Холандија

Холандија (хол. Nederland) држава је у западној Европи и једна од четири конститутивне земље Краљевине Холандије (остале три су Аруба, Курасао и Свети Мартин). Према истоку се граничи са Немачком, према југу са Белгијом, према северозападу има излаз на Северно море. Поморску границу дели са Белгијом, Уједињеним Краљевством и Немачком. Најважнији и највећи градови Холандије су Амстердам, Хаг и Ротердам. Амстердам је главни град, док је седиште владе и парламента у Хагу.[2] Ротердамска лука је највећа у Европи, штавише велика је као три наредне луке заједно, и од 1962. до 2004. била је највећа на свету.[3]

Држава Холандија се састоји из 12 провинција у Европској Холандији, а након расформирања Холандских Антила, у њеном саставу су и три специјалне општине у Карипској ХоландијиБонер, Саба и Свети Еустахије.

Холандија је низијска земља, 50% њеног копна је на мање од једног метра изнад мора.[4] Ова одлика је дала Холандији њено име Nederland, у преводу ниска земља.

Већи део територије Холандије који је испод нивоа мора је људско дело. Од краја 16. века грађени су полдери отимањем земље од мора и исушивањем језера. Данас они чине скоро 17% површине земље. „Позната” је као земља лала , ветрењача и дрвених кломпи.

Једна од одлика Холандије је велика густина становништва, 407 по квадратном километру. Само Бангладеш, Јужна Кореја, и Тајван имају бројније и гушће насељено становништво. Без обзира на то, Холандија је после Сједињених Држава други извозник хране и пољопривредних производа у свету.[5][6] Томе је између осталог допринела велика плодност тла као и блага клима.

Холандија је трећа земља у свету у којој су грађани на изборима изабрали чланове парламента а од 1848. устројена је као унитарна држава са парламентарном демократијом и уставном монархијом. Такође, Холандија има дугу историју друштвене толеранције и важи за либералну земљу. Абортус, проституција и еутаназија су легализовани, док према употреби одређених врста наркотика води прогресивну политику. Године 2001. Холандија је постала прва земља у свету која је легализовала истополне бракове.

Холандија је један од оснивача Уједињених нација, Европске уније, Еврозоне, Г-10, НАТО-а, ОЕЦД-а и Светске трговинске организације, поред тога, чланица је трилатералне Уније земаља Бенелукса. У Холандији се налази Организација за забрану хемијског оружја и пет међународних судова: Стални арбитражни суд, Међународни суд правде, Међународни кривични суд за бившу Југославију, Међународни кривични суд и Посебни суд за Либан. Прва четири наведена суда су смештена у Хагу, као и седиште Европола и агенције за сарадњу у правосуђу Еуројуст. Због овога се Хаг сматра правном престоницом света.[7] Холандија је такође део Шенгенске зоне.

Холандија
Nederland  (холандски)
Крилатица: Издржаћу
Je Maintiendrai
Ik zal handhaven
Химна: Het Wilhelmus
Виљем од Насауа
Положај Холандије
Главни градАмстердам
Службени језикхоландски
Владавина
 — КраљВилем-Александер
 — Председник ВладеМарк Руте
 — Министар надлежан за АрубуЖилфред Бесарил
 — Министар надлежан за КурасаоЕнтони Бегина
 — Министар надлежан за Сент МартинЖоријен Вујте
Историја
Независност1648.
Географија
Површина
 — укупно41.848 km2(135)
 — вода (%)18,4
Становништво
 — 2014.[1]16.852.600(64)
 — густина402,71 ст./km2
Економија
ВалутаЕвро¹
амерички долар²
Остале информације
Временска зонаUTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен.nl
Позивни број+31

¹ Пре 2002. холандски гулден
² У специјалним општинама БЕС острва.

Име

Званично име државе јесте "Koninkrijk der Nederlanden" (Краљевина Низоземска). У германским језицима речи "Neder", "Nieder", "Nether" and "Nedre" значе "Ниско", док реч "Land" значи "Земља", те би у буквалном преводу име државе било "Краљевина Ниских Земаља". У француском се користи Pays-Bas, у италијанском Paesi Bassi, а у немачком Niederlande. У низоземском се користе и једнински и множински облици (Nederland/Nederlanden), док француски и енглески (Low Countries) користе искључиво множину.

За време владавине Краљевине Бургундије војвода Ниских Земаља, који углавном пребива у Фландрији, Ниске Земље назива: "Les pays de par deça", што у преводу значи: "Земље овде преко". То је у опреци са: "Les pays de par delà", што пак значи: "Земље тамо преко", а односи се на саму Бургундију. Назив "Ниске земље при мору" такође бива кориштен.

У 15. веку долази у употребу назив Nederlanden (Ниске Земље). За разлику од назива суседних држава попут Француске или Енглеске, овај назив није етничког порекла већ је географски термин који тек назначује однос према неком другом вишем терену. Од отприлике 1490. године се тако називају и Бургундско-Хабзбуршке провинције.

