Хумска епархија

Хумска епархија је некадашња епархија Српске православне цркве, коју је 1219. године основао први српски архиепископ Свети Сава за области Хумске Земље и Травуније (данашња Херцеговина, са Старом Херцеговином и Дубровачким приморјем). Приликом оснивања, сједиште епархије је било при манастиру Богородице Стонске, у тадашњем главном хумском приморском месту Стону.[1] Епархијско сједиште је накнадно измјештео у манастир Светих апостола Петра и Павла на Лиму, те је по томе ова епископија понекад називана и Лимском епархијом, а њени јерарси су носили и почасни наслов митрополита.[2]

Sveti Sava Kraljeva Crkva
Први српски архиепископ Свети Сава, оснивач Хумске епархије (1219)

Историја

Gospa od Lužina, Ston 104559
Данашњи изглед римокатоличког храма Госпе од Лужина на месту некадашњег православног манастира Богородице Стонске
St peter church c 1190 AD
Пресек цркве Светих апостола Петра и Павла на Лиму, при којој је било друго седиште Хумске епархије

Током 13. века, епископи хумски столовали су у Стону. Послије смрти краља Милутина (1321), за вријеме борбе између Стефана Дечанског и Константина Немањића око престола, успио је босански бан да завлада Хумом, те је Данило избјегао из Стона и настанио се у манастиру Светих апостола, званом Петров манастир, код данашњег Бијелог Поља на Лиму, гдје је добио и потребне земље за издржавање. Послије Данила постављен је за епископа хумског Стефан (1324), али он није могао заузети свој престо у Стону, који је остао у босанским рукама. Стога је и њему краљ Стефан Дечански потврдио боравиште у манастиру Светих апостола Петра и Павла на Лиму, те се по томе ова епископија понекад називала и Лимском епархијом.[2]

Српски јерарх ове епархије је 1377. године у манастиру Милешеви обавио крунисање Стефана Твртка I за краља Срба и Босне. Средином 15. вијека, када је Стефан Вукчић Косача добио назив „херцега од Светог Саве“, подручје Хумске земље и Травуније је добило име Херцеговина, а по томе се ова епархија касније почела називати Херцеговачком, а њени архијереји су такође називани и милешевским митрополитима. Тако се 1466. и 1471. године помиње милешевски митрополит Давид.[3]

Епископи

  • Иларион (13 век)
  • Методије (13 век)
  • Теодосије (13 век)
  • Никола (13 век)
  • Сава (до 1264), потоњи архиепископ Сава II
  • Јевстатије (око 1300)
  • Јован (око 1305)
  • Данило (13161324), потоњи архиепископ Данило II
  • Стефан (1324)

Види још

Референце

  1. ^ Богдановић 1981, стр. 317-320.
  2. 2,0 2,1 Јанковић 1985, стр. 142.
  3. ^ Јанковић 1985, стр. 157, 180.

Литература

Бијело Поље

Бијело Поље је градско насеље у општини Бијело Поље у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 15.883 становника (према попису из 1991. било је 16586 становника).

Викарни епископ хумски

Викарни епископ хумски је некадашња титула коју је носио викарни архијереј у Српској православној цркви. Била је почасна титула помоћном епископу митрополита дабробосанског или епископа захумско-херцеговачког и приморског.

Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од 13. до 15. маја 1999. године за епископа хумског (викара Епархије захумско-херцеговачке и приморске) изабран је игуман Григорије (Дурић), настојатељ манастира Тврдош. Исте године он је изабран за епархијског епископа захумско-херцеговачког и приморског након архијерејског умировљења Атанасија (Јевтића).

Одлуком Светог архијерејског сабора, која је донета на заседњу одржаном од 10. до 19. маја 2004. године, за епископа хумског је изабран Максим (Васиљевић), који није постављен на службу викарног епископа у Захумско-херцеговачкој, већ у суседној Дабробосанској епархији. Међутим, од 2006. године он је епархијски епископ западноамерички, а дужност хумског епископа је упражњена.

Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Епархија захумско-херцеговачка и приморска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Димитрије (Рађеновић), а сједиште епархије се налази у Мостару гдје је и Саборна црква.

Манастир Богородица Стонска

Манастир Богородица Стонска је некадашњи манастир Српске православне цркве који је постојао током 13. и почетком 14. века у близини Стона на полуострву Пељешцу. У овом манастиру је 1219. године први српски архиепископ Свети Сава основао Хумску епархију за области Хумске Земље и Травуније (данашња Херцеговина, са дубровачким приморјем).

Мирослав Завидовић

Мирослав Завидовић (? — 1196. или 1199), познат и као „велики кнез Мирослав“, био је владар српске средњовековне области познате као Хумска земља или Захумље. На власт је дошао око 1165. године, а Захумљем је управљао до последње деценије 12. века. Столовао је у Стону.Био је син рашког властелина Завиде, старији брат Великог жупана Стефана Немање, оснивача династије Немањића. Био је ожењен сестром босанског бана Кулина. Оснивач је манастира Св. Петра на Лиму у Бијелом Пољу, за чије је потребе наручио писање данас чувеног Мирослављевог јеванђеља. Његови синови били су Тољен, Петар и Андрија.

