Централна банка

Централна банка је дефинисана као самостална и јединствена емисиона установа монетарног система, одговорна за монетарну политику, за стабилност валуте и финансијску дисциплину и за обављање других послова одређених законом.

Централна банка може да обезбеди остваривање својих функција уз помоћ инструмената монетарно-кредитног регулисања, у које спадају: есконтна стопа, обавезна резерва, утврђивање минималне резерве ликвидности, куповина и продаја хартија од вредности, учешће у девизним трансакцијама, ограничење пласмана, и слично.

Улога Централне банке

Емисија новчаница, новца и кредита

Централна банка врши емисиону функцију. Она преко својих специјализованих институција емитује готов новац. Централна банка емитује и примарни новац тако што одобрава кредите пословним банкама или од њих купује недоспела потраживања. На овај начин Централна банка одржава потребну количину новца у оптицају и регулише висину каматних стопа на финансијским тржиштима.

Спровођење мера кредитно-монетарне политике

Монетарном политиком обезбеђује се оптималан однос количине новца у оптицају и квантитативног карактера друштвеног производа у оквиру једне националне привреде. Она се своди на активности централне банке које се односе на емисију и повлачење новца из оптицаја у циљу обезбеђења адекватне количине новца у некој националној привреди. У оквиру остваривања мера кредитно-монетарне политике, централна банка има неколико инструмената:

  • есконтна политика, која се састоји у одређивању висине есконтних стопа и услова за одобравање кредита (висина кредита, рок трајања и слично);
  • операције на отвореном тржишту, које се састоје у куповини или продаји различитих хартија од вредности, чиме се остварују одређени циљеви кредитно-монетарне политике. Централна банка врши куповину хартију од вредности, када жели да повећа ликвидност банака и њихов кредитни потенцијал. Ово се дешава у случају реализације кредитно-монетарне политике, када је циљ да се повећа ниво новчане масе. У случају рестриктивне кредитно-монетарне политике, централна банка врши продају хартија од вредности, чиме смањује количину новца у оптицају и кредитни потенцијал пословних банака;
  • политика обавезних резерви, којом централна банка остварује циљеве кредитно-монетарне политике преко контроле висине кредитног потенцијала. Ова мера значајна је и за контролу банкарског система и одржавање ликвидности банака. Суштина ове мере састоји се у утврђивању основице и стопе издвајања банака из свог депозитног потенцијала у корист обавезних резерви код централне банке. У случају рестриктивне кредитно-монетарне политике повећава се стопа обавезних резерви, чиме се повлачи део новца и смањује кредитни потенцијал банака, и
  • политика активирања и дезактивирања депозита, чиме се такође, регулише ниво новчане масе. Активирање депозита значи укидање ограничења за њихово слободно коришћење. Обрнуто, дезактивирање депозита значи њихово повлачење у смислу увођења различитих ограничења у коришћењу слободних средстава.

Одржавање спољне ликвидности

У оквиру ове функције централна банка се ангажује на остварењу циљева девизне политике, као што су: обезбеђење међународне ликвидности земље, одржавање стабилности девизног курса, несметано обављање платног промета, одржавање равнотеже платног биланса, отплата дугова, праћење и контрола обављања послова са иностранством, и слично.

Обављање одређених послова на рачун државе

Централна банка за рачун државе обавља различитне кредитне и фискалне послове, у ком смислу се законом прописују њена овлашћења.

Друге функције

  • контрола рада банака и других финансијских институција;
  • пружање помоћи при одржавању ликвидности осталих учесника на финансијским тржиштима;
  • вођење политике селективног кредитирања одређених сегмената привредне активности;
  • вођење тзв. златне политике, односно вођење послова одржавања и контроле резерви племенитих метала, итд.

Види још

Јеменски ријал

Јеменски ријал (арапски: ريال يمني) је званична валута у Јемену. Међународни код је YER. Ријал издаје Централна банка Јемена. У 2006. години инфлација је износила 20,8%. Један ријал састоји се од 100 филса.

Након уједињења Северног Јемена и Јужног Јемена 1990. године, и северни ријал и јужни динар су наставили да буду званично платно средство током прелазног периода где се један динар мењао за 26 ријала. Динар је повучен из употребе 1996. Прве кованице уједињеног Јемена су почеле да се издају 1993.

