задивљујуће приче. А добро је знати и то да је копнени део Парка у приватном власништву.

Национални парк Крка

Крка је један од националних паркова у Хрватској.

Нова црква Вазнесења Господњег у Цетини

Црква Вазнесења Господњег у Цетини је храм Српске православне цркве који се налази у селу Цетини у Републици Хрватској. Припада Епархији далматинској. Посвећен је Вазнесењу Господњем, а задужбина је Марка и Јелене Четник.

Храм је изнутра спаљен ратне 1995. године.

ОФК Младост Апатин

Омладински фудбалски клуб Младост Апатин је фудбалски клуб из Апатина, Србија. На левој обали Дунава, удаљен од Сомбора 17 km лежи град Апатин, познат по развијеној индустрији пива (основана 1756). Тренутно се такмичи у Војвођанској лиги Север, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала.

Општина Цивљане

Општина Цивљане се налази у Цетинској Крајини, у сјеверној Далмацији, у саставу Шибенско-книнске жупаније, Република Хрватска. Сједиште општине је Цивљане.

Осма далматинска бригада

Осма далматинска бригада формирана је 10. септембра 1943. године у селу Сраток (данас Богдановићи) од Шибенског НОП одреда и нових бораца из Шибеника и околине. Позната је и под називом Шибенска бригада. Приликом оснивања њену формацију сачињавао је Штаб, четири батаљона и приштапске јединице са укупно 890 бораца, од тога 71 жена. У саставу 20. далматинске дивизије била је, од њеног оснивања, октобра 1943. до краја рата.

Учествовала је у борби против немачке 114. и 264. дивизије на правцима Шибеник-Трогир и Дрниш-Мућ-Сплит. Успешно је бранила правац Сињ-Пролог. Бранила је правце од Шибеника према Перковићу и Трогиру током октобра и новембра 1943. и у тим борбама претрпела значајне губитке. У децембру за време операције „Цитен“ бранила је правац Сињ - Вагањ - Ливно Почетком марта 1944. нашла се у тешкој ситуацији услед концетричног немачког напада између Перковића и Трогира, и приликом извлачења претрпела је значајне губитке. У априлу је учествовала у борбама за Врлику, а у јулу 1944. спречила је продор немачких снага од Сиња, Пролога и Врлике према Динари. Крајем јула 1944. ослободила је Врличку крајину: Током офанзиве за ослобођење Далмације крајем октобра ослободила је Хрваце и Сињ и учествовала у уништењу усташко-домобранске групације „Цетина“. Учествовала је у Книнској операцији.

У завршним операцијама учествује у ослобођењу Бихаћа. Заједно с Кочевском групом бригада уништила је јаче четничке снаге у Бањској Локи. Истакла се у уличним борбама у Трсту од 30. априла.

Одликована је Орденом заслуга за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства са златним венцем.

Парк природе Велебит

Парк природе Велебит је заштићено подручје са ендемском копненом флором и фауном у Хрватској, препуно различитих крашких феномена.

Неке од најпознатијих ендемских и ријетких врста које живе у Парку су велебитска дегенија (Degenia velebitica), хрватска гушарка (Arabis croatica), хрватско звонце (Edraianthus graminofolius var. croaticus), риба оштруља (Aulopyge hugeli), дугоноги шишмиш (Myotis capaccinii) и вук (Canis lupus).

Поред тога Велебит је познат по пећинама изузетне љепоте од којих се издвајају Церовачке пећине на јужном Велебиту и Лукина јама на сјеверном Велебиту.

Списак река у Хрватској

Ово је списак река у Хрватској.

Споменик природе Цетина—Врела

Врела Цетине су споменик природе хидролошког карактера, који се налази недалеко од места Цетина у Шибенско-книнској жупанији у Хрватској. Захвата површину од 29,81 хекатара и заштићен је од 1962. године.

Цетина (Цивљане)

Цетина је насељено мјесто у Далмацији. Припада општини Цивљане, у Шибенско-книнској жупанији, Република Хрватска.

Цркве Епархије далматинске

Епархија далматинска обухвата Северну и Средњу Далмацију до Имотског.

Шибенско-книнска жупанија

Шибенско-книнска жупанија је једна од 20 жупанија Републике Хрватске. Налази се у средишњој Далмацији, а њено седиште је у Шибенику. Остала већа места су Книн, Дрниш и Скрадин. Административно се састоји од 5 градова и 15 општина, насталих из некадашњих великих општина Шибеник, Книн и Дрниш. У данашњим границама Жупанија постоји од 1997. године, те данас заузима површину од 2.994 km². Према подацима из 2001. године у њој је живео 112.891 становник, док је на Попису 2011. године број опао на 109.320 становника.

Налази се на крашком подручју, а у свом јадранском делу, територијално обухвата 285 острва, острваца и хриди. Уз то, и врло разведену обалу, као и бројне културно-историјске знаменитости, Жупанија је једно од врло развијених туристичких подручја Хрватске. Осим туризма, у плодним крашким пољима развијена је и пољопривреда, а у градским средиштима и предузетничким зонама и индустрија. У њој се са 1.831 m висине налази највиши врх Хрватске — Динара, на истоименој планини, као и национални паркови Корнати и Крка. Уз њих, подручје Жупаније деломично захвата и два парка природе Вранско језеро и Велебит.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.