Хрватска демократска заједница

Хрватска демократска заједница (ХДЗ) је хрватска парламентарна политичка странка десног центра, конзервативно демохришћански усмерена. Придружена чланица је Европске народне партије (ЕПП).

Партија је формирана 1989. године као конзервативна десничарска странка. Дошла је на власт након првих вишестраначких избора у Хрватској 1991. године под вођством Фрање Туђмана. Ова Партија и њено име су блиско везане за савремену хрватску власт — како за Туђмана, тако и за његове сараднике из раног периода, попут бившег председника Стјепана Месића, и умеренијих наследника, попут бившег премијера Иве Санадера.

Партија је из свога чланства избацила двоје бивших председника партије, који су такође били и премијери Хрватске, Иву Санадера и Јадранку Косор.

Хрватска демократска заједница
Hrvatska demokratska zajednica
HDZ logo
ПредседникАндреј Пленковић
Генерални
секретар
Гордан Јандраковић
ОснивачФрањо Туђман
КоалицијаДомовинска коалиција
Основана17. јун 1989.
СедиштеЗагреб
 Хрватска
Млади огранакМладеж ХДЗ-а
Број чланова  (2016)208.277
Идеологијаконзервативизам,
хришћанска демократија,
европеизам.
Политичка позицијаДесни центар/Десница
Међународно чланствоМеђународна демократска унија
Европска странкаЕвропска народна партија
Група у Европском парламентуГрупа Европске народне партије
Боје     Плава
Хрватски сабор
55 / 151
Европски парламент 1
4 / 12
Веб-сајт
www.hdz.hr

Политика

Иако је званично била странка десног центра, 90-их година је користила говор мржње, антисрпску, антикомунистичку и антијугословенску политику (чести изрази из тог времена били су „србокомунистички, југокомунистички, србочетнички, ..."). У таквој реторици често су се истицали поједини чланови, па и највише руководство странке. Такође, иако никад званично, делимично се амнестира усташки покрет, истичући жељу усташа за стварањем независне државе, а при томе се није помињала њихова издаја земље фашистичким снагама, као ни њихови злочини. Таквом се реториком покушавало добити симпатије дијаспоре.

Таква политика, која је почела готово од првог дана од доласка на власт у Хрватској 1990, настављена је и током рата, све до губитка власти 2000. године. Такође, тај период 90-их обележио је и период стварања тајкуна верних ХДЗ-овој власти, којима је омогућена пљачка хрватских предузећа за време приватизације.

Губитком власти почетком 2000. године и доласком Иве Санадера на врх странке почела је трансформација националистичке странке у модерну демохришћанску странку десног центра. Иако је и сам Иво Санадер још 2001. године организовао митинге по Хрватској (најпознатији је онај у Сплиту) на којима је отворено позивао народ на побуну због сарадње коалицијске власти са хашким судом на процесуирању ратних злочина на хрватској страни, доласком на власт 2003. године потпуно мења ставове и званичну политику.

Остварује пуну сарадњу са хашким судом, оптужене ратне злочинце избацује из странке, успоставља коалицију са Самосталном демократском српском странком, која се наставља и након победе на изборима 2007. године.

Странка је са својим партнерима ХСС-ом и ХСЛС-ом на локалним изборима 2009. године освојила власт у 13 жупанија и 69 градова. Тренутно има десет жупана.[1] Има 57 градоначелника у градовима и 232 начелника у општинама. Странка с партнерима има већину у 14 жупанијских скупштина.

Против Странке, као правне особе, је отворена истрага УСКОК-а 25. новембра 2011. године у којој се Странка терети за проневеру 30 милиона куна.[2] Николико дана касније Странци је блокирана имовина.[3][4]

Председници партије

  1. Фрањо Туђман (17. јун 1989. — 10. децембар 1999.)
  2. Владимир Шекс, (в.д.[5]) (5. јануар 2000. — 30. април 2000.)
  3. Иво Санадер (30. април 2000. — 4. јул 2009.)
  4. Јадранка Косор (4. јул 2009. — 20. мај 2012.)
  5. Томислав Карамарко (21. мај 2012. — до 21. јуна 2016.)
  6. Андреј Пленковић (17. јули 2016. — до данас)

Референце

  1. ^ ХДЗ: Добро смо прошли, али Шуице су се заситили, Јутарнји лист
  2. ^ HDZ JE POD ISTRAGOM: Sanader, Jarnjak, Maček i Pavošević na listi sumnjivih — Jutarnji.hr, Приступљено 29. 4. 2013.
  3. ^ Novi udarac vladajućoj stranci: Županijski sud na zahtjev DORH-a blokirao imovinu HDZ-a — Jutarnji.hr, Приступљено 29. 4. 2013.
  4. ^ HDZ-u blokirana imovina do okončanja istrage o crnim fondovima — Vijesti.net — Index.hr, Приступљено 29. 4. 2013.
  5. ^ Изабран на Главном одбору ХДЗ-а као вршилац дужности

Спољашње везе

Избори за заступнике у Хрватски сабор 1995.

