Цвети

Цвети су покретни хришћански празник којим се обележава Христов улазак у Јерусалим.[1][2][3][4] Увек пада у недељу, дан након Лазареве суботе, и недељу дана пре Ускрса. Установљен је у Јерусалиму крајем IV века, за успомену на последњи, царски и свечани улазак Исуса Христа у свети град Јерусалим, и на последњу недељу његовог живота.

Обележава се у свим хришћанским земљама, са незнатном разликом у обичајима. Јеванђелисти бележе да је Исус на капијама града дочекан са цвећем и листовима палме, које су му људи бацали пред ноге. Будући да је због хладног климата у многим европским земљама раст палми немогућ, народ на овај дан у цркву носи шимшир, тису, гранчице врбе и маслине. Међу православцима Цвети важе за један од најрадоснијих празника.

Entry into Jerusalem
Христов улазак у Јерусалим
Adriaen Collaert, Entry into Jerusalem, 1598, engraving, National Museum of Serbia
Гравира А.Коларта из 1598.

Исусов улазак у Јерусалим

Овај догађај се збио тачно недељу дана пре Христовог ускрснућа. Помиње се још у пророчанству Захаријином:

Радуј се много, кћери сионска, подвикуј кћери јерусалимска;
ево, Цар твој иде к теби, праведан је и спасава,
кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричином. — Зах. 9:9[5]

Ово је протумачено као да Исус, представљајући се као цар Јудеје, жели да опструише власт римског цара, те је изведен пред суд Синедриона и осуђен на смрт.

Према Јеванђељу, Исус је у град ујахао на магарцу, дочекан масом људи који су му простирали своје одежде пред ноге, пут му посипали цвећем и палминим листовима, и певали у његову славу:

О Господе, помози! О Господе, дај да буде напредак!
Благословен који иде у име Господње!
Благосиљамо вас из дома Господњег. — Пс. 118 25-26[6]

Дочекан је попут истинског владара, попут цара.

Симболика

Orthodox prayers in Kazakhstan
Цветна недеља у катедрали Зенкова. Алмата, Казахстан.
Assisi-frescoes-entry-into-jerusalem-pietro lorenzetti
Христов улазак у Јерусалим,
Пјетро Лоренцети (1320), катедрала у Асизију

Симболика магарца је мир, за разлику од коња, који симболише рат. Стога улазак Христов у Јерусалим представља долазак Принца мира, не долазак Краља – ратног завојевача. Бацање хаљина и палмовог лишћа пред нечије ноге, представљало је исказ дубоког поштовања и високе почасти. Сва четири Јеванђеља сведоче да је Исусу била указана ова част. Међутим, док Матеј, Марко и Лука тврде да је народ простирао хаљине и зукву, Јован инсистира на листовима палме. У јеврејској традицији, палма је једна од четири свете биљке (поред лимуна, мирте и врбе) која се носи на Сукот[7] („Празник колиба“; петнаести дан месеца Тишри по јеврејском календару):

У први дан узмите воћа с лепих дрвета, и грана палмових
и грана с густих дрвета и врбе с потока, и веселите се
пред Господом Богом својим седам дана. — 3 Мој. 23:40[8]

Међутим, палмова гранчица је у грчкој и римској култури симболисала победу и богињу Нику, односну Викторију. Када римски тријумфатор положи оружје, он облачи тогу, цивилну одећу мира, а она је украшена палмовом гранчицом.[9][10] Иако апостол Павле у својим Посланицама Христов улазак описује као тријумфални, овакво тумачење није могло да постоји све до 13. века.[11] У старом Египту палмове гране су пратиле покојника на посмртним церемонијама, и симболисале су вечни живот. У средњовековној хришћанској традицији оне су красиле мученике, страдалнике за хришћанство, а представљале су њихову моралну победу, тријумф духа над смрћу.[12] Палмино лишће се помиње још и у Јовановом Откровењу (Апокалипса):

