Централноафричка Република

Централноафричка Република (скраћено ЦАР; франц. République Centrafricaine) је држава у средишњем делу Африке[2]. Граничи се са Чадом на северу, Суданом и Јужним Суданом на истоку, Републиком Конго и Демократском Републиком Конго на југу и Камеруном на западу. Главни град је Банги.

Централноафричка Република
République Centrafricaine  (француски)
Ködörösêse tî Bêafrîka  (Sango)
Крилатица: Unité, Dignité, Travail
(Јединство, достојанство, рад)
Химна: La Renaissance
Ренесанса
Положај Централноафричке Републике
Главни градБанги
Службени језикфранцуски и санго
Владавина
ПредседникФостен-Аршанж Туадера
Председник ВладеФирмин Нгербада
Историја
НезависностОд Француске
13. августа 1960.
Географија
Површина
 — укупно622.984 km2(43)
 — вода (%)0
Становништво
 — 2013.[1]4.987.640(121)
 — густина8,01 ст./km2
Економија
ВалутаЦФА франак
Остале информације
Временска зонаUTC +1
Интернет домен.cf
Позивни број+236

Географија

Положај

Централноафричка република је нација која се налази у унутрашњости афричког континента. Граничи се са Камеруном, Чадом, Суданом, Јужним Суданом, Демокрастком Републиком Конго и Републиком Конго.

Геологија и рељеф

Централноафричка република је широка, благо заталасана равница са својим зацебним брдима. Највиши врх је Монт Нгаоуи на висини од 1.420 м.

Клима

Клима Централноафричке Републике је углавном тропска, са влажном сезоном која траје од јуна до септембра у северним регионима земље, а од маја до октобра на југу. Током влажне сезоне, олује су скоро свакодневна појава, а рана јутарња магла је уобичајена. Максимална годишња падавина је око 1.800 милиметара (71 инча) у горњем делу регије Убанги. Северне области су вруће и влажне од фебруара до маја, али могу бити подвргнуте врућем, сувом и прашњавом ветру познатом као Харматан. Јужни региони имају екваториалну климу, али су подвргнути дезертификацији, док су екстремни североисточни региони земље већ пустиња.

Историја

Француска је колонизовала ову територију крајем 19. века, и дала јој административно име Убанги-Шари (Oubangui-Chari). Током Другог светског рата, колонија је дала допринос на страни савезника. Држава је постала независна 1. децембра 1958, под садашњим именом. Независност је проглашена 13. августа 1960.

Државним ударом 1966, на власт је дошао официр Жан-Бедел Бокаса, који је владао земљом до 1979. За цара Централноафричког царства (1976—1979) прогласио се 1977. Његову власт су због интереса у трговини ураном и дијамантима подржавале Француска и САД. До промене у њиховом ставу дошло је када је Бокаса почео да сарађује са режимом у Либији. Године 1979. у Бангиу је дошло до сукоба са демонстрантима у коме је погинуло око 100 људи. То је била инспирација за државни преврат и збацивање Бокасе са власти, у коме је активно учествовала Француска.

Накнадно суђење Бокаси (у одсуству), прогласило га је кривим за прогон, мучење и убиства политичких противника, и масивно расипништво у једној од најсиромашнијих афричких држава. Постојале су и гласине о Бокасином наводном канибализму.

И каснија историја Централноафричке Републике била је обележена насилним преузимањима власти. Најзад је, 2005, на демократским изборима изабран садашњи председник Франсоа Бозизе.

Становништво

Ову нацију сачињава око 80 етничких група, свака са својим језиком. Највеће од њих су Баја 33%, Банда 27%, Манђиа 13% и Сара 10%. Верски, око 35% становништва припада домородачким верским групама, 25% су протестанти, 25% римокатолици, и 15% муслимани.

Уједињене нације процењују да је 11% становништва у узрасту од 15 до 49 година заражено вирусом ХИВ-а.

Привреда

Године 2007, просечни приход по становнику био је 350 америчких долара годишње. Добар део трговине пољопривредним производима се врши натурално и не улази у ову суму. Пољопривреда представља 55% друштвеног производа. Главне културе су маниока, банане, кукуруз, кафа, памук и дуван.

