Хајле Селасије

Хајле Селасије I (енгл. Haile Selassie I; Ејерса Горо, 23. јул 1892Адис Абеба, 27. август 1975) је био последњи етиопски цар. Селасије је 1928. после смрти Менелика II постао краљ, а 1930. цар Етиопије.

Хајле Селасије I
Haile Selassie in full dress
Хајле Селасије I, 1971.
Датум рођења23. јул 1892.
Место рођењаЕјерса Горо
Етиопија
Датум смрти27. август 1975. (83 год.)
Место смртиАдис Абеба
Етиопија
ДинастијаСоломонска
ОтацMakonnen Wolde Mikael
МајкаYeshimebet Ali
ВероисповестПравославље
СупружникМенен Асфав
ПотомствоTenagnework, Amha Selassie, Makonnen, Sahle Selassie, Romanework, Zenebework, Tsehai
Цар Етиопије
Период2. новембар 193012. септембар 1974.
ПретходникЗаудита
Наследникуспостављена република

Биографија

Haile Selassie 1963
Хајле Селасије I у Вашингтону 1963.

Рођен под именом Тафари Маконен Водимихајел, касније Војвода, Рас Тафари Маконен а након крунисања 2. новембра 1930. године прозван је Хајле Селасије I. Хајле на етиопском језику значи „Снага“, а Селасије значи „Свето Тројство“ - дакле Хајле Селасије отприлике може да се преведе као „Снага Светог Тројства“. Његова цела титула, док је владао, била је „Његово Царско Величанство Хајле Селасије I, Цар Царева, Господар Господара, Освајачки Лав Јудејског Племена, Изабраник Божји“.[1] По традицији, био је 225. потомак краља Соломона и краљице од Сабе, Соломонска династија.[2]

Дана 2. новембра 1930. наследио је престол након смрти свог претходника, прастрица краља Менелика II, те је уједно и последњи владар Етиопије. Почиње да спроводи важне аграрне, политичке и судске реформе, те се брине за еманципацију робова. Установио је парламент и судски систем, али је све заправо било формално, јер је права власт остала при владару.

Stevan Kragujevic, Car Haile Selasije i Josip Broz Tito, Beogad, 1963
Са Титом у Београду, 1963.

Године 1935, уочи Другог светског рата, Италија под Мусолинијевим вођством је извршила инвазију Етиопије и Селасије је не успевши да се супротстави, отишао у прогнанство у Енглеску у мају 1936. године.[3] Тамо је помогао Британцима да испланирају кампању која је довела до ослобођења Етиопије и његовог повратка на власт 1942. године.

Вративши се на власт почео је да обнавља своју ратом погођену домовину. Највећа достигнућа су му аграрна реформа (1942—1944)[4], еманципација робова (1942)[5], те успостава скупштине.

Године 1955. изменио је Устав, покушавајући тако да државу уведе у 20. век.[6] Скупштина је добила одређене, али опет ограничене моћи, па је народ осећао да то није довољно.[7] Селасије је 1960, након неуспелог покушаја свргавања са престола, обећао економски развој и социјалне реформе. Године 1961. поклонио је једну од својих палата да се користи као главни кампус универзитета у главном граду Етиопије, Адис Абеби.[8]

Током 1960-их, Селасије је постао све више заузет спољним пословима. Године 1963. је играо главну улогу у оснивању Организације афричког јединства и у спору између Сомалије и Етиопије који су прерасли у оружане сукобе. У марту 1964. је договорено примирје. Године 1965. сазвао је Конференцијy оријенталних православних цркви где је стекао титулу „Заштитник Вере“.[9] Почетком 1970. био је посредник у спору између Сенегала и Гвинеје, Танзаније и Уганде, као и Јужног и Северног Судана.

Бавећи се проблемима других земаља, занемаривао је проблеме властите државе: велика неједнакост у подели добара, рурална неразвијеност, корупција власти, растућа инфлација, незапосленост и тешка суша на северу (1972—1975). Године 1974, студенти, радници и војници започели су серију штрајкова и демонстрација које су достигле врхунац 12. септембра 1974. када су оружане снаге свргнуле Селасија са престола и марксистички оријентисана војна хунта „Дерг“ преузела власт.[10]

Већина царске породице је била заточена у затвору у Адис Абеби. Дана 23. новембра 1974. шездесет бивших високих званичника царске власти стрељано је без суђења.[11] У марту 1975. монархија је укинута, а Етиопија проглашена републиком. Дана 27. августа 1975. Хајле Селасије I умире.[12] Његови посмртни остаци су пронађени 1992. године испод бетонске плоче у бившој царској палати. Године 2000, приређена му је царска сахрана у организацији Етиопске православне цркве.

