Храст лужњак

Храст лужњак (Quercus robur) је високо листопадно дрво из рода храстова, породице Fagaceae. Народни називи за храст лужњак су и дуб, гњилец, лужник, рани храст, рошњак, грм.

Лужњак
Illustration Quercus robur0
грана са листовима и жировима
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Секција:
Quercus
Врста:
Q. robur
Биномијално име
Quercus robur
QuercusRobur ZasiegGatunku01
Ареал распрострањења лужњака
Синоними
Hrast lužnjak Kalemegdan 008
Храст лужњак на Калемегдану
Лес на Ворскле 06
Шума храста лужњака

Распрострањеност

Лужњак је врло распрострањена европска врста. Ареал му се простире од Атланског океана на западу, до Урала, Кавказа и Каспијског језера на истоку. На север се протеже до Шкотске и Скандинавије (63° с.г.ш.), а на југ до северне Африке. За разлику од китњака има га и у областима са континенталном климом.[1]

Изглед

Храст лужњак може достићи висину и до 50 м, са стаблом пречника око 2,5 м (забележена су стабла пречника и до 6 м). То је дуговечно дрво које може да дочека старост и до 2.000 година.[1]

Крошња је широка, неправилна и добро разграната, са јаким, кривим и неправилним, коленасто савијеним гранама. Кора је у младости глатка, а са старошћу постаје дебела (и до преко 10 центиметара), сивосмеђе боје и уздужно испуцала дубљим (до 3-4 cm), а попречно плитким браздама. Младе гранчице су голе или врло брзо оголе. Више или мање угласте.[1]

Коренов систем му је јако развијен. У младости развија жилу срчаницу (централни корен), која продире у дубину по неколико метара. Касније се развијају бочни корени у ширину.[1] Образује ектотрофну микоризу, па тако тартуфи најбоље расту у симбиози са корењем храста китњака и лужњака.[2]

Пупољци су јајастог, округластог, полутупог, већином петоугластог облика. Покривени су бројним, голим, спирално распоређеним љускама светлосмеђе боје. Листови су прости, наизменично распоређени на грани. Зељасти су, ређе мало кожасти, обрнуто јајасти, на врху тупи, заобљени или угнути, асиметричне основе. Млади листови слабо длакави али брзо оголе. С лица су тамно зелени и сјајни, с наличја светлији. Обод листа широко урезан са 4-5 (ређе до 8) асиметричних, тупих и округластих режњева. Петељка доста дебела, гола, дуга 3-5 mm (ређе и до 10 mm).[1][3]

Цветови су једнополни; мушке ресе су висеће, дуге 2-5 cm. Женски цветови скупљени су до 5 заједно, на дугим дршкама. Цвета заједно са листањем, априла-маја. Плод је жир, по величини и облику варијабилан. Обично је издужено јајаст, дуг 2-4 cm, светло смеђе боје. На свежем жиру лако се уочавају тамније уздужне пруге. Купула ("капица") покрива 1/3 до 1/2 жира. Љуспе на купули су размакнуте, широке и слабо маљаве. има их мање него код китњака. Жир виси на 3-7 cm дугој петељци. Сазрева у септембру и октобру.[1] Размножава се генеративно семеном[3] и вегетативно калемљењем (нарочито украсне форме).[4]

Обикновен дъб - кора

Кора

Pedunculate oak leaves 3

Лист

Quercus robur fl kz1

Мушке цветне ресе

Eichel der Stieleiche, Acorns of Quercus robur 1

Плод - жир

Станиште

Храст лужњак не иде високо као китњак, али у појединим деловима ареала досеже 1100 (у Апенинима) до 1200 м н.в. (у Пиринејима) па и више (у Централним Алпима). Има дуг вегетациони период. расте обично у равницама и долинама. Захтева дубока, глиновита или песковита, плодна, свежа и влажна земљишта. Расте и на земљиштима која на површини нису плодна, али у дубљим слојевима садрже довољно хранљивих материја и воде. Теже подноси кисела земљишта, али може да поднесе извесну концентрацију соли. Зато га има и на слатинама и у степским подручјима на чернозему. Подноси повремена плављења и висок ниво подземних вода. Не успева на плитком и сувом земљишту. Зато су његова станишта претежно на алувијалним земљиштима, низијским или благо брежуљкастим теренима. Осетљив је на касне мразеве, али подноси високе температуре. Отпоран је према ветру и диму.[1]

