Хидрологија

Хидрологија (грч. υδρολογία; ύδωρ+λόγος, хидрологиа — „наука о води“), наука о води, њеним физичким својствима и појављивању у природи. Она означава заједно и хидролошки циклус и водна богатства.[1] Подручја хидрологије укључују хидрометеорологију, површинску хидрологију и хидрогеологију, гдје вода игра средишњу улогу. Океанографија и метеорологија нису укључене у ова подручја јер је вода тек један од многих важних аспеката. Хидролошко истраживање је корисно не само зато што омогућава боље разумијевање свијета, него и пружа увид у подручја науке која се баве околином. Користећи разне аналитичке методе и научне технике, хидролошка истраживања прикупљају и анализирају податке који помажу у решавању за воду везаних проблема као што су презервација околине, природне катастрофе, и руковођење воденим ресурсима.[2]

Land ocean ice cloud 1024
Вода покрива преко 70% земљине површине.

Историјат

Хидрологија је била предмет истраживања хиљадама година. Нил је на примјер преграђен око 4000. п. н. е. ради побољшавања пољопривредне продуктивности пријашње неплодне земље. Мезопотамски градови су били заштићени од поплава високим земљаним зидовима. Грци и Римљани су градили аквадукте, а Кинези системе за наводњавање и радове за надгледање поплава.

Марко Витрувије је у 1. вијеку п. н. е, написао филозофску теорију хидролошког циклуса у којем падавине у планинама продиру кроз Земљину површину те у низинама обликују ријеке и изворе. Усвајањем научног приступа, Леонардо да Винчи и Бернард Палиси дошли су независно један од другога до прецизног приказа хидролошког циклуса. Хидролошке варијабле нису се квантитативно одређивале све до 17. вијека.

У пионире модерне хидролошке науке убрајају се Пјер Перо (франц. Pierre Perrault), Едм Мариот (франц. Edme Mariotte) и Едмунд Хејли (енгл. Edmund Halley). Мјерењем падавина и вишка воде те одређивањем отицајућег подручја, Перо је показао да је количина падавина приближна количини тока Сене. Мариот је повезао мјерења брзине и ријечног пресјека да прикупи наносе такође у Сени. Хејли је показао да је количина испарења из Средоземног мора приближно количини отицања ријека које утичу у море.

Напредак у 18. вијеку постигнут је захваљујући Бернулијевом пиезометру, Бернулијевој једначини, питотовој цијеви и Чезијевој формули. У 19. вијеку развија се подземна хидрологија укључујући Дарсијев закон, Дупуи-Тијемову (Dupuit-Thiem) формулу истицања и Хаген-Појзевил једначину (Hagen-Poiseuilleovu) капиларног тока.

У 20. вијеку рационалне анализе су почеле замјењивати емпиризам док истовремено владине агенције покрећу властите хидролошке истраживачке програме. Од посебне важности били су Шерманов хидрографски уређај, Хортонова теорија инфилтрације и Тајсова (Theis) једначина која описује хидраулику извора.

Од 1950. хидрологији се приступа на већој теоретској бази него у историји што је омогућено највише напретком у физичком разумијевању хидролошких процеса и појавом рачунара.

Хидролошки циклус

Средишња тема хидрологије је кретање воде на Земљи које се одвија на различите начине и у различитим мјерама. Најјаснија таква слика садржана је у испаривању воде из океана која онда ствара облаке. Ти се облаци крећу изнад копна и производе кишу, која тече низ реке назад у океан затварајући циклус.

Хидролошка мјерења

Кретање воде на Земљи може се мјерити на бројне начине. Та је информација једнако важна и за одређивање водних богатстава и за разумијевање процеса уплетених у хидролошки циклус. Следећи попис је попис уређаја које користе хидролози и њихове намјене.

