Цар Светог римског царства

Цар Светог римског царства или свети римски цар (нем. Römischer Kaiser или Römisch-Deutscher Kaiser, лат. Romanorum Imperator) је био владар Светог римског царства, које је било претходник многих држава у централној Европи од 10. века до 1806.

Терминологија је донекле збуњујућа. Сматра се да је титула цара прешла од Римљана на Франке 800. када је папа крунисао Карла Великог. После поделе Франачке Верденским споразумом 843. титула цара је остала у средњем Лотаревом делу, а касније је прешла 962. на краља Немачке Отона I Великог.

У почетку се цар називао Imperator Augustus. Титула под именом „цар Светог римског царства“ је ушла у употребу у каснијим вековима. До 1508. краљa су бирали кнежеви-изборници, а цар је постајао тек кад би га папа крунисао у Риму. Он би истовремено остајао и краљ. Титула цара је имала и религиозне конотације, то јест цар је требало да штити цркву. Цар је морао да буде искључиво католик и мушкарац. Између цара и папе није било јасног односа, који је довео до сукоба немачких царева и папа у борби за инвеституру, током 11. века.

Избор цара зависио је од мноштва фактора. Били би изабрани, али ипак је постојао степен наслеђивања те титуле, тако да су постојале династије. Неки сматрају да су кнежеви-изборници били ту само у случају када није јасно ко је наследник. У таквим случајевима би пресудили, а у осталим случајевима би једноставно само формално потврдили наследника.

Ипак избор цара је створио један нови проблем. Кандидат се додворавао кнежевима изборницима пре избора, па је правио бројне концесије, које би ометале његову каснију власт. То је доводило до смањивања централизације. Златном Булом је одређено да буде 7 кнежева-изборника (4 световна и 3 духовна) и тако је било од 1356. до 1623. После Тридесетогодишњег рата је било више кнежева-изборника.

После 1438. цареви су потицали из династије Хабзбург. Постојао је само један изузетак. После 1556. краљ би узео титулу цара и није више ишао у Рим на крунисање.

Banner of the Holy Roman Emperor with haloes (1400-1806)

Види још

Јозеф II Хабзбуршки

Јосиф II (нем. Joseph II; пуно име Josef Benedikt August Johann Anton Michael Adam; Шенбрун, 13. март 1741 — Беч, 20. фебруар 1790) је био цар Светог римског царства 1765—1790 и владар Хабзбуршке монархије 1780—1790. Јосиф је био „просвећени апсолутиста" те су га често поредили са Катарином Великом и Фридрихом II Великим. Покренуо је мноштво реформи које су наишле на жесток отпор племства и свештенства.

Јозеф I Хабзбуршки

Јозеф I (нем. Joseph I.; Беч, 26. јул 1678. — Беч, 17. април 1711.) био је владар из династије Хабзбурга, цар Светог римског царства, краљ Угарске, краљ Чешке и надвојвода Аустрије, био је син цара Леополда I и његове треће жене Елеоноре од Пфалц-Нојбурга.

Још за очеве владавине постао је краљ Угарске (1687.) и краљ Римљана (1690). Добијањем титуле краља Римљана био је одређен да наследи оца на царском престолу. Учествовао је у рату за шпанско наслеђе. Заједно са царским генералом Лудвигом Вилхелмом, маркгрофом од Баден-Бадена, Јозеф је учествовао у опсади града Ландау у Пфалцу.

Царство је наследио након очеве смрти, 1705. у време када је царски војсковођа Еуген Савојски редовно односио победе над војскама Луја XIV. За време Јозефове владавине Угарска је била захваћена побуном Ференца Ракоција II, током које су Ракоцијеве присталице 1707. прогласиле да су Хабзбурговци лишени угарске круне. Ускоро су, међутим, покренути преговори између цара и побуњеника, за време којих Јозеф умире, а наставља их бан Јанош Палфи. Постигнути договор у Сатмару прогласио је општу амнестију и загарантовао права протестаната у Угарској на слободу вероисповести, а потписала га је 1. априла 1711. Јозефова мајка, царица Елеонора.Јозеф I је имао само једног сина Леополда Јозефа који је умро још 1701. године. Покушао је да Прагматичном санкцијом законски обезбеди да га наследи једна од ћерки, али је 1711. за цара изабран његов млађи брат Карло VI.

Карло III Дебели

Карло III Дебели (нем. Karl III.; 832—13. јануар 888) био је цар Светог римског царства (879—887), краљ Немачке (882—887), краљ Француске (884—887), краљ Италије (879—887), краљ Алеманије и Ретије (876—887) и краљ Горње Бургундије (879—887). По први пут након Карла Великог ујединио је његово царство.