Tri Hrasta Luznjaka, Bare, Barajevo 01
Споменик природе Три храста лужњака селу Шиљаковац, општина Барајево (Београд)

Шуме лужњака у Србији

У Србији храст лужњак покрива површину од укупно 32.400 ха. Установљене су две семенске регије. Посавско-подунавска регија храста лужњака која обухвата подручје Војводине, околину Београда, Обреновца, као и шуме у сливу Дунава на подручју Смедерева, Пожаревца и Великог Градишта. Друга семенска регија обухвата средишњу Србију у којој храст лужњак расте у долинама река, највише око Мораве и њених притока. Највеће површине под шумама храста лужњака налазе се у Срему.[5][1] Низијске шуме лужњака у доњем току реке Саве у Срему изложене су негативним утицајима, како природних, тако и антропогених фактора. Значај воде као еколошког фактора, како биоценозе, тако и биотопa, огледа се у обликовању низијских шума чијим променама се нарушава еколошка равнотежа и њихова стабилност.[6]

Подврста лужњака степски лужњак (Quercus robur L. subsp. pedunculiflora (K. Koch) Menitsky) налази се на листи заштићених биљних врста у Републици Србији.[7]

Употреба

Quercus robur MHNT.BOT.2010.6.75
Дрво храста лужњака по својим естетским, физичким, механичким, технолошким и употребним својстима представља еталон квалитета дрвета.

Дрвна индустрија

Дрво храста лужњака по својим естетским, физичким, механичким, технолошким и употребним својстима представља еталон квалитета дрвета. Због изузетног квалитета дрвне грађе храст лужњак добио је међународну карактеристику славонска храстовина: дрво му је фино, подједнако уских правилних годова, златно жуте боје, лепо, трајно и лако за обраду.[8] Под овим појмом се не подразумева географско порекло, већ храстово дрво са равномерно низаним прстеновима прираста ширине око 2,0 mm, одређене боје, текстуре, сјаја, густине, чврстоће и трајности на високом квалитативном нивоу. Познато је да дрво храста има велику трајност под водом и у земљи. [9]

Користи се за различите сврхе: као грађевинско дрво, за железничке прагове, греде и стубове. У унутрашњем уређењу, од храстовине се израђују различите врсте подних облога, израђују се степенице и намјештај. Висококвалитетна храстовина се користи за израду фурнира, а од ње се израђују и бурад.[3] Дрво храста лужњака било је на цени и у прошлости, не само због свог квалитета, већ и због одређене закривљености у грађи, погодне за израду закривљених делова брода. Познато је да се, осим за бродоградњу, ово дрво у Млетачкој републици користило за изградњу Венеције. Од трупаца храста лужњака израђивани су шипови који су се забијали у муљевито тло и на њима су подигнуте чувене грађевине којима се данас дивимо.[10] Храст лужњак има још једну значајну особину. Његово дрво које проведе извесно време у земљи, било да је ту доспело услед природних дешавања или услед намерног модификовања од стране човека, поприма тамнију боју, хомогенизује структуру и постаје цењено у уметничком изражавању, посебно у резбарству.[9]

Жир као храна

Pannage in the New Forest
"Жирење" свиња.

Познато је да је у доба владавине Кнеза Милоша Обреновића "жирење свиња" био један од најчешћих начина екстензивног това свиња у Србији, у храстовим и буковим шумама.[11] Данас је оваква врста исхране нарочито популарна у органској пољопривреди.

