Химна

Химна (грч. ὕμνος - песма, хвалоспев) је песма у славу Бога, идеологије или државе. Химна изражава одност, лојалност, побожност, као и преданост, приврженост и поштовање.

Химна је најстарија песничка врста коју сусрећемо делимично већ код Египћана, Вавилонаца и Асираца. Код Грка свака песма до 6. века п. н. е. назива химном, а касније су то само песме које су посвећене боговима и херојима. У Римско царство химнама је увеличаван култ царева.

У средњем веку химне су биле црквене песме, а у ренесанси се химнама описују лепоте природе. Касније, са стварањем првих нација настају националне и родољубиве химне, а појавом друштвених класа и борбене. Од тих је најпознатија француска Марсељеза (франц. La Marseillaise) и Интернационала (франц. L'Internationale) као корачница радничке класе.

У 19. веку се уводе посвуда националне химне, као химне владару у монархијама.

Види још

Боже, чувај краљицу!

„Боже, чувај краљицу“ (енгл. God Save the Queen) односно „Боже, чувај краља“ (енгл. God Save the King) је национална химна Уједињеног Краљевства од почетка 19. века. Првобитни текст је син Хенрија Кареја посветио свом оцу, док је порекло музике још увек нејасно. Неки извори воде на музичке композиторе као што су Џон Бал и француз Жан-Баптист Лили или чак на неки непознати швајцарски војни марш. Прво званично извођење је било 28. септембра 1745. године у част краља Џорџа II а извео ју је Томас Арне. Годину дана пре тога, текст песме је био одштампан у књизи „Thecaurus Musicus“.

Музику ове песме су прихватиле и неке друге државе за химну (Лихтенштајн, до 1961. године, Швајцарска и Немачка од 1871. до 1918. године).

Боже правде

„Боже правде“ је званична химна Републике Србије, дефинисана чланом 7 Устава. „Боже правде“ је такође била химна Кнежевине Србије и Краљевине Србије до 1918. године, када је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Предложена верзија текста као химне одређена је законом 11. маја 2009. Изворна песма настала је 1872. године, када је Јован Ђорђевић, инспирисан сатиричном Змајевом Народном химном, написао речи на музику Даворина Јенка. Композиција Јозефа Хајдна Царска химна имала је великог утицаја на мелодију. Песма је представљала завршницу позоришне представе „Маркова сабља“, осмишљене поводом пунолетства Милана Обреновића. Огромна популарност речи и мелодије допринеле су да ова песма постане званична српска државна химна. Деведесетих химне непрестано су се мењале са променом државног уређења и владара. За време власти Милана Обреновића, певало се кнез Милана Боже спаси, да би и то било промењено успостављањем Милана за краља. Накнадно је исти стих морао бити препеван за време владавине краља Петра I и краља Александра I.. Након Мајског преврата, химна је поново уведена 1909, на рођендан краља Петра 29. јуна (12. јула). За време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевине Југославије), „Боже правде“ је представљала део тадашње државне химне.

То је била и химна Републике Српске, од 1992. до 2007, када је Уставни суд Босне и Херцеговине одлучио да је њена употреба неуставна. Такође је била коришћена као химна Републике Српске Крајине.

Изворне речи претрпеле су извесне измене при одређивању званичног текста химне Србије. На три места, српског краља замењено је са српске земље, а стих српског краља Боже храни замењен је са Боже спаси, Боже брани.

Деведесетих година, „Востани Сербије“ и „На Дрину“ су такође предлагани за државну химну. „На Дрину“ је добила већину на референдуму одржаном 1992. године, међутим ова одлука никада није званично усвојена.

Вољена Осетијо!

Вољена Осетијо! (осет. Уарзон Ирыстон!) је химна делимично признате Републике Јужна Осетија. Текст је написао Тортаз Кокајти, а композитор је Феликс Алборов.

Данас над Македонијом

Данас над Македонијом (мкд. Денес над Македонија) је национална химна Северне Македоније коју је написао Владо Малески, а компоновао Тодор Скаловски 1943. године. Она је била химна СР Македоније у СФРЈ. Када је Македонија постала независна држава, 1992. године Денес над Македонија је узета за химну.

Егејска Македонија

Егејска Македонија, позната и као Беломорска Македонија, Приморска Македонија, Јужна Македонија, Грчка Македонија или само Македонија (грч. Μακεδονία [Makedonía]), је покрајина у Грчкој, односно представља највећи део северне Грчке. Од петовековне турске окупације ослободила ју је грчка војска у Првом балканском рату.

Лијепа наша домовино

Лијепа наша домовино је химна Хрватске.

Први пут је постала химна у доба Краљевине Југославије била је део тадашње националне химне, с неким изменама служила је и као химна НДХ, а затим је била химна СР Хрватске и коначно је 1991. године проглашена за државну химну. Музику је написао Јосиф Руњанин 1846. године, а текст Антуна Михановића први је пут објављен 1831. године у Даници хорватској, славонској и далматинској под насловом „Хорватска домовина“.

Марсељеза

Химна Републике Француске је песма Марсељеза која је била званична национална химна свих француских република.

Марш независности

Марш независности (тур. İstiklâl Marşı) је химна Турске од 12. марта 1921. Занимљиво је да се обично певају само прве две строфе, а остале строфе се обично помињу приликом рецитовања химне. „Марш независности“ је такође и химна Турске републике Северни Кипар.