  • Кишомер - киша и снијег
  • Токомер - ријечни ток (види: ријечни проток)
  • Радар - својства облака
  • Пиезометер - притисак и дубина подземне воде (види: аквиферни тест)
  • Тенсиометар - влажност земљишта
  • Вештачки сателит
  • Дисдрометар - карактеристике падавина
  • Временско-подручни рефлектометар - влажност земљишта
  • Омчасти психрометар - влажност
  • Инфилтрометар - инфилтрација

Хидролошко предвиђање

Посматрања хидролошких процеса користи се за предвиђање будућих кретања и количина воде.

Статистичка хидрологија

Анализирањем статистичких својстава хидролошких записа, као што су оборине или ријечни ток, хидролози могу процијенити будуће хидролошке појаве. То ипак претпоставља непромјењивост карактеристика процеса.

Види: повратни период.

Хидролошко моделовање

С разумијевањем утицаја промјене у околини на кретање воде, хидролози могу такође створити моделе за предвиђање будућих промјена.

Хидролошки транспорт

Кретање воде је значајно средство којим се други материјали попут тла или загађивача транспортују са једног мјеста на друго.

Види: ерозија, загађење.

Примјене хидрологије

Види још

  • бунарска вода
  • хидраулично инжењерство
  • хидрограф
  • хидроинформатика
  • хијетограф
  • индустрија воде
  • излучивање воде
  • хемијска хидрологија
  • лимнологија
  • отицајни систем
  • подземна вода
  • ниво подземне воде
  • разводница
  • ријека
  • слатка вода
  • струја (вода)
  • виртуална вода
  • влажност земљишта

Референце

  1. ^ „What is hydrology and what do hydrologists do?”. USA.gov. U.S. Geological Survey. Приступљено 07. 10. 2015.
  2. ^ USGS, Howard Perlman. „What is hydrology and what do hydrologists do?”. water.usgs.gov (на језику: енглески).

Литература

  • Wilson, L. Gray; Everett, Lorne G.; Cullen, Stephen J. (1994). Handbook of Vadose Zone Characterization & Monitoring. CRC Press. ISBN 978-0-87371-610-9.
  • Vereecken, H.; Kemna, A.; Münch, H. M.; Tillmann, A.; Verweerd, A. (2006). „Aquifer Characterization by Geophysical Methods”. Encyclopedia of Hydrological Sciences. John Wiley & Sons. doi:10.1002/0470848944.hsa154b. ISBN 0-471-49103-9.
  • Anderson, Malcolm G.; McDonnell, Jeffrey J., ур. (2005). Encyclopedia of hydrological sciences. Hoboken, NJ: Wiley. ISBN 0-471-49103-9.
  • Hendriks, Martin R. (2010). Introduction to physical hydrology. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-929684-2.
  • Hornberger, George M.; Wiberg, Patricia L.; Raffensperger, Jeffrey P.; D'Odorico, Paolo P. (2014). Elements of physical hydrology (2nd изд.). Baltimore, Md.: Johns Hopkins University Press. ISBN 9781421413730.
  • Maidment, David R., ур. (1993). Handbook of hydrology. New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-039732-5.
  • McCuen, Richard H. (2005). Hydrologic analysis and design (3rd изд.). Upper Saddle River, N.J.: Pearson-Prentice Hall. ISBN 0-13-142424-6.
  • Viessman, Jr., Warren; Gary L. Lewis (2003). Introduction to hydrology (5th изд.). Upper Saddle River, N.J.: Pearson Education. ISBN 0-673-99337-X.

Спољашње везе

Vlaga

Vlaga je izraz koji označava prisutnost vode u ili na jednoj materiji, u gasu ili u prostoru (npr. u podrumu jedne zgrade).U fizici i nauci o materijalima govorimo o sadržaju vode.

Gasovita vlaga se naziva vlažnost vazduha, a u kombinaciji sa tekućom vodom magla ili vodena para. Apsolutna vlažnost vazduha pokazuje koliko vodene pare sadrži jedinica zapremine gasa.