Поред назива Vlaanderen (Фландрија), Nederlanden (Ниске земље) постаје најучесталије коришћени термин половином 16. века. У то време термин Ниске Земље је ознака која обухвата подручје данашњих држава Низоземске, Белгије и Луксембурга. Картограф Ортелиус користи 1570. назив Neder-Germanië (Ниска-Немачка). Након низоземске револуције називи Belgium и Nederland остају у употреби како за Ниске Земље у целости тако и за појединачне државе.

Након Осамдесетогодишњег рата (1568—1648) начињена је подела на северну независну Републику Низоземску (Belgica Foederata-Федерална Низоземска), претечу данашње низоземске и на шпански контролисану Јужну Низоземску (Belgica Regia-Краљевина Низоземска), претечу данашње Белгије.

У неким језицима ова држава се колоквијално често назива Холандија, док у другим језицима (српски, пољски, румунски, грчки, мађарски, турски), скоро искључиво се користи назив Холандија. Изворно, Холандија је било име покрајине која данас обухвата подручје две западне од дванаест низоземских покрајина, Северну и Јужну Холандију, које заједно чине само 13,2% укупне теритрије Низоземске. Понекад становници Низоземске који не живе у Холандији тј. у Северној и Јужној Холандији не воле када људи називају целу земљу Холандијом.

Географија

Геологија и рељеф

Texel Landscape
Типичан пејзаж Холандије

Холандија се у хрватском језичком подручју назива Низоземском. Тај назив и указује на то да је она низијска земља. Ова низија је део знатно већег простора који се назива Низоземље. Низоземље представља продужетак Севернонемачке низије која је, пак, део континуалних низија Евроазије, заједно са Низоземљем на западу и Великопољском низијом на истоку. Према мору низијски простори Холандије рашчлањени су токовима Рајне, Шелде и Маса.[8] Око половине територије Холандије налази се испод једног метра надморске висине, а око четвртине је испод нивоа мора. Испод нивоа морске површине је највећи део западног дела државе изузев приморског дела.[8] Ове површине се од поплава бране системом канала чија је укупна дужина већа од 3.000 km. Највиши врх континенталне Холандије, Валсерберг (322,5 m) налази се на крајњем југу земље, у огранцима Ардена.[8] Од њега је виши врх на карипском острву Саба, висок 877 m.

Делови Холандије, као на пример цела провинција Флеволанд, настали су исушивањем делова мора. Ове површине се називају полдери. Око петина територије Холандије је под водом, од чега највећи део представља језеро Ејселмер (IJsselmeer). Ејселмер је остатак некадашњег залива Северног мора који је 1932. одвојен насипом дугим 29 km.

На холандским обалама, које су ниске и песковите, радом ветра створен је кордон дина које је море у прошлости пробијало претварајући их у низове острва. Пример острва насталих на овај начин су Фризијска острва. Поменуто језеро Ејселмер назива се и „Зојдерско језеро”. Оно је формирано тако што је море зашло у унутрашњост кордона дина.[8]

Воде

Холандија је са севера и са запада омеђена Северним морем. На северу се налазе низ пешчаних попричних Фризијских острва, од којих се јужно налази плитко Ваденово море. У самом средишту земље се налази језеро Ејселмер, на месту некадашњег Зојдерског залива које је изградњом бране Асфлуитдејк 1932. године затворено па сада садржи само слану воду. Важнија ушћа и естуари су Долард и Лајверс на јеверу, Холандски Дихеп, Харингвлигет, Гревелингенмер и Остер и Вестершајде на југозападу. Холандска обала пролази кроз дводневну морску мену чија амплитуда дуж обалу варира између 1,5 и 2 метра, у зависности од утицаја ветра. Поред вертикалног кретања воде постоји и хоризонтално кретање, плимне утрке. Због релативно благих температура (3 °C зими и 16 °C љети) Ваденово море и Остершелду су препуни иверком златопег, листом и дагњама.

Најважније реке Холандије су Рајна, њен рукавац Вал и река Мас. Ове реке теку са истока према Северном мору и деле државу на северни и јужни део.

Клима

Холандија има умерену приморску климу са топлим летима и умереним зимама.

Историја

Праисторија и стари век

Први археолошки докази живота древних људи на територији данашње Холандије потичу из млађег палеолита. Први житељи су били ловци и скупљачи плодова. Крајем леденог доба, територија је насељена разним палеолитским група. Око 8000. п. н. е. овде су живела мезолитска племена. У наредних неколико миленијума, дошло је гвоздено доба са релативно високим животним стандардом. Холандију су населили Келти, а потом Германи. Током доласка Римљана Холандију су насељавали германска племена, као што су Тубанти, Канинефати и Фризи, који су се овде населили око 600. п. н. е. Келтска племена, као што су Ебурони и Менапи, населили су се на југу земље. Германско племе Фризи су један огранак Теутонаца, који су дошли у Холандију средином 1. миленијума пре нове ере. На почетку римске колонизације такође су била присутна германска племена Токсандри и Батавијци. Током римске владавине, јужни део Холандије био је претворен у провинцију Белгијску Галију, а касније у Доњу Германију.

Средњи век

У 8. веку шири се хришћанство. После се развијало занатство, па онда бродска трговина. Често је мењала господаре. Била је важно културно подручје поготово у Ренесанси.