Потом видех, и гле, народ многи, ког не може нико избројати,
од сваког језика и колена и народа и племена,
стајаше пред престолом и пред Јагњетом,
обучен у хаљине беле, и палме у рукама њиховим. — Отк. 7:9[13]

У шеснаестом и седамнаестом веку, у западној Европи су на Цвети спаљиване мале људске фигурине, које су се звале Jack-'o'-Lent. Прављене су од сламе, да би потом биле каменоване или искидане на делове.[14] Симболика овог обичаја је освета Јуди Иксариотском, који је римским војницима проказао Исуса. Неки историчари сматрају да је ово ритуални прогон зиме, и поздрав пролећу.

Служба

Источни хришћани

Референце

  1. ^ „Biblija - Marko, glava 11 [Web Dizajn demo]”. Приступљено 28. 4. 2013.
  2. ^ „Biblija - Matej, glava 21 [Web Dizajn demo]”. Приступљено 28. 4. 2013.
  3. ^ „Biblija - Luka, glava 19 [Web Dizajn demo]”. Приступљено 28. 4. 2013.
  4. ^ „Biblija - Jovan, glava 12 [Web Dizajn demo]”. Приступљено 28. 4. 2013.
  5. ^ „Biblija - Zaharija, glava 9 [Web Dizajn demo]”. Приступљено 28. 4. 2013.
  6. ^ „Biblija - Psalam 118 [Web Dizajn demo]”. Приступљено 28. 4. 2013.
  7. ^ „Sukot”. Приступљено 28. 4. 2013.
  8. ^ „Biblija - 3 Mojsijeva, glava 23 [Web Dizajn demo]”. Приступљено 28. 4. 2013.
  9. ^ John Fotopoulos (2006). New Testament and Early Christian Literature in Greco-Roman Context: Studies in Honor of David E. Aune (Supplements to Novum Testamentum, V. 122). Leiden: Brill. ISBN 90-04-14304-1.
  10. ^ J. J. Zoltowski; Guillermo Galan Vioque (2001). Martial, Book VII: A Commentary (Mnemosyne, Bibliotheca Classica Batava Supplementum). Boston: Brill Academic Publishers. ISBN 90-04-12338-5.
  11. ^ Brown, John M. (1996). Israel and Hellas (Beihefte Zur Zeitschrift Fur Die Alttestamentliche Wissenschaft ; 231). Berlin: Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-014233-4.
  12. ^ Gioia Lanzi; Fernando Lanzi (2004). Saints and their symbols: recognizing saints in art and in popular images. Collegeville, MN: Liturgical Press. ISBN 978-0-8146-2970-3.
  13. ^ „Biblija - Otkrivenje, glava 7 [Web Dizajn demo]”. Приступљено 28. 4. 2013.
  14. ^ „Seasons and ceremonies : Tudor-Stuart England, 1558-1667 (Book, 1993) [WorldCat.org]”. Приступљено 28. 4. 2013.

Литература

  • John Fotopoulos (2006). New Testament and Early Christian Literature in Greco-Roman Context: Studies in Honor of David E. Aune (Supplements to Novum Testamentum, V. 122). Leiden: Brill.
  • J. J. Zoltowski; Guillermo Galan Vioque (2001). Martial, Book VII: A Commentary (Mnemosyne, Bibliotheca Classica Batava Supplementum). Boston: Brill Academic Publishers.
  • Brown, John M. (1996). Israel and Hellas (Beihefte Zur Zeitschrift Fur Die Alttestamentliche Wissenschaft ; 231). Berlin: Walter de Gruyter.
  • Gioia Lanzi; Fernando Lanzi (2004). Saints and their symbols: recognizing saints in art and in popular images. Collegeville, MN: Liturgical Press.

Спољашње везе

Јевремова улица сусрета

Јевремова — улица сусрета манифестација је која се одржава у Београду од 2009. године у Улици господар Јевремовој поводом празника Цвети и Дана општине Стари град.