Током свог живота, Карло је постао владар разних царстава бившег царства Карла Великог. Одобрено му је лордство над Алеманијом 876. године, након поделе Источне Франачке, он је наследио италијански трон након абдикације његовог старијег брата Карломана Баварског који је био онеспособљен можданим ударом. Папа Јован VIII га је крунисао као цара 881. године, а његовом наслеђивањем територија његовог брата Лудвига Млађег (Саксоније и Баварије) следеће године су уједињена краљевства Источне Франкије. Након смрти његовог рођака Карломана II 884. године, он је наследио целокупну Западну Франкију, чиме је уједињено целокупно Каролиншко царство.

Обично се сматра летаргичним и неспособним - познато је да је био хронично болестан и верује се да је патио од епилепсије — два пута је купио мир са викиншким пљачкашима, укључујући и злогласну Опсаду Париза (885—886), што је довело до његовог пада.

Карло IV, цар Светог римског царства

Карло IV, цар Светог римског царства или Карло IV Луксембуршки (чеш. Karel IV. Lucemburský, 1316 — 1378) је био:

краљ Чешке (1346—1378 - као Карло I, био XI краљ Чешке)

краљ (1347—1355) и цар Светог римског царства (1355 — 1378)

краљ Ломбардије (1355),

краљ Италије (1355),

краљ Бургундије (1365) и

гроф Луксембурга (1346 – 1353).Припада династији Луксембург. Рођен је као Вацлав, а касније је одабрао име Карло.

Карло VI, цар Светог римског царства

Карло VI (нем. Karl VI; Беч, 1. октобар 1685 — Беч, 20. октобар 1740) био је цар Светог римског царства, краљ Угарске, краљ Чешке и аустријски надвојвода од 1711. до своје смрти. Током Рата за шпанско наслеђе био је претендент на шпански престо под именом Карлос III.

Леополд I, цар Светог римског царства

Леополд I (нем. Leopold I.; Беч, 9. јун 1640 — Беч, 5. мај 1705) је био цар Светог римског царства (1657. или 1658—1705), краљ Угарске (1655. или 1657—1705), краљ Чешке (1658—1705).

Леополд II, цар Светог римског царства

Леополд II (нем. Leopold II, Беч, 5. мај 1747 — Беч, 1. март 1792) био је владар из династије Хабзбурга, прво велики војвода Тоскане од 1765. до 1790, а затим и цар Светог римског царства од 1790. до своје смрти. Такође носио је титуле надвојводе од Аустрије, краља Угарске и краља Чешке.

Максимилијан I, цар Светог римског царства

Максимилијан I (нем. Maximilian I; 22. март 1459 — 12. јануар 1519) био је немачки краљ од 1493. и римско-немачки цар од 1508, када је ту титулу узео уз пристанак папе Јулија II, мада га папа никада није крунисао. Од тада су немачки краљеви одмах по свом избору за краља узимали царску титулу. Током његове владавине Хабзбурговци су женидбеним везама постали најмоћнија династија у Европи.

Рудолф I од Немачке

Рудолф I Хабзбург (такође познат и као Рудолф Немачки, Рудолф Хабзбуршки, њем. Rudolf von Habsburg, лат. Rudolfus; 1. мај 1218 — 15. јул 1291) је био краљ Немачке (1273—1291).

и одиграо је кључну улогу у успостављању водеће улоге династије Хабзбург међу немачким династијама

Фердинанд I, цар Светог римског царства

Фердинанд I (нем. Ferdinand I) је био цар Светог римског царства, краљ Чешке, Угарске, Далмације, Хрватске, Славоније и других земаља. Рођен је 10. марта 1503. године у Алкали де Енарес, у Мадриду, Кастиља, а умро је у 27. јула 1564. године у Бечу, у Аустрији. Био је син Хуане Кастиљанске и Филипа Лепог, и млађи брат Карла V.

Фердинанд II, цар Светог римског царства

Фердинанд II Штајерски (нем. Ferdinand II.; Грац, 9. јул 1578. — Беч, 15. фебруар 1637. ) је био цар Светог римског царства (1620—1637) из династије Хабзбург. Био је:

краљ Угарске (1618—1625),

краљ Чешке (1619—1637),

краљ Хрватске (1619 — 1637),

надвојвода Аустрије (1590—1637),

војвода Штајерске .Био је привржен католицизму, па је његово признање као краља Чешке (Бохемије) и сузбијање протестантизма довело до Тридесетогодишњег рата.

Фердинанд III, цар Светог римског царства

Фердинанд III (нем. Ferdinand III.; Грац, 13. јул 1608. — Беч, 2. април 1657.) је био цар Светог римског царства 1637-1657.

