Хостилијан

Гај Валенс Хостилијан Месије Квинт (умро 251. године), био је римски цар те године. Време његовог рођења није познато, али се претпоставља да је то било после 230. године. Хостилијан је рођен у породици будућег цара Деција Трајана у Сирмијуму у Доњој Панонији, на тлу данашње Србије. Мајка му се звла Херенија Купресенија Етрусцила. Хостилијан је био млађи брат цара Херенија Етруска.

Када је његов отац дошао на власт, Хостилијан је био поштован као цезар, али је непрестано био у сенци старијег брата Херенија, који је третиран као наследник престола. Почетком 251. године, Деције је поставио свог сина Херенија за савладара, а Хостилијан је добио титулу princeps iuventutis, вођа омладине.

У рату против готског краља Хиве, који је пустошио Римско царство, Хереније и Трајан Деције су изгубили животе у бици код Абрита. Војска на Дунаву извикала је за цара Требонијана Гала, али у Риму је признао Хостилијану права на царску титулу. Како је Требонијан био успешни војсковођа, проширио се страх да ће доћи до новог грађанског рата. Требонијан Гал је прихватио да усини Хостилијана, како би се избегао сукоб. Природни син Требонијана Гала, Волусијан морао је да се задовољи титулом princeps iuventutis,

Хостилијан се са својим двором у новембру 251. године налазио у Виминацијуму, и тада је био заражен кугом. Хостилијан је умро од те болести. Хостилијан је био први цар у четрдесет година који је умро природном смрћу. Цар је постао Требонијан Гал и владао је са својим природним сином Волусијаном.

Гај Валенс Хостилијан Месије Квинт
Sestertius Hostilian-s2771
Хостилијан прославља Securitas, сигурност Римског царства.
Датум рођења230.
Место рођењаРим
Римско царство
Датум смртиновембар 251.
Место смртиРим
Римско царство
ОтацТрајан Деције
МајкаХеренија Етрусцила
ПретходникТрајан Деције и Хереније Етрускус
НаследникТребонијан Гал и Волусијан
Виминацијум

За чланак о зборнику радова, погледајте Viminacium.

Виминацијум (лат. Viminacium) је археолошко налазиште у близини Старог Костолца, 12 km од Пожаревца. Римски војни логор и град настао је у I и трајао до почетка VII века. Био је један од најзначајнијих легијских логора на Дунаву, а извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије, која је обухватала највећи део Србије, северну Македонију и део северозападне Бугарске.

Волусијан

Гај Вибије Волусијан (лат. Gaius Vibius Volusianus; умро августа, 253. године) био је римски цар у периоду од 251. до 253. године.

Био је син Требонијана Гала из брака са Афинијом Гемином Бебином. Имао је и сестру, Вибију Галу.

Након смрти Деција Трајана крајем јуна 251. године, Требонијан Гал је постао римски цар. Он је усвојио сина Деција Трајана, Хостилијана и узвисио га на ранг савладара. Волусијан је тада добио титулу Цезара. Када је Хостилијан умро од куге, Волусијан га је заменио на положају савладара.

Волусијан и Требонијан Гал погинули су у војној побуни 253. године.

Илирски цареви

Илирски цареви (лат. Illyriciani, „Илиричани“) је појам који се односи на већи број римских царева који су владали Римским царством од средине 3. века. Заједничко им је да су потицали из подунавских земаља које је касније Диоклецијан обухватио у префектуру Илирик. Осим тога, сви су они почев од Клаудија II Готског били ниског порекла, нису имали везе са старом елитом у центру Царства и њихово напредовање почињало је са војном каријером.

Појам „илирски“ нема етичку ознаку, него означава регионално порекло. Одиста, преци илирских царева припадали су мање или више — колико се то може видети у писаним изворима — у великој мери романизованом провинцијалном становништву подунавских земаља. Само за неке од њих може се наћи податак да су припадали домородачким народима из региона. Подунавље је током 3. века постало једно од најзначајнијих простора за регрутовање царске војске. Због тога што је истовремено растао политички утицај војске и што од око 260. више није било потребно бити сенатор да би се постало цар, више војника илирског порекла успело је да се уздигне до царског положаја.

