Храст

Храстови (лат. Quercus) су род листопадног и зимзеленог дрвећа, ређе жбуња, из породице букви (Fagaceae). У роду је описано око 300 врста.[1]

Храстове шуме су најбројније и најраспрострањеније шумске заједнице зонобиома листопадне вегетације. Храстови граде чисте састојине (претежно заступљене истим родовима) или мешовите, где расту у заједници са грабом, буквом и другим дрвенастим врстама.

Храст
Quercus robur
Храст лужњак (Quercus robur) - грана са листовима и жировима
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Quercus

Врсте

Види списак врста храста

HRAST CVETNI TRG 1
Храст лужњак (Quercus robur) на Цветном тргу у Београду најстарије је београдско стабло. Под заштитом је државе као споменик природе III категорије.
Quercus petraea forest1
Шума храста китњака у Шкотској
4 Quercus leaves
Листови различитих врста храстова

Карактеристике рода

Пупољци и листови на гранама су спирално распоређени, најчешће накупљени према терминалном пупољку. Листови су различитог облика, зависно од врсте. Могу бити елиптични, дугуљасти, јајасти или објајасти. Врх листа може бити туп, округласт или зашиљен, а основа клинаста, округласта или срцаста. По ободу су режњевити, назубљени или цели. Површина листа код неких врста гола, код неких длакава.

Цветови су једнополни (мушки и женски цветови су засебни) и једнодоми (оба пола на истој биљци), скупљени у ресе. Мушке ресе су цилиндричне, висеће, развијају се при врху прошлогодишњих гранчица. Најчешће су зеленкасто-жуте, ређе црвенкасте. Женске цвасти развијају се на овогодишњим избојцима, краће од мушких и са мање цветова. У њима су цветови појединачни, седећи, збијени или расути на краћим или дужим дршкама. Опрашују се ветром.

Плодови се развијају у овоју - купули. Купула је обрасла мање или више очврслим љуспама које могу бити срасле, прилегле или отклоњене, веома различите, од врсте до врсте, по облику и величини. Плод је жир, јајастог или цилиндричног облика, често варијабилног облика и код јединки исте врсте. Сазрева у првој или другој години.

Стабло храста је веома разгранато и моћно. Срчика на пресеку гране обично петоугаона. Младе биљчице рано развијају срчаницу, док одрасли примерци задржавају срчаницу или имају дубок и разгранат коренов систем док срчаница закржљава.[1]

Распрострањеност

Ареал храстова је холарктички — настањују Северну полулопту: Европу, Северну и Средњу Америку (једна врста живи и у Јужној Америци), северну Африку и готово целу Азију, изузев Индије и крајњег југоистока.

Описан је знатан број врста које потичу из периода креде и терцијера.[1]

Систематика

Род Quercus подељен је у више секција и подродова, али не постоји општеприхваћена подела. Стога се овде наводи најдетаљнији списак секција, без удруживања појединих секција у подродове:

  1. Sect. Lepidobalanus, Sect. Leucobalanus, Sect. Quercus.
  2. Sect. Cerris
  3. Sect. Mesobalanus
  4. Sect. Eritrobalanus, Sect. Lobata
  5. Sect. Cyclobalanus

Значајне врсте храстова

Аутохтоне врсте у Србији

У Србији је заступљено 10 врста листопадних храстова:

  • Лужњак, дуб, грм — Quercus robur L.,
  • Китњак, бељик, горун, брдњак — Quercus petraea (Matt.) Liebl.,
  • Цер, грм — Quercus cerris L.,
  • Сладун, граница, крупна граница, плоскач, благун — Quercus farnetto Ten.,
  • Медунац, ситна граница, магаричар, дуб — Quercus pubescens Willd.
  • Македонски храст, црни цер, острогун — Quercus trojana Webb..
  • сиви храст степски лужњак, — Quercus pedunculiflora K. Koch.,
  • трансилванијски китњак, источни храст — Q. policarpa Schur.,
  • балкански китњак — Quercus dalechampii Ten. и
  • виргилијски храст крупнолисни медунац, — Quercus virgiliana Ten.