Хабзбуршка Низоземска (1519—1581)

WilliamOfOrange1580
Виљем Орански, вођа Холандске револуције

Под Карлом V, владаром Светог римског царства и краљем Шпаније, територија данашње Холандије је била део Седамнаест провинција Низоземске, које је такође обухватала данашњу Белгију, Луксембург и делове Француске и Немачке.

Осамдесетогодишњи рат између провинција и Шпаније је почео 1568. Северне провинције су склопиле Утрехтску унију, споразум по ком су се обавезале да ће подржати једни друге у својој одбрани од шпанске војске.[9]Утрехтска унија се сматра темељем модерне Холандије. Северне провинције су 1581. усвојиле Акт о одрицању верности шпанском краљу, декларацију о независности провинција чиме је званично збачен Филип II од Шпаније као владар северних провинција.[10] За вођу Уније у рату против Шпаније именован је Виљем Орански. Холандија представља први историјски пример државе настале буржоаском револуцијом против апсолутистичке власти. Карактер Холандске револуције у 16. веку је био како буржоаски, тако и верски и национални. Узрок револуције лежи у намерама шпанског краља Филипа II да укине аутономију провинција, наметне нове порезе и искорени протестантизам

Низоземска република

Након проглашења своје независности, провинције Холандија, Зеланд, Гронинген, Фризија, Утрехт, Оверејсел и Хелдерланд су основале конфедерацију. Све ове провинције су биле аутономне и имале своје скупштине. Сталешке скупштине Низоземља, конфедерална скупштина, је заседала у Хагу и састојала се од представника из сваке од седам провинција. Ретко насељена област Дренте, која се углавном састоји од лошег тресетишта, је била део републике, иако Дренте није био сматран једним од провинција. Он је имао своје представнике, док је управника Дрентеа именовала Сталешка скупштина.

Краљица Елизабета I је подржавала холандску борбу против Шпанаца, и 1585. је закључила уговор са Холанђанима којим је обећала да ће послати енглеску војску у Холандију.[11] У децембру 1585. 7.600 војника је послато из Енглеске у Холандију под командом Роберта Дадлија. Упркос значајној величини за то време, енглеска војска није била ни од какве стварне користи за холандски устанак.[10]

Иако се Роберт Дадли вратио у Холандију у новембру 1586. са другом војском, енглеска војска је још увек имала мало утицаја у устанку.[12] Филип II није био спреман да леко одустане, а рат се наставио до 1648, када је Шпанија под краљем Филипом IV коначно признала независност седам северозападних провинција миром у Минстеру, који је био део ширеф Вестфалског мира којим је окончан и Тридесетогодишњи рат. Делови јужних провинцијама су постале de facto колоније нове републиканско-трговачке империје.

Новостворена република имала је федералистичко уређење са обележјима конфедерализма. Почетком 17. века доживела је велики напредак (Златно доба Холандије) и истакла као прворазредна сила у морепловству, трговини и економији. Тада је настало Холандско колонијално царство, заузимањем неких подручја у Индији, Источној Индији, Јужној Африци и Северној Америци. Холандско насељаваље у Северној Америци је почело 1614. са оснивањем Новог Амстердама, на јужном Менхетну. У Јужној Африци, Холанђани су 1652. населили колонију Кап. У то време Холандија је била најбогатија земља Европе. Уз економски прогрес у Холандији дошло је и до процвата културе и науке. Од средине 17. века губи свој значај. Ратови Луја XIV и успон британске економске и поморске империје довели су до опадања холандске моћи.

Француски утицај

У рату против револуционарне Француске је поражена и освојена. 19. јануара 1795, један дан пошто је штатхалтер Виљем V Орански побегао у Енглеску Наполеон је створио вазалну Батавијску републику по узору на француско уређење. Била је централизована унитарна држава и донесен је Закон о правима човека и грађанина. Републиканско уређење трајало је до 1806. када је Холандија постала монархија као вазална краљевина намењена Наполеоновоме брату Лују Бонапарти као краљу како би је Наполеон лакше контролисао. Именом главне провинције Холандије је названа читаво краљевство. Краљевина Холандија је заузимала површину данашње Холандије, са изузетком Лимбурга и делова Зеланда, који су били део Француске. Пруске Источна Фризија и Јевер су придодати овом краљевству. Међутим краљевство је 1809, након неуспешне британске инвазије, Холандија је морала да преда Француској све територије јужно од Рајне.

Краљ Луј Бонапарта није испунио Наполенова очекивања, пошто је покушао да служи холандским инстересима пре него истересима свог брата, па је дозволио трговину са Британцима упркос Континенталном систему и чак покушао да научи холандски језик. Луј је приморан да абдицира 1. јула 1810. а наследио га је његов петогодишњи син Наполеон Луј Бонапарта. Наполеон Луј је владао као Луј II само десет дана пошто је Наполеон игнорисао ступање свог нећака на престо. Цар Наполеон је послао војску да нападне земљу и распусти Краљевину Холандију. Холандија је затим потпуно анектирана у састав Француског царства. Остала је део Француског царства све до јесени 1813. када је Наполеон поражен у бици код Лајпцига и приморан да повуче своју војску из земље.

Краљевина Холандија

Након Бечког конгреса 1815. образована је Краљевина Холандија под влашћу династије Орање-Насау. Холандија је део својих колонија изгубила у корист Британске Империје, а то је компензирано анексијом Белгије.