Храстов жир употребљавао се и у људској исхрани од најдавнијих времена. Утврђено је да су се жирови лужњака и китњака користили у исхрани још у неолиту. Жир многих врста храстова, па тако и лужњака, богат је скробом, шећером, беланчевинама, мастима, смолом и танином. Јестивост жирова зависи управо од садржаја танина у њима. Велики садржај танина резултира горким укусом плодова и ограничава њихову употребу у људској исхрани. Китњак спада у врсте чији жир има мали садржај танина, а доста скроба. Жир и данас користе у исхрани поборници природне исхране, а може се користити печен попут питомог кестена, као пире, самлевен у брашно као додатак хлебу или пржен и млевен као замена за кафу. У Немачкој је и данас познат израз "жирова кафа" (Eichelkaffe).[12]

Употреба у медицини

Кора храста китњака и лужњака (Cortex Quercus) служи у медицини као средство за стезање, испирање и заустављање крварења.[13] По потреби може се употребити и као антидот код тровања тешким металима. Прикупља се у рано пролеће, пре олиставања или у јесен, по опадању листа и то само сасвим глатка кора, са младих стабљика, летораста или грана.[14]

Храстове шуме

Храстове шуме станиште су на ком најбоље успевају тартуфи, што често може имати велики економски значај. Тартуфи најбоље расту у симбиози са корењем храста китњака и лужњака.[2]

Значај у озелењавању

HRAST CVETNI TRG 1
Споменик природе Храст на Цветном тргу

Као и већина других храстова и Лужњак се користи у озелењавању на већим површинама, појединачно или у групама, али и у дрворедима на широким булеварима.[15] Познат је већи број украсних форми ове врсте, међу којима су:[1]

  • Quercus robur ’Atropurpurea’ - спорорастућа форма ситних, тамно пурпурних листова,
  • Quercus robur ’Concordia’ - жуте боје листова,
  • Quercus robur ’Fastigiata’ - форма ваљкасте крошње чије су бочне гране усмерене ка врху,
  • Quercus robur ’Pectinata’ - листови перасто дељени, усечени скоро до главног нерва,
  • Quercus robur ’Pendula’ - форма широке крошње и висећих грана,
  • Quercus robur ’Umbraculifera’ - форма правилне, округласте крошње.
Quercus robur 'Concordia'

Quercus robur ’Concordia’

Q-robur-concordia2

Quercus robur ’Concordia’

Bundesarbeitsgericht (Park) DSC 3333 b

Quercus robur ’Fastigiata’

Quercus robur - Filicifolia

Quercus robur ’Pectinata’

Занимљивости

  • Најстарије дрво у Београду је управо један храст лужњак - Храст лужњак на Цветном тргу, законом заштиђен као споменик природе III категорије. Стар је око 200 година а остатак је некадашње храстово-јасенове шуме која се простирала од Цветног трга до Мањежа. Стабло је импресивних димензија, висине око 26 м и обима дебла 4,0 м. доброг је здравственог стања, а веће примарне гране у крошњи су стабилизоване и повезане металним сајлама и обујмицама.[16]
  • Храст лужњак био је и Таковски грм, чувени храст под којим је подигнут Други српски устанак.
  • Храст лужњак или чувени славонски храст добио је своје место и на хрватском новцу - грана лужњака налази се на наличју кованице од 5 липа.
  • Храст лужњак био је и запис у Шаранима, посечен при изградњи коридора 11;[17][18] пречник крошње дрвета био је око 26-27 m, док је пречник само стабла био преко 2 метра, а старост му је процењена на око 600 година.