Ове врсте чине око 25% од укупног шумског фонда Србије, Док чисте храстове шуме и мешовите шуме храста са другим врстама дрвећа (без букве и четинара) чине око 36% од укупне површине под шумом. Шуме храста су, после букових, најзаступљеније и најзначајније шуме у Србији. Од свих врста дрвећа које расте у Србији, после букве која доминира, најзаступљенији је лужњак, а одмах за њим китњак. Обе врсте заступљене су у шумском фонду Србије са по нешто више од 10%.[2]

Србија је све до половине 19. века била обрасла густим непроходним храстовим и буковим шумама. Њена шумовитост тада је износила, према неким проценама, око 80%. Већ у другој половини 19. века уништавање шума у Србији узело је толико маха да се већ тада схвата значај одржавања и обнављања постојећих шума. У првој половини 19. века, стварањем слободе и државности, Србија привлачи мноштво становништва из крајева који још нису били ослобођени. Све је то довело до крчења храстових шума ради стварања пољопривредног земљишта и четинарских, у планинским подручјима, за повећање пашњачких површина. Драстично је смањена укупна површина под шумама храста и четинара, а буква је, као биолошки јача врста, освајала прелазна станишта.[3] Велики француски песник Алфонс де Ламартин, пропутовавши кроз Србију половином 19. века од Београда ка Нишу записао је:[2]

После Ниша улази се у лепе планине и у океане храстових шума. Те дивне шуме пружају се свуда у недоглед... Читавих шест дана ми залазимо у тај величанствен и вечит хлад, не видећи ништа друго до бескрајне редове огромних високих храстових и букових стабала, таласе лишћа, које ветар њише, брдске и планинске дубодолине једнолико обрасле столетним храстовима...

Друге значајне европске врсте храстова

Неевропске врсте храстова

Употреба

Дрво

Дрво храста или храстовина, са становишта прераде и употребе, подразумева квалитетно дрво многих врста храстова. Дрво храста лужњака по својим естетским, физичким, механичким, технолошким и употребним својстима представља еталон квалитета дрвета.[4] Својства храстовог дрвета су посебно цењена у свим областима људског ставралаштва. Дрво храста, због својих есетских и механичких својстава и трајности, има врло широку примену и користи се у облом стању или као резана грађа и фурнир. У облом стању користи се као рудничко дрво и за производњу железничких прагова. Резана грађа храста има широку примену у грађевинарству и за производњу намештаја и грађевинске столарије. Најцењенији производи намештаја, комадног и гарнитурног, израђују се од храстовине и имају посебну вредност. Унутрашња и спољња грађевинска столарија посебно је цењена ако је израђена од ове врсте дрвета. Храстовина се добро резбари, па се користи и за уметничко изражавање. Бројни иконостаси или фреске израђени су од овог или на овом дрвету. Фурнир храстовог дрвета производи се од најквалитетнијих делова дебла. Храстов фурнир се изузетно цени, без обзира на модне трендове, који и на ову врсту производа имају свој утицај. У Србији је посебно је цењено дрво храста китњака, лужњака и сладуна, док се дрво цера, због мање трајности, а велике топлотне моћи, посебно цени као огревно дрво.[4] Каквог је квалитета храстова грађа може се сагледати и из података да су управо од храстовине израђивани шипови на којима почива Венеција.[5]

Плод - жир

Храстов жир се одувек употребљавао за исхрану стоке, посебно свиња. Данас је оваква врста исхране нарочито популарна у органској пољопривреди.

Храстов жир употребљавао се и у људској исхрани од најдавнијих времена. Утврђено је да су се жирови лужњака и китњака користили у исхрани још у неолиту. У делима Плинија може се прочитати да је жир најслађи када се испече у пепелу. Жир се често користио у људској исхрани све до краја 19. века, посебно у сиромашним срединама. Плод многих врста храстова (жир) богат је скробом, шећером, беланчевинама, мастима, смолом и танином. Јестивост жирова управо зависи од садржаја танина у њима. Велики садржај танина резултира горким укусом плодова и ограничава њихову употребу у људској исхрани. Врсте храстаова које се најчешће могу срести у нашим шумама, лужњак, китњак, цер, сладун, медунац и друге, имају жирове са мало танина, а доста скроба имају. Горак укус може се ублажити печењем или кувањем у књучалој води. Жир и данас користе у исхрани поборници природне исхране, а може се користити печен попут питомог кестена, као пире, самлевен у брашно као додатак хлебу или пржен и млевен као замена за кафу. У Немачкој је и данас познат израз "жирова кафа" (Eichelkaffe).[6]

