Централна Србија

Централна Србија (средишња Србија, територија Републике Србије ван територије аутономних покрајина или ужа Србија) је колоквијални назив за део територије Републике Србије који се налазио изван територије аутономних покрајина: Војводине и Косова и Метохије. Назив је био у званичној употреби од 1945. (време постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије) до 2009—2010. године, када је подручје Централне Србије подељено на три нова статистичка региона: Београд, Шумадију и западну Србију и Јужну и источну Србију.[1]

Централна Србија

Ужа Србија
Central Serbia in Serbia

Положај Централне Србије
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља  СФР Југославија
 СР Југославија
 Србија и Црна Гора
 Србија
Главни град није имала
Површина 56.106 km²
Становништво 5.466.009 (2002)
Друштво
Званични језици српски
Религија православље и ислам
Валута Југословенски динар, (1945—2003)
Српски динар (2003—2009)
Владавина
Оснивање 1945.
Престанак 2009.
Статус бивша статистичка регија
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Government of National Salvation (occupied Yugoslavia).svg Недићева Србија Шумадија и западна Србија
Јужна и источна Србија
Град Београд (Србија)
Flag of Serbia.svg
Портал:Историја

Назив

Првобитни назив овог подручја коришћен у време СФРЈ био је Ужа Србија, да би се у време распада Југославије почео користити назив Централна Србија.

Статус

Централна Србија није представљала посебну административну управну јединицу и била је директно подређена републичким властима. Њен статус није био дефинисан ни у једном законском документу и овај појам је уведен искључиво због статистичког разликовања појединих делова Србије.

У Просторном плану Републике Србије користио се назив Средишња Србија.

Демографија

Према попису из 2002. године, Централна Србија је имала 5.466.009. становника.

Етничке групе у Централној Србији према попису из 2002. године:

Serbia ethnic02-sr

Етничка мапа Централне Србије 2002. године

Напомена: подаци са пописа из 2011. године нису исказани за подручје Централне Србије, већ за подручја три нова статистичка региона.

Градови

Највећи градови централне Србије били су (по подацима из 2002):

Референце

  1. ^ http://media.popis2011.stat.rs/2011/prvi_rezultati.pdf
18. септембар

18. септембар (18.9.) је 261. дан у години по грегоријанском календару (262. у преступној години). До краја године има још 104 дана.

Букош (Вучитрн)

Невољане (алб. Bukosh) насеље је у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 1.171 становника

Галерија грбова Србије

Галерија грбова Србије обухвата актуелни грб Републике Србије, историјске грбове Србије, као и грбове њених аутономних покрајина, градова и општина.

Железнички музеј Србије

Железнички музеј је техничко – саобраћајни музеј који се налази у Управној згради Железнице Србије А. Д. у Београду, на Савском венцу.

Западно-моравска зона у фудбалу

Западно-моравска зона је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зоне су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Српска лига Запад, а нижи су Златиборска окружна лига и Моравичка окружна лига .

Лига је формирана 2018. године, приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Западне Србије. Тада су угашене зоне Дрина, Дунав и Морава, а уместо њих настале су четири нове зоне - Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка.

Колубарско-мачванска зона у фудбалу

Колубарско-мачванска зона је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зоне су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Српска лига Запад, а нижи су окружне лиге — Колубарска окружна лига и Мачванска окружна лига.

Лига је формирана 2018. године, приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Западне Србије. Тада су угашене зоне Дрина, Дунав и Морава, а уместо њих настале су четири нове зоне - Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка. Већина клубова учесника Зоне Дрина у сезони 2017/18. прешла је у Колубарско-мачванску зону.

Музеј Николе Тесле

Музеј Николе Тесле је основан 5. децембра 1952. године. Смештен је у Улици Крунској 51, у згради саграђеној између 1927. и 1929. године као кућа Ђорђа Генчића по пројекту архитекте Драгише Брашована. Зграда музеја је проглашена за споменик културе 1987. године.

Музеј има сталну поставку, и у једном делу је посвећена животу и раду Николе Тесле, а у другом је представљен развој науке о електрицитету и магнетизму. Најзанимљивији део је са аутентичном документацијом и радним моделима Теслиних изума.

Генерални директор Унеска Коићиро Мацуура је донео 16. октобра 2003. године одлуку о упису архивске грађе из заоставштине Николе Тесле у регистар Унеска Памћење света.

Музеј позоришне уметности

Музеј позоришне уметности прати историјски и савремени развој позоришне уметности у Србији. Његов основни задатак је да прикупља, проучава и излаже материјал који је значајан за развој позоришне уметности. У поседу је богатих збирки које су сачињене од архивских материјала и рукописа, уметничких предмета, фотографија, сценске грађе и других предмета везаних за позориште и њен развој у Србији. У оквиру музеја се налази и богата стручна библиотека.

Музеј је основан на иницијативу Бранислава Нушића 1901. године, који је у то време био управник Народног позоришта и уредник „Позоришног листа“. У том периоду је почело скупљање експоната за овај музеј, који је отворен пола века касније. Сама зграда у којој се налази музеј је изграђена 1836. године у непосредној близини Доситејеве Велике школе, као кућа трговца Милоја Божића.