Извоз дијаманата представља 40-55% извозних прихода.

Централноафричка Република је данас политички нестабилна земља која зависи од страног миротворног војног присуства, као и хуманитарне и економске помоћи из иностранства.

Референце

  1. ^ countrymeters.info. „Live Central African Republic population (2017). Current population of Central African Republic — Countrymeters”. countrymeters.info.
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Литература

  • Eur (2002). Africa South of the Sahara 2003. Taylor & Francis. ISBN 978-1-85743-131-5.
  • Kalck, Pierre (2004). Historical Dictionary of the Central African Republic.
  • McKenna, Amy (2011). The History of Central and Eastern Africa. The Rosen Publishing Group. ISBN 978-1615303229.
  • Balogh, Besenyo, Miletics, Vogel: La République Centrafricaine
  • Doeden, Matt, Central African Republic in Pictures . Twentyfirst Century Books.2009..
  • Petringa, Maria (2006). Brazza, A Life for Africa. ISBN 978-1-4259-1198-0..
  • Titley, Brian, Dark Age: The Political Odyssey of Emperor Bokassa, 2002.
  • Woodfrok, Jacqueline, Culture and Customs of the Central African Republic . Greenwood Press.2006..

Спољашње везе

.cf

.cf је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Централноафричку Републику. Администриран је од стране Централноафричког друштва за телекомуникације.

Азанде

Занде (множина Азанде) или Њамњам је народ у чијем саставу су племена Мбому, Бандија, Биле и Бамбоји, као и сродни народи Барамо и Памбија. Насељавају погранично подручје између држава ДР Конго, Јужни Судан и Централноафричка република. Има их 4.312.595, од тога у Заиру 3.038.341, у Судану 909.066 и Центалноафричкој Републици 365.188.

Афричко првенство у кошарци

Афричко првенство у кошарци (енгл. FIBA Africa Championship), познато и као ФИБА АфроБаскет (енгл. FIBA AfroBasket), је континентално првенство Африке. Такмичењем руководи организација под називом ФИБА Африка.

Грб Централноафричке Републике

Грб Централноафричке Републике је званични хералдички симбол афричке државе Централноафричке Републике. Грб је усвојен 1963. године. У периоду од 1976. до 1979. године, у употреби је био незнатно измењени грб Централноафричког царства.

Гренада на олимпијским играма

Гренада се као самостална учесница први пут појавила на Олимпијским играма 1984. године,

На Зимским олимпијским играма Гренада није никада учествовала.

Гренадски представници закључно са Олимпијским играма одржаним 2016. године у Пекингу нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Гренаде (Guyana Olympic Association) је основан 1984. а признат је од стране МОКа исте године.

Застава Централноафричке Републике

Застава Централноафричке Репубилике је усвојена 1. децембра 1958. Дизајнирао ју је Бартелеми Боганда, први председник аутономне покрајине Убанги-Шарл, који је веровао да „Француска и Африка морају марширати заједно“. Зато је застава комбинација Француске тробојке и Панафричих боја.

Црвена боја је симбол крви проливене у борби за независност и која ће бити проливена да се заштити нација. Плава представља небо и слободу; бела мир и достојанство; зелена наду и веру, а жута толеранцију.

Кошарка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1988.

Кошаркашки турнир на Летњим олимпијским играма одржаним 1988. године је девети по реду званични кошаркашки турнир на Олимпијским играма. Турнир је одржан у Сеулу, Кореја. На завршном турниру је учествовало укупно 12 репрезентација и одиграно је укупно 46 утакмице.

Малави на олимпијским играма

Малави се први пут појавио на Олимпијским играма 1972. године и од тада је Малави пропустио учешће на само 2 Летње олимпијске игре: 1976. и 1980. године.

На Зимске олимпијске игре Малави није никада послао своје представнике. Представници Малавија закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Малавија (Olympic and Commonwealth Games Association of Malawi) је основан 1968. а признат од стране МОКа исте године.