Галерија

Quercus robur (2)

Лист

Quercus robur - Hrast luznjak (1)

Quercus robur

Quercus robur - Hrast lužnjak (1)

Q. robur

Quercus robur - Hrast lužnjak (1)adrvf

Храст лужњак, Ниш

Quercus robur - Hrast lužnjak (3)
Quercus robur - Hrast lužnjak (4)
Quercus robur - Hrast lužnjak (5)sdff

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија. 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич. стр. 272—304.
  2. 2,0 2,1 „Tartufi”. Приступљено 30. 1. 2016.
  3. 3,0 3,1 3,2 Lanzara, Paola (1982). Drveće. Zagreb: Mladinska knjiga.
  4. ^ Borzan, Želimir; Littvay, Tibor (1989). „Vegetativno razmnožavanje hrasta lužnjaka strojnim cijepljenjem” (PDF). Šumarski list. 11-12 (Savez društava inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije Hrvatske): 557—566. Приступљено 30. 1. 2016.
  5. ^ BALLIAN, Dalibor; MEMIŠEVIĆ, Mirzeta; BOGUNIĆ, Faruk; BAŠIĆ, Neđad; MARKOVIĆ, Miroslav; KAJBA, Davorin (2010). „MORFOLOŠKA VARIJABILNOST HRASTA LUŽNJAKA (Quercus robur L.) NA PODRUČJU HRVATSKE I ZAPADNOG BALKANA”. Šumarski list. 7—8: 371—386.
  6. ^ Николић, Весна (2016). Утицај режима влажења на карактеристике станишта храста лужњака (Quercus robur L.) у Равном Срему (NaRDuS - National Repository of Dissertations in Serbia изд.). Београд: Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Приступљено 18. 5. 2018.
  7. ^ PRAVILNIK o proglasenju i zastiti zasticenih vrsta (Sl. glasnik RS", br. 5/2010 i 47/2011) - Приступљено 19. 12. 2016.
  8. ^ Klepac, Dušan (2002). „Hrast lužnjak (Quercus robur L.) - spoznaje”. Šumarski list. 7—8: 359. Приступљено 31. 1. 2016.
  9. 9,0 9,1 Шошкић, Борислав (јул—октобар 2006). „Својства и употреба храстовог дрвета Србије”. Шумарство. 3: 109—124.
  10. ^ Lara, Černicki (jul—avgust 2012). „Dragulj sredozemne šumske vegetacije” (PDF). Hrvatske šume. 187/188: 16. Приступљено 31. 1. 2016.
  11. ^ Dušanović Pasello, Đorđo. „Žir kao dopunsko hranivo za životinje”. GAUS Agencija.
  12. ^ Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. стр. 83—85.
  13. ^ „Hrast”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 31. 1. 2016.
  14. ^ Туцаков, Јован (1984). Лечење биљем : фитотерапија. Београд: Рад. стр. 664—665.
  15. ^ Шустер, Лидија. „Фенологија и биоеколошке карактеристике храста лужњака (Quercus robur L.) у Новом Саду” (PDF). Пољопривредни факултет Универзитета у новом Саду. Приступљено 31. 1. 2016.
  16. ^ „Заштићена природна добра-појединачна стабла”. zelenilo.rs. "Зеленило - Београд". Архивирано из оригинала на датум 27. 7. 2018. Приступљено 1. 2. 2016.
  17. ^ ТУЖАН ПРИЗОР Три радника посекла дрво старо шест векова: Радиле три тестере, никада већи храст нисмо посекли! („Блиц“, 23. јул 2015)
  18. ^ После сат и по тестерисања храст се предао („Политика“, 23. јул 2015)

Литература

  • Туцаков, Јован (1984). Лечење биљем : фитотерапија. Београд: Рад. стр. 664—665.
  • Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. стр. 83—85.
  • Николић, Весна (2016). Утицај режима влажења на карактеристике станишта храста лужњака (Quercus robur L.) у Равном Срему (NaRDuS - National Repository of Dissertations in Serbia изд.). Београд: Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Приступљено 18. 5. 2018.
  • Lanzara, Paola (1982). Drveće. Zagreb: Mladinska knjiga.
  • Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија. 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич. стр. 272—304.
  • Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. стр. 83—85.

Спољашње везе

Ђуринац (Свилајнац)

Ђуринац је насеље у Србији у општини Свилајнац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 246 становника.