Подунавско-шумадијска зона у фудбалу

Подунавско-шумадијска зона је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зоне су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Српска лига Запад, а нижи су окружне лиге - Браничевска, Подунавска и Шумадијска.

Лига је формирана 2018. године, приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Западне Србије. Тада су угашене зоне Дрина, Дунав и Морава, а уместо њих настале су четири нове зоне - Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка. Већина клубова учесника Зоне Дунав у сезони 2017/18. прешла је у Подунавско-шумадијску зону.

Попис становништва 1953. у ФНРЈ

Попис становништва 1953. у ФНРЈ је обавио Савезне завод за статистику и евиденцију ФНРЈ 31. марта 1953. године. Пописница, образац је садржавао 25 питања за свако лице и Лист за домаћинство са упутством за попуњавање. Овај попис је дошао свега 5 година после претходног, али је требало да буде први од редовних који се обављају сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1961. у ФНРЈ

Попис становништва 1961. у ФНРЈ је обавио Савезне завод за статистику ФНРЈ 31. марта 1961. године. Пописница, образац је садржавао 21 питање за свако лице, Лист за домаћинство и Упитник за стан са упутством за попуњавање. Овај попис је обављен 8 година после претходног, и био је први који се обављао редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1971. у СФРЈ

Попис становништва 1971. у СФРЈ је обавио Савезне завод за статистику СФРЈ 31. марта 1971. године. Пописница, образац је садржавао 21 питање за свако лице, Лист за домаћинство и Упитник за стан са упутством за попуњавање. Овај попис је четврти послератни попис и обављен је редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1981. у СФРЈ

Попис становништва, домаћинстава и станова 1981. у СФРЈ је обавио Савезне завод за статистику СФРЈ 31. марта 1981. године. Пописница, образац је садржавао 27 питање за свако лице и Упитник за стан и домаћинство са упутством за попуњавање. Овај попис је пети послератни попис и обављен је редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1991. у СФРЈ

Попис становништва 1991. у СФРЈ становништва, домаћинстава станова и пољопривреде је припреман и одржан у условима бурних политичких догађаја који су водили распаду СФРЈ. То је за последицу имало и прекид сарадње републичких статистичких завода ради обраде резултата пописа. Ово је последњи попис у низу периодичних пописа на 10 година, 1961, 1971, 1981, 1991, према међународним препорукама да се попис одржава на сваких десет година и то на годину која се завршава са нулом, односно годину пре или после те године.

Због бојкота пописа од стране албанског становништва, попис није обављен на територији АП Косова и Метохије са већинским албанским становништвом и на подручју општина Бујановца и Прешева, а за то подручје је урађена званична процена броја становника.

Књиге резултата пописа су објављене у 24 књиге.

Попис становништва 2002. у Србији

Попис становништва 2002. у Републици Србији је одржан према међународним препорукама за попис становништва и домаћинстава (Recommendations for the Censuses of Population and Housing in the ECE Region, New York and Geneve, 1998). За разлику од претходних седам пописа када је попис рађен по концепцији сталног становништва сада су начињене измене због којих резултати нису у потпуности упоредиви.

Критични моменат пописа је утврђен према територијалном стању од 1. јануара 2002. године, што значи да је становништво насеља код којих је било територијалних промена исказано према територијалном стању у време последњег пописа.

У стално становништво су укључени сви становници који на једној територији бораве дуже од годину дана. Дакле, страни држављани који су боравили у Србији дуже од годину дана су у попису 2002. године уведени као стални становници Србије. Такође, у стално становништво Србије су укључена само лица која су краће од годину дана на боравку или раду у иностранству. Становником насеља се сматра и лице које је у критичном тренутку пописа ван насеља због одслужења војног рока, одслужења казне, лечења, школовања или рада.

У попису 2002. године су становници насеља који су избегла лица са територија бивше СФРЈ пописани као стални становници Србије и сврстани су као становници насеља у којима су се затекли. Расељена лица са Косова и Метохије су забележана као привремено присутна лица у месту пописа, а не као стално насељена лица.

Овим пописом није обухваћено становништво на Косову и Метохији, те стога не постоји збирни резултат за целу територију републике Србије.

Прва непријатељска офанзива

Прва непријатељска офанзива (немачки назив Операција „Ужице“) је назив за операције које су немачке окупационе снаге у сарадњи са квислиншким усташко-домобранским и четничким одредима покренуле против партизанских одреда и Врховног штаба НОПОЈ, организованих на слободној територији тзв. Ужичке републике. Офанзива је покренута средином септембра и трајала је до почетка децембра 1941. године.

Природњачки музеј у Београду

Природњачки музеј у Београду је једна од најстаријих српских националних установа. По богатству и разноврсности изложбених примерака, оствареним резултатима у области музеологије и науке овај музеј је један од најзначајнијих у југоисточној Европи. Званично је основан 1895. године, и тада је назван Јестаственички музеј српске земље.

Списак река у Србији

Ово је листа река Србије, а такође и река које протичу кроз Србију и друге државе, или су граничне реке.

Шумадија и западна Србија

Шумадија и западна Србија је један од пет статистичких региона Србије.

Ово је највећи статистички регион по: броју становника (2.031.697 према попису 2011. године); површини (26.483 km²) и броју насељених места (2.111).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.