Закључно са Диоклецијаном сви илирски цареви су од стране војникâ којима су командовали били проглашавани за цареве и то у оквиру узурпације усмерене против тренутно владајућег цара. У погледу тога ова скупина се делимично преклапа са чувеним војничким царевима. Каснији „Илиричани“ као нпр. Констанције I Хлор у систему тетрархије до власти стизали су путем кооптације. Са прекидом од око тридесет година са Јовијаном је 363. почиње нова серија илирских царева. Коначно, и источноримски цареви који су владали у 6. веку Јустин I, који је око 470. као син сељака приступио војсци и у њој узнапредовао, и Јустинијан I, били су људи простог порекла из римских подунавских провинција. Уједно су били и последњи цареви којима је матерњи језик био латински.

Када је у последњој четвртини 6. века Подунавље било опустошено од словенских, аварских и хунских нападача и на дуже време измакло царској контроли, област је изгубила свој значај као простор за регрутовање војске. Отада је већина војних заповедника долазила из Мале Азије, а са тим је и време илирских царева достигло свој крај.

Кипријанова куга

Кипријанова куга назив је за пандемију смртоносне заразне болести, највероватније великих богиња, која је погодила подручје тадашњег Римског царства од 250. до око 270. године. Назив је добила по Светом Кипријану који је ову пандемију спомињао у својим списима. Одузела је живот двојице римских царева - Хостилијана 251. и Клаудија Готског 270. Претпоставља се да је ова болест пандемијских размера значајно утицала на бројне проблеме, и кризу друштва којој је било изложено Римско царство у 3. веку.

Криза 3. века

Криза трећег века (позната као "војна анархија" или "криза Царства") је назив који се везује за период историје Римског царства између 235. и 284. године. Та велика криза је била узрокована спољним нападима, унутрашњим грађанским ратовима и економском кризом. Промене које је Царство доживело у том периоду у погледу институција, друштва, економског живота, религије биле су толико дубоке, да се Криза III века углавном тумачи као сам наговештај промене епохе, тј. наговештај доласка средњег века.

Током овог педесетогодишњег периода, свака од три велике опасности или невоље која је задесила државу је могла довести до краха Царства. Упркос што је по свакој разумној анализи Царство требало да престане да постоји, оно се одржало: томе су одлучно допринели способни цареви и коначно, Диоклецијанове мере, као и подела Царства.

Током Кризе III века, Царством је владало више од двадесет, или чак двадесетпет особа (тачан број није могуће утврдити, због великог броја слабо документованих владавина узурпатора). Највећи број владара у овом периоду имао је изузетно кратке владавине, а већину царева на престо су уздизали њихови војници.

Преторијанска гарда

Преторијанска гарда или преторијанци (лат. praetoriani) су представљали одред телесне гарде царева Римског царства. Преторијанци су били наследници гардиста које су у ратно време штитиле римске војсковође у време Римске републике почев од чланова породице Сципиона од око 275. п. н. е. Преторијанску гарду је основао први римски цар Август 27. п. н. е., а распустио ју је Константин Велики 312. године.

Сирмијум

Сирмијум (лат. Sirmium) био је антички град и једна од четири престонице Римског царства. Налазио се на простору данашње Сремске Митровице. Први пут се помиње у 4. веку п. н. е. и првобитно су га насељавали Илири и Келти. У 1. веку п. н. е. покорили су га Римљани и у доба царства је постао главни град римске провинције Доње Паноније. Сирмијум је 294. године проглашен за једну од четири престонице Римског царства. Такође је био главни град префектуре Илирик и провинције Панонија Секунда. Влада Републике Србије је 1990. прогласила Сирмијум археолошким налазиштем од изузетног значаја.

Списак римских царева

Следи списак римских царева од 31. године п. н. е. до 476. године н. е.

Сремска Митровица

Сремска Митровица (хрв. Srijemska Mitrovica) градско је насеље у саставу Града Сремске Митровице. Митровица је и највећи град у Срему, административни центар Сремског управног округа и један од најстаријих градова у Војводини и Србији. Град је смештен на левој обали реке Саве. Према попису становништва из 2011. године у граду је живело 38.986 становника.

Антички град Сирмијум, који се налазио на територији данашње Сремске Митровице, био је престоница Римског царства током периода тетрархије. Називан је и „славном мајком градова”. Бројни римски цареви су рођени у или у близини Сирмијума, а они су редом: Хереније Етрускус (251), Хостилијан (251), Деције Трајан (249—251), Клаудије II (268—270), Квинтил (270), Аурелијан (270—275), Проб (276—282), Максимијан (285—310), Констанције II (337—361) и Грацијан (367—383).