Мали на олимпијским играма

Мали се први пут појавио на Олимпијским играма 1964. године и од тада Мали је пропустио учешће само на Летњим олимпијским играма одржаним 1976. године.

На Зимске олимпијске игре Мали никада није слао своје представнике. Представници Малија закључно са Олимпијским играма одржаним 2012. године у Лондону нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Малија (Comité National Olympique et Sportif du Mali) је основан 1962. а признат од стране МОКа 1963. године.

Руанда на олимпијским играма

Руанда се први пут појавила на Олимпијским играма 1984. године и од тада Руанда није пропустила ниједне наредне Летње олимпијске игре.

На Зимске олимпијске игре Руанда никада није слала своје представнике. Представници Руанде, закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу, нису освојили ниједну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Руанде (Comité National Olympique et Sportif du Rwanda) је основан 1984. а признат од стране МОКа исте године.

Списак ФИФА шифри за земље

ФИФА шифре за земље су кодови од три слова које додјељује ФИФА својим члановима, као и државама које нису чланице ФИФЕ. То су званичне шифре које користе ФИФА и континенталне федерације (АФК, КАФ, КОНКАКАФ, КОНМЕБОЛ, ОФК и УЕФА) као скраћенице за државе, које се користе у званичним такмичењима.

Списак угрожених места Светске баштине

Ово је листа 30 места која је Комитет за Светску баштину одлучио да укључи у листу Светске баштине у опасности. Године у заградама показују када је Комитет за Светску баштину додао место на листу.

Туркменистан на олимпијским играма

Туркменистан је први пут учествовао на Летњим олимпијским играма 1996. у Атланти и од тада је стални учесник Летњих игара. На Зимским олимпијским играма Лаос није учествовао. Налази се у групи земаља које нису освајале олимпијске медаље.

До 1988. спортисти Туркменистана су се такмичили у оквиру ерипе Совјетског Савеза, а 1992, у саставу Здруженог тима (EUN) под олимпијском заставом.

Химна Централноафричке Републике

Државна химна Централноафричке Републике носи назив „Ренесанса” (франц. La Renaissance), а усвојена је након проглашења независности 1960. године. Текст је написао тадашњи премијер, Бартоломеј Боганда. Музику је компоновао Херберт Пепер који је такође компоновао химну Сенегала, Pincez Tous vos Koras, Frappez les Balafons.

Постоји и верзија ове химне на санго језику, која носи назив E Zingo.

Централноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011.

Централноафричка Република је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011. одржаном у Тегу од 27. августа до 4. септембра тринаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Централноафричке Републике представљала је једна такмичарка која се такмичила у трчању на 400 метара.На овом првенству Централноафричка Република није освојила ниједну медаљу. Није било нових националних рекорда. Постигнут је рекорд сезоне.

Централноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Централноафричка Република је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа четрнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Централноафричке Републике представљала је једна такмичарка која се такмичила у трци на 800 метара., На овом првенству Централноафричка Република није освојила ниједну медаљу, а Елизабет Мандаба је постигла лични рекорд сезоне.

Централноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Централноафричка Република је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа петнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Централноафричке Републике представљао је један такмичар који се такмичио у трци на 100 метара., На овом првенству Централноафричка Република није освојила ниједну медаљу.

Централноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Централноафричка Република је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа шеснаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Централноафричке Републике представљао је један такмичар који се такмичио у трци на 800 метара., На овом првенству Централноафричка Република није освојила ниједну медаљу.

Централноафричка Република на олимпијским играма

Централноафричка Република се први пут појавила на Олимпијским играма 1968. године. На три наредне Олимпијске игре Централноафричка Република није слала своје спортисте, али од 1984. године па надаље Централноафричка Република је узела учешће на свакој од наредних Летњих олимпијсих игара.

На Зимске олимпијске игре Централноафричка Република никада није слала своје представнике. Представници Централноафричке Републике, закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу, нису освојили ниједну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Централноафричке Републике (Comité National Olympique et Sportif Centrafricain) је основан 1964. а признат од стране МОКа 1965. године.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.