Хиперинфлација

Хиперинфлација је инфлација која је потпуно ван контроле, стање када цене веома брзо расту док валута губи своју вредност. Ниједна од дефиниција хиперинфлације није опште прихваћена. Према једној дефиницији, хиперинфлација је случај када је инфлација више 20% или 30% на месечном нивоу.

Zimbabwe $100 trillion 2009 Obverse
Новчаница од 100.000.000.000.000 (сто билиона) зимбабвеанских долара, издата 2008. Овај износ је једнак 1.000.000.000.000.000.000.000.000.000 претходних зимбабвеанских долара (пре деноминације 2006).
500milijardi
Последица хиперинфлације у СР Југославији, новчаница од 500.000.000.000 (петсто милијарди) југословенских динара, новчаница са до тада највећим апоеном у историји.

Особине

Књига Филипа Кагана (Phillip Cagan) Монетарна динамика хиперинфлације (The Monetary Dynamics of Hyperinflation) из 1956. године, сматра се првом озбиљнијом студијом хиперинфлације и њених ефеката. У њој, Каган је хиперинфлацију дефинисао као месечну стопу инфлације од најмање 50%. Међународни рачуноводствени стандард описује четири знака да је у економији можда дошло до хиперинфлације:

  1. Становништво углавном настоји да своју имовину чува у не-валутном облику или у релативно стабилној страној валути. Сав новац у локалној валути се одмах троши док му није пала његова куповна моћ.
  2. Становништво цене углавном прерачунава, иако изражене у домаћој валути, у односу на страну стабилнију валуту. Цене се понекад чак и изражавају у страној стабилнијој валути, иако се роба наплаћује у њеној противвредности у домаћој валути.
  3. Продаје и куповине на кредит постају све омиљенији зато што инфлација умањује вредност рата.
  4. Камате, плате и цене се везују за ценовни индекс, и кумулациона стопа инфлације, у року од три године, достиже или прелази 100%.

Стопе инфлације од неколико стотина процената месечно су се више пута могле видети. Неки од екстремних случајева су:

Хиперинфлација широм света

Извештај са девизног тржишта[1]
Курсеви се примењују од 30.12.1993. године
Земља Важи за Курс у динарима
Продајни за
девизе
Куповни за
девизе
Куповни за
ефективу
Аустралија 1 долар 1201323984754 1194137600000 1140401408000
Аустрија 1 шилинг 146792141291 145914022799 142266172229
Белгија 1 франак 49660513927 49363442059 48005947403
Канада 1 долар 1333624791922 1325646976617 1265992862669
Данска 1 круна 264471692041 262889608140 255660143916
Финска 1 марка 309703676230 307851012165 299385109330
Француска 1 франак 303694933862 301878214418 293576563521
Немачка СР 1 марка 1031813388885 1025641025641 1000000000000
Грчка 1 драхма 7193775279 6828958350
Ирска 1 фунта 2519680866600 2391900640000
Италија 100 лира 104247118336 103623506462 101032918800
Јапан 1 јен 15928844090 15833556887 15121046827
Кувајт 1 динар 5952623674421 5917014759120 5650749094960
Холандија 1 гулден 922152836657 916636468741 891428965850
Норвешка 1 круна 238001554489 236577816376 230071926426
Португал 1 ескудос 10138432752 10077784102 9624283817
Шведска 1 круна 214147608205 212866565683 207012735127
Швајцарска 1 франак 1214262191255 1206998409452 1176823449216
В. Британија 1 фунта 2635823102374 2620055466667 2548003941333
САД 1 долар 1781326642555 1770670650676 1721977207782
Евр. обр. јед. 1 ЕКУ 1997218937880 1985271466667
Шпанија 1 пезета 12522478978 12447568834 11887428237
Обрачунски долар износи 1775998646615 динара.
Званична курсна листа за југословенски динар,
објављена у Политици 30. децембра 1993.