Јевтимије Атоски

Преподобномученик Јевтимије је хришћански светитељ. Рођен је у граду Димицана на Пелопонезу. Као дечак живео је хришћанским животом, али је касније отишао у Румунију и ту је постао веома развратан. Тако се био и потурчио, али се покајао чим је то учинио. Зато се поново вратио хришћанској вери и замонашио у Светој гори. После неколико година проведених у посту и молитви, решио се да умре за Христа. Са благословом свога духовника отишао је у Цариград, где је некако успео да изађе пред великог везира. Пред везиром се прекрстио, хвалио Христа, а нагрдио Мухамеда. Осуђен је на смрт и убијен на Цвети. Хришћани верују да су његове мошти узроковале многа чудесна исцељења болесних. Његова глава се налази у руском манастиру светог Пантелејмона на Светој гори.

Српска православна црква слави га 22. марта по црквеном, а 4. априла по грегоријанском календару. Овај датум се везује за његову смрт 1814. године.

Битка код Таутона

Битка код Таутона је вођена током енглеског Рата ружа 29. марта 1461. у близини села Таутон у Јоркширу. Она је довела до промене владара у Енглеској, пошто је јорковски победник Едвард, 4. војвода од Јорка (који је постао краљ Едвард IV (1461—1483)) сменио ланкастерог краља Хенрија VI (1422—1461), и протерао вођу ланкастерског табора и његове кључне присталице из земље.

Битка је била „вероватно највећа и најкрвавији битка икад вођена на енглеском тлу“. Према хроничарима, више од 50.000 војника из табора Јорка и Ланкастера борили сатима усред снежне олује на тај дан, који је био Цвети те године. Писмо које кружило недељу дана после битке известило је да 28.000 људи умрло на бојном пољу.

Оновремени извори описују Хенрија VI као мирног и побожног, ненавикнутог на насилне династичке грађанске ратова, као што је био Рат ружа. Патио је од периода лудила, па је његово доброчинство на крају захтевало да његова супруга, Маргарета Анжујска, преузме контролу над његовим краљевством, што је допринело његовом паду. Његова нефикасна владавина је постакла планове племића да успоставе контролу над њим, и стање се претворило у грађански рат између присталица његове династије и присталица Ричарда Плантагенета, 3. војводе од Јорка. Након што су јоркисти заробили Хенрија 1460, Енглески парламент је донео Акт о сагласности чиме је дозволио Јорку и његовој линији да наследе Хенрија као краља. Хенријева супруга Маргарета Анжујска је одбила да прихвати одузимање права на престо њеном сину и заједно са незадовољним ланкастеровцима је прикупила војску. Ричард од Јорка је погинуо у бици код Вејкфилда и његове титуле, укључујући и право на престо, су прешле на његовог најстаријег сина Едварда. Племство које је раније оклевало да подржи Ричардове захтеве на престо сматрало је да су Ланкастеровци прекршили Акт о сагласности и Едвард је нашао довољно подршке да осуди Хенрија и прогласи себе за краља. Стога је битка код Таутона имала да силом оружја афирмише право победника да влада Енглеском.

Након доласка на бојиште, јоркисти су закључили да су у бројчано много слабији. Део њихове снаге под командом Џона Мобреја, 3. војводе од Норфока, је тек требало да стигне. Јорковски вођа лорд Фоконберг је преокренуо шансе наредивши својим стрелцима да искористе јак ветар тако да имају већи домет од својих непријатеља. Једносмерна размена пројектила, са ланкастерским стрелама које нису стизале до јорковских редова, натерала је ланкастеровске војнике да напусте своје одбрамбене положаје. У бици прса у прса која је наследила и трајала неколико сати, војници обе стране су били исцрпљени. Долазак Норфока са својим људима је оснажило јоркисте. Едвард им је наредио да разбију непријатељске редове. Многи ланкастерски војници су убијени док су бежали; неки су газили једни друге, док су се други удавили у рекама. Неколицина која се предала је била погубљена.