Фердинанд III је рођен 13. јула 1608. године у Грацу, као најстарији син Фердинанда II и Марије Ане Баварске.

Фердинанд је постао краљ Угарске 1625. године и краљ Бохемије 1627. године.

Након смрти свога оца Фердинанда II 1637. године постао је цар Светог римског царства.

За време његове владавине дошло је до Вестфалског мира којим је окончан Тридесетогодишњи рат.

Фердинанд III је умро 2. априла 1657. године у Бечу.

Франц II, цар Светог римског царства

Франц II (нем. Franz II, 12. фебруар 1768 — 2. март 1835) био је владар из династије Хабзбурга, последњи цар Светог римског царства којим је владао од 1792. до 1806. године. Као Франц I био је први аустријски цар од 1804. до своје смрти 1835. Поред тога, био је и краљ Чешке и краљ Угарске.

Франц је 1804. проглашен и за првог цара Аустрије. Након пораза у борби са Наполеоном у бици код Аустерлица децембра 1805. до 1806. носио је две царске титуле, а после дефинитивног укидања Светог римског царства тога је владао као Франц I од Аустрије. После још једног пораза који су му 1809. нанеле француске трупе, Франц је морао своју ћерку Марију Лујзу да да Наполеону за супругу. Ипак, Аустрија се придружила Шестој коалицији која је 1814. најзад потукла Наполеона. Бечки конгрес, на коме је једну од главних улога имао Францов поверљиви министар Метерних, створио је Немачка конфедерација којом је председавао управо аустријски цар. Тиме је потврђена доминација Аустрије међу разједињеним немачким државама.

Фридрих II, цар Светог римског царства

Фридрих II, цар Светог римског царства (нем. Friedrich II.; 26. децембар 1194 — 13. децембар 1250) је био цар Светог римског царства (1220—1250), краљ Немачке (1212—1250), краљ Сицилије (1198—1250), титуларни краљ Солуна (1230—1239) и краљ Кипра и Јерусалима (1225—1228). Припадао је династији Хоенштауфоваца. Био је један од најенергичнијих и најспособнијих владара средњег века.

Одрастао је и живио највише на Сицилији, јер му је мајка била ћерка Руђера II Сицилијанског. Често је био у рату са Папском државом, тако да је био два пута екскомунициран и јако оцрњен у хроникама тога времена. Папа Гргур IX га је чак назвао антихристом. Био је прозван stupor mundi, чудом света. Говорио је девет језика, а писао је на седам језика у доба кад су многи владари једва били писмени. Био је покровитељ наука и уметности, тако да је финансијски подржавао сицилијанску школу поезије, а од 1220. на његовом двору се користи сицилијански језик. Сицилијанска школа је имала каснији велики утицај на Дантеа и модерни италијански.

Фридрих III, цар Светог римског царства

Фридрих III Хабзбуршки (нем. Friedrich III.; Инзбрук, 21. септембар 1415 — Линц, 19. август 1493) је био цар Светог римског царства (1452—1493), аустријски надвојвода (као Фридрих V, 1424 — 1493) и краљ Немачке (као Фридрих IV, 1440 — 1493).

Фридрих I Барбароса

Фридрих Барбароса (нем. Friedrich I.; 1122—10. јун 1190) је био краљ Немачке (1152—1190) и цар Светог римског царства (1155—1190). Био је такође краљ Италије (1154—1186). Припадао је династији Хоенштауфен. Познат је по учешћу у Трећем крсташком рату. Утопио се при преласку реке Салеф. Немачка инвазија на Совјетски Савез 1941. имала је назив Операција Барбароса. Његов надимак Барбароса значи црвена брада.

Хајнрих IV, цар Светог римског царства

Хајнрих IV (нем. Heinrich IV.; 11. новембар 1050 — 7. август 1106) је био краљ Немачке (1056—1105) и цар Светог римског царства (1084—1105) из Салијске династије. Током његове власти долази до борбе за инвеституру, око тога ко поставља бискупе и папе. У историји је остао познат покајнички Хајнрихов пут у Каносу. Борба за инвеституру је изазвала 50 година грађанског рата у Немачкој.

Хајнрих VI, цар Светог римског царства

Хенрик VI, цар Светог римског царства (нем. Heinrich VI.; Најмеген, новембар 1165—Месина 28. септембар 1197) је био краљ Немачке (1190—1197), цар Светог римског царства (1191—1197) и краљ Сицилије (1194—1197). Био је члан династије Хоенштауфен.

Хајнрих VII, цар Светог римског царства

Хајнрих VII (нем. Heinrich VII, око 1275. (или 1279?) – 24. август 1313) био је краљ Римљана од 1308. и цар Светог римског царства од 1312. до своје смрти. Био је први цар из династије Луксембурга.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.