Povlačenje vode sa površine ili iz materije se naziva sušenje ili odvodnjavanje.Prevelika koncentracija vlage u vazduhu pogoduje stvaranju gljivica, bakterija i plesni u zidovima, te povećanju broja grinja u prašini (preko 45% relativne vlažnosti), što može uzrokovati razne bolesti.

Акваторија

Акваторија (латински: aqua — вода, territorium — подручје) представља израз којим се означава водена површина неодређене величине, на океанима, морима, језерима и рекама.

У географској литератури акваторија се изједначава са целокупном површином неког хидрографског објекта, док се у политичкој географији акваторија неке земље или територије изјњдначава са њеним територијалним водама.

Бенгуелска струја

Бенгуелска струја представља леви крак Струје западних ветрова, који се повија ка северу од Рта добре наде, у јужном делу Атлантског океана. Просечна брзина износи око 2 km/h. Први пут је описана 1832. године, а процењено је да захвата ширину од 200—300 километара. Рачва се на два крака која хране Анголску струју на око 16° јгш. Ово је хладна морска струја.

Голфска струја

Голфска струја је морска струја у сјеверном Атлантику. Голфска струја је слична огромном гријачу, због кога велики дијелови западне Европе, као што су Енглеска, Ирска, Скандинавија имају много топлију климу него што би се очекивало због њихове сјеверне локације.

Голфска струја у секунди преноси 1,5 * 108 кубних метара воде. То је 100 пута више него све свјетске ријеке заједно. Она транспортује преко 5 петавата снаге, што је више снаге него што 1.000.000.000 просјечних нуклеарних електрана производе.Голфска струја је добила назив од Бенџамина Френклина, зато што преноси топлоту из Мексичког залива (енгл. Gulf of Mexico) ка Европи. У 16. и 17. вијеку је била називана и „канал де Бахама“. Познат је и назив „струја флориде“.

Град Лозница

Град Лозница је град у Мачванском округу на западу Србије. По подацима из 2004. град заузима површину од 612 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 35965 ha, а на шумску 19852 ha).

Средиште града је градско насеље Лозница. Град Лозница се састоји од 54 насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 79327 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -1,3‰, а број запослених износи 17228 људи. У граду се налази 34 основних и 4 средње школе.

Залив

Залив је део океана, мора или језера, најчешће дубоко увучен у копно, које га окружује са три стране. Такође, може се формирати и на већим рекама. Са основним делом басена има слободну размену воде. Настају најчешће тектонским путем и ерозијом. Посебни типови залива су естуари, фјордови и ријаси, као и лагуне и лимани. Они настају потапањем ушћа река, глацијалних и речних долина.

Међу најпознатије заливе убрајају се — Бока которска, Тршћански залив, Ријечки залив, Венецијански залив и др. У свету се по свом значају и величини издвајају — Хадсонов, Бискајски, Лионски, Бенгалски, Ботнијски, Мексички, Гвинејски и др.

Превлачки залив се тако звао у Грчкој код Свете горе. Ту је превлака, уски копнени али некада и уски морски пролаз или Ксерксов канал.

Извор

Извор или врело је компонента хидросфере и представља сваку природну ситуацију где вода из земље избија на површину.

Котлина

Котлина је улегнуће у Земљиној кори, затворено са свих страна или у случају дренирања реке, отворено на два краја. Може бити тектонска, ледничка и др. Котлине се јављају и на дну океана (ивичне, дубокоморске). У Србији постоје бројне котлине — Косовска, Метохијска, Лесковачка, Пожешка и др.

Мозамбичка струја

Мозамбичка струја је топла струја, која настаје од вода Јужноекваторијалне струје која се долазећи истока одбијаја од обале Африке и скреће ка југу. Том приликом формира се струја која пролази кроз Мозамбички канал између Мозамбика и Мадагаскара. Даље према југу, излазећи из канала утиче у воде Агуљас струје.

