Хектар

Хектар (симбол: ha) је СИ-изведена јединица мере површине. Један хектар чини 10 000 квадратних метара тј. површина квадрата чије су странице дужине по 100 метара.[1] Често се користи као јединица мере за површину земљишта.[2]

Дефиниција

Hectare Diagram
Дефиниција хектара и ара

1 хектар = 100 ари = 10.000 квадратних метара = (100 m)² = 0,01 квадратних километара

Назив хектар је настао спајањем грчке речи хекто (hecto, што значи стотина) и речи ар (ar, мања јединица мере).

Види још

Референце

  1. ^ BIPM (2014). „SI Brochure, Table 6”. Приступљено 17. 11. 2014.
  2. ^ „SI brochure (Chapter 4; Table 6)”. International Bureau of Weights and Measures. 2006. Архивирано из оригинала на датум 1. 10. 2009. Приступљено 5. 3. 2010.

Спољашње везе

Ар (јединица)

Ар (симбол: a) је СИ-изведена јединица мере за површину. Иако га СИ и даље подржава, више није препоручен.

Горња Купиновица

Горња Купиновица је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 141 становника.

Дрводеља

Дрводеља је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 216 становника.

Квадратни километар

Квадратни километар (симбол: km²) је СИ-изведена јединица мере за површину. Један квадратни километар има 1.000 × 1.000 = 1.000.000 = 106 квадратних метара.

Конверзија мерних јединица

Конверзија мерних јединица је поступак конверзије различитих истородних мерних јединица истог квантитета коришћењем, најчешће мултипликативних конверзионих фактора.

Корика (Козенца)

Корика је насеље у Италији у округу Козенца, региону Калабрија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 665 становника. Насеље се налази на надморској висини од 7 м.

М-77 Огањ

М-77 Огањ је вишецевни бацач ракета који се производио у Југославији.

Михалкинско језеро

Михалкинско језеро (рус. Михалкинское) слатководно је ледничко језеро у централном делу Псковске области, на западу европског дела Руске Федерације. Налази се у источном делу Новоржевског рејона, на подручју алувијалне Соротске низије. Преко своје једине отоке, реке Сорот, језеро је овезано са сливом Великајеа, односно са басеном реке Нарве и Финским заливом Балтичког мора.

Акваторија језера обухвата површину од свега око 1,0 км² (101,1 хектар). Просечна дубина језера је око једног метра, максимална до 5 метара. На око километар јужније од језера налази се село Михалкино по којем је језеро и добило име.

У Михалкинско језеро се уливају две мање притоке, Лостка на западу и Вешч на истоку. Обале су ниске, јако замочварене и углавном обрасле ливадском вегетацијом. Дно је углавном јако муљевито.

Језеро је богато рибом, а нарочито су бројни шарани, штуке и пастрмке.

Ораовац (Зворник)

Ораовац је насељено мјесто у општини Зворник, Република Српска, БиХ. Насеље је основано 2012. године на основу „Одлуке о оснивању насељеног мјеста Ораовац на подручју општине Зворник“ (Сл. гласник РС 100/2012 од 30. октобра 2012. године).

Ордосно

Ордосно (рус. Ордосно) слатководно је језеро глацијалног порекла смештено на крајњем југоистоку Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације. Административно припада Куњском рејону, а његовом јужном обалом иде граница са Усвјатским рејоном.

Кроз језеро протиче река Усвјача и преко ње оно је повезано са басеном Западне Двине и са Балтичким морем.

Површина језерске акваторије је 5,1 км², са острвима 5,3 км² (6 острва укупне површине 21 хектар). Просечна дубина воде у језеру је око 3,2 метра, док максимална дубина досеже до 6,7 метара. Површина сливног подручја је око 288,34 км².

На обали језера налазе се села Спичино, Биково, Токарево, Григоркино, Сестаково и Турноје.

Осино

Осино (рус. Осыно) слатководно је језеро ледничког порекла смештено у јужном делу Себешког рејона на југозападу Псковске области у Русији. Налази се на територији Себешког националног парка. Кроз језеро протиче река Нишча (десна притока Дрисе) преко које је оно повезано са басеном реке Западне Двине и Балтичког мора.

Акваторија језера обухвата површину од око 8,21 км² (821 хектар), а на површини језера се налазе и мања острва укупне површине око 0,02 км². Максимална дубина језера је до 10 метара, односно просечна од око 4 метра.

На обали језера лежи село Осино.

Остаци касноантичког насеља (Горња Гуштерица)

Остаци касноантичког насеља откривени су у месту Горња Гуштерица, општина Липљан, где су на површини од 1 хектар проналажени покретни налази и уочени остаци зидова више грађевина. Налази се датују у период 3. — 4. века. Откривена је и фрагментована камена плоча са натписом.

Претпоставља се да ово налазиште може да буде некадашња царинска станица Herculana.

Паликућа

Паликућа је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 387 становника (према попису из 2002. било је 387 становника).

Роспи Ћуприја

Роспи Ћуприја је једно од београдских насеља, налази се у градској општини Палилула.

Споменик природе „Извор минералне воде у селу Шаковица“

Споменик природе „Извор минералне воде у селу Шаковица“ се налази на територији општине Подујево, на Косову и Метохији. За заштићено подручје је проглашена 1987. године, као споменик природе, на површини хектар и по.

Извор минералне воде у селу Шаковица је споменик природе хидролошког карактера.

Султановићи

Султановићи су насељено мјесто у општини Зворник, Република Српска, БиХ. Насеље је основано 2012. године на основу „Одлуке о оснивању насељеног мјеста Султановићи на подручју општине Зворник“ (Сл. гласник РС 100/2012 од 30. октобра 2012. године).

ТВ Банат

ТВ Банат је регионална телевизија у Банату. Студио се налази у Вршцу. Основана је 1998. године од стране компаније Хемофарм, РТС-а и ЈАТ-а. Са емитовањем целокупног програма ради од 2007. године, када је и добила регионалну фреквенцију. Свој програм емитује 24 часа дневно. Емитује програм на српском и румунском језику. Емисије: Уз јутарњу кафу, Журнал на српском и румунском језику, Хектар, Критична тачка, Питајте доктора, Разговор са поводом, Спортска емисија, Насловна страна, Толеранција у школској клупи, Арт осврт.

Хекто

Хекто (hecto; симбол h) је префикс у СИ систему јединица који означава фактор од 102 (100).

Усвојен 1795. године, долази из грчког έκατόν, што значи стотина.

На пример:

хектар, 100 ари

Црна слачица

Црна слачица (лат. Brassica nigra) је једногодишња биљка из фамилије купуса (Brassicaceae), висока до 1 m. Цвета ситним жутим цветовима од маја до августа. Црна слачица је широко гајена као индустријска и лековита биљка. Осим имена црна слачица, постоје и друга народна имена: мустарда, сенф, ардаљ, горушица, огњица, муштарда, муштар, хардан итд.

Слачица се гаји, а расте и дивља и полудивља безмало по целој Земљиној кугли. Гаји се у знатним количинама, нарочито у Холандији, Канади, Индији, државама бившег Совјетског Савеза, САД, Италији, Немачкој, Француској.

Основне јединице
Изведене јединице
Остале прихваћене јединице
Види још

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.