Хидроелектрана Ђердап II

Ђердап II је друга српско-румунска електрана на Дунаву. Саграђена је 1984. године на 863. километру, 80 km низводно од Ђердапа I. На српској страни је снага генератора на прагу 270 MW (10 агрегата по 27 MW и проток од 422 m³/s). Пуштани су у погон 1985, 1986, 1987, 1998. и 2001. године.

Турбине су Каплановог типа и пројектоване за падове од 2,5 до 11 метара. Запремина језера је око 700 милиона m³. Просечна годишња производња је око 1500 GWh електричне енергије. Генератори су совјетске производње ЛМЗ Лењинград.

Хидроелектрана Ђердап II

Хидроелектрана Ђердап II

Хидроелектрана Ђердап II

Основни подаци
Држава  Србија
 Румунија
Најближе насеље Србија Михајловац
Река Дунав
Прва синхронизација 12. април 1985.
Подаци о језеру
Ствара Ђердапско језеро
Запремина 0,7 km³
Подаци о електрани
Број турбина 10
Тип проточна
Инсталисана снага 270 MW
Тип турбине Капланова турбина
Годишња производња 1500 GWh

Историја

Објекат је грађен у две фазе. У првој фази су изграђене две електране са по осам агрегата и преливна брана. У другој фази је изграђена српска бродска преводница и додатна електрана.[1]

Главни објекат је дужине 1.017 метара, широк 78,4 метара, а висина 53,45 метара. За потребе хидроелектране је ископано 13.500.000 m³ земље.[1]

У редовну експлоатацију електрана је ушла 12. априла 1985. године синхронизацијом агрегата А3.[1]

Због правила да међудржавна граница мора да иде матицом реке, након што је електрана завршена, посебним међудржавним уговором, граница је померена у корист Румуније. Са старе трасе она је скренута неколико километара испред објекта и усмерена на место између осмог агрегата на српској електрани и осмог агрегата румунске електране. Приликом градње прве Ђердапа I, граница је такође померена, али у корист српске стране.[1]

За Ђердап II је 2017. предвиђена модернизација и ревитализација сваког агрегада са 27, на 32 MW у наредних 10 година, по један агрегат годишње, како би се добило укупно нових 50 МW за производњу електричне енергије.[2]

Галерија

Radovi na brani HE Đerdap II

Радови на брани

Prelivna polja na HE Đerdap II

Преливна поља

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Дрча 2017, стр. 9.
  2. ^ Дрча 2017, стр. 8.

Литература

Види још

Спољашње везе

Национални парк Ђердап

Национални парк Ђердап се налази у југоисточном делу Европе, у североисточном делу Републике Србије, на самој међународној граници са Румунијом.

Укупна површина Националног парка износи 93.968 хектара, а заштитном зоном обухваћено je 63.608 ha. Основни природни феномен овог подручја је грандиозна Ђердапска клисура кроз коју протиче река Дунав.

Парк се простире на око 100 km десне обале Дунава од Голупца до Караташа код Кладова и обухвата узани шумовити брдско-планински појас, ширине 2 – 8 km уз Дунав, који се издиже изнад Дунава од 50 - 800 метара надморске висине.

Ово подручје - подручје Ђердапске клисуре националним парком је проглашено 1974. године.

Специфичан историјски развој, врло повољна ђердапска клима, сложена мрежа клисура, кањона и дубоких увала, овај простор издвајају као јединствен европски резерват терцијарне флоре, вегетације и фауне.

Флора Ђердапа се не одликује само разноврсношћу и богатством, него и изразитим реликтним карактером. На простору парка опстаје преко 1100 биљних врста. Разноликост станишта и заједница се одразила и на фауну која попут флоре, носи обележје реликтности. На овом простору се могу срести медвед, рис, вук, шакал, штекавац, сова ушара, црна рода као и мноштво других врста.

Врло повољни услови за живот били су разлог сталног присуства човека о чему сведоче многи археолошки налази и културно-историјски споменици, као што су насеље Лепенски Вир, археолошки локалитети попут Дијане, Голубачки град, остаци Трајановог моста, Трајанове табле, римског лимеса, разноврсни кастели, до очуваних примера народне српске архитектуре.

Основна одлика парка је велика шумовитост (преко 64%) и изразито богатство и разноврсност флоре, фауне геоморфолошких облика и богатство културно-историјских споменика од најстаријих епоха до данас. Око 9% односно 5.500 ha површине Националног парка Ђердап чини део Дунава који припада Србији. То Национални парк Ђердап чини и речним националним парком. Долина Дунава састављена је од три кањонско-клисурске долине:

Голубачка, дугачка 14,5 km, најмање ширине 230 m

Госпођин Вир дужине 15 km и најмање ширине 220 m

Кањон Великог и Малог Казана дужине 19 km и најмање ширине 150 mи три котлине:

Љупковска

Доњомилановачка

ОршавскаКањонске долине усечене су у кречњаке јужних Карпата.

Ђердап, Гвоздена врата, хиљадама година је изазов за путнике, трговце, ратнике и миротворце. То су врата између два важна културна и економска дела света, између доњег и средњег Подунавља. Ђердап је одувек био природно стратешко место огромног значаја, и у рату и у миру. Зато је дуж Ђердапа велики број историјских споменика.

Општина Гогошу

Општина Гогошу (рум. Gogoșu) је општина у округу Мехединци у Румунији.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Хидроелектрана

Хидроелектрана или хидроцентрала је електрично постројење за производњу електричне енергије са погоном на воду. Текућа вода обрће својом кинетичком енергијом хидрауличну турбину, која је повезана са електричном машином - генератором електричне енергије.

Овај вид електрана се гради на местима где постоји довољно текуће воде у смислу количине и висинске разлике. Снага хидроелектране је сразмерна количини воде и висинској разлици. Зато се бирају водотокови са великим протоком воде (равничарске реке са малим висинским разликама нису повољне) или планинске реке са мањим током, али великим падовима.

Један kWh енергије произваден у хидроелектрани је значајно јефтинији од оног у термоелектрани и има мањи негативни утицај на животну околину. Из овог разлога су хидроелектране популарније и пожељније као извор енергије за једну државу. Међутим количина произведене енергије зависи од количине дотока воде и варира током године. Ово се сматра највећим недостатком ових електрана уз чињеницу да акумулациона језера заузимају огромна пространства највероватније плодног земљишта.

Хидроелектрана Ђердап

Хидроелектрана Ђердап може да се односи на:

Хидроелектрана Ђердап I

Хидроелектрана Ђердап II

Хидроелектрана Ђердап I

Хидроелектрана Ђердап је систем од једне бранске и једне речне-проточне хидроелектране, „Ђердап I“ и „Ђердап II“, које су изграђене на реци Дунав на изласку из Ђердапске клисуре, на српско-румунској граници, тако да припада Србији и Румунији.

У укупној производњи електричне енергије у Србији електране Ђердап учествују са око 20%.

Хидроелектране у Србији

Хидроелектране у Србији производе годишње око 9.180 GWh (2011. година), што је око 25,5% укупне годишње производње електричне енергије. Њихова инсталисана снага износи 2831 MW, што је 34 % од укупних инсталисаних електроенергетских потенцијала за производњу струје. Производња варира од хидролошке ситуације и у 2011. години је била мања 26,4 % него претходне године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.