Мој Казахстан

Мој Казахстан (каз. Менің Қазақстаным) је државна химна Републике Казахстан од јануара 2006.

Национална химна

Национална или државна химна је репрезентативна инструментална или вокално-инструметална композиција државе, која се претежно изводи у свечаним односно службеним приликама.

Изводе се на националним свечаностима и прославама, а такође и на спортским манифестацијама. На Олимпијским играма и сличним службеним међународним такмичењима, државна химна се изводи током церемоније доделе једне од медаља. Државне химне се такође изводе и пре почетка такмичења у многим спортским лигама. Чак, у неким државама, национална химна се изводи ученицима и студентима сваког дана, прије почетка предавања. Осим тога, у појединим земљама, химна се изводи у позориштима пре почетка представе, као и у биоскопима, пре емитовања филма.

У већини случајева, изводи се само једна строфа, најчешће прва, што није увек случај, јер Немачка например користи трећу строфу.

Већи ентитети понекад такође имају своју химну. Постоји прегршт међународних химни. Службена химна Европе је „Ода радости“ из Бетовенове девете симфоније.

Наша отаџбина

Наша отаџбина (јерменски: Մեր Հայրենիք, Мер хајреник) је национална химна Јерменије, која је 1. јула 1991. године заменила дотадашњу „Републичку химну јерменске ССР“. Мер хајреник је првобитно, са измењеним стиховима, користила Демократска република Јерменија од 1918. до 1920. године.

Текст ове песме (химне) је написао Микаел Налбандјан (1829-1866), а музику накнадно компоновао Барсег Каначјан (1885-1967).

Ој, свијетла мајска зоро

Ој свијетла мајска зоро је званична химна Црне Горе. Данашњи наслов и текст ове химне озваничени су 2004. године, када је Скупштина Црне Горе усвојила Закон о државним симболима и дану државности Црне Горе, чијим су 6. чланом прописани садашњи наслов и текст химне.

Победа (химна)

Аиааира (Победа) је химна делимично признате Републике Абхазије. Аутор текста је Генади Аламиа а композитор Валера Чкадува.

Тависуплеба

Тависуплеба (грузијски: თავისუფლება) је званична химна Грузије од 2004. године. У преводу значи слобода. Нова химна усвојена је заједно са новом државном заставом и грбом . Државни симболи промењени су након свргавања власти после мирних протеста током Револуције ружа .

Уједињени тим на олимпијским играма

Уједињени тим је било име који је тим спортиста из бившег Совјетског Савеза користио на Зимским олимпијским играма 1992. године одржаним у Албервилу и на Летњим олимпијским играма 1992. одржаним у Барселони. МОК ознака за ове спортисте је била EUN, од француског Équipe Unifiée.

Током одржавања Зимске олимпијаде 1992. године НОК неких од бивших совјетских република није био регистрован код МОК, тако да су ови спортисти учествовали на олимпијади под олимпијском заставом, а не заставом државе из које потичу. Такође на церемониоји доделе медаља овим спортистима је свирана олимпијска химна уместо државне. До времена одржавања Летњих олимпијских игара у Барселони неке од земаља, чији су представници били у Уједињеном тиму, су били примљени у чланство МОКа тако да је њима при додели медаља била дизана застава њихове земље и такође им је свирана национална химна, али је Уједињени тим и даље био репрезентован са олимпијском заставом и олимпијском химном.

На Зимским олимпијским играма је у Уједињеном тиму било спортиста из шест бивших Совјетских република, док су на Летњим играма учествовали спортисти из свих 12 бивших република.

Уједињени тим на Зимским олимпијским играма 1992.

Уједињени тим на Летњим олимпијским играма 1992.* Државе чланови Уједињеног тима учесници Зимске олимпијаде.

Химна Азербејџана

Државна химна Републике Азербејџан (азер. Azərbaycan Respublikasının Dövlət Himni) је азербејџанска химна; усвојена је 1992. године по проглашењу независности од СССР-а. Оригинално је написана под насловом Азерски марш или Марш Азербајџана (азер. Azərbaycan marşı). Речи је написао песник Ахмед Џавад, а компоновао ју је Узеир Хаџибејли.

Химна Русије

Химну Русије је написао Сергеј Михалков на музику Александра Александрова. Ова верзија је званична од 2001. и у ствари је измењена верзија химне Совјетског Савеза.

Химна слободе

Химна слободе (грч. Ύμνος εις την Ελευθερίαν) је песма Дионисиоса Соломоса написана 1823. на острву Закинтосу и састоји се од 158 строфа, и уједно ово је најдужа химна на свету. Музику је компоновао Николаос Мандзарос. 1865. године су узете само прве две строфе за националну химну Грчке. Она је и химна грчког дела Кипра.

Шлезвиг-Холштајн

Шлезвиг-Холштајн (нем. Schleswig-Holstein, фриз. Slaswik-Holstiinj, дан. Slesvig-Holsten, ниснем. Sleswig-Holsteen) је најсевернија савезна држава Немачке. Главни град од краја Другог светског рата је Кил (пре тога је био Шлезвиг). Други већи градови су Либек и Флензбург. Са површином од 15.761,4 km2, Шлезвиг-Холштајн је једна од најмањих савезних држава. На северу се граничи са Данском, на југу са немачким државама Хамбург, Мекленбург-Западна Померанија и Доња Саксонија.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.