Касније 1815. створена је Краљевина Холандија најпре. Провинције су постале административни региони, уместо федералних јединица. Краљевина Уједињене Низоземске је поред Холандије у свој састав укључила и Јужну Низоземску (данас Белгија и Луксембург). Међутим, 1830. године Белгија је оружаним устанком изборила независност.

У Првом светском рату Холандија је била неутрална.

Други светски рат

У Другом светском рату Холандију је окупирала нацистичка Немачка. Посебно је трауматично било бомбардовање Ротердама 1940, холокауст над Јеврејима, и глад током зиме 1944—1945. Њене поседе у Индонезији је 1942. окупирао Јапан. Након завршетка рата ти су поседи прогласили независност, што је Холандија признала након рата који је трајао до 1949. године. После рата Холандија је дала независност и Суринаму.

Послератна Холандија

Након рата Холандија се релативно брзо опоравила, потом постала главни заговорник регионалне сарадње која је укључивала стварање Бенелукса, а касније пројекта европског уједињења. Тако је Холандија 1952. била једна од земаља оснивача Европске заједнице за угаљ и челик и била међу 6 оригиналних потписница Римског уговора којим је 1957. формирана Европска економска заједница, а 1991 је на њеној територији потписан Мастрихтски уговор којим се ЕЕЗ трансформирала у Европску унију. Међутим, холандски бирачи су европско уједињење успорили одбивши на референдуму Устав ЕУ 2005. године.

Административна подела

Holandija mapa
Мапа Холандије

У почетку, 1579, Холандија је била унија седам провинција. Касније су се унији придружиле провинције Северни Брабант и Лимбург. Дренте је признат за посебну провинцију 1839, а доминантна провинција Холандија је 1840. подељена на северну и јужну. Најмлађа провинција Флеволанд формирана је 1986.

Од 1. јануара 1986, Холандија је подељена на 12 провинција.

# Провинција Главни град Површина у km² Становништво
1 Дренте Асен 2.756,97 481.254
2 Флеволанд (од 1986.) Лелистад 2.338,07 351.680
3 Фризија Леуварден 5.723,95 639.787
4 Хелдерланд Арнем 5.154,59 1.960.422
5 Гронинген Гронинген 2.797,48 572.997
6 Лимбург Мастрихт 2.023,85 1.141.889
7 Северни Брабант Хертохенбос 5.098,88 2.400.198
8 Северна Холандија Харлем 4.236,67 2.573.120
9 Оверејсел Зволе 3.438,90 1.100.677
10 Јужна Холандија Хаг 3.478,07 3.439.982
11 Утрехт Утрехт 1.462,51 1.152.218
12 Зеланд Миделбург 2.519,27 378.348

Од 10. октобра 2010, у саставу Холандије налазе се и три специјалне општине (БЕС острва).

# Провинција Главни град Површина у km² Становништво
1 Бонер Кралендајк 288 15.414
2 Свети Еустахије Орањестад 21 3.300
3 Саба Ботом 13 2.000

Становништво

KinderdijkMolens01
Ветрењаче у околини Киндердијка

Са 484 становника по km², Холандија је једна од најгушће насељених земаља на свету (упореди: Србија 106, Кина 135, Монако 16.923, Намибија 2,4).[13] Јуна 2006. број становника Холандије био је 16.336.000, од којих половина живи у најгушће насељеном западу земље.

Холанђани су по статистикама један од највиших народа на свету, са просечном висином од 1,81 m за мушкарце и 1,68 m за жене.[14]

Становништво Холандије обухвата припаднике нација из целог света. Холанђани чине 80,6% популације. Највише дошљака потиче из Немачке (2,4%) и Белгије (0,7%), затим из бивших колонија Индонезије (2,4%) и Суринама (2%), и најзад Марока (2%) и Турске (2,2%).

Језици

Холандски језик је званични језик, иако ово није регулисано законом. У провинцији Фризији користи се и фризијски језик. Локални дијалекти холандског се често преплићу са сродним дијалектима немачког језика.

У прекоморским територијама Холандије у Карибима, поред холандског, званични су језици папјаменто и енглески.

Холанђани имају јаку традицију учења страних језика. 87% становништва говори енглески језик, 55-60% зна немачки, а 25% француски.

Религије

Sint-Nicolaaskerk (Amsterdam)
Католичка црква Светог Николе у Амстердаму

По религијској припадности, становништво Холандије се опредељује:

Мање од 20% људи редовно посећује цркву.[15]

До 1960-их, већина становништва је припадала протестантској вероисповести (55-60%), углавном калвинизму. Највећи број осталих верника је припадао католицизму (до 40%). Север и запад земље су традиционално наклоњени протестантизму, док југ и исток углавном насељавају римокатолици.

