Херцеговачки корпус Војске Републике Српске

Херцеговачки корпус је некадашњи корпус Војске Републике Српске. Основан је у мају 1992. године. Командант корпуса је био генерал мајор Радован Грубач.

Током рата у Југославији и бившој југословенској републици Босни и Херцеговини покривао је фронт од тромеђе бивших југословенских република са Црном Гором и Хрватском изнад Превлаке преко Попова поља, Стоца, Мостара, Борачког језера, Трескавице, па до Горажда, преко 300 km фронта. Корпус је бројао 21.000 војника; током 1995. године корпус је имао 10.000 војника. Током рата укупно је погинуло око 2.000 бораца, а тачан број рањених бораца није познат.

Након оснивања заједничких ОСБиХ, други пјешадијски батаљон трећег пука ОСБИХ баштини традицију Херцеговачког корпуса ВРС.

Херцеговачки корпус
Амблем Херцеговачког корпуса ВРС.jpeg
Амблем Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске
Постојање
Место оснивања:
Билећа
Формацијакорпус
Јачина20.000[1]
по формацији: 23.012[2]
просечно: 20.000[1]
ДеоВојске Републике Српске
Ангажовање
Команданти
КомандантРадован Грубач

Настанак

1991.

  • октобар
Почетак мобилизације становништва Херцеговине у редове ЈНА на Дубровачко подручје.
  • новембар
Почетак мобилизације становништва Херцеговине у редове ЈНА на Мостарско подручје.

Организација

Hercegovačaki Korpus VRS - zona odgovornosti
Подручја под контролом Херцеговачког корпуса током рата у Босни и Херцеговини.

Команда корпуса је била у Билећи, a краћи период у Ластви (источно од Требиња), а корпус су на крају рата сачињавали:

Састав Херцеговачког корпуса 1992-1996[3]
Ознака Јединица Седиште Настанак
1. херцеговачка моторизована бригада Требиње 1992
1 gmtbr..png
1. гардијска моторизована бригада ГШ ВРС Калиновик 1994
11. херцеговачка пешадијска бригада Фоча 1994
2. hercegovačka laka brigada.jpg
2. херцеговачка лака пешадијска бригада Борци 1992
Грб Калиновачке бригаде ВРС.jpg
3. херцеговачка лака пешадијска бригада Калиновик 1992
14. херцеговачка лака пешадијска бригада Чајниче - Рудо 1994
15. херцеговачка пешадијска бригада Билећа 1992
18. херцеговачка лака пешадијска бригада Гацко 1992
8. моторизована бригада.jpg
8. херцеговачка моторизована бригада Невесиње 1992
7. батаљон војне полиције.jpg
7. батаљон војне полиције Билећа, Ластва 1992
7. батаљон везе Билећа, Ластва 1992
7. извиђачко-диверзантски одред Билећа 1992
7. мешовити артиљеријски пук Билећа 1992
7. лаки артиљеријски пук ПВО Ластва 1992
7. инжињеријски пук Билећа, Ластва 1992
7. мешовити противоклопни артиљеријски пук Требиње 1992
7. санитетска батаљон Билећа, Требиње 1992
7. аутотранспортна батаљон Ластва 1992
Команда стана Билећа 1992
30. позадинска база Билећа 1992
Регрутни наставни центар (РНЦ) Билећа 1992
Војни суд и војно тужилаштво Билећа 1992
Ваздухополовство Билећа, Ластва 1992

На почетку рата у општини Фоча деловале су 1. фочанска бригада, 2. фочанска бригада, Тактичка група ”Фоча” (касније Тактичка група ”Дрина”) и 89. мешовити артиљеријски дивизион. У августу 1994. јединице су обједињене у новонасталој бригади Херцеговачког корпуса, 11. херцеговачкој пешадијској бригади. У јулу 1994. корпусу је придружена 14. херцеговачка лака пешадијска бригада, која је настала спајањем 3. и 4. подрињске бригаде Дринског корпуса из општина Рудо и Чајниче. Такође, у саставу корпуса се од 1994. налази и 1. гардијска моторизована бригада.