Државе које су биле погођене хиперинфлацијом:

  • Ангола - прошла је кроз најгору хиперинфлацију у периоду од 1991. до 1995. године, када је новчаница са највишом деноминацијом била 50.000 кванзи. До 1994. године, новчаница са највишом деноминацијом је била 500.000 кванзи. Током валутних реформи у тој земљи 1995. године, 1 кванза реајустадо је мењана за 1.000 старих кванзи. Највећа новчаница 1995. године је била од 5.000.000 кванзи реајустадо. Током валутне реформе 1999. године, за 1 нову кванзу се могло добити 1.000.000 кванзи реајустадо. Коначни резултат хиперинфлације: 1 нова кванза = 1.000.000.000 (милијарду) кванзи од пре 1991. године.
  • Аргентина - пролазила је кроз умерену хиперинфлацију од 1975. до 1991. године. Почетком 1975. године, новчаница са највишом деноминацијом је била она од 1.000 пезоса. Крајем 1976. године, највећа новчаница је била од 5.000 пезоса. Почетком 1979. године, највећа новчаница је била од 10.000 пезоса. До краја 1981. године, највећа новчаница је била од 1.000.000 пезоса. Током валутних реформи из 1983. године, 1 аргентински пезос је мењан за 10.000 пезоса. Током валутних реформи из 1985. године, 1 аустрал је мењан за 1.000 пезоса аргентино. Током валутних реформи из 1992. године, 1 нови пезос је мењан за 10.000 аустралоса. Коначни резултат инфлације: 1 нови пезос = 100.000.000.000 (сто милијарди) пезоса од пре 1983. године.
  • Аустрија - између 1921. и 1922. године, инфлација у Аустрији је достигла 134%.
  • Белорусија
  • Боливија
  • Босна и Херцеговина
  • Бразил
  • Грузија
  • Грчка
  • Заир
  • Зимбабве 2000.
  • Израел
  • Јапан
  • Југославија 1992-1993
  • Кина
  • Мадагаскар
  • Мађарска
  • Мексико
  • Немачка
  • Никарагва
  • Перу - прошао је кроз највећу инфлацију у периоду 1984-1990. Највећа новчаница 1984. је била 50.000 сола. Већ 1985. је то била 500.000.
  • Пољска
  • Република Српска
  • Република Српска Крајина - прошла је кроз највећу инфлацију 1993. године. 1992. је највећа новчаница била она од 50.000 (педесет хиљада) динара. Већ 1993. године, највећа новчаница је била од 50.000.000.000 (50 милијарди) динара.
  • Румунија
  • Русија
  • Сједињене Америчке Државе
  • Слободни град Данзиг
  • Тајван
  • Турска
  • Украјина
  • Чиле
PostanskeMarke1993

Поштанске марке из истог периода, пар дана раније. 400.000.000 свака.

Billionmarks

Новчаница од 1000 марака, прештампана црвеном бојом са 1.000.000.000 (милијарду) марака, која је била у употреби у Немачкој током хиперинфлације 1923. године.

Germaninflation

Поштанске марке Вејмарске Немачке током хиперинфлације у тој земљи, раних 20-их година 20. века.

100000-Kupon-1994-front

100.000 украјинских карбованета (били у употреби од 1992. до 1996. године). 1996. године су избачени из употребе и заменила их је хривна, која је тада била вредности 100.000 карбованзи = 1 хривна (око 0,50 USD у то доба тј. око 0,20 USD из 2007. године). Ово долази као просечна стопа инфлација од око 1400% месечно, у периоду од 1992. до 1996. године.

Goldkey logo removed

У време хиперинфлације, злато је извор вредности који се не може потрошити.

Извори

  1. ^ "Политика“, 30. децембар 1993.

Спољашње везе

1993

1993. је била проста година.

1994

1994. је била проста година.