Постоје новчанице у износима 50, 100, 200, 250, 500 и 1000 ријала и кованице 1, 5, 10 и 20 филса.

Џибутски франак

Џибутски франак је званична валута у Џибутију. Скраћеница тј. симбол за франак је Fdj а међународни код DJF. Франак издаје Централна банка Џибутија. У 2007. години инфлација је износила 5%. Један франак састоји се од 100 центима.

Уведен је 1949.

Постоје новчанице у износима од 1000, 2000, 5000 и 10.000 франака и кованице од 1, 2, 5, 10, 20, 50, 100 и 500 франака.

Авганистански авгани

Авганистански авгани (перс. افغانی, ISO 4217: AFN) је званична валута у Авганистану. Један авгани се дели на сто пула. Симбол за авгани је ؋. Први пут се издаје 1925. као замена за дотадашњу валуту - авганистански рупи. Након инвазије САД 2002. уводи се нови авгани.

Авгани издаје Централна банка Авганистана (Da Afghanistan Bank). Инфлација током 2005. је износила 16,3%%.

Папирне новчанице се издају у апоенима од 1, 2, 5, 10, 20, 50, 100, 500 и 1000 авганија а ковани новац у апоенима од 1, 2 и 5 авганија.

Аргентински пезос

Аргентински пезос (шп. Peso Convertible или Nuevo Peso Argentino), је национална валута Аргентине. ISO 4217 код валуте је ARS. Дели се на 100 центава.

Пезос је такође назив за неколико пређашњих аргентинских валута. Садашњи пезос је у употреби од 1992. године, када је заменио аргентински аустрал који је био погођен хиперинфлацијом. Однос замене био је 10.000 аустрала за 1 конвертибилни пезос. Назван је конвертибилни јер је за сваки пезос у оптицају Централна банка Аргентине у девизним залихама имала једнаку противвредност у америчким доларима. Но, 2001. земљу је погодила економска криза, па курс више није везан за амерички долар него слободно флуктуира.

Новчанице и кованице издаје Централна банка Аргентине, и то: кованице од 1, 2, 5 и 10 пезоса, и новчанице од 5, 10, 20, 50, 100, 200, 500 и 1000 пезоса. Старе кованице од 1, 5, 10, 25, 50 центава Централна банка више не издаје али и даље представљају законско средство плаћања и ретко су у употреби.

Барбадоски долар

Барбадоски долар је национална валута Барбадоса. ISO 4217 код валуте је BBD. Дијели се на 100 центи, а у домаћем платном промету користи се кратица Bds$.

Барбадоски долар је валута Барбадоса од 1973. године. Од 5. јула 1975. течај је везан уз течај америчког долара у односу 2 BBD за 1 USD. Централна банка на Барбадосу издаје кованице у апоенима од 1, 5, 10, 25 центи и 1 долара, те новчанице од 2, 5, 10, 20, 50 и 100 долара.

Бахреински динар

Бахреински динар (арапски: دينار) је званична валута у Бахреину. Скраћеница за динар је BD а међународни код BHD. Симбол за динар је .د.ب. Динар издаје Централна банка Бахреина. У 2008. години инфлација је износила 7%. Један динар састоји се од 1000 филса.

Пре динара коришћен је индијски рупи и заливски рупи. Када је драстично опала вредност рупија, и везаних валута, влада Бахреина је 11. октобра 1965. пустила у оптицај сопствену валуту. Данас је бархеински динар везан за амерички долар.

Постоје новчанице у износима ½, 1, 5, 10 и 20 динара и кованице 5, 10, 25, 50 и 100 филса.

Долар Тринидада и Тобага

Долар Тринидада и Тобага (енглески: Trinidad and Tobago dollar) је званична валута на Тринидаду и Тобагу. Међународни код је TTD. Симбол за долар је TT$. Издаје га Централна банка Тринидада и Тобага. У 2009. години инфлација је износила 1,5%. Један долар састоји се од 100 цента.

Претходиле су му валуте долар тринидада и долар тобага. Данас му је вредност везана за амерички долар.