Овде се налазе Запис Ракића храст (Ђуринац), Запис храст лужњак (Ђуринац), Запис Марковића цер (Ђуринац) и Запис Љубина липа (Ђуринац).

Јозића колиба

Јозића Колиба је историјски еколошки локалитет крај обале реке Колубаре.Једна од најпознатијих зелених оаза Обреновца је „Јозића Колиба” у којој се узгајају многе аутохтоне и егзотичне биљне врсте али и резерват заштићених храстова лужњака, који одавно представљају реткост, не само на овим просторима а ујредно је уточиште за птице и друге животиње.

Велика Плана

Велика Плана је градско насеље и седиште истоимене општине у Подунавском округу, Србија. Према попису из 2011. било је 16.088 становника (према попису из 2002. било је 16.210 становника).

Градска шума (Панчево)

Градска шума представља један од геоморфолошких мотива града Панчева. Представља мочварно подручје, на реци Тамиш, која у пределу градске шуме наилази повремено, приликом плављења, због чега се ту и створило ово замочварено земљиште које представља станиште великом броју значајних и ретких птица као и великом броју разноликог дрвећа.

Дуб

Дуб може да се односи на:

Дуб, други назив за Храст лужњакили

Дуб (Бајина Башта), насеље у општини Бајина Башта, Златиборски управни округ, Република Србија

Дуб (Котор), насеље у општини Котор, Република Црна Гора

Дуб (Рогатица), насеље у општини Рогатица, Република Српска, БиХ

Дуб (Хаџићи), насеље у општини Хаџићи, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ

Дуб (Травник), насеље у општини Травник, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ

Дуб (Прахатице), варошица у округу Прахатице, Јужночешки крај, Чешка Република

Загребачка жупанија

Загребачка жупанија се налази у средишњем делу Хрватске.

Запис храст лужњак (Ђуринац)

Запис храст лужњак (Ђуринац) се налази на парцели чији је власник Општина Свилајнац.

Марићка

Марићка је насељено мјесто у граду Приједор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. године, у насељу је живјело 1.107 становника.

Руњани

Руњани је насељено место града Лознице у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 2487 становника.

У Руњанима је рођен политичар и економиста Јован Зебић (1939-2007). Из Руњана је пореклом и композитор Јосиф Руњанин У Руњанима се налази етно-село „Долина багрема“, као и храст лужњак старији од три века.

Споменик природе Три храста лужњака Баре

Споменик природе „Три храста лужњака – Баре“ је природни ботанички споменик треће категорије заштићених природних добара Републике Србије.

Споменик природе Храст у ЈКП Градска чистоћа

Стабло храста лужњака у кругу ЈКП „Градска чистоћа“ у Београду је сађени примерак лишћарске врсте. Карактерише га правилан хабитус својствен својој врсти, те представља типичан репрезент храста лужњака. Поред запажених дендрометријских вредности, одликују га и велика старост, добро здравствено стање и добра виталност. Стабло је старо око осамдесет година.

Стабло храста лужњака се истиче својим димензијама. Поседује велику естетску вредност захваљујући висини стабла и правилној, широко разгранатој крошњи која прекрива површину од скоро четири ара.

Поред ботаничке вредности ово природно добро има и еколошки значај јер својим вишеструким, позитивним утицајем побољшава микроклиматске услове непосредног окружења и самим тим доприноси квалитету животне средине.

Храст лужњак као вредан примерак дендрофлоре је значајан у очувању генофонда врсте и биолошке разноврсности подручја на коме се налази.