24. јануар

24. јануар је двадесет четврти дан у години у Грегоријанском календару. 341 дана (342 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Аугусто Пиноче

Аугусто Хосе Рамон Пиноче Угарте (шп. Augusto José Ramón Pinochet Ugarte; Валпараисо, 25. новембар 1915 — Сантијаго де Чиле, 10. децембар 2006) био је капетан генерал и председник Чилеа. Предводио је војну хунту која је извршила државни удар 1973, збацила социјалистичког председника Салвадора Аљендеа и увела војну диктатуру. За председника се именовао сам 1974. и остао је на власти до 1990.Под изговором да је Чиле био под великим утицајем комуниста, Пиноче је, уз подршку САД и других јужноамеричких војних влада, спровео низ безбедносних операција у којима је убијено око 3.000 осумњичених противника и левичара а око 30.000 је мучено. Касније је увео економске реформе за које његове присталице верују да су помогле развоју чилеанске економије, док га његови противници оптужују за пораст незапослености, сиромаштва и пад плата, са мало утицаја на дугорочне економске перформансе.Против Пиночеа је у време његове смрти 2006. било подигнуто око 300 оптужби ради кршење људских права и проневере током владавине.

Бартер

Бартер (послови) је систем размене којом се роба или услуге директно размењују за друге робе или услуга без употребе средства размене, као што је новац. То је обично билатерални однос, али може бити мултилатерални посредовањем путем бартер организација и обично постоји паралелно са монетарним системима у већини развијених земаља, иако у веома ограниченом обиму.

Бартер обично замењује новац као метод размене у временима монетарних криза. Такав је случај, када су валуте нестабилне (на пример: хиперинфлација или дефлаторна спирала) или када су новчана средства једноставно недоступна за обављање трговине.

Београд

Београд је главни и најнасељенији град Републике Србије и привредно, културно и образовно средиште земље. Град лежи на ушћу Саве у Дунав, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Београд је управно средиште Града Београда, посебне територијалне јединице са својом месном самоуправом. По броју становника четврти је у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта.

Један је од старијих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800. година пре нове ере. Сам град су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.Број становника у Београду према попису становништва из 2011. је износио 1.166.763, док је у широј околини живело 1.659.440 или 23,09% становника. Ужи део града заузима површину од 359,96 km² и густина насељености је око 3.736 становника по km². Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом, а његова површина износи 3.222,68 km². Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.

Вајмарска република

Вајмарска република (нем. Weimarer Republik) била је немачка држава у периоду од 1919. до 1933. Име долази од града Вајмара, где је одржана национална скупштина сазвана да донесе нови устав након што је немачка монархија укинута после пораза у Првом светском рату. Службени назив државе је био Немачки рајх (нем. Deutsches Reich — „Немачко царство“).Овај први покушај успостављања либералне демократије у Немачкој, у време великих тензија и унутрашњих конфликата, био је безуспешан и доживео је коначну пропаст доласком Адолфа Хитлера и Нацистичке партије на власт 1933. године. Мада технички, устав из 1919. није у потпуности укинут до краја Другог светског рата, правне мере које је преузела нацистичка влада 1933. познате под именом глајхшалтунг (Gleichschaltung) су у ствари уништиле све механизме типичног демократског система, па се као уобичајени крај Вајмарске Републике узима 1933. година.

Горњи Милановац

Горњи Милановац је градско насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 24.216 становника (према попису из 2002. било је 23.982 становника).

До 1859. град је носио име Деспотовац, по реци која протиче кроз град. Граду је по налогу кнеза Милоша Обреновића промењено име у Горњи Милановац.

Дечје новине

Дечје новине је бивша издавачка кућа из Горњег Милановца, позната као највећи стрип издавач бивше СФРЈ. Осим часописа и стрипова, издавала је и књиге, као и албуме са самолепљивим сличицама.

Заштитни знак Дечјих новина, „дечак у искораку напред”, осмислио је дизајнер Раде Ранчић.

Драгослав Аврамовић

Драгослав Аврамовић (Скопље, 14. октобар 1919 — Роквил, 26. фебруар 2001) је био српски економиста, гувернер Народне банке Југославије и дописни члан САНУ.

Зимбабвеански долар

Зимбабвеански долар је бивша званична валута Зимбабвеа до 2009. године, са три периода инфлације. Данас су у оптицају у Зимбабвеу јужноафрички ранд, боцванска пула, евро, британска фунта а у званичним трансакцијама користи се амерички долар.

