Цена

Цене су новчани израз номиналних односа понуде и тражње. Цене су истовремено и микроекономска и макроекономска категорија. Кроз продајну или набавну тржишну цену мери се и одмерава успешност или неуспешност менаџерских потеза или одлука. Појмовно одређење цене, одувек је био компликован теоријско-методолошки проблем. У том погледу, настале су бројне економске теорије.

Теорија радне вредности - према њој цена свеке робе примарно је одређена квантитетом и квалитетом утрошеног минулог и живог рада, објективно утрошених фактора производње (капитала и рада) у њеном стварању, тј. самом вредношћу робе. Између цене и вредности робе не постоји унапред дата подударност. Посредством тржишног механизма долази до сталног већег или мањег одступања цена од вредности. Таква размена назива се нееквивалентна размена.

Теорија маргиналне (граничне) корисности- према њој вредност и цену дате робе не одређују објективно утрошени фактори производње него субјективно вредновање од стране потрошача. Они ће мање вредновати робу које има у изобиљу од робе у којој се оскудева. Такво потрошачко вредновање аутоматски се преноси на висину текућих тржишних цена таквих роба.

Синтеза теорије вредности и корисности- према њој цена неке робе истовремено зависи и од величине трошкова фактора производње (капитала и рада) насталих у процесу њеног стварања, као и од њене стварне граничне корисности.

Види још

.bg

.bg је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Бугарску. Тренутно се његовом администрацијом бави компанија Register.bg.

Постоје нека ограничења: .bg домене могу да региструју бугарске компаније и организације, или стране компаније које имају регистроване огранке или комерцијалне испоставе у Бугарској. Име домена мора да представља име компаније или њену скраћеницу. Генерално, било које име може да се користи ако се прво региструје као трејдмарк у бугарској канцеларији за патенте.

Цена регистрације домена је 50 америчких долара (почетна цена) и још 50 долара сваке године ради годишњег обнављања домена. Неки бугарски сајтови су регистровани под .com, .org, или .net доменима, где су цене регистрација ниже.

.mm

.mm је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Мјанмар.

Верује се да презентацији регистра није могуће приступити изван Мјанмара. Разлог томе је политика владе ове државе која не дозвољава коришћење Интернета нити приступ иностраним Интернет презентацијама својим државњанима. Верује се да је разлог томе потенцијалне опасности по режим која долази од спољашњег света. У овој држави постоји Интранет мрежа која се назива "Myanmar Wide Web" - MWW. Овај Интранет је под директном контролом војске која има задатак да спречи било какав контакт корисника ове мреже са спољним светом, презентације - сајтови које се налазе на овој мрежи су пажљиво изабрани и потпуно цензурисани од стране власти, сервис е-поште је забрањен због немогућности његове потпуне контроле од стране власти. Ову врсту мрежног повезивања (MWW) има могућност да користи веома мали број људи у овој држави (око 25.000) због веома високих цена приступа и коришћења.

26. март

26. март (26.03) је 85. дан у години по грегоријанском календару (86. у преступној години). До краја године има још 280 дана.

Амерички долар

Долар је средство плаћања, обрачуна и размене у САД. Такође је распрострањен као резервна валута у неким другим земљама у свету. Тренутно издавање долара контролишу америчке Федералне резерве. Симбол који је најчешће у употреби за амерички долар је знак долара ($). ISO 4217 код за амерички долар је USD; амерички долар је такође означен као US $ од стране Међународног монетарног фонда. Амерички долар се састоји од 100 центи.У 1995. години у употреби је било преко 380 милијарди америчких долара широм света, од тога двије трећине ван Сједињених Држава, а од априла 2004. године готово 700 милијарди долара је у оптицају и то још увек две трећине ван Америке. Сједињене Државе су једна од неколико земаља које користе назив долар за своју валуту. Неколико земаља користе амерички долар као своју званичну валуту, а у многима се долар употребљава као дозвољено средство плаћања. Американци често користе и реч бак (buck) за долар. Овај термин је настао приликом трговине кожама у колонијално доба.