Морска струја

Морcκa струја је прогресивно кретање водене масе у морима и океанима, условљено различитим силама. Струје настају услед трења ветра о површину мора, услед неравномерног распореда температуре и салинитета воде, нагиба нивоа воде и сл. Према физичко-хемијским својствима морске струје се деле на: хладне и топле.

На правац струја велики утицај врши сила Земљиног обртања (Кориолисова сила), која их скреће на северној полулопти удесно, а на јужној улево. Такође, утицај се испољава и на контурама обала и рељефа дна океана.

Мочвара

Мочваре су водена станишта која обухватају плитке стајаће воде и тла натопљено најчешће слатком водом.

Мочвару као чест облик стајаћих вода треба разликовати од

а) локве, плитке удубине са водом која пресушује током сушног периода

б) баре, плитке водене масе којој Сунце допире до дна и одликује се бујним биљним растињем

в) језера, која на земљи настају тек након леденог доба и у правилу се разликује еуфотички и афотички слој.Мочваре се најчешће налазе у речним низинама или уз језера, односно у рељефним депресијама с интензивном вегетацијом. У мочварама се, за разлику од тресава, не ствара тресет.

Према пореклу и начину дотока воде мочваре се деле на:

ниске, које се „хране“ само изданском подземном водом; код ових мочвара, вегетацијски слој је дебљи

високе, које се „хране“ само површинском водом, практично једино атмосферским водама; овде је слој вегетације танак

мешовите, које се прихрањују из оба извора; овај тип је најчешћи.Исушивање мочвара врши се мелиорацијом помоћу дренажних канала и насипа.

То је животна околина у којем не расту стабла, понекад има грмља, а уопштено се ту налазе еколошке заједнице које успевају на мокром минералном па до органском тлу, а могу опстати само уз непрекидни вишак воде. Разграничење између мочвара и других типова биотопа није једноставно. Оне су међуоблик између других биотопа као што су тресетишта, водене површине које се исушују или мокре ливаде и грмишта.

Типичне биљне врсте су из родова Eupatorium и Lysimachia, као и неке друге биљне заједнице које су врло важне као „паша“ за лептире и друге инсекте.

Многе мочваре су угрожене или су у прошлом веку и раније потпуно исушене због потреба пољопривреде за обрадивим површинама или из здравствених разлога (маларија). У новије време је дошло до промене односа према мочварама. Схваћен је њихов значај као човекове животне средине, и чести су успешни напори за ренатурирањем тих подручја.

Мртваја

Мртваја је влажно станиште настало у бившем кориту долинске реке одвајањем некадашњег меандра од новог речног тока. Стога је најчешће облика меандра, тј. латиничног слова U.

Позната мртваја, уједно и највеће рамсарско подручје у Србији, је Обедска бара.

У географској литератури мртваја представља меандар који је пресекла река и створила језеро. Има карактеристичан кривудав и потковичаст облик, а најчешће се јавља у долинским пределима. Мртваја спада у групу речних језера. На нашим просторима оваква језера се јављају у Панонској области око Саве и Тисе. — Обедска бара, Окањ, Русанда, Острово, Копово, Живача и др.

Нови Мексико

Нови Мексико (енгл. New Mexico), савезна је држава која се налази на југозападу Сједињених Држава. Нови Мексико се обично сматра једном од планинских држава. Са густином насељености мало изнад 6 становника по квадратном километру, Нови Мексико је шеста најређе насељена држава у САД.

Нови Мексико је вековима био насељен народима америчких урођеника, а осим тога је био део шпанског царског вицекраљевства Нове Шпаније, део Мексика, и територија САД. Међу савезним државама САД, Нови Мексико има највећи проценат хиспано популације коју чине потомци шпанских колониста и скорији имиранти из Латинске Америке. Такође има и други највећи проценат популације америчких урођеника (после Аљаске) и пети највећи укупан број америчких урођеника (после Калифорније, Оклахоме, Аризоне, и Тексаса. Племенска популација се састоји углавном од припадника Навахо и Пуебло. Последица тога је да су демографија и култура Новог Мексика јединствени због јаких урођеничких и хиспано утицаја. На застави Новог Мексика се налазе црвена и златна боја, што представља Шпанију, као и симбол Зиа, древни урођенички симбол за Сунце.