Моћ династије Ланкастер је озбиљно смањена после ове битке. Хенри је побегао из земље, а многи од његових најмоћнијих следбеника су након битке били мртви или у игзнанству, што је омогућило Едварду да девет непрекидно година влада Енглеска, пре кратког повратка Хенрија на престо. Таутонски крст је подигнут 1929. подигнут на бојном пољу у знак сећања на догађај. Разни археолошки остаци и масовне гробнице везане за битку проналажени су у области вековима после овог окршаја.

Весна

Весна је богиња пролећа у старој словенској религији.

Реч весна на руском језику значи пролеће и младост. У српском језику се често употребљава израз весник пролећа.

У српском народу се ова реч често користи као женско име.

Врбица (празник)

Лазарева субота или Врбица се слави на суботу уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.

Градска општина Стари град (Београд)

Општина Стари град је градска општина Града Београда. Заузима површину од 698 ha, на којој живи 48.450 становника.

Име Старог града одражава историјско место и улогу старог градског средишта одакле се Београд даље развијао. Садашња општина је настала и понела данашњи назив 1957. спајањем општина Стари град, Скадарлије и дела Теразија.

Дан општине је слава Цвети, који се славе последње недеље пред Ускрс.

У општини се налази више месних заједница, једна од њих је Варош-капија.

Други српски устанак

Други српски устанак представља другу фазу Српске револуције (по неким историчарима трећу, уколико се у револуционарне активности рачуна и Хаџи-Проданова буна из 1814. године) против Османског царства, која је избила кратко по окончању Првог српског устанка. Други српски устанак је довео до српске аутономије у оквиру Османског царства и успостављања Кнежевине Србије, која је имала своју скупштину, устав и владарску династију.

Исусов живот према Новом завету

Живот Исуса Христа је представљен у Новом завету.

Лепосавић

Лепосавић (алб. Leposaviq, Leposaviqi или Leposaviç, Leposaviçi, или Albanik, Albaniku) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у северном делу Косова и Метохије и припада Косовскомитровачки управном округу. Према процени из 2011. године било је 3.702 становника.Површина катастарске општине Лепосавић, где је атар насеља, износи 1.400 ha.

Милош Поповић (књижевник)

Милош Поповић (Нови Сад, 1820 − Београд, 27. јул 1879) је био српски књижевник, уредник Српских новина, Видовдана и Подунавке.Милош је рођени брат Ђури Даничићу.

Прешао је у Србију на Три Јерарха (30. јануара 1843). И 1. марта те 1843. године постављен је за уредника Српксих Новина (службени лист српске владе), које је уређивао све до године 1860. Уза Српске Новине, Поповић је уређивао и књижевни лист Подунавку, а и лист Der Serbe на немачком језику.

На Цвети 1861. Поповић покрене лист Видов Дан, и уређивао га је до 15. априла 1876, а тада је издао последњи му број.

Музеј Другог српског устанка

Музеј Другог српског устанка се налази у Такову и послује као део Музеја Рудничко-таковског краја. Музеј је смештен у згради старе таковске школе, која је и поред „брзинског“ реновирања 1994. (уочи прославе 175. година Другог српског устанка), пред пропадањем.