Избори за заступнике у Хрватски сабор 1995. трећи су вишепартијски парламентарни избори у Хрватској и други од самосталности. Извбори за посланике у Заступнички дом Савора Републике Хрватске организовани су 29. октобра 1995. године.

Мандат другог сазива Хрватског сабора требало је да истекне годину дана касније, односно 1996. године. Међутим владајућа Хрватска демократска заједница и председник Фрањо Туђман настојали су максимално искористити националну еуфорију након Операције Олуја и хрватске војне успехе у суседној Босни и Херцеговини. Заступнички дом је распуштен, али је пре тога донео нови изборни закон који је измијенио изборни систем како би додатно побољшао резултат владајуће странке.

По новом закону, 28 посланика се бирало по већинском систему у изборним јединицама, док се 80 посланика бирало пропорционално с државних листа, с тиме да је изборни праг повећан на 5%. Новина у закону је била повећање изборног прага за заједничке листе више странака - 8% за коалицију за две и 11% за коалицију три или више странака. Та су правила била донесена како би одвратиле мале опозиционе странке да се удруже, односно да их натјерају да наступају појединачно, при чему би многе од њих завршиле испод цензуса, те тако пропалим гласовима донели додатне мандате најјачој странци. Док је 12 места задржано за хрватску дијаспору, број места резервисаних за етничке мањине се смањио.

Избори за заступнике у Хрватски сабор 2003.

Избори за заступнике у Хрватски сабор 2003. одржани 23. новембра 2003. године су пети парламентарни избори у Хрватској.

Изборе је победила Хрватска демократска заједница која се вратила на власт после пораза на изборима 2000. Лидер ХДЗ-а Иво Санадер је постао нови премијер.

Избори за заступнике у Хрватски сабор 2011.

Избори за заступнике у Хрватски сабор 2011. су одржани 4. децембра за именовање 151 заступника у VII сазиву Сабора.

Избори су видели одлучну победу Кукурику коалиције (коју сачињавају СДП, ХНС-ЛД, ИДС и ХСУ), док је поражена Хрватска демократска заједница, на власти од 2003.

Избори су одржани у 12 изборних јединица (10 јединица пружа 14 заступника), од којих једна за хрватске грађане који живе у иностранству (3 заступника), а једна изборна јединица за националне мањине (8 заступника). Листе кандидата морају да освоје више од 5% гласова у макар једној изборној јединици да би виле представљене у Сабору.

Избори су видели снажан губитак владајућих странака (ХДЗ и ХСС), које су оствариле најгори резултат од 1990. ХДЗ је изгубио укупно 21 заступника и освојио већину у само 2 изборне јединице и у јединици за дијаспору, док је ХСС изгубила 5 заступника.

Кукурику коалиција предвођена председником СДП-а Зораном Милановићем је добила апсолутну парламентарну већину (81 заступник) и победила у 8 изборних јединица.

Општи избори у Босни и Херцеговини 1996.

Општи избори у Босни и Херцеговини 1996. су одржани 14. септембра 1996. и били су први избори након грађанског рата и Дејтонског споразума. Грађани земље су изабрали Предсједништво, Представнички дом Парламентарне скупштине и ентитетске институције.

Општи избори у Босни и Херцеговини 1998.

Општи избори у Босни и Херцеговини 1998. су одржани 15. септембра 1998.

Општи избори у Босни и Херцеговини 2002.

Општи избори у Босни и Херцеговини одржани су 5. октобра 2002. За разлику од претходних избора који су проведени према Правилима и прописима Привремене изборне комисије Мисије ОЕБС у БиХ, ови избори су по први пут одржани према одредбама Изборног закона БиХ, који је ступио на снагу 2001. године. Надлежност за одржавање избора од Привремене изборне комисије преузела је Изборна комисија БиХ.

Општи избори у Босни и Херцеговини 2006.

Општи избори у Босни и Херцеговини 2006. године одржани су 1. октобра. Избори су прошли у демократској атмосфери. Овим изборима бирани су Председништво БиХ, председник и потпредседници Републике Српске, те посланици у скупштине БиХ, ентитета и кантона. На овим изборима је по први пут уведен цензус од 3 % на нивоу ентитета као услов да би политички субјекти могли учествовати у расподјели компензационих посланичких мандата. Важна промјена у односу на претходне изборе била је и увођење пасивне регистрације бирача, по којој су сви грађани који посједују одговарајући идентификациони документ били аутоматски регистровани.

Општи избори у Босни и Херцеговини 2014.