Највећи градови

 

Извор: Centraal Bureau voor de Statistiek [1]
Град провинција Популација
Амстердам
Амстердам
Ротердам
Ротердам
Хаг
Хаг
Утрехт
Утрехт
1. Амстердам Северна Холандија 808.032 Ајндховен
Ајндховен
Тилбург
Тилбург
Гронинген
Гронинген
Алмере
Алмере
2. Ротердам Јужна Холандија 616.042
3. Хаг Јужна Холандија 508.634
4. Утрехт Утрехт 326.516
5. Ајндховен Северни Брабант 220.836
6. Тилбург Северни Брабант 209.788
7. Гронинген Гронинген 198.123
8. Алмере Флеволанд 195.845
9. Бреда Северни Брабант 179.823
10. Најмеген Хелдерланд 167.613
11. Енсхеде Оверејсел 158.589
12. Апелдорн Хелдерланд 157.510
13. Харлем Северна Холандија 154.600
14. Арнем Хелдерланд 150.673
15. Амерсфорт Утрехт 150.608
16. Занстад Северна Холандија 150,510
17. Харлемермер Северна Холандија 144.231
18. Хертогенбос Северни Брабант 143.590
19. Зутермер Јужна Холандија 123.522
20. Зволе Оверејсел 122.878

Толеранција

Холандија је друштво које је веома либерално и толерантно, у шта спада и „мека“ примена неких закона (хол. Gedoogbeleid).[16] Ово се односи на легализовану проституцију и еутаназију, могућност коришћења лаких дрога, као и једнака права хомосексуалних парова.

У последње време ојачале су политичке снаге које се супротстављају мултикултуралности, утицају ислама и Европској унији, иако пропагирају либерализам (види: Партија за слободу).[17]

Култура

Наука

Од свог настанка, холандско друштво је релативно толерантно према различитим религијама и мишљењима. Често је служила као уточиште за научнике и филозофе, попут Ренеа Декарта, Габријела Фаренхајта и Џона Лока. Најпознатији домаћи филозофи су Еразмо Ротердамски и Барух Спиноза.

Најстарији холандски универзитет основан је 1575. у Лајдену.

Физичар, математичар и астроном Кристијан Хајгенс открио је Сатурнов месец Титан, пројектовао сат са клатном и развио таласну теорију светлости. Холанђанин Антони ван Левенхук је проналазач микроскопа. У 19. веку Хендрик Лоренц је развио електромагнетну теорију светлости.

Уметност

Vincent Willem van Gogh 128
Сунцокрети, слика Винсента ван Гога

Доба највећег благостања Низоземске републике у 17. веку пратила су изузетна достигнућа у култури, нарочито сликарству. Ово доба се назива „Златно доба Холандије“. Најзначајнији сликари тог периода су Рембрант ван Ријн, Јоханес Вермер и Франс Халс. У сликарству се јављају теме карактеристичне за холандско грађанско друштво: појединачни и групни портрети, мртва природа, пејзажи, историјске композиције и жанр сцене.

У граду Делфту у то време је почела производња плаво-белог Делфтског порцелана који је стекао велику популарност у Европи.

Златном добу припада и драмски књижевник Јост ван ден Вондел.

Знаменити холандски уметници у 19. и 20. веку били су сликар Винсент ван Гог, сликар и дизајнер Пит Мондријан и графичар Морис Есхер.

Празници

Омиљени празници у Холандији су 30. април - Дан краљице (када се обележава рођендан Краљице Јулијане) и 6. децембар - Свети Никола.

Политика

Краљевина Холандија је држава парламентарне демократије и уставна монархија. Краљ је владар државе и представља државу. Извршну власт има Савет министара Краљевине Холандије, који је одговоран Другом дому за послове владе. Председника и премијера именује краљ. Држава је подељена на 12 провинција, а границе међу њима одређује парламент. Извршни орган провинције је краљев намесник. Судску власт има врховни суд. Бирачко право имају сви холандски држављани старији од 18 година, а пасивно старији од 21 године. Од 30. априла 1980. на престолу је краљица Беатрикс Армгард из куће Орање−Насау. Престо се равноправно наслеђује по мушкој и женској линији према наследном реду. Холандија има дводомни парламент: горњи дом има 75 а доњи 150 чланова. Седиште парламента је у Хагу. Законски предлози морају бити усвојени у оба дома и мора их прихватити краљица.

Краљевина се састоји од држава Холандије, Арубе, Курасаа и Светог Мартина — при чему су све четири равноправне.

Главни град

Холандија нема јединствен главни град. Седиште владе и краља се налазе у Хагу, као и већина амбасада, али по уставу владар полаже заклетву у Амстердаму.