Инфлација

Инфлација представља пораст општег нивоа цена. Термин инфлација значи надимање или надувавање. Стопа инфлације је стопа промене општег нивоа цена и мери се на следећи начин: инфлациона стопа = (ниво цена (година-t) – ниво цена (година t-1)) / ниво цена (година t-1).Пример: Године 2003. у Србији су потрошачке цене порасле за 10,5%. Те године су порасле цене многих производних група, као што су: храна, пиће, становање, одећа, саобраћајне услуге, медицинске услуге итд. Тај општи узлазни тренд називамо инфлацијом.

Дефлација представља супротну појаву од инфлације. Одражава се као општи пад нивоа цена. Дефлације су ретке појаве повезане с кризама, као што је то био случај 1930-их и 1989. године. Држава делује активном стабилизационом политиком и уклања дубоке кризе у већини индустријских развијених земаља.

Дезинфлација је смањивање стопе инфлације. У Србији, последње раздобље дезинфлације било је почетком 1993. године, када је висока стопа инфлације, која је бележила вишецифрени ниво, смањена уз помоћ рестриктивне монетарне политике и осталих инструмената економске политике.

Међународна асоцијација за ваздушни превоз

Међународна асоцијација за ваздушни превоз (енгл. International Air Transport Association, франц. Association internationale du transport aérien), позната по свом акрониму ИАТА (од енгл. IATA), је међународна индустријска трговинска група за авио-компаније. Седиште се налази у Монтреалу, провинција Квебек, Канада, где се такође налази и седиште организације Међународне организације цивилног ваздухопловства (ИКАО) (енгл. International Civil Aviation Organization (ICAO).

Ова асоцијација основана је у априлу 1945. године у Хавани, Куба. Наследник је Међународне уније за ваздушни саобраћај, која је основана 1919. године у Хагу, када су почели први редовни међународни летови у свету. У време оснивања, ИАТА је имала 57 чланова из 31 земље, највише из Европе и Северне Америке. Данас, ИАТА има 270 чланова из више од 140 земаља из свих делова света.

Циљ организације је да помогне авио-компанијама да остваре законску конкуренцију и уједначеност цена. При обрачуну цена, ИАТА је поделила свет на три региона:

Северна, Јужна и Средња Америка.

Африка, Блиски исток и Европа (ИАТА Европа обухвата Европу и Алжир, Мароко и Тунис).

Азија, Аустралија, Нови Зеланд и пацифичка острва.ИАТА издаје трословне ознаке за аеродроме (на пример за аеродром „Никола Тесла“, Београд: BEG) и двословне ознаке за авио-компаније (на пример за Eр Србија: JU), које су најчешће коришћене ознаке ове врсте у свету. ИКАО такође издаје своје ознаке за аеродроме и авио-компаније.

Нафта

Нафта је течна до получврста природна материја, налази се у земљиној кори, састављена је претежно од смеше бројних угљоводоника, а увек садржи и сумпор, азотна и кисеоникова органска једињења, те у врло малим уделима тешке метале. Најчешће је браон - зелене до смеђе-црне боје. Сирова нафта је смеша различитих угљоводоника, претежно парафинских, из хомологног низа алкана, односно виших чланова тог низа, затим нафтенских угљоводоника - циклоалкана, ароматичних угљоводоника и других органских једињења. Олефинских угљоводоника практично и нема у сировој нафти, али су зато присутни у продуктима њене прераде. Према овим групама које садрже, нафте се деле на парафинске, нафтенске и мешане.Нафта настаје од беланчевина, угљених хидрата и масти као остатака нискоразвијених биљних и животињских планктона и бактерија које су живеле у води и у мору. Ти органски остаци се могу посебним геохемијским процесима претворити у нафту и земни гас. Ти процеси се одвијају током дугог временског периода, чак и по геолошким стандардима, са повишеном температуром и притиском (који су последица наслага седимената) као основним иницијаторима.

