Хипон

Хипон (Hippo Regius) је старо име данашњег града Анаба у Алжиру. Био је највећи римски град у Африци и место рођења Светог Августина.[1]

Вандали под краљем Гејсерихом су заузели овај град након осамнаестомесечне опсаде 431. године, и прогласили га престоницом од 431 до 439. Римљани су вратили овај град 534. и остали у њему до 698, када су га заузели Сарацени.

Референце

  1. ^ „Bona, Algeria”. World Digital Library. 1899. Приступљено 25. 9. 2013.
Августин Хипонски

Аурелије Августин (лат. Aurelius Augustinus; Тагаста 13. новембар 354 — Хипон 28. август 430) био је епископ града Хипона у римској Африци и један од најзначајнијих теолога и филозофа на хришћанском западу. Његова дела су узвршила велики утицај на развој римокатоличке, а потом и протестантске теологије.

Иако је у младости био манихејац, касније се као хришћански епископ борио се против манихејаца, донатиста и пелагијанаца. За светитеља је проглашен на хришћанском западу, што је потом прихваћено и на хришћанском истоку, али уз извесне ограде које се односе на поједине Августинове теолошке ставове који су се показали као спорни са становишта хришћанског правоверја.

Вандали

Вандали су били источногерманско племе које је 406. упало на територију Римског царства и до 439. године формирало сопствену државу у северној Африци, са центром у граду Картагина. Шпанска аутономна заједница Андалузија (оригинално, Вандалузија) је највероватније добила име по Вандалима који су пре преласка у Африку живели на Пиринејском полуострву. Вандалска краљевина у северној Африци ипак није била дугог века пошто ју је 534. потчинила источноримска (византијска) војска цара Јустинијана.

Велизар (војсковођа)

Велизар (грч. Βελισαριος; лат. Belisarius; рођен између 500. и 505, умро 565. год.) је био истакнути војсковођа источноримског (византијског) цара Јустинијана I који је, углавном успешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији.

Гејсерих

Гејсерих (лат. Geisericus, умро 25. јануара 477. године), понекад нетачно називан и Гензерих, био је краљ Вандала и Алана од 428. до 477. године и оснивач Вандалске краљевине у северној Африци. Најпознатији је по чувеној пљачки Рима 455. коју су Вандали извели и која је крајем 18. века послужила као основа за термин вандализам којим се означава свако прекомерно пљачкање и уништавање, нарочито уметничких дела. Уз Атилу и Одоакара, историјски Гејсерих спада у једног од најзнаменитијих варварских владара чији су војни походи и њихове последице довеле до нестанка Западног римског царства 476. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.