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику
  2. ^ Permanent Mission of the Netherlands to the UN. „General Information”. Приступљено 8. 11. 2015.
  3. ^ „Port Statistics 2013” (PDF) (Саопштење). Rotterdam Port Authority. 1. 6. 2014. стр. 8. Приступљено 8. 11. 2015.
  4. ^ „Netherlands Guide – Interesting facts about the Netherlands”. Eupedia. 19. 4. 1994. Приступљено 8. 11. 2015.
  5. ^ „Netherlands: Agricultural exports top 80 billion Euros”. Архивирано из оригинала на датум 22. 1. 2015. Приступљено 8. 11. 2015.
  6. ^ Holland is world-leading exporter of agri-food products
  7. ^ van Krieken, Peter J.; McKay, David (2005). The Hague: Legal Capital of the World. Cambridge University Press. ISBN 978-90-6704-185-0.
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 Давидовић, Раде. Регионална географија - књига II.
  9. ^ Motley 1855, стр. 411.
  10. 10,0 10,1 Motley 1855, стр. 508.
  11. ^ Willson 1972, стр. 294.
  12. ^ Mattingly 1959, стр. 48.
  13. ^ Der Fischer Weltalmanach 2006. Zahlen, Daten, Fakten. Fischer Taschenbuch Verlag, Frankfurt am Main. 2005. ISBN 978-3-596-72006-4. стр. 117, 126, 321, 325,334.
  14. ^ „Reported health and lifestyle”. Centraal Bureau voor de Statistiek. Приступљено 28. 8. 2007.
  15. ^ Becker, Jos; Joep de Hart}- (2006). Godsdienstige veranderingen in Nederland (на језику: Dutch). Sociaal en Cultureel Planbureau. ISBN 978-90-377-0259-0. OCLC 84601762.
  16. ^ Besamusca & Verheul 2010, стр. 251.
  17. ^ Besamusca & Verheul 2010, стр. 231.

Литература

Спољашње везе

Аруба

Аруба је једно од острва које се налази у јужном Карипском мору, 25 км северно од венецуеланске обале. Оно представља једну од четири конститутивне државе Краљевине Холандије (друге три су Курасао, Свети Мартин и Холандија). Као и остали делови Холандије, и Аруба поседује свој устав, владу и ужива потпуну унутрашњу аутономију.

Главни град острва је Орањестад, у коме живи 26.000 становника.

Галерија грбова зависних територија

Ова галерија грбова приказује грбове или амблеме (који служе сличној сврси) свих наведених зависносних територија сврстаних азбучним редоследом суверених држава којима припадају.

Европски рекорди у атлетици на отвореном

Европски рекорди у атлетици на отвореном су најбољи резултати европских атлетичара постигнути на атлетским такмичењима на отвореном широм света. Преглед европских рекорда признатих од ЕАА (Европска атлетска асоцијација) постигнутух до 10. маја 2016. приказан је у следећој табели.

Европско првенство у атлетици на отвореном 1938.

Друго Европско првенство у атлетици на отвореном 1938. први и једини пут састојало се из два дела. Такмичење у мушкој конкуренцији одржано је на стадиону Коломб у Паризу од 3. до 5. септембра, а жене на стадиону Пратер у Бечу Аустрија (у то време била део Немачког Рајха) 17. и 18. септембра 1938. године. Такмичило се укупно у 32 дисциплине и то мушкарци у 23, а жене у 9 дисциплина.Екипно је најуспешнија Немачка са 32 медаље од којих 12 златних. Финска је друга са 11 медаља

5 златних.

Најуспешнија учесник била је Станислава Валасјевич из Пољске са четири освојене медаље две златне и две сребрне, а код мушкараца Холанђанин Тинус Осендарп, са две златне медаље.

Најбоље резултате постигли су Италијанка Клаудија Тестони поставивши нови светски рекорд у трци 80 м препоне 11,6 с. и Британац Дон Финлеј европски рекорд у трци 110 м препоне 14,3 с.

Европско првенство у атлетици на отвореном 2016.

23. Европско првенство у атлетици на отвореном 2016. је организовано под надзором Европске атлетске асоцијације ЕАА.

Првенство је одржано у Амстердаму од 6. до 10. јула 2016.Одлуком ЕАА из 2011. Амстердам је освојио организацију Европског првенства. У конкуренцији су још били Истанбул и Сплит. Ово је први пут да је Холандија организује ово такмичење, које ће се одржати на Олимпијском стадиону (и на улицама Амстердама у полумаратону).

За разлику од прошлог Европског првенства у Цириху 2014, обзиром на предстојеће Олимпијске игре у Рио де Жанеиру на првенству се такмичило у 44 дисциплине по 22 у обе конкуренције. Дисциплине које се одвијају ван стадиона, ходања и маратон нису одржане, а први пут је уврштен полумаратон у обе конкуренције. Првенство је одржану у 5 такмичарских дана, разлику од првенстава кад се одржава пуни програм, која трају 7 дана.

У такмичењу нису учествовали представници Русије. због одлуке ИААФ из 2015. о колеткивној суспензији свих руских атлетичара са међународних такмичења на неодређено време.

Европско првенство у фудбалу

Европско првенство у фудбалу (енгл. UEFA European Championship) је најважније међународно фудбалско такмичење репрезентација европских држава, чланица УЕФА-е. Одржава се сваке четири године од 1960. Изворно се звао Куп европских нација (енгл. UEFA European Nations Cup), а такмичење је 1968. године променило назив у Европско првенство у фудбалу.

До 1976. на завршном турниру су учествовале само четири репрезентације, од 1980. број се повећао на осам, 1996. на шеснаест учесника, а од 2016. на завршном турниру су учествовале 24 репрезентације.

Зависна територија

Зависна територија или зависна област је територија која нема пуну политичку независност или суверенитет као суверена држава и налази се изван интегралног подручја државне контроле.Зависна територија се обично разликује од поднационалних ентитета, који се сматрају дијелом интегралне територије владајуће државе. Поднационални ентитет обично представља основну подјелу државе, док зависна територија често има висок степен аутономије од контролне државе. Историјски, већина колонија се сматрало зависном територијом њихове контролне државе. Зависне територије генерално одржавају висок степен политичке аутономије. У исто вријеме, не сматрају се све аутономне територије зависним и нису све зависне територије аутономне. Већина насељених зависних територија има сопствени ИСО 3166 код.

