Хвостанска епархија

Хвостанску епархију је основао Свети Сава 1219. Раније је Хвосно потпадало под Призренску епархију. Сједиште епископа је било у манастиру Малој Студеници сјевероисточно од Пећи, у Подгору.[1]

Види још

Референце

  1. ^ Богдановић 1981, стр. 317-320.

Литература

Викарни епископ хвостански

Викарни епископ хвостански је некадашња титула коју је носио викарни архијереј у Српској православној цркви. Била је почасна титула помоћном епископу патријарха српског.

Ова епископска титула је именована по древној Хвостанској епархији коју је основао Свети Сава још 1220. године. Сједиште епархије је било у манастиру Успења Пресвете Богородице (Мала Студеница), двадесетак километара сјевероисточно од Пећи. Крајем 14. вијека Хвостанска епархија је уздигнута на степен митрополије. Крајем 17. вијека манастир Богородице Хвостанске је запустио. Тада је вјероватно укинута и епархија.

У периоду 1985—1991. ову титулу је имао викарни епископ Никанор (Богуновић), помоћник митрополита црногорско-приморског Данила (Дајковића). Затим, од 1992. до 1993. титулу је имао епископ Јустин (Стефановић). Владика Атанасије (Ракита) носио је од 1999. до 2013. Данас је ова титула упражњена.

Манастир Богородица Хвостанска

Манастир Богородице Хвостанске, такође познат и као Студеница Хвостанска или Мала Студеница, некадашњи је српски манастир из средњег века, од кога су данас сачувани само темељи. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја..

Пећка патријаршија

Пећка патријаршија је историјски назив за Српску православну цркву са сједиштем у Пећи у периоду од 1346. до 1463, а затим поновно од 1557. до 1766. године.

Призренска епархија

Призренска епархија је древно православно црквено подручје у Јужној Србији. Постојала је у континуитету током више од осам векова, почевши од 10. века, па све до 1808. године, када је спојена са Рашком епархијом у садашњу Рашко-призренску епархију.

Српска архиепископија

Српска архиепископија, односно Жичка архиепископија, а потом Пећка архиепископија, назив је за прву аутокефалну (самосталну) архиепископију у средњовековним српским земљама, која је постојала у раздобљу од 1219. до 1346. године. Стварањем ове архиепископије, која је установљена заслугом првог српског архиепископа Светог Саве, означена је прекретница у историјском развоју Српске православне цркве, која је стицањем аутокефалности постала равноправна са осталим помесним црквама. Прво архиепископско седиште било је у Жичком манастиру (одатле долази назив Жичка архиепископија), а потом је пренето у Пећки манастир (одатле долази назив Пећка архиепископија). Српска архиепископија је 1346. године уздигнута на степен патријаршије, чиме је означен почетак новог раздобља у историји Српске православне цркве.

Хвосно

Хвосно (варијанта: Хвостно, Старо Хвосно) је ранији назив за северни део Метохије, простор богат средњовековним манастирима и црквама, које су изградили српски краљеви и локална властела. Хвосно је простор који обухвата област савремених градова Истока и Пећ на Косову и Метохији. Име Хвосно је изведено из старословенске речи хвост, што значи „дебело дрво“, вероватно због густих шума које расту на падинама околних планина. Друго објашњење је да словенска реч хвост, потиче од имена неке врсте траве, корова које је расло у Метохији. Могућа веза назива је и са именом Косово, јер је у Хрисовуљи цара Василија тај крај споменут под назовом Хосонон (Χοσονον). Тај крај где је рођен Петар Коришки је називан и Диоклитија хвостанска.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.