Кора и други делови храста

Осим жирева и други делови различитих врста храстова садрже знатну количину танина, па се од давнине употребљавају за штављење коже. Кора храста китњака и лужњака (Cortex Quercus) служи у медицини као средство за стезање, испирање и заустављање крварења.[7] По потреби може се употребити и као антидот код тровања тешким металима. Прикупља се у рано пролеће, пре олиставања или у јесен, по опадању листа и то само сасвим глатка кора, са младих стабљика, летораста или грана.[8]

Храст плутњак (Quercus suber) је значајна култура од које се може добити плута. Самоникло расте у западном делу северне Африке и на југу Шпаније, а од давнина се, управо ради добијања плуте, узгаја у многим земљама Средоземља. У суседној Хрватској шуме плутњака могу бити значајан извор плуте. Највећа састојина плутњака у Хрватској налази се у близини Пуле у Истри, а појединачна стабла расту и на острвима Рабу, Корчули и Мљету.[9]

Храстове шуме

Храстове шуме станиште су на ком најбоље успевају тартуфи, што често може имати велики економски значај. Тартуфи најбоље расту у симбиози са корењем храста китњака и лужњака.[10]

Oak Texture - 5106733699 c1d5b0df29 b

Текстура храстове грађе.

Kurkschillen

Скидање коре са слојевима плуте храста плутњака.

Pannage in the New Forest

Природна исхрана свиња у храстовој шуми.

Korean acorn jelly-Dotorimuk-03

Доторимук, кореански специјалитет, желе направљен од жировог брашна.

Значај у озелењавању

20121028Scharlach-Eiche Hockenheim3
Гримизни храст (Quercus coccinea) - јесења боја лишћа
HRAST CVETNI TRG 2
Амерички црвени храст (Quercus rubra) у најужем центру града, посађен у жардињере дуж пешачке зоне. Београд, Кнез Михаилова улица.
HRAST CVETNI TRG 0
Ознака Споменика природе. (Храст лужњак на Цветном тргу)

Наши аутохтони храстови углавном су врсте великог пораста и широке крошње. Иако су импозантне врсте велике лепоте, њихова садња захтева велике зелене површине, те се ретко користе у озелењавању зелених површина у изграђеним градским зонама. Ипак, поједине врсте или њихови варијетети могу се срести чак и у централним градским зонама. Од домаћих врста то су најчешће варијетети лужњака и китњака ваљкасте или жалосне крошње, спорог раста, изузетне јесење боје листа и сл. Често се гаје и неке врсте страних храстова, какве су амерички црвени храст (Quercus rubra) или гримизни храст (Quercus coccinea), нешто мањег пораста, такође пореклом из Северне Америке.[1]

Споменици природе

У Србији су многа стара храстова стабала заштићена као споменици природе. У већини случајева се ради о храсту лужњаку, а многима од њих старост се процењује на више од пола миленијума. Такви су на пример Споменик природе Храст Цара Лазара у Куршумлији или Споменик природе Храст запис царице Милице у Крушевцу. Већину ових горостаса локално становништво поштује као запис.

Храст у митологији и религији

Обожавање храста изгледа да је постојало код свих грана аријевске расе у Европи. Још су га стари Грци и Римљани сматрали једним од симбола свог врховног бога, Зевса, односно Јупитера, бога неба, кише и грома. Светилиште у Додони једно је од најславнијих светилишта у Грчкој. У њему је обожаван Зевс, чије је боравиште било у храсту који је прорицао, а храстове гранчице користиле су се приликом многих обреда.[11] Храст је симбол бога громовика и код других европских народа, Келта, Германа, Словена... Древни друиди обожавали су храстово дрво, сматрајући да поседује магијске моћи. Празноверја везана за храст и његове моћи задржала су се до данас. Тако се, на пример, паровима који имају проблема са зачећем саветује се да засаде храст. Многи пролази на њујоршкој великој, централној станици ( New York Central Railroad) имају осликане храстове гранчице, као симбол охрабрења путника који крећу на дуга путовања.[12]

Храст у српској традицији и митологији

Таковски грм
Таковски грм на разгледници из 1902. године
Zapis-0333-Sarani-Savinac 20140522 4215
Храст - Запис чија је старост процењена на 600 година, у месту Росуље, село Шарани у близини Горњег Милановца.
.