У згради је смештена изложба предмета и докумената из Другог српског устанка, а на спољном зиду се налази спомен-плоча са именима устаника:

„Нека је знано свим кнезовима, кметовима и сваком брату Србину да смо овде данас код Таковске цркве имали велики састанак, договорили се да устанемо на Турке и извојујемо себи слободу. Народ ме изабрао за вођу, а ја свакоме наређујем да узме оружје и бије Турке где их види и чује. Ко изда или не послуша, томе више нема места међу нама!“Милош Обреновић окупљенима код цркве у Такову, на Цвети, 11/23. априла 1815. године

Даље, испод тога, исписана су имена оних који су учествовали у дизању Другог српског устанка:

А ово су имена оних који су били на тој јуначкој скупштини и завери:Кнез Милош,Господар Јован,Лазар Мутап из Прислонице,Никола Милићевић Луњевица из Луњевице,Милић Дринчић, Тодор Беља и Добрица Весковић из Теочина,

Перица Н. Буљугбаша из Миоковаца,

Домљан Матовић Крџа и Петар Томашевић из Лочеваца,

Марко и Никола, браћа Ракићи из Рудника,

Милован Ломић из Драгоља,

Васиљ Милојевић, Милић Брајовић и Лазар Васиљевић из Брезне,

Радован Жижовић из Леушића,

Тодор Јеремић и Благоје Н. из Прањана,

Иван Шалавардић и Обрад Словић из Грабовице,

Петар Грк из Невада,

Јован Лазић из Сврачковаца,

Атанаско Михаиловић, Васо Поповић, Васа Николић, Никола Јовчић, Никола Солујић и Миленко Ђорђевић из Бершића,

Прота Јанко Витомировић,

Радојица Пауновић и Милован Топаловић из Такова,

Јован Поњавић, Радисав Раловић Опутић и Васа Милосављевић из Бруснице,

Никола Терзија из Синошевића,

Милисав Корушчић из Ручића,

Радован Бајић из Брајића,

Марко Радосављевић из Клатичева,

Сима Баралија и неки Матковић из Шарана,

Аксентије и Вићентије Чалуковић из Љеваје,

Павле и Петар Штуле из Озрема,

Станиша Петровић из Лозња,

Марко Драшкић из Полома,

Живан Дамљановић и Стеван Мирковић из Коштунића,

Максим Макљеновић из Велеречи,

Петар Томић, Радован Савић и Божо Аћимовић из Брђана,

Неки Стековић из Јабланице,

Неки Ранко из Љутовнице,

Мали Радојић из Мојсиња,

Петар Мали из Станчића,

Илија Прељинац из Прељине,

Јова Томић из Метинца,

Радован Никавица (округ ужички)...

ОШ „Таковски устанак” Таково

ОШ „Таковски устанак” се налази у Такову, насељеном месту на територији општине Горњи Милановац, баштини историју школе основане 1890. године.На Цвети 1882. године одржана је прослава посвећена Другом српском устанку којој је присуствовао кнез Милан Обреновић са сином Александром. Тада је кнез обећао да ће његов син изградити школу. Зидање две школске зграде отпочело је 1888. и завршено 1890. године. Школа је почела са радом школске 1891/92. године, па све до 29. марта 1981. године када је једна зграда изгорела, а друга претворена у Музеј Другог српског устанка.

Школа у свом саставу има шест издвојених одељења која су удаљена од матичне школе:

Горњи Бањани, осморазредна

Бољковци, осморазредна

Горњи Бранетићи, четвороразредна

Шарани, четвороразредна

Полом, троразредна

Врнчани, троразредна

Покретни празници код православаца

Покретни празници код православаца обухватају око двадесетак празника који се налазе у црквеном календару православне цркве. Они се разликују од године до године и уносе доста забуне у вези са редоследом празника код оних који не познају правила одређивања када се слави који празник.

Састанак у Такову

Састанак у Такову се одржао 23. априла (на хришћански празник Цвети, 11. априла по јулијанском календару) 1815. године испред таковске цркве и том приликом је подигнут Други српски устанак.

Било је договорено да се коначна одлука о дизању устанка донесе на Цвети, 11. априла, када се у селу Такову одржавао велики народни сабор, и тада је у село долазио народ из многих крајева. Припреме за устанак су биле држане у највишој тајности а агитација је у почетку била ограничена само на рудничку, крагујевачку и чачанску нахију.На Састанку су се окупили сви виђенији људи из рудничке нахије и околних села и том приликом је одлучено да се, и после неуспеха Првог српског устанка, поново дигне устанак, а за вођу устанка је изабран Милош Обреновић.