Неки политички ентитети имају посебан статус признат међународним уговором или споразумом који резултира одређеним степеном аутономије или различитим имиграционим правилима. Оне се некада сматрају зависним територијама, али их званично њихове контролне државе сматрају својим интегралним дијелом. Примјери су Оландска Острва (Финска) и Хонгконг (Кина).

Краљевина Холандија

Краљевина Холандија (хол. Koninkrijk der Nederlanden), позната и као Холандија, суверена је држава и уставна монархија са територијама у западној Европи и Карибима.

Четири дела Краљевине — Аруба, Курасао, Свети Мартин и Холандију — конститутивне су земље (хол. landen) и учествују као равноправни партнери у Краљевини. У пракси, већином послова Краљевине управља Холандија — која чини отприлике 98 % површине и ставновништва државе — у име целе државе. Према томе, Аруба, Курасао и Свети Мартин се налазе у зависном положају по питањима као што су спољна политика и одбрана, иако су аутономне у извесној мери и имају своје скупштине.

Острва у Карибима, осим Арубе, су некада била једна целина - Холандски Антили. Референдумом из 2005, одлучено је да се расформирају до чега је и дошло 10. октобра 2010. Острва Курасао и Свети Мартин су добила аутономан статус попут Арубе и Холандије, као што га сада има Аруба, док су Бонер, Саба и Свети Еустахије (БЕС острва или Карипска Холандија) постали специјалне општине Холандије.

У европском делу краљевине званична валута је евро, на Аруби то је арупски флорин, док је у карипском делу тренутно званична валута антилски гулден. Од 2011. на БЕС острвима званична валута ће бити амерички долар а у аутономним деловима краљевине, карипским острвима - Свети Мартин и Курасао, карипски гулден.

На челу краљевине тренутно се налази краљ Вилем-Александер.

Освајачи олимпијских медаља у брзом клизању

Брзо клизање на Зимским олимпијским играма дебитовао је 1924. на играма у Шамонију, а жене се такмиче од игара у Скво Велију 1960. године. Следећа листа презентује све освајаче златних, сребрних и бронзаних медаља на Олимпијским играма у брзом клизању.

Светско првенство у фудбалу 2014.

Светско првенство у фудбалу 2014. (службени назив: 2014 FIFA World Cup Brasil) је 20. светско фудбалско првенство које се одржало у Бразилу. Првенство се одржало од 12. јуна 2014. до 13. јула 2014.

Бразил је по други пут био домаћин светског првенства, након Светског првенства 1950. Бразил је, поред Мексика, Италије, Француске и Немачке, пета држава која је била домаћин светског првенства два пута.

Титулу светског првака је по четврти пут освојила репрезентација Немачке, савладавши у финалу репрезентацију Аргентине. Треће место освојила је репрезентација Холандије која је у утакмици за треће место савладала домаћина Бразил резултатом 3-0.

УЕФА

Унија европских фудбалских асоцијација (енгл. Union of European Football Associations), скраћено УЕФА (енгл. UEFA), је организација која представља административни и контролни орган европског фудбала. Заступа европске националне фудбалске савезе, организује девет репрезентативних и четири клупска такмичења у Европи (где су укључене све европске земље уз додатак Турске, Израела, Грузије, Јерменије, Азербејџана и Казахстана), контролише новчане награде, правила и медијска права везана за та такмичења. УЕФА је једна од шест континенталних конфедералних јединица светске фудбалске организације.

Када је реч о богатству и утицају на светски фудбал, УЕФА је убедљиво најјача континентална организација. Готово сви најбољи играчи света играју у европским лигама због високих плата које им пружају најбогатији фудбалски клубови, нарочито у лигама Енглеске, Италије, Шпаније и Немачке. Многе од најјачих националних селекција света су чланице УЕФЕ. Од укупно 32 места на светском фудбалском првенству у Немачкој 2006., 14 је припадло репрезентацијама чланицама УЕФЕ.

УЕФА је основана 15. јуна 1954. године у Базелу, Швајцарска као последица разговора фудбалских савеза Француске, Италије и Белгије. Седиште организације је било у Паризу до 1959. када су се преселили у Берн. Анри Делона је био први генерални секретар, а Еб Шварц председник. Административни центар је, од 1995. у Ниону у Швајцарској. У почетку се састојала од 29 националних савеза, данас се тај број попео на 55.

Данашњи председник УЕФЕ је Словенац Александар Чеферин.

УЕФА, као представник националних фудбалских савеза, је у више наврата долазила у сукоб са Европском комисијом. Од 1990. године, правила издавања телевизијских права, а посебно међународних трансфера играча (Босманова пресуда) су претрпјела велике измене, да се не би косиле са европским правом.