Један зимбабвеански долар има 100 центи. Ковани новац од једног цента више није у оптицају. Од августа 2006. године у оптицају је нови зимбабвеански долар (ZWD) у виду бонова који је заменио стари у паритету: 1.000 старих зимбабвеанских долара = 1 нови зимбабвеански долар. У септембру 2006. за 1 амерички долар на црном тржишту се могло добити око 1.000 нових зимбабвеанских долара, а у децембру око 3.000. Бонови су штампани у апоенима од по 1, 5, 10 и 50 центи те 1, 10, 20, 50, 100, 500, 1.000, 10.000 и 100.000 долара.

На крају 2006. године инфлација (хиперинфлација) на годишњем нивоу износила је 1099%, а у 2008. је износила 231.000.000%. Крајем 2009. донета је одлука да се ова валута укине.

Међународни код валуте је ZWD.

Златне двадесете

Златне двадесете (њем. Goldene Zwanziger) је израз који се користи за период историје Немачке који оквирно покрива период од 1924. до 1929. године. Започео је неколико година након завршетка Првог светског рата, односно захваљујући економској стабилизацији којом је окончана хиперинфлација и сиромашење становништва, а самим тиме створена подлога за политичку стабилност Вајмарске републке. Ти трендови су се одразили кроз приметан и релативно брз пораст благостања, а шта је, поготово у Берлину, довело до процвата културе, али и хедонизма, раскида са традиционалним вредностима и масовног прихватања модерних културних трендова оличених у џез музици, женским бубикопф фризурама и "флапер" моди. Овај период је окончан сломом њујоршке берзе и почетком Велике економске кризе 1929. године. Златне двадесете се често наводе као део ширег глобалног тренда познатог као Бурне двадесете.

Инфлација

Инфлација представља пораст општег нивоа цена. Термин инфлација значи надимање или надувавање. Стопа инфлације је стопа промене општег нивоа цена и мери се на следећи начин: инфлациона стопа = (ниво цена (година-t) – ниво цена (година t-1)) / ниво цена (година t-1).Пример: Године 2003. у Србији су потрошачке цене порасле за 10,5%. Те године су порасле цене многих производних група, као што су: храна, пиће, становање, одећа, саобраћајне услуге, медицинске услуге итд. Тај општи узлазни тренд називамо инфлацијом.

Дефлација представља супротну појаву од инфлације. Одражава се као општи пад нивоа цена. Дефлације су ретке појаве повезане с кризама, као што је то био случај 1930-их и 1989. године. Држава делује активном стабилизационом политиком и уклања дубоке кризе у већини индустријских развијених земаља.

Дезинфлација је смањивање стопе инфлације. У Србији, последње раздобље дезинфлације било је почетком 1993. године, када је висока стопа инфлације, која је бележила вишецифрени ниво, смањена уз помоћ рестриктивне монетарне политике и осталих инструмената економске политике.

Манипулисање масама

Манипулација масама (енгл. crowd manipulation) представља употребу техника које су засноване на принципима психологије маса, ради привлачења, контролисања или утицања на масе и њихове жеље како би се њихово понашање усмерило ка одређеној радњи. Манипулација се данас користи у свим сферама живота, али ова пракса је посебно распрострањена у области политике и пословања и може олакшати процес одобравања или неодобравања или пак довести до равнодушности према некој особи, прописима или производима. Етичност манипулације масама се обично доводи у питање.

Манипулисање масама се разликује од пропаганде , иако једна другу могу појачати како би се произвео жељени резултат. Ако пропаганда представља"доследан, трајан напор да се створе или обликују догађаји ради утицаја на однос јавности према неком подухвату, идеји или групи", онда манипулисање масама представња релативно кратак позив на деловање једном када је семе пропаганде већ посејано (погледати предпропаганду) и јавност орагнизована у масу. Пропагатор се обраћа широким народним масама, иако су оне подељене у више категорија, док се манипулатор обраћа само одређеном делу људи који те масе сачињавају. У ванредним ситуацијама, манипулатор може користити масовне медије како би се народним масама обратио уживо, слично као на митингу.Манипулисање масама се такође разликује и од контролисања масе, што представља термин из области безбедности. Власти користе контролу маса ради обуздавања и растурања демонстрација, као и ради превенције и одговора на грађанску непослушност и незаконите радње као што су немири и пљачке.