Трајан Деције

Гај Месије Квинт Трајан Деције (лат. Gaius Messius Quintus Traianus Decius; Сирмијум око 201. — Абрит, 1. јул 251) је био римски цар. Деције Трајан је био први римски цар илирског порекла. Такође је познат као прогонитељ хришћана. Убијен је заједно са сином Херенијем Етрускусом пошто им је војска поражена од Гота у бици код Абрита.

Требонијан Гал

Гај Вибије Требонијан Гал (рођен 206. године - умро у августу 253. године) био је римски цар од 251. до 253, у заједничкој влади са својим сином Волусијаном.

Требонијан Гал је рођен у Италији, у сенаторској фамилији. Имао је два детета у браку са Афинијом Гемином Бебином: будућег цара Волусијана, и кћи, Вибију Галу. Требонијан је постао суфектни конзул а 250. године постао је управинк Горње Мезије, што показује да је цар Деције Трајан имао поверења у њега. У Горњој Мезији, Требонијан Гал је имао важну улогу у спречавању Гота да пљачкају преко Дунава. Постао је и популаран у војсци.

1. јула 251. године, Деције Трајан и његов савладар Хереније Етрускус погинули су у бици код Абрита. Када је војска чула за ово, прогласила је Требонијана Гала за цара, упркос томе што је постојао још један син Деција Трајна, Хостилијан. Требонијан Гал је усвојио Хостилијана, како би избегао грађански рат. Међутим, док је Требонијан Гал био на путу за Рим, избила је куга у граду и млади Хостилијан је подлегао. Тада је Требонијан Гал именовао за савладара свог сина Волусијана.

Када је стигао у Рим, Требонијан Гал је покушао да се избори са последицама болести. Изгледа да је и неке хришћане тада изложио прогону.

На Истоку, персијски краљ Шапур I напао је и освојио Сирију. На Дунаву, Готи су и даље пљачкали, упркос уговору из 251. године. Војска није била задовољна, и када је Емилијан, управник две Мезије и Паноније, победио Готе, војска га је прогласила за цара. Требонијан Гал се припремио за одбрану и затражио да се римска војска са Рајне повуче према Италији. Требонијан Гал и Волусијан су били убијени од стране сопствених војника, који су проценили да Емилијан има више шансе да постане цар.

Хереније Етрускус

Квинт Хереније Етрускус Месије Деције (лат. Quintus Herennius Etruscus Messius Decius; , око 227 — Абрит, 1. јул 251) је био римски цар 251. године, током заједничке владавине са својим оцем, Децијем Трајаном. Цар Хостилијан био је његов млађи брат.

Хереније је рођен у провинцији Панонији, током војничке службе свог оца. Његова мајка је била Херенија Етрусцила, из познате сенаторске фамилије. Хереније је пратио оца као војни трибун у ратном походу 248. године, када се Деције Трајан, по наређењу цара Филипа Арабљанина, разрачунавао са једном војном побуном на дунавском лимесу. Деције је имао успеха у овом рату, али се и сам побунио против цара наредне године. Трупе су га извикале за цара и Деције Трајан је кренуо према Италији и победио царске трупе код Вероне или код Бероја (у данашњој Албанији). У Италији, када је завладао Деције Трајан, Хереније Етрускус је добио титулу принцепс јувентутис (лат. princeps iuventutis) чиме је формално проглашен за наследника престола.

Почетком 251. године, Деције је доделио Херенију Етрурску титулу Августа, унапређујући га тако у ранг савладара. Те године Хереније Етрускус је био и конзул. Отац и син, као савладари, напали су Остроготе, да би их казнили због њихових пљачкашких упада. Хостилијан је тада остао у Риму. Међутим, остроготски вођа Книва тешко је поразио Римљане, који су били поражени и у бици код Абрита. Хереније Етрускус је тада погинуо, погођен непријатељском стрелом. Деције је преживео, али су га истог дана убили његови војници. Хереније Етрускус је био први римски цар којег су непријатељи убили у бици.

Кад су вести о поразу стигле, војска је извикала Требонијана Гала за римског цара. Али, владавина Хостилијана је ипак потрајала још неко време, пре него што је страдао од куге.

Принципат
(27. п. н. е. — 235 н. е.)
Криза 3. века
(235—284)
Доминат
(284—395)
Западно царство
(395—476)
Источно
(Византијско) царство

(395—1453)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.