Код Словена је храст био свето дрво бога грома Перуна. У његову част у светилишту је и дању и ноћу горела ватра ложена Храстовим дрветом.[11] Код српског народа храстови су сматрани демонским дрвећем а уједно и заштитом од демона. Готово редовно су древни храстови били записи и у њихову кору урезиван је крст. Такво дрвеће није се смело сећи, нити се са њих опало суво грање смело сакупљати и користити за огрев.[13] Данас се храстове гране и облице користи за бадњаке. Често се поред цркава и манастира могу наћи стара храстова стабла, преостала још из паганских времена. Некада су се под храстовим стаблом вршила суђења, одржавали зборови и други скупови важни за локалну заједницу.[14] Под храстовим дрветом, чувеним Таковским грмом, подигнут је и Други српски устанак.[15] На трагове овог обичаја може се наићи у нашем народу и данас.

Како је жир плод светог дрвета, храста, и за њега су везана различита празноверја из којих су се изродила веровања. Тако, на пример, жир треба носити увек са собом као заштиту од болести или амајлију за добру срећу. Постоји и веровање да чување неколико жирева у кући штити од муње, а у Британији једна стара традиција каже да жена која увек носи жир на себи може заувек остати млада.[12]

Занимљивости

Храст се налази на грбовима и заставама многих градова и држава света. И на грбу Србије храст је био доминантан симбол у готово свим верзијама током историје. Храстова грана доминирала је и на грбу Првог српског устанка, грбу Кнежевине Србије, грбу Народне Републике Србије и СР Србије. На садашњем грбу Србије, на црвеној драперији, налази се мотив два укрштена храстова листа. О значају храста у српској традицији сведоче и многи топоними, као што су планина Цер и имена многих насеља: Дуб, Дубац, Дубица, Дубич, Дубље, Дубница, Дубовац, Дубово, Дупци и Добри Дуб, затим: Церје, Церница, Церова, Церовац, Церовица, Церово и на крају Жировница. А ту је и мушко име Храстимир.

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија. 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич. стр. 272—304.
  2. 2,0 2,1 Hrast kitnjak (Quercus petraea agg. Ehrendorfer 1967) u Srbiji. Beograd: Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta. 2007. ISBN 978-86-7299-134-5.
  3. ^ Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.). Beograd: Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta. 2005. ISBN 978-86-906937-0-2.
  4. 4,0 4,1 Шошкић, Борислав (јул—октобар 2006). „Својства и употреба храстовог дрвета Србије” (PDF). Шумарство. 3: 109—124. Приступљено 21. 1. 2016.
  5. ^ Докић, Милорад (2009). Слив ријеке Врбање - ресурси и екологија. Челинац: Народна библиотека "Иво Андрић". стр. 16. ISBN 978-99938-606-9-3.
  6. ^ Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. стр. 83—85.
  7. ^ „Hrast”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 31. 1. 2016.
  8. ^ Туцаков, Јован (1984). Лечење биљем : фитотерапија. Београд: Рад. стр. 664—665.
  9. ^ Trinajstić, Ivo (2005). „Hrast plutnjak (Quercus suber L.) u dendroflori Hrvatske”. Rad. Šumar. inst. Jastrebarsko. 40 (2): 199—206.
  10. ^ „Tartufi”. www.tartufi.hr/. Приступљено 30. 1. 2016.
  11. 11,0 11,1 Фразер, Џејмс Џ. (1992). Златна грана. Земун: Алфа, Драганић. стр. 211—215.
  12. 12,0 12,1 Vebster, Ričard (2009). Enciklopedija praznoverja. Beograd: Leo commerce. стр. 99,100,295,296. ISBN 978-86-7950-046-5.
  13. ^ Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: СКЗ. стр. 170. ISBN 978-86-379-0283-6.
  14. ^ Чајкановић, Веселин (1994). Стара српска религија и митологија. Београд: СКЗ. стр. 170. ISBN 978-86-379-0284-3.
  15. ^ „Знаменито место "Таковски грм". togm.org.rs. Туристичка организација општине Горњи Милановац. Архивирано из оригинала на датум 28. 1. 2016. Приступљено 22. 1. 2016.