Република Српска Крајина

Република Српска Крајина (скраћено РСК, или Српска Крајина или само Крајина), била је краткотрајна држава у југоисточној Европи, међународно непризната. Српска Крајина се већим дијелом своје територије простирала на подручју некадашње Војне крајине, и то на подручју сљедећих округа: Хрватска војна крајина, Славонска војна крајина и Дунавска војна крајина. Српска Крајина је настала као одговор на поступке хрватских власти, које су водиле политику сецесије од Југославије, као и тежња Срба у Хрватској да остану у Југославији.

Српска Крајина је постојала између 1991. и 1995. године и основана је на територији Републике Хрватске у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Главни град је био Книн са 12.331 становника. Осим Книна, већи градови су били Вуковар (44.639 становника) и Петриња (18.706 становника). Српска Крајина је 1991. године имала 470.000, а 1993. године 435.000 становника. Простирала се на површини од 17.040 km².

Већину територије је Српска Крајина изгубила током хрватских војних операција Бљесак и Олуја 1995. године. Остатак Српске Крајине у источној Славонији, Барањи и Западном Срему, према Ердутском споразуму кроз прелазну управу Организације уједињених нација, интегрисан је у састав Републике Хрватске 1998. године.

Српска Крајина се граничила са Републиком Хрватском, Мађарском, Савезном Републиком Југославијом, Републиком Босном и Херцеговином и Републиком Српском.

Салвадор Аљенде

Салвадор Гиљермо Аљенде Госенс (шп. Salvador Guillermo Allende Gossens), познатији као Салвадор Аљенде, Валпараисо, 26. јун 1908 — Сантијаго де Чиле, 11. септембар 1973) био је чилеански политичар и државник, по професији лекар психијатар. Изабран је на слободним изборима као први марксиста у западној хемисфери. Убијен је 1973. у државном удару генерала Аугуста Пиночеа.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Трећи рајх

Трећи рајх (њем. Drittes Reich — „Треће царство“) или Нацистичка Њемачка, уобичајени су називи за Њемачку у раздобљу од 1933. до 1945. године, када су Адолф Хитлер и његова Националсоцијалистичка њемачка радничка партија (скр. Нацистичка партија) контролисале земљу кроз диктатуру. Под Хитлеровом влашћу, Њемачка је трансформисана у тоталитарну државу која је контролисана готово све видове живота путем правног процеса Глајхшалтунг. Званичан назив држава је био Њемачки рајх (њем. Deutsches Reich — „Њемачко царство“) до 1943. и Великоњемачки рајх (њем. Großdeutsches Reich — „Великоњемачко царство“) од 1943. до 1945. године. Трећи рајх, коришћен као синоним за нацистичку Њемачку, при чему се Свето римско царство види као први, а Њемачко царство 1871—1918. као други рајх. Нацистички режим је окончан побједом Савезника у мају 1945. године, чиме је завшен Други свјетски рат у Европи.

Хитлера је на положај канцелара Њемачке поставио предсједник Вајмарске републике, Паул фон Хинденбург, 30. јануара 1933. године. Нацистичка партија је затим почела да уклања политичку опозицију и консолидује политичку моћ. Хинденбург је преминуо 2. августа 1934. године и Хитлер је постао диктатор Њемачке спајање кабинета и овлашћења канцелара и предсједника. На референдуму одржаном 19. августа 1934. године Хитлер је потврђен као једини фирер (вођа) Њемачке. Сва овлашћења су централизована у Хитлеровој личности и његова ријеч је постала највиши закон. Влада није била координисано, кооперативно тијело, него збир фракција које су се бориле за власт и Хитлерову корист. Усред Велике кризе, нацисти су повратили привредну стабилност и окончала масовну незапосленост уз помоћ великих војних трошкова и мјешовите привреде. Предузети су обимни јавни радови, укључујући и изградњу ауто-путева. Повратак привредне стабилности, подстакла је популарност режима.