Универзитетски град (Бања Лука)

Подручје за управљање ресурсима Универзитетски град је заштићено природно добро Републике Српске. Налази се у Бањалучком насељу Борик и заузима површину од 273.817 m2. Подручје је заштићено од 2012. године и налази се под управом Института за генетичке ресурсе при Универзитету у Бањој Луци.У целом комплексу подручја регистровано је око 100 таксона од којих се 81 налази у заштићеном парку. Парк чине 1.423 стабала од чега 1.321 дрвећа и 102 жбуња. Најазступљенија су стабла обичне и бодљикаве смрче и платана. Дрворед платана дуг је 270 метара и чини га 99 стабала Platanus x acerifolia (Aiton) Willd.Надомак обале Врбаса вегетацију чине шуме врбе и тополе, лијеска, хмељ, свиб, дивља ружа, дивља курика, зова, орах и црни дуд.

Храст

Храстови (лат. Quercus) су род листопадног и зимзеленог дрвећа, ређе жбуња, из породице букви (Fagaceae). У роду је описано око 300 врста.Храстове шуме су најбројније и најраспрострањеније шумске заједнице зонобиома листопадне вегетације. Храстови граде чисте састојине (претежно заступљене истим родовима) или мешовите, где расту у заједници са грабом, буквом и другим дрвенастим врстама.

Храст у Лугу (Дервента)

Храст у Лугу је Храст лужњак који се налази у селу Луг код Дервенте, на путу Дервента — Прњавор. Висок је око 30-50 метара. Познат је исто као Бабин храст, према Драгињи Живанић, која је живела у кући поред стабла. Обим стабла је око 6 м.

Са својом старошћу од око 350-450 година се сматра једним од најстаријих стабала на територији Републике Српске и Босне и Херцеговине. Историјски је увек представљао важну тачку за различите зборове и скупове људи, народне забаве, па чак је био и место где су планирани различити устанци. Према локалној легенди су се испод храста могли сакупити сви становници села Луг.

Пре почетка рата у БиХ је храст био заштићен као природно добро. Данас се сматра тзв. дендролошким спомеником. Редовно га посматрају професори из универзитета у Бањој Луци и Сарајева да би пратили стање стабла.

Хрватска куна

Куна (ИСО 4217: HRK, нумерички код: 191) је национална валута Републике Хрватске од 30. маја 1994. године, када је заменила дотадашњи хрватски динар. 1 куна састоји се од 100 липа.Инфлација у 2010. је износила 1,8%.

Шуме у Београду

Шуме у Београду се могу поделити на градске и приградске. Неке од градских шума веома су добро познате Београђанима — Кошутњак, Звездарска шума, Топчидер, Бањичка шума, Ада Циганлија и друге. Неке приградске београдске шуме, тек би требало да буду "откривене". На пример, Бојчинска шума код Прогара, на простору од око 620 хектара, представља редак природни и меморијални споменик. У тој густој и племенитим дрветом богатој шуми, 1941. године је подигнут устанак у Срему, док је у претходном рату била велико поприште борби српске и аустроугарске војске.

Београдске шуме препуне су дивљих свиња, лисица, зечева, пернате дивљачи. Лови се целе године.

Добрих шума има и у општини Сопот, мада је урбанизација околине Београда неумољива, а људи се баш и не труде да сачувају шумско благо. Ипак, у селу Неменикуће још живи храст лужњак, стар више од 230 година.

У рубним, приградским општинама, има неколико већих шумских подручја. Најпознатија су: Липовичка шума у Барајеву, Грочанска ада у Гроцкој, Степин луг на Вождовцу и Звездари, Црни луг у Земуну, Трешња у Сопоту, Обреновачки Забран…

Сви знају за Велико ратно острво, Земунци за купалиште Лидо, али ретко ко зна за лепоте флоре и фауне овог острва.

Данас Београд има 11.365 хектара зелених површина (14,6 % укупне територије). На ужој градској територији са 10 општина, однос је нешто другачији, јер у тој регији од око 70.500 хектара, чак 10.541 хектара је под зеленилом. Реч је, наравно, о јавним површинама. Ту спадају паркови (385 хектара), скверови и тргови (8), зеленило дуж саобраћајница (175), градске шуме и речна острва (1.800), зелене површине насеља (1.079) и београдски дрвореди са око 67.000 стабала.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.