Као гориво, нафта се убраја у природна течна горива.

Новац

Новац (паре или лова) је специфична роба коју је развитак робне производње и размене издвојио из осталог робног света да монополски врши улогу општег еквивалента. На тај начин новац представља прометну вредност која је апстрактан израз целокупног богатства друштвене заједнице, а уjедно служи и као универзално средство за међусобно упоређивање и размењивање свих производа људског рада.Новац је економско добро које служи у размени материјалних добара и услуга између учесника у робном промету. Он је настао као објективна потреба ефикаснијег функционисања робне производње. У току свог историјског развоја улогу новца су обављале веома разлиличите врсте материјала од стоке преко метала до данашњег чистог папирног новца. Развој новца је директно везан за развој робне производње. У почетку су се робе мењале једна за другу (Р-Р) - трампа, у каснијем периоду било је могуће за једну врсту робе добити било коју другу или више њих у истој вредности и на крају се издвојила једна врста робе која је постала општи еквивалент коју су прихватали сви учесници размене, односно новац у данашњем смислу речи.Новац има неколико друштвених функција. У функцији мере вредности, новац својом мањом или већом количином уптребне вредност изражава вредност било које врсте робе. Новац у функцији средстава промета је посредник у размени, где се роба прво продаје за новац а он поново мења за жељену робу (Р-Н-Р). Новац као благо је новац који се повлачи из оптицаја и акумулира јер он као симбол богатства и моћи може да се претвори у било коју другу врсту робе у сваком тренутку. У функцији средства плаћања новац не мора да буде стварно присутан у моменту продаје робе већ се прихвата као имагинарна вредност (претпостављени новац), а стваран новац се појављује тек кад пристигне рок за плаћање робе. Светски новац је такође функција новца која је значајна у међународној размени и најчешће се употребљава као средство плаћања разлике између увоза и извоза.

У оптицају постоје различити облици новца. Метални новац односно кованице су комади метала (најчешће злато) који имају тачно утврђен квалитет, облик и тежину и који је представљају стварну вредност (злато). Папирни новац за разлику од металног нема стварну вредност, јер не зависи од злата већ од цена добара која се могу за њега добити. Као кредитни новац користе се менице (као писмена гаранција да ће купац платити робу у предвиђеном року) и готовински чек (налог банци за исплату одређене суме новца) јер су временом повериоци или продавци схватили да их могу користити у плаћању својих дугова.

Укупна количина новца у оптицају има велики значај у функционисању неке привреде. Када се појави већа количина новца у оптицају таква појава се назива инфлација, а супротно томе мања количина новца у оптицају од потребне се назива дефлација. Нарушавање монетарне равнотеже односно равнотеже између расположиве количине новца и стварне потребе за новцем доводи до застоја у извршавању робно-новчаних трансакција и доспелих обавеза.

Паритет куповне моћи

Паритет куповне моћи (енгл. Purchasing power parity - PPP) је однос општих индекса цена међу државама који служе за корекцију службених курсева.

Темељи се на начелу Правила једне цене које каже да се роба на свим местима мора продавати по истој цени. Уколико није тако, добит може остати неискориштена. Рецимо, нека је нека роба скупља на једном тржишту од исте робе на другом тржишту. Нко би могао купити робу по јефтинијој цени и продати је на тржишту где је та роба скупља и тако зарадити на цени. Тај поступак остваривања користи од различитих тржишних цена назива се арбитража.

Према теорији о паритету куповне моћи валута мора имати исту куповну моћ у свим земљама, односно јединица сваке валуте мора имати исту реалну вредност у свакој земљи.