Литература

  • Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. стр. 83—85.
  • Докић, Милорад (2009). Слив ријеке Врбање - ресурси и екологија. Челинац: Народна библиотека "Иво Андрић". стр. 16. ISBN 978-99938-606-9-3.
  • Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.). Beograd: Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta. 2005. ISBN 978-86-906937-0-2.
  • Hrast kitnjak (Quercus petraea agg. Ehrendorfer 1967) u Srbiji. Beograd: Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta. 2007. ISBN 978-86-7299-134-5.
  • Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија. 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич. стр. 272—304.
  • Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија. 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич.
  • Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. стр. 83—85.
  • Фразер, Џејмс Џ. (1992). Златна грана. Земун: Алфа, Драганић. стр. 211—215.
  • Vebster, Ričard (2009). Enciklopedija praznoverja. Beograd: Leo commerce. стр. 99,100,295,296. ISBN 978-86-7950-046-5.
  • Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: СКЗ. стр. 170. ISBN 978-86-379-0283-6.
  • Чајкановић, Веселин (1994). Стара српска религија и митологија. Београд: СКЗ. стр. 170. ISBN 978-86-379-0284-3.

Види још

Спољашње везе

Базовик

Базовик је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 135 становника (према попису из 2002. било је 203 становника).

Овде се налазе Манастир Светог Онуфрија, Запис миро храст на Пупунку (Базовик), Запис оброк на Балботници северни (Базовик), Запис оброк на Балботници јужни (Базовик), Запис миро Ставрића крушка (Базовик), Запис Ставрића оброк северни (Базовик), Запис Ставрића оброк јужни (Базовик), Запис миро Костића крушка (Базовик), Запис миро Ранђеловића храст (Базовик), Запис Ранђеловића оброк источни (Базовик), Запис Ранђеловића оброк западни (Базовик), Запис миро Јеленковића храст (Базовик), Запис Јеленковића оброк 1945 Топила (Базовик), Запис оброк на Пупунку (Базовик).

Барајево

Барајево је насеље у Србији у градској општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 9.158 становника.

Овде се налазе Црква Светог Саве у Барајеву, Црква Светог Николе у Барајеву, Библиотека „Јован Дучић” (Барајево), Железничка станица Барајево и Стара механа у Барајеву.

Овде се налазе Запис Николића храст (Гунцати), Запис Петковића храст (Барајево), Запис храст у центру (Барајево), Запис крушка код цркве (Барајево) и Запис Ивковића крушка (Барајево).

Баћевац

Баћевац је насеље у општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1942 становника.

Овде се налази Црква Свете Тројице у Баћевцу.

Овде се налазе Запис храст код дома (Баћевац), Запис Дрењанина орах (Баћевац), Запис Дрењанина крушка (Баћевац), Запис крушка код цркве (Баћевац), Запис Гајића јабука (Баћевац), Запис Стевановића храст 1920 (Баћевац), Запис Стевановића храст 1960 (Баћевац) и Запис Стевановића храст 1800 (Баћевац).

Грб Младеновца

Грб општине Младеновац у плавом пољу садржи наковањ, златни храстов тролист и два златна врча из којих тече вода која чини сребрну греду. На златној зиданој круни седи бели голуб раширених крила са златним нимбусом и са црвеним крстом. Држачи грба стоје на зеленом травнатом подножју, са десна бели коњ под пуном опремом и белим покривачем на којем је црвени двоглави орао који држи заставу Београда, а са лева црвени јелен златних рогова и папака прободен златном стрелицом који држи заставу Младеновца. У подножју су укрштени тоболац који носи ознаку белог двоглавог орла и златне стреле.

Два златна земљана врча представљају две минералне бање које се налазе на општини. Име Младеновац може потицати од речи млад, или од младице као младе биљке, коју овде симболише тролисни храст. Такође, храст је и симбол Свете Тројице, што је градска слава. Ово је млад и просперитетан град, настао вероватно 1883. године. Брзо је напредовао услед наглог развоја тешке индустрије, због чега златни изданак тј. младица храста израста из наковња.