Рат у Босни

1992.

  • јануар
Резервисти из Источне Херцеговине заузимају положаје код Стона (Мали Стон-Доли-Ошље-Височани-Смоковљани).
  • мај
17.5. Повлачење ЈНА са Дубровачког подручја до Цавтата.
Остатак резервиста из Херцеговине повлачи се унутар граница РБиХ, остављајући велике непокривене просторе.
28.5. због пада коте Лисац код Равног, јединице II батаљона Т. Б. напуштају положаје изнад Сланог и повлаче се према Поповом Пољу. Нова линија се протезала од врхова Зечје главе, Оштрог врха те даље према Завали, селу Чешљари и коти Острог изнад Завале.
30.5. Хрватска војска улази у Равно.
30.5. Хрватска војска улази у Кијев До и наставља даље према Бобанима.
Формирање Херцеговацког корпуса.
  • јун
Пад долине Неретве
06.6. Хрватска војска окупирала и спалила Пребиловце и Клепце.
07.6. Хрватска војска, 1. А бригада Тигрови и 4. бригада Пауци заузимају Завалу.
Офанзива ВРС у Подвележју
09.6. Билећки Т. О. по наредби из Мараве Љути пребацују на Столачко ратиште, остају напуштени положаји на котама Зечја глава, Оштри врх.
11.6. Хрватска војска заузима Зечју главу.
11.6. Хрватска војска заузима село Домановићи на Столачком ратишту.
12.6. Хрватска војска заузима Ошри Врх.
13.6. Хрватска војска заузела Столац.
15.6. цивили Бошњаци из села Подвележје нападају на команду Мостарске бригаде и артиљеријске положаје на Мерџан глави и Светој гори. Приликом напада гине командант бригаде пук. Пушара. ВРС из рејона Чобановог поља креће у акцију заузимања Подвележја.
21.6. Хрватска војска заузела цјели Мостар.
  • јул
04.7. Почела операција ХВ под називом Тигар. Ова акција је трајала све до 13.07.
05.7. Хрватска војска заузима погранично село Иваницу 6 km од Дубровника, Велики проблеми са мобилизацијом у Требињу, иако је град скоро непосредно угрожен.
09.7. 2 мтб. Невесињске бригаде заузима комплетан плато Подвележја и избија на положаје на Светој гори и Мерџан глави. Битка у Подвележју је вођена од 15.06 - 09.07 и представља (по људским губицима) највећи пораз ХВО-а у Херцеговини.
12 и 13.7. специјалне јединице Х. В. (црне Мамбе) из састава II. бригаде Громови заједно са IV. бригадом Пауци нападају доминатне врхове на коти Влаштица. Војска Р. С. успјешно одбила сваки напад.
13.7. ХВ заузима Чулу брдо у близини села Хум.
Покушај заузимања Стоца од стране ВРС.
  • август
26.8. почела операција ХВ Барбара. Нападнути положаји војске Републике Српске, Зелениковац, Келино осоје, Стрмичка брда. Све нападе успјешно одбила војска Републике Српске.
  • септембар
07.9. Нападнути положаји војске Републике Српске у рејону Стрмичких брда, Келино осоје. Сви напади ХВ успјешно одбијени уз велике губитке Хрватске пјешадије.
15.9. Последњи покушај ХВ да се разбију јединице II батаљона на правцу Пољице-Седлари. У рејону Житног дола изнад села Седлари откривена већа група ХВ гдје је разбијена и уништена. Послије пуних мјесец дана ХВ одустаје од напада у правцу Пољица и прелази у одбрану на достигнутим линијама.
24.9. Потписан споразум о повлачењу Југословенске војске из Цавтата. Споразум су потписали генерал ВЈ Павле Стругар, генерал ХВ Јанко Бобетко и испред Европске мисије генерал David Chranston.
30.9. Потписан договор у Женеви, Ћосић - Туђман о повлачењу ВЈ из Цавтата.
  • октобар
Муслиманске снаге потиснуте са Тјентишта и околине, комуникација Гацко-Фоча под контролом ВРС.
20.10. ЈНА се повлачи из Цавтата.
22.10. Почела операција ХВ под називом Влаштица I. А бригада ХВ под називом Тигрови напада положаје Требињске бригаде из правца Цавтата према селу Главска. 163 бригада Дубровник помогнута са тенковима из II гардијске бригаде (Громови ) напада положаје војске РС из правца Дубровачке Жупе и Ивањице према положајима војске РС Малаштица, Попрж до, Дријен, Илијина глава. IV бригада Пауци заједно са III бојном из Имотског напада од правца Иванјице, коте Вукоша и села Ораха положаје војске РС у правцу коте Влаштица и села Бобовишти. Све правце напада брани III батаљон Требињске бригаде.
23.10. Хрватска војска заузима село Главска, заузима коту Малаштица и напредује према селу Рупни до.
23.10. Хрватска војска покушала пробој оклопним транспортерима и тенковима од правца Ивањице магистралним путем према Попрж долу и Дријену (рејон Влаштица). Све нападе успјешно одбила Војска РС.
24.10. Хрватска војска заузима село Рупни до. Разбијен бок Воске РС се повлачи у правцу Бувавца, мале али врло битне коте у рејону Влаштица.
24.10. На Влаштици војска РС успјешно одбија сваки напад Хрватске пјешадије. Хрватска војска трећи дан заредом трпи велике губитке у пјешадији.
24.10. Гатачка бригада заузима положаје према Ивановом Крсту код села Пољице и ту остаје до комплетирања V. батаљон Т. Б.
24.10. у 23.00. часова по наредби главног стожера ХВ прекидају се сви напади у рејону брда Влаштица.
25.10. у 05.00. часова по наредби команде војске РС напуштају се положаји на Влаштици. Истог дана у поподневним сатима последње групе напуштају положаје на Дријену и Буовцу.
26.10. Хрватска војска заузима Влаштицу.
Долазак Гатачке бригаде до Тјентишта гдје се сусреће са фочанском бригадом, стабилизујє и Требињско ратиште.
  • новембар
Операција Бура (Митровданска офанзива 1992) ХВ, ХВО и Армије РБиХ на положаје Невесињске и Билећке бригаде.
Напад успјешно одбијен послије пет дана жестоких борби. Једна је од највећих битака Херцеговачког корпуса. Однос снага је био десет према један, артиљеријска припрема је била жестока, трајала је пуних шест сати. Међутим, управо то што је био Митровдан и што су редови невесињске бригаде били проријеђени се показало како срећна околност јер су избјегнути велики губици у том првом удару. Погинула су 42 борца невесињске бригаде и преко 300 је рањено. Непријатељ је, према њиховим информацијама, имао 580 погинулих и преко 1.000 рањених.