Руда

Руда је тип стене која садржи минерале са важним елементима, укључујући метале. Руде се издвајају путем рударства, након чега се прерађују у вредне (корисне) елементе. Квалитет (концентрација) рудног минерала или метала, као и његов случајан облик, утицаће на трошкове ископавања руде. Цена ископавања мора бити усклађена са вредношћу метала који се налазе у стени, и то ће утицати на то која руда ће бити даље обрађивана а која је лошијег квалитета да би била вредна ископавања. Металне руде су обично оксиди, сулфиди, силикати, „природни“ метали (као што је бакар) које нису концентрисане у Земљиној кори или „племенити“

метали (који не формирају једињења) као што је злато. Рудна тела се формирају од стране различитих геолошких процеса. Процес формирања руде се назива рудна генеза.

Узроци Француске револуције

Узроци Француске револуције су бројни, од културних, преко социјалних, економских, до политичких. До 1789. године Француска је живела у систему који је био познат као „Стари поредак“ (l Ancien Regime). Разликовала су се три сталежа: свештенство, племство и трећи сталеж. Друштво је било аристократско; његове темеље сачињавале су повластице по рођењу и земљишно богатство. Половином 18. века долази до напретка позитивних знања и тријумфалног полета филозофије. Истовремено долази до напретка капитализма. Народне слојеве притискали су сви терети старог поретка и остаци феудалног система. Пораст становништва у Француској у 18. веку нарочито је приметан након 1740. године. Уочи револуције Француза је било око 25 милиона. Наталитет је био висок. То доводи до наглог повећања цена хране. Цене нагло расту у периоду од 1758. до 1770. године и касније, уочи револуције. Цена пшеници је нпр. порасла за 66%, а цена меса 67%.

Фалсификовани новац

Фалсификовани новац је новац у промету (углавном новчанице, ретко кованице), који је противзаконито (илегално) произведен тако да изгледа службеним средствима плаћања довољно блиско како би могло довести до заблуде и био прихваћен као прави новац. Производња лажног новца је облик преваре.Кривотворење је вероватно старо као и сам новац. Пре увођења папирног новца, најчешћа метода преваре је било ковање лажног новца користећи мешање јефтиних метала, као замену за злато и сребро. Данас је најчешћи начин преваре штампање скенираних новчаница легитимним штампачима.

Неке од штета које се могу проузроковати фалсификовањем новца су:

смањење вредности правог новца;

повећање цена (инфлације) због кружења више новца у економији државе;

смањење прихватљивости папирног новца и

губици настали прихваћањем лажног новца јер се не надокнађује вредност фалсификованих новчаница.Традиционално, мере против фалсификовања подразумевају укључивање финих детаља и сигурносних елемената који се тешко успешно фалсификују приликом штампања новчаница, а који омогућују и нестручним особама да открију превару.

Цена (Арецо)

Цена је насеље у Италији у округу Арецо, региону Тоскана.

Према процени из 2011. у насељу је живело 21 становника. Насеље се налази на надморској висини од 296 м.

Цена (Беневенто)

Цена је насеље у Италији у округу Беневенто, региону Кампанија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 25 становника. Насеље се налази на надморској висини од 574 м.

Цена (Болоња)

Цена (итал. Zena) је насеље у Италији у округу Болоња, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 42 становника. Насеље се налази на надморској висини од 216 м.

Цена (Варезе)

Цена је насеље у Италији у округу Варезе, региону Ломбардија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 49 становника. Насеље се налази на надморској висини од 209 м.

Цена (Падова)

Цена је насеље у Италији у округу Падова, региону Венето.

Према процени из 2011. у насељу је живело 76 становника. Насеље се налази на надморској висини од 0 м.

Цена (Пјаченца)

Цена је насеље у Италији у округу Пјаченца, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 168 становника. Насеље се налази на надморској висини од 81 м.

Цена среће

Цена среће (шп. Niños ricos, pobres padres) колумбијско-америчка је теленовела, продукцијске куће Телемундо, снимана 2009.У Србији је емитована током 2010. и 2011. на Првој телевизији.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.