У оптицају су апоени од 1, 5, 10, 20 и 100 долара као и кованице од 1, 5, 10, 25 и 50 центи.

Европска централна банка

Европска централна банка формира и имплементира Европску монетарну политику. Поред тога, управља операцијама међународне размене и омогућује несметан рад платних система. Основана је 30. јуна 1998. године и наследила Европски монетарни институт. Од 1. јануара 1999. године је преузела све надлежности за примену европске монетарне политике која је одређена од стране Европског система централних банака.

Главни органи су:

Извршни одбор (6 чланова).Задужен је за свакодневне послове ЕЦБ. Чланови се бирају споразумно од председника влада држава чланица еврозоне. Чланови се бирају једнократно на осам година.Управни Савет(Чланови Извршног одбора и гувернери централних банака еврозоне; 6+13=19 чланова)

Управни Савет је најважнији орган ЕЦБ. Управни Савет одлуке доноси једноставном већином гласова чланова. ЕЦБ је задужена да управља количином новца у оптицају, спроводи мењачке послове, надзире и управља девизним резервама држава чланица и промовише несметано деловање платног промета на територији ЕУ.Генерални Савет(Председник и потпредседник ЕЦБ и гувернери свих земаља чланица Европске уније, 2+27= 29 чланова)

Генерални Савет је саветодавно тело, координира послове и припрема будућа проширења еврозоне.

Циљ ЕЦБ је одржавање платне моћи и инфлација мања од 2% у еврозони. ЕЦБ контролише понуду новца на тржишту као и статистике цена трговачких производа и услуга према којима оцењује ризико монетарне стабилности. Позната је по томе што одређује камату у еврозони. Концепт Евросистема је да ни ЕЦБ нити националне централне банке у еврозони не дозвољавају никаква политичка мешања у монетарну политику. Евросистем чине мрежа националних централних банака и ЕЦБ.

Седиште ЕЦБ налази се у Франкфурту. Садашњи председник је Марио Драги из Италије. Изабран је у октобру 2011. Први председник ЕЦБ био је Вим Дујзенберг (хол. Wim Duisenberg) из Холандије.

Ирачки динар

Ирачки динар (арапски: دينار عراقي) је званична валута у Ираку. Међународни код је IQD. Симбол за динар је ع.د. Динар издаје Централна банка Ирака. У 2010. години инфлација је износила 1,66%. Један динар састоји се од 1000 филса.

Пре динара коришћен је индијски рупи. Динар је уведен као валута 1932. године.

Постоје новчанице у износима 50, 100, 250, 500, 1000, 5000, 10000 и 25000 динара и кованице 25, 50 и 100 динара.

Кенијски шилинг

Кенијски шилинг је званична валута у Кенији. Скраћеница тј. симбол за шилинг је Ksh а међународни код KES. Шилинг издаје Централна банка Кеније. У 2010. години инфлација је износила 3,2%. Један шилинг састоји се од 100 цента.

Уведен је 1966. као замена за источноафрички шилинг у односу 1 шилинг за један шилинг.

Постоје новчанице у износима 10, 20, 50, 100, 200, 500 и 1000 шилинга и кованице у износима 50 центи као и 1, 2 и 1, 5, 10 , 20 и 40 шилинга.

Либеријски долар

Либеријски долар је званична валута у Либерији. Скраћеница тј. симбол за долар је L$ а међународни код LRD. Долар издаје Централна банка Либерије. У 2007. години инфлација је износила 11,2%. Један долар се састоји од 100 цента.

Уведен је 1847. године.

Постоје новчанице у износима 5, 10, 20, 50 и 100 долара и кованице у износима 5, 10, 25 и 50 центи и 1 долара.

Мјанмарски кјат

Мјанмарски кјат је званична валута у Мјанмару. Скраћеница за кјат је K а међународни код MMK. Кјат издаје Централна банка Мјанмара. У 2009. години инфлација је износила 7,7%. Један кјат састоји се од 100 пја.

Постоје новчанице у износима од 50 пја и 1, 5, 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000 и 5000 кјата и кованице од 1, 5, 10, 25 и 50 пја као и кованице од 1, 5, 10, 50 и 100 кјата.