Натпис попа Тјеходрага

Натпис попа Тјеходрага је средњовековни ћирилични камени натпис, који се налази у Лиштанима, на подручју града Ливно у Босни и Херцеговини. Пронађен је 2003. године, током археолошких ископавања на локалитету Подворнице у Лиштанима, на југозападној страни Ливањског поља. Натпис је затечен у веома добром стању. Исклесан је ћириличним словима на црквенословенском језику, а на почетку натписа налази се уклесани крст. Превод текста на савремени српски језик гласи:

„Ту лежи поп Тјеходраг — имао је пет синова — су сви у једној (истој) години били убијени”

Неретљани

Неретљани су били једно од српских средњовековних племена. Настањивали су приморско подручје између ушћа реке Неретве и ушћа реке Цетине, као и суседна острва. На тим просторима је током раног средњовековног раздобља постојала Неретљанска кнежевина, коју су Византинци називали и Паганија. Неретљани су заједно са Захумљанима, Травуњанима, Конављанима и Дукљанима убрајани у приморске Србе, а њихова област је била саставни део Српског приморја.

Неретљани су били српско племе, које се у току 7. века населило на простору од Неретве до Цетине и на суседним острвима. Њихова је област била подељена на три жупе: Расточка, Мокро и Дален, а у њиховој су власти била и острва Мљет, Корчула, Брач и Хвар. Најпознатији су им градови били: Мокрон (римски Муцур, рушевине Макар близу Макарске), Врља (драга Вруља северно од Макарске), Острог (данас Заострог) и Лабинец (Лапчањ, данашњи Градац).

У каснијим се изворима област Неретљана зове Марониа, а Неретљани Мариани, што се тумачи као приморска област, Приморјани. Неретљани се јављају у 9. веку као гусари, који на Јадрану угрожавају пловидбу и трговину, нарочито млетачку, дуж својих обала, али се залећу и на југ до јужне Италије, а на север до Истре и млетачких лагуна. Због тога Млечани подузимају низ углавном безуспешних похода против Неретљана. Неретљански изасланик склапа мировни уговор са Дуждом Иваном Партицијаком (829-836), те се Млечани обавезују на годишњи „дар“ Неретљанима, који ће им осигурати пролаз кроз њихове воде. Тај је уговор ускоро прекршен, али је и нови ратни поход дужда Петра III Цандиана 948. остао без већег успеха. Дужд Петар Орсело ускраћује 996. плаћање данка Хрватима и Неретљанима, те године 1000. води велику ратну експедицију против једних и других и побјеђује их. Тиме је моћ Неретљана на мору била сломљена.

Неретљанска кнежевина

Неретљанска кнежевина (такође позната и као Паганија) била је српска средњовековна кнежевина, односно земља, која се у периоду од 7. до 10. века простирала у приморским областима између река Неретве и Цетине. Ову област су настањивали Срби, који су по реци Неретви прозвани Неретљани, а Византинци су њихову земљу прозвали "Паганија" због тога што њени становници нису прихватили хришћанство у време када је то учинила већина Срба и осталих Јужних Словена.

Пећка патријаршија

Пећка патријаршија је историјски назив за Српску православну цркву са сједиштем у Пећи у периоду од 1346. до 1463, а затим поновно од 1557. до 1766. године.

Радослав Грујић

Радослав Грујић (Земун, 29. јун 1878 — Хвар, 25. мај 1955) је био српски православни теолог и историчар, дописни члан САНУ.

Срби у Хрватској

Срби у Хрватској су припадници српског народа на простору данашње Републике Хрватске. Према резултатима пописа становништва из 2011. године, на подручју Хрватске је живело 186.633 Срба, што чини 4,36 % од укупног броја становника те државе. Укупан број Срба у Хрватској је смањен за двије трећине у односу на предратни пописа становништва из 1991. године, када их је било 581.663 и када су чинили 12,2 % од укупног броја становника Хрватске. Уставом Хрватске из 1990. године, Хрватски сабор је српском народу укинуо статус конститутивног народа у Хрватској.Најпознатији Србин из Хрватске је научник Никола Тесла.

Српска архиепископија

Српска архиепископија, односно Жичка архиепископија, а потом Пећка архиепископија, назив је за прву аутокефалну (самосталну) архиепископију у средњовековним српским земљама, која је постојала у раздобљу од 1219. до 1346. године. Стварањем ове архиепископије, која је установљена заслугом првог српског архиепископа Светог Саве, означена је прекретница у историјском развоју Српске православне цркве, која је стицањем аутокефалности постала равноправна са осталим помесним црквама. Прво архиепископско седиште било је у Жичком манастиру (одатле долази назив Жичка архиепископија), а потом је пренето у Пећки манастир (одатле долази назив Пећка архиепископија). Српска архиепископија је 1346. године уздигнута на степен патријаршије, чиме је означен почетак новог раздобља у историји Српске православне цркве.

Српска православна црква у Хрватској

Српска православна црква у Хрватској је органски дио Српске православне цркве.

Сачињавају је Митрополија загребачко-љубљанска и епархије Горњокарловачка, Далматинска, Пакрачко-славонска, Осјечкопољска и барањска и Епархија захумско-херцеговачка и приморска на подручју Дубровника.

Хум

Појам Хум може да се односи на:

Хум (област), средњовековна област на југу савремене Босне и Херцеговине

Захумље, средњовековна српска кнежевина, Хумска земља

Хумска епархија, епархија Српске православне црквеили

Хум (Ниш), насеље у општини Црвени Крст, град Ниш, Република Србија

Хум (Требиње), насеље у општини Требиње, Република Српска, БиХ

Хум (Фоча), насеље у општини Фоча, Република Српска, БиХ

Хум (Бугојно), насеље у општини Бугојно, Федерација БиХ

Хум (Бузет), градић у Истри („најмањи град на свету“), Република Хрватска

Хум (Воћин), насеље у општини Воћин, Славонија, Република Хрватска

Хум Варош, насеље у општини Воћин, Славонија, Република Хрватскаили

Хум (брдо), брдо код Мостара, Федерација БиХ

Хум (Плашки), брдо код Плашког у Лици

Хум (планина), планина изнад Тутина, Србија

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.