У раном 15. веку, деспот Стефан Лазаревић, владар Србије, умро је у шумама планине Космај након несреће у лову. Држачи грба, подножје и одбачене стреле нам врло сликовито причају ову причу. Држачи штита држе два барјака, на левој страни је застава Београда а на десној застава Младеновца.

Грб је у употреби од 15. маја 2002. године, а његов аутор је Ладислав Бирон.

Гунцати (Барајево)

Гунцати је насеље у општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 2752 становника.

Овде се налазе Запис Васиљевића крушка (Гунцати), Запис стари храст код дома (Гунцати), Запис млади храст код дома (Гунцати) и Запис Тешића храст (Гунцати).

Загребачка жупанија

Загребачка жупанија се налази у средишњем делу Хрватске.

Запис

Запис је, у Србији, дрво које представља светињу за село на чијем подручју се налази. Дрво постаје запис чином освештења, при чему се у његову кору урезује крст. За запис се бира крупно дрво, првенствено храст, а ређе цер, брест, јасен и дивља крушка. Поред њега може бити постављен крст (често камени), a околни простор може бити ограђен.

Запис је табуирано дрво: верује се да ће онога ко се усуди да га посече или на други начин оштети задесити велика несрећа. На њега се не сме пењати или под њим спавати, плодови му се не смеју кидати нити гране ломити. Чак ни саме од себе отпале гране се не смеју сакупљати. Село може имати више записа: главни запис у насељу или поред њега, и неколико других обично одабраних тако да окружују сеоско подручје са свих страна.

Кочино Село

Кочино Село је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 930 становника.

Овде се налазе Споменик природе Храст Коче Капетана, Запис Милунов храст (Кочино Село) и Запис Божин храст (Кочино Село).

Маглич (Краљево)

Маглич је насељено место града Краљева у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 34 становника.

Овде се налазе Запис храст код старе школе (Маглич) и Запис Гојковића храст (Маглич).

Ново Ланиште

Ново Ланиште је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 618 становника (према попису из 2002. било је 694 становника), удаљено је 7 km од Јагодине.

Кроз Ново Ланиште пролази железничка пруга Београд - Ниш, док Ауто-пут Београд - Ниш, пролази поред села.

Између Новог и Старог Ланишта протиче река Белица која се недалеко од села улива у Велику Мораву.

Овде се налазе Запис храст код цркве (Ланиште), Запис храст код старог гробља (Ланиште), Запис храст код старе цркве (Ланиште) и Запис Милосављевића храст (Ланиште).

Списак записа у Србији

Следи допуњиви списак записа на територији Републике Србије.

Табела записа у Србији организована по окрузима.

Храст (Нимбурк)

Храст (чеш. Chrást) је насељено мјесто са административним статусом сеоске општине (чеш. obec) у округу Нимбурк, у Средњочешком крају, Чешка Република.

Храст (Прибрам)

Храст (чеш. Chrást) је насељено мјесто са административним статусом сеоске општине (чеш. obec) у округу Прибрам, у Средњочешком крају, Чешка Република.

Храст (Хрудим)

Храст (чеш. Chrast) град је у Чешкој Републици. Град се налази у управној јединици Пардубички крај, у оквиру којег припада округу Хрудим.

Храст (старословенска митологија)

Храст је сматран светим дрветом код свих Словена. Поједини храстови, који се код Срба и дан данас називају записи, код Словена су имали улогу народних храмова. Многи дрвени идоли изграђени су од храстовог дрвета, а Света ватра ложила се храстовим дрветом. Храст се, као свето дрво, везује за Перуна. У његову част у светилишту је и дању и ноћу горела ватра ложена храстовим дрветом.

Храст китњак

Храст китњак (лат. Quercus petraea) је листопадно дрво из рода храстова, породице Fagaceae. Остали народни називи за храст китњак су и брдњак, горун, бељик, чрепињак, граден, љутик.

Храст лужњак

Храст лужњак (Quercus robur) је високо листопадно дрво из рода храстова, породице Fagaceae. Народни називи за храст лужњак су и дуб, гњилец, лужник, рани храст, рошњак, грм.

Цер (биљна врста)

Цер (лат. Quercus cerris) је врста високог листопадног дрвета из рода храстова. Међу локалним становништвом некада се за ово дрво може чути и назив грм, али га не треба мешати са храстом лужњаком.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.