1993.

Март 07.03. Хрватска војска напада положаје Требињске бригаде код села Сливнице (Требињска површ) и заузима коте Градину и Тимор а уједно излази на коту 497 изнад села Баонине. То је била последња акција ХВ на Требињском ратишту.

  • јул
Операција Лукавац, Херцеговачки и Сарајевско-романијски корпус ВРС заузимају Рогој, Трново, Игман и Бјелашницу.
Снаге Херцеговачког корпуса заузимају Главатичево, општина Коњиц.

1994.

  • јануар
Ангажовање снага Херцеговачког корпуса код Олова и на Нишићкој висоравни.
  • април
Операција Звезда, Херцеговачки и Сарајевско-романијски корпус ВРС улазе у предграђа Горажда и заузимају комплетну десну обалу Дрине. Под притиском међународне заједнице и ваздушних удара НАТО пакта, српске снаге одустају од уласка у град. ПВО Херцеговачког корпуса обара британски авион Харијер. Пилот пао на муслиманску територију.
  • септембар
Снаге Армије РБиХ заузимају село Бијела у општини Коњиц.
  • новембар
Операција Јесен (Митровдан) снага Армије РБиХ на положаје ВРС у Подвележју и планини Вележ.
Армија БиХ убацује преко 1.000 диверзаната у српску позадину, долази до борби диверзаната и војника ВРС у позадини (артиљерија, команда, кувари). Диверзанти на неким мјестима заузимају артиљеријске полозаје ВРС. Међутим, Армија РБиХ не успјева пробити прве линије, тако да диверзанти остају окружени, и доласком појачања ВРС потпуно уништени у наредна два дана. Резултат 250 погинулих диверзаната Армије РБиХ, 12 погинулих припадника ВРС, линије ВРС не помакнуте.