Расизам, нарочито антисемитизам, био је средишња одлика режима. Нацисти су германске народе сматрали најчистијим огранком Аријевске расе и такође вишом расом. Дискриминација и прогони Јевреја и Рома почеле су након ступања на власт. Први концентрациони логор је основан у марту 1933. године. Јевреји и други који су сматрани непожељним били су затварани, док су припадници либералне, социјалистичке и комунистичке опозиције убијани, затвара или протјеривани. Опозиција Хитлеровој власти и хришћанске цркве биле су угњетаване, док су многе вође биле затворене. Образоваање је било усмјерено на расну биологију, популациону политику и способност за војну служу. Каријерне и образовне могућности за жене биле су смањене. Рекреација и туризам су биле организване кроз програм Снага кроз радост, а Љетне олимпијске игре 1936. године представиле су Њемачку на међународној сцени. Министар пропаганде Јозеф Гебелс ефективно је користио филм, масовне скупове и Хитлерово хипнотичко говорништво како би утицао на јавно мнење. Власт је контролисала умјетнички израз, промовисала специфичке облике умјетности и забрањивала или обесхрабљивала друге видове.

Нацистички режим је доминирао сусједима кроз војну пријетњу у годинама пред избијање рата. Трећи рајх је постављао све агресивније територијалне захтјеве, претећи ратом уколико се они не испуне. Заузео је Аустрију и Чехословачку 1938. и 1939. године. Хитлер је склопио споразум о ненападању са Јосифом Стаљином и извршио инвазију на Пољску у септембру 1939. године, чиме је избио Други свјетски рат у Европи. Њемачка је освојила већи дио Европе до 1940. и отворено је пријетила Уједињеном Краљевству. Рајхскомисаријати су преузели контролу над освојеним подручјима и успостављена је њемачка управа у ономе што је преостало од Пољске. Њемачка је експлоатисала сировине и радну снагу са окупираних подручја и од својих савезника. Милиони Јевреја и других народа које је држава сматрала непожељним су затварани, убијани у нацистичким концентрационим логорима и логорима смрти, или су убијани током Холокауста, вршењем ратних злочина и других злочина против човјечности.

Након њемачке инвазије на Совјетски Савез 1941. године, за нацисте се стање погоршало, па су 1943. претрпјели велике војне поразе. Обимна ваздушна бомбардовања Њемачке су ескалирала 1944. године, а силе Осовине су биле у повлачењу у југоисточној и источној Европи. Након савезничке инвазије на Француску, Њемачку су са истока освојили Совјети, а са запада остале Савезници и капитулирала је у мају 1945. године. Хитлерово одбијање да призна пораз довело је до масовног уништавања њемачке инфраструктуре и додатних жртава рата у последњим мјесецима рата.

Савезничка војна побједа покренула је политику денацификације, а против неких преживелих нацистичких вођа покренуто је суђење за ратне злочине познато као Нирнбершки процес.

Хрватски динар

Хрватски динар (хрв. Hrvatski dinar) назив је за валуту Републике Хрватске у периоду од 1991. до 1994. године. Кориштен је у Хрватској, изузев Српске Крајине, и на подручју под контролом Херцег-Босне. Влада Републике Хрватске је хрватски динар увела као замијену за југословенски динар и размјена је вршена у омјеру 1:1.

Новчанице имале су два различита изгледа на наличју и то за апоене од 1 до 10.000 динара и за апоене од 50.000 и 100.000 динара. Разликовали су се по боји и по номиналној вриједности. На лицу новчаница био је дубровачки научник Руђер Бошковић, а на наличју прочеље Загребачке катедрале и слика скулптуре Ивана Мештровића Повијест Хрвата.

Године 1994. хрватски динар у платном систему Хрватске замјењује хрватска куна.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.