УЕФА Лига Европе

УЕФА Лига Европе (енгл. UEFA Europa League; скраћено УЛЕ; позната још као Лига Европе, скраћено ЛЕ) је најмасовније фудбалско такмичење у Европи организовано под окриљем УЕФА. После многобројних реформи, увођења и укидања појединих такмичења, данас је Лига Европе после Лиге шампиона најважније такмичење за европске клубове. Клубови се квалификују преко њихових пласмана у својој домаћој лиги и у домаћем купу.

Од настанка 1971. до 2009. такмичење је носило назив Куп УЕФА (енгл. UEFA Cup).

Фудбалска репрезентација Холандије

Фудбалска репрезентација Холандије (хол. Nederlands Elftal) је национални фудбалски тим који представља Холандију на међународним такмичењима и последњих деценија се сматра једним од најјачих фудбалских тимова света.

Процват холандског фудбала је почео 1970-их са успесима клубова Ајакс и Фејнорд у европским куповима. На Светском првенству 1974. холандска репрезентација предвођена Јоханом Кројфом важила је за најбољи тим, али је у финалу изгубила од Немачке са 1:2. Четири године касније, на Светском првенству 1978. поново је Холандија стигла до финала, али је овај пут поражена од домаћина Аргентине. Ова генерација холандских фудбалера је остала позната по својој стратегији званој тотални фудбал, по којој сви играчи могу имати задатке и у одбрани и у нападу.

Касније је национална екипа Холандије запала у осредњост, и није се квалификовала на наредно светско првенство.

Највећи успех је уследио под вођством тренера Ринуса Михелса када је Холандија освојила Европско првенство 1988. одржано у Немачкој. Језгро тима је чинила тројка из ФК Милан: Франк Рајкард у одбрани, Руд Гулит у средини, и голгетер Марко ван Бастен у нападу.

На наредним великим такмичењима Фудбалска репрезентација Холандије је стизала до четвртфинала или полуфинала, док је на СП 2006. испала у осмини финала.

Холандија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Холандија је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа, учествовала четрнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Холандије представљало је 23 такмичара (14 мушкараца и 9 жена) у 12 (9 мушких и 5 женских) дисциплина., На овом првенству Холандија је по броју освојених медаља делила 24. место са две медаље (сребрна и бронзана). Оборена су два национална рекорда, постигнути су три национална резултата сезоне, пет личних и тринаест најбољих личних резултата у сезони. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Холандија је са 6 учесника у финалу делила 17. место са 24 бода.

Холандија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Холандија је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа, учествовала петнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Холандије представљало је 21 такмичара (10 мушкараца и 11 жена) у 17 (8 мушких и 9 женских) дисциплина., На овом првенству Холандија је по броју освојених медаља заузела 12. место са три медаље (златна, сребрна и бронзана). Оборен је 1 рекорд првенства, 1 европски, 5 национална и 11 личних рекорда и остварена су 1 најбољи светски, 5 најбоља национална и 17 најбоља лична резултата сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Холандија је са 6 учесника у финалу заузела 14. место са 28 бодова.

Холандија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Холандија је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа, учествовала шеснаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Холандије представљало је 21 такмичара (10 мушкараца и 11 жена) у 17 (8 мушких и 9 женских) дисциплина., На овом првенству Холандија је по броју освојених медаља делила 15. место са 4 медаље (1 златна и 3 бронзане). У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Холандија је са 10 учесника у финалу заузела 11. место са 40 бодова.

Холандија на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Холандија је на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта учествовала четрнаести пут, односно, учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Холандије представљала су четири такмичара (1 мушкарац и 3 жене), који су се такмичили у три дисциплине.

На овом првенству Холандија није освојила ниједну медаљу нити је остварен неки рекорд. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Холандија је са 1 учесником у финалу делила 41. место са 2 бода.

Холандија на избору за Песму Евровизије

Холандија је до сада учествовала 60 пута, први пут учествовавши на првом такмичењу 1956. године. До сада је прескочила само четири такмичења (1985, 1991, 1995. и 2002.).

До сада су победили пет пута и то: 1957, 1959, 1969., 1975. и 2019.

Холандија на олимпијским играма

Холандија се први пут појавила на Олимпијским играма 1900. године, које су биле друге по реду олимпијске игре модерног доба. Од тада је Холандија учествовала на већини Олимпијских игара. Холандија је била једна од нација која је бојкотовала Летње олимпијске игре 1956. одржане у Мелбурну, због Совјетске интервенције у Мађарској која се десила само неколико недеља пре почетка игара. Ипак се ове игре рачунају као учешће Холандије на играма због тога што је један такмичар из Холандије се такмичио у јахању, у Стокхолму, град који је био помоћни домаћин олимијских игара.

На Зимским олимпијским играма Холандија је први пут учествовала 1928. године и изостала са игара 1932. а после тога је учествовала на свим наредним одржаним Зимским олимпијским играма.

Холандија је једанпута била домаћин олимпијских игара:

Летње олимпијске игре 1928. у АмстердамуХоландски олимпијци су закључно са 2018. годином освојили 415 медаља на олимпијадама, 285 на летњим и 130 на зимским играма.

Национални олимпијски комитет Холандије (Nederlands Olympisch Comité - Nederlandse Sport Federatie) је основан и признат од стране МОКа 1912. године.

Државе и територије у Европи
Суверене
државе
Зависне
територије
Непризнате
земље

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.