1995.

  • јун
Неуспио покушај деблокаде Сарајева од стране Армије РБиХ на положаје Сарајевско-романијског корпуса и дијелом Херцеговачког на планини Трескавици.
  • август
12.8. Борбе ВРС и ХВ на Требињско-Дубровачком ратишту. Ограничен напад ВРС на положаје ХВ у Бобанима и рејоне Главске, без значајног успјеха.
30.8. Престају борбе на Требињско-Дубровацком ратишту. Војска РС имала око 16 погинулих и близу 50 рањених бораца. Један цивил страдао у селу Граб.
  • септембар
Хрватским снагама стижу појачања на Требињском ратишту.
Ваздушни удари НАТО пакта на положаје ВРС
Офанзива Армије РБиХ на Трескавици.

Послератни период

Дејтонским споразумом смањена је територија коју је контролисао Херцеговачки корпус. У Попову пољу код Манастира Завала поље је цијелом ширином припало Федерацији БиХ, а током рата је то била територија која је била између линија ВРС и ХВ, и тако је пут Требиње—Љубиње прекинут међуентитетском линијом у дужини од 600 m. Код Стоца су мањи дијелови планине Хргуд припали Федерацији, а током рата цио Хргуд је био под контролом ВРС.

Изнад Мостара цијело Подвележје и западне падине планине Вележ и сам Релеј на врху Вележа (Брашина), те дијелови села Рабина, Жуље, у Невесињској општини, дијелови планине Рујишта изнад сјеверних предграђа Мостара, сво ово подручје припало је Федерацији БиХ.

Цијела ратна Српска општина Коњиц (подручја око Борачког језера) је припала Федерацији. У Фочанској општини: Устиколина и даље магистралом до моста на Осаници. Са ових подручја ВРС се повукла до 6. фебруара 1996.

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 Попара 2017, стр. 35.
  2. ^ Пандуревић 2012, стр. 223.
  3. ^ Попара 2017, стр. 43.

Литература

  • Радни тим Недељко Попара ... (2017). Херцеговачки корпус. Билећа: СПКД ”Просвјета”. ISBN 978-99938-90-45-4.
  • Пандуревић, Винко (2012). Срби у Босни и Херцеговини: од декларације до конституције. Политичко, одбрамбено и војно организовање српског народа у Босни и Херцеговини 1991-1995. Београд: ИГАМ. ISBN 978-86-83927-69-2.

Спољашње везе

2. херцеговачка лака пјешадијска бригада

Друга херцеговачка лака пјешадијска бригада је била пјешадисјка јединица Војске Републике Српске у саставу Херцеговачког корпуса. Зона одговорности бригаде је била територија Српске општине Коњиц. Команда бригаде се налазила у насељу Борци. Бригада је, према прелиминарним подацима током Одбрамбено-отаџбинског рата, изгубила 166 бораца.

Друга митровданска офанзива

Митровданска офанзива 1994. или Друга митровданска офанзива (бошњ. Operacija Jesen 94) био је напад снага Армије Републике Босне и Херцеговине на подручје које је држала Невесињска бригада Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске.

Напад на село Јабука

Мјесна заједница Јабука била је у саставу општине Фоча све до Дејтонског споразума када је припала општини Фоча-Устиколина, Босанско-подрињски кантон Горажде. Дана 23. јула 1992. године муслиманске снаге из Горажда извршиле су напад на МЗ Јабука и околних 18 села. Том приликом страдало је 45 лица српске националности.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.