Нигеријска наира

Нигеријска наира је званична валута у Нигерији. Скраћеница тј. симбол за наиру је ₦ а међународни код NGN. Наиру издаје Централна банка Нигерије. У 2011. години инфлација је износила 13,7 %. Једна наира се састоји од 100 кобоа.

Уведена је 1973. као замена за нигеријску фунту у односу 2 наире за 1 фунту.

Постоје новчанице у износима 5, 10, 20, 50, 100, 200, 500 и 1000 наира и кованице у износима од ½, 1, 5, 10, 25, 50 кобоа и 1 и 2 наире.

Парагвајски гварани

Парагвајски гварани (шп. guaraní paraguayo), је националана валута Парагваја.

Симбол за гварани је ₲, међународна ознака PYG, а шифра валуте 600. 1 гварани се састоји из 100 центима.

У употреби је од 5. октобра 1943, када је замијенио песо. У раздобљу од 1960. до 1982. течај је био везан за амерички долар у односу 126 PYG за 1 USD. Данас се због инфлације не користе подјединице, нити се издају кованице центима. Кованице у употреби су од 50, 100, 500 и 1.000 гваранија, а новчанице од 1.000, 5.000, 10.000, 20.000, 50.000 и 100.000 гваранија. Издаје их Централна банка Парагваја.

Сиријска фунта

Сиријска фунта (арап. الليرة السورية‎) је званична валута у Сирији. Међународни код је SYP. Издаје је Централна банка Сирије. У 2009. години инфлација је износила 3,8%. Састоји се од 100 пијастри.

На новчаницама су се налазила три језика, енглески, француски и арапски. Стога постоје три назива за валуту - фунта, лира и кирш.

Постоје новчанице у износима 50, 100, 200, 500 и 1000 фунти и кованице 1, 2, 5, 10 и 25 фунти.

Сомалијски шилинг

Сомалијски шилинг је званична валута у Сомалији. Скраћеница тј. симбол за шилинг је Sh.So. а међународни код SOS. Шилинг издаје Централна банка Сомалије. Један шилинг састоји се од 100 сентија.

Постоје новчанице у износима 5, 10, 20, 50, 100, 500 и 1000 шилинга и кованице од 1, 5, 10 и 50 сентија и од 1, 5, 10, 20, 50 и 100 шилинга.

Суринамски долар

Суринамски долар национална валута Суринама. ISO 4217 код валуте је SRD. Дијели се на 100 центи. Користи се од 2004. године када је замијенио суринамски гулден у омјеру 1.000 гулдена за 1 долар. Новчанице и кованице издаје Централна банка Суринама и то кованице у апоенима од: 1, 5, 10, 25, 100, 250 центи и новчанице од 1, 2½, 5, 10, 20, 50, 100 долара.

Туниски динар

Туниски динар (арап. دينار تونسي‎) је званична валута у Тунису. Скраћеница тј. симбол за динар је DT а међународни код TND. Динар издаје Централна банка Туниса. У 2006. години инфлација је износила 4,5%. Један динар састоји се од 1000 милима.

Уведен је 1960. (рачуноводствено 1958) као замена за туниски франк који је коришћен од 1891. као замена за ријал.

Постоје новчанице у износима 5, 10, 20, 30 и 50 динара и кованице од 20, 50 и 100 милима и од ½, 1, 2 и 5 динара.

Чилеански пезос

Чилеански пезос је национална валута Чилеа. ISO 4217 код валуте је CLP. Дијели се на 100 центава, а у домаћем платном промету означава се симболом $.

Данашњи пезос је у оптицају од 1975. године, а и раније је био чилеанска валута, и то у периоду 1817—1960. Од 1960. до 29. септембра 1975. користио се ешкудо. Новчанице и кованице издаје Централна банка Чилеа, и то: кованице од 1, 5, 10, 50, 100 и 500 песоса, те новчанице од 1.000, 2.000, 5.000, 10.000 и 20.000 песоса. Кованице и новчанице имају и своје колоквијалне називе, па се тако кованице од 100 и 500 песоса називају gamba и quina, а новчаница од 1.000 пезоса luka.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.