Општи избори у Босни и Херцеговини 2014. су одржани 12. октобра 2014. године. На изборима су бирани чланови Предсједништва Босне и Херцеговине, посланици Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, Представничког дома Парламента ФБиХ, предсједник и потпредсједници Републике Српске, народни посланици у Народној скупштини Републике Српске, као и представници за скупштине кантона у Федерацији Босне и Херцеговине. Расписани су одлуком Централне изборне комисије Босне и Херцеговине, 15. маја 2014. године, на основу Изборног закона Босне и Херцеговине.

На овим изборима укупно се бирало 518 носилаца мандата. Учествовало је 98 политичких субјекта. Од тога 50 политичких странака, 24 коалиције и 24 независна кандидата. На листама политичких субјеката било је укупно 7.748 кандидата, од којих су 3.276 или 42% биле жене, а 4.472 или 58% мушкарци. Укупно је регистровано 3.278.908 бирача, од којих 3.216.177 у БиХ и 42.139 у иностранству. Локалне (општинске и градске) изборне комисије акредитовале су око 50.000 посматрача политичких субјеката, док је Централна изборна комисија акредитовала 5.760 посматрача, међу којима су била и 552 међународна посматрача.

Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990.

Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990. су одржани 18. новембра. Док је 2. децембра одржан други круг избора за посланике у Вијећу општина.

Ово су били први вишестраначки избори после краја комунистичког режима у СФРЈ. Ове изборе победиле су тзв. националне странке: Странка демократске акције, Српска демократска странка и Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине. Ове три странке су након избора постигле договор и расподелиле власт. Председник републике је постао Муслиман Алија Изетбеговић (СДА), председник скупштине Србин Момчило Крајишник (СДС) а председник владе Хрват Јуре Пеливан (ХДЗ БиХ). Ова антикомунистичка коалиција је задржала власт до почетка грађанског рата 1992.

Општина Равно

Општина Равно је јединица локалне самоуправе на крајњем југу Херцеговине, у саставу Федерације БиХ. Припада Херцеговачко-неретванском кантону. Седиште општине је насељено место Равно. До рата у Босни и Херцеговини, налазила се у саставу општине Требиње.

Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине

Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине је доњи дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Горњи дом је Дом народа.

Седми сазив Хрватског сабора

Седми сазив Хрватског сабора је актуелни састав хрватског парламента који је конституисан 22. децембра 2011. године након седмих парламентарних избора.

Списак председника Хрватске

Списак председника Хрватске обухвата списак шефова држава Демократске Федералне Хрватске (1945—1946), Народне Републике Хрватске (1946—1963), Социјалистичке Републике Хрватске (1963—1990) и Републике Хрватске од 1945. до данас.

Списак председника Хрватског сабора

Списак председника Хрватског сабора обухвата списак председника парламента Демократске Федералне Хрватске (1945—1946), Народне Републике Хрватске (1946—1963), Социјалистичке Републике Хрватске (1963—1990) и Републике Хрватске од 1945. до данас.

Списак председника влада Хрватске

Списак председника влада Хрватске обухвата списак шефова влада Демократске Федералне Хрватске (1945-1946), Народне Републике Хрватске (1946-1963), Социјалистичке Републике Хрватске (1963-1990) и Републике Хрватске од 1945. до данас.

Списак предсједавајућих Савјета министара Босне и Херцеговине

На овој страни се налази списак свих предсједника влада Босне и Херцеговине.

Ова функција је од 1945. године имала различита имена:

предсједник Владе (1945—1953)

предсједник Извршног вијећа (1953—1990)

предсједник Владе (1990—1997)

предсједавајући Савјета министара (од 1997).У периоду 3.1.1997—6.6.2000. овај положај су дијелила два члана, по један из Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске.

Хрватска демократска заједница 1990

Хрватска демократска заједница 1990 (Hrvatska demokratska zajednica 1990 — HDZ 1990) је политичка партија у Босни и Херцеговини. Странка је основана 2006. године од стране присталица Боже Љубића након унутрашњег раскола у Хрватској демократској заједници Босне и Херцеговине. Године 2006. поводом општих избора ХДЗ 1990 је у коалицији Хрватско заједнииштво а 2010. на изборима прави савез са Хрватском странком права БиХ под називом Хрватска коалиција.

Тренутни лидер је Илија Цвитановић. Од 12. септембра 2014. ХДЗ 1990 је примљена као посматрач у Европској народној странци.

Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине

Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине (ХДЗ БиХ) је хрватска босанскохерцеговачка политичка странка. Основана је 1990. године као подружница Хрватске демократске заједнице која је дошла на власт у СР Хрватској након првих демократских избора.

Четврти сазив Народне скупштине Републике Српске

Четврти сазив Народне скупштине Републике Српске конституисан је 19. октобра 1998. године, и радио је до 16. децембра 2000. Овај сазив Народне Скупштине конституисан је на основу резултата избора који су одржани 13. септембра 1998.

Кукурику
ХДЗ и партнери
Друге средње
Друге мање
Више посланика
Један посланик

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.