Општина Гламоч

Општина Гламоч је општина у Кантону 10, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ. Сједиште општине се налази у Гламочу. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у општини Гламоч је укупно пописано 3.860 лица.

Општина Оџаци

Општина Оџаци је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Западнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 411 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 35.049 ha, а на шумску 1.895 ha).

Општина се граничи са општинама Сомбор, Апатин, Кула, Бачка Паланка и Бач, а на Дунаву се граничи са Хрватском.

Седиште општине је градско насеље Оџаци. Општина Оџаци се састоји од 9 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 30.154 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -8,3‰, а број запослених у општини износи 8.431 људи. У општини се налази 10 основних и 2 средње школе.

Поток

Поток је краћи водоток, чије корито током године обилује мањом или већом количином воде, у зависности од падавина. За разлику од речице и реке, поток нема извор. Вода се сакупља са оближњих брда и слива у зараван, где се налази поток, са јасно израженим коритом.

Пре Другог светског рата у српским селима сељаци су у оквиру радних акција, које су биле у народу познате као кулук, прокопавали поток, кроз насеље, ако се налазило у долини, окруженој брдима. Такви потоци називају се бујичним потоцима. Њихова намена је да у време летњих јаких пљускова прихвате насталу водену бујицу и спроведу је у реку. Један такав поток налази се у селу Буровац, у Општини Петровац у Браничевском округу. Прокопан је 1936. године.

За прелазак запреге преко потока користе се мали дрвени мостови, познати у нашем народу као дрвене ћуприје. Обично је ширина ћуприје таква да се не могу мимоићи две сточне запреге.

У селима се за пешачки прелаз преко потока или речице најчешће користи брвно.

Слив

Слив је назив за територију са које све воде отичу према неком мору, океану или језеру. Граница два слива назива се развође а у географском смислу вододелницу чини неко брдо, гребен или планина. Вододелница је линија која спаја највише тачке на развођу. Слив се састоји од више речних сливова. Речна развођа могу бити главна и споредна. Главна развођа одвајају сливове великих река, а споредна сливове притока (првог, другог, трећег реда итд.). У свету постоји велики број сливова различите површине и количине воде која њима отиче. Највећа количина воде (око 47% свих текућих вода) отиче у Атлантски океан.

Могу се издвојити сливови океана, мора, језера и река. У хидрологији F²¹ означава површину слива изражену у km², а на картама се мери помоћу планиметра. Стварни хидрогеолошки слив се у крашким теренима често не поклапа са топографском површином неке реке или језера. Карактеристике речног слива у знатној мери утичу на режим реке и водни биланс њеног слива.

Ушће

Ушће је место на коме се једна или више река улива у неку другу – већу реку, језеро, море или океан. Може бити нормално или једноставно, тј. када река мање или више сачува ширину свог корита на месту уливања. Такође постоји и посебни облици ушћа, а то су делте и и естуари. Делте су проширена, а естуари потопљена речна ушћа. Изразито делтасто ушће имају Нил, Ганг, Брамапутра, Дунав, Мисисипи и Волга, док се естуарско ушће запажа код Темзе, Лоаре и Јангцекјанга.

Хидрографија

Хидрографија је грана примјењених наука која се бави мјерењем и описом физичких карактеристика океана, мора, обалних подручја, језера и ријека, као и предвиђањем њихових промјена током времена, првенствено ради безбједне пловидбе и подршке свим осталим поморским активностима, укључујући и економски развој, безбједност и одбрану, научна истраживања и заштиту животне средине.

Физичка географија
Друштвена географија
Општа географија
Граничне науке
Прегледи
Стања
Обрасци
На земљи

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.