У недељу, 23. априла, на празник Цвети, после завршене службе у цркви у Такову, Милош Обреновић је изашао пред народ, попео се на један већи камен и почео говорити:

Слушајте браћо. Чујте свеколики Срби. Чуј велико и мало, мушко и женско, који сте год дошли ево овде данас. А тко није данас овде, онај свакако од вас да чује и очује, и да свак добро разумије и упамти ово што ћу свима сада за вазда прозборити. Ако сте ради мене имати с вама и пред вама од сада за свагда у општем послу и руководца за народ и завичај и ако сте ради да сви наши труди буду напредни, а ви сад сви из једног овди грла пред овим божијим домом то изреците и пред светим олтаром завјет чините, да ви на ваше душе примате све оно што би од овог предузетог посла могло изаћи несреће и пострадања, пак и то да мени сад овди обећавате и одмах да ми дате пуну власт и слободну вољу да ја могу заповиједати сваком вам и да могу наказати (казнити) сваког који ме год не би што хтео послушати или који би што укварио.

На то сви једногласно повичу „Све на нашу душу, и врат, и образ...". Затим су сви редом пољубили руку кнезу Милошу и пожелели му успех.

Након тога, кнез Милош је у Црнући, где се окупило доста људи, ушао у свој вајат и обукао најсвечаније одело, узео заставу, изашао напоље и рекао:

Ево мене, а ето вам рата с Турцима!

Свети Јоаникије II

Јоаникије II је био српски светитељ, архиепископ српски у времену од 1338. до 1346. године, а потом и први патријарх српски у времену од 1346. до 1354. године.

Спомен-комплекс Други српски устанак

Спомен-комплекс Други српски устанак је историјски комплекс који обухвата грађевине и споменике везане за подизање Другог српског устанка. Налази се у Такову у општини Горњи Милановац.

Поуздано се зна да је на овом простору била густа храстова шума, а као сећање на њу остало је неколико моћних храстова, сада под заштитом државе .

У тадашњем забрану, на Цвети 1815. године, под највећим храстом, донета је коначна одлука о подизању Другог устанка .

Споменик „Таковски устанак” у Такову

Споменик „Таковски устанак” се налази у оквиру Спомен-комплекса Други српски устанак у Такову.Споменик је дело Петра Убавкића, једног од првих вајара обновљене Србије. Постављен је на благој падини, западно од таковског грма и споменика. На монументалној фигуралној композицији представљени су Милош Обреновић и Мелентије Павловић. Приказује тренутак устаничке заклетве пред таковским протом који у руци држи дрвени крст док кнез Милош развија устанички барјак.На обележју је написано:

„Ево мене, а ето вам рата с Турцима“Милош, на Цвети, у Такову 1815.

Спомен-обележје је рађено за Светску изложбу у Паризу 1900. године, али ће у Таково стићи тек 1990. године приликом прославе „175 година од подизања Другог српског устанка”.

Копија овог Убавкићевог дела постављена је у Београду, на платоу који се налази између здања Владе Републике Србије и Министарства финансија у улици Кнеза Милоша.

Химна Узбекистана

Устај, слободна моја земљо (узб. Serquyosh hur o‘lkam, Серқуёш ҳур ўлкам) је национална химна Републике Узбекистан.

Црква брвнара у Такову

Црква Светог Ђорђа је једна од најстаријих цркви брвнара у Србији, а уједно и једна од најпознатијих. Налази се у селу Такову код Горњег Милановца. Историја ове цркве везана је за подизање Другог српског устанка. У овој цркви су се, на Цвети 1815. године, након што је Милош Обреновић подигао устанак, причестили окупљени устаници и заклели на верност Милошу Обреновићу. Споменик је културе. Припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.