Одликовања

  • Етиопија Врховни командант орден звезде Етиопија – 1909[13]
  • Етиопија Велики кордон орден Соломонов (Етиопија) – 1930[14]
  • Етиопија Велика огрлица орден Соломонов Печат (Етиопија)[13]
  • Етиопија Велики кордон орден краљица од Сабе (Етиопија)[13]
  • Етиопија Велики кордон орден Свете Тројице (Етиопија)[13]
  • Етиопија Велики кордон орден Менелик II (Етиопија)[13]
  • Уједињено Краљевство Витешки орден великог крста светог Михаила и светог Ђорђа – 1917.
  • Flag of Italy (1861-1946) crowned.svg Орден круне Италије – 1917.
  • Flag of Italy (1861-1946) crowned.svg Орден светих Морис и Лазарус – 1924.
  • State Flag of Greece (1863-1924 and 1935-1973).svg Орден искупитеља (19 August 1924)
  • Белгија Орден Леополда (Белгија) – 1924.
  • Уједињено Краљевство Витешки орден великог крста краљевског Викторианског – 1924.
  • Уједињено Краљевство Витешки орден великог крста орден Бата – 1924.
  • Луксембург Орден златног лава дома Насау – (25. мај 1924)
  • Француска Орден Легије части велики крст – 1924.
  • Португалија Орден торањ и мачем Португалије – 1925.
  • Flag of Italy (1861-1946) crowned.svg Витешки орден пресвето благовештење – 1928
  • Уједињено Краљевство Краљевског Викторианског ланац – 1930.
  • Јапан Велики кордон орден Хризантема – 1930.
  • Flag of Egypt (1922–1958).svg Огрлица орден Мухамеда Алија – 1930.
  • Холандија Витешки орден великог крста орден Холандски лав – 1930.
  • Пољска Орден белог орла Пољске – 1930.
  • Сједињене Америчке Државе Врховни командант легије заслуге – 1945.
  • Норвешка Огрлица орден светог Олав Норвешке – 1949.
  • Шпанија Огрлица орден Карлоса III (1954)
  • Југославија Орден Југословенске велике звезде – 1954.
  • State Flag of Greece (1863-1924 and 1935-1973).svg Орден за војне заслуге 1. класе (28 Oktobar 1954)
  • Немачка Посебна класа орден за заслуге Федералне Републике Немачке – 1954.
  • Француска Војна медаља Француске – 1954.
  • Холандија Витешки орден великог крста Вилијамов – 1954.
  • Уједињено Краљевство Страни витешки орден подвезице – 1954.
  • Данска Орден слона – 1954.
  • Шведска Огрлица орден Серафим – 1954.
  • Мексико Огрлица орден Азтец орао – 1954.
  • Аустрија Велика звезда украса части за заслуге Аустрије – 1954.
  • Flag of Yugoslavia (1946-1992).svg Почасни грађанин Београда – 1954[15]
  • Јужна Кореја Орден за заслуге за Националне фондације (орден Републике Кореје) – 1955.
  • Италија Огрлица орден заслуге Републике Италије – 1955.
  • Јапан Огрлица орден Хризантема - 1956.
  • Јужни Вијетнам велики крст Национални орден Вијетнам - 1958.
  • Мјанмар Орден истине – 1958.
  • Бразил Огрлица орден јужног крста – 1958.
  • Индонезија Звезда Републике Индонезије, 1. класе – 1958.
  • Пакистан Хилал-И-Пакистана, 1. класе – 1958.
  • Тајланд Орден Маха Цхакри – 1958.
  • Португалија Рибанд од три војне реда Христа, Бенедикт Авиз и Ст.Јамес мач (1959)
  • Савез Совјетских Социјалистичких Република Орден Суворов 1. класе – 1959.
  • Сомалија Орден Леопард Сомалије – 1960.
  • Египат Орден Ниле (22 Maj 1963)
  • Иран Иран велика огрлица орден Пахлави – 1964.
  • Уганда Командант орден штита и копаља Уганде – 1964.
  • Румунија Звезда Народска Република Румунија (1964)
  • Flag of Hungary (1957-1989; unofficial).svg Банер Народне Републике Мађарске, 1. класе са дијамантима – 1964.
  • State flag of Iran (1964–1980).svg Иран спомен медаља 2500. годишњице оснивања Персијског царство (14 Oktobar 1971)[16]
  • Flag of Jamaica.svg Јамајка дом краљева лауерат, Јамајка – 1966.
  • Хаити Огрлица националног орден част и заслуге – 1966.
  • Хаити Огрлица орден Жан-Жак Десалинес Велики – 1966[17]
  • Пољска Пољска Реститута Пољске (1967)
  • Малезија Орден државне круне Малезије – (21 May 1968)
  • Гана Орден Звезда Гане– 1970.
  • Flag of the Vatican City.svg Орден of Пија IX – 1970.
  • Flag of Yugoslavia (1946-1992).svg Почасни грађанин Социјалистичке Федеративне Републике Југославије – 1972[18]
  • Аргентина Орден ослободиоца Сан Мартин
  • Демократска Република Конго Огрлица орден леопард
  • Сенегал Орден лав
  • Малави Орден лав
  • Камерун Орден валоур камеруна
  • Перу Орден сунца Перу
  • Венецуела Огрлица орден биста ослободиоца Симон Боливар
  • Боливија Орден кондор Анда
  • Тајван Специјални степен реда повољних Облака
  • Flag of Iraq (1924–1959).svg Велики Орден Хасхемитес
  • Финска Огрлица орден бела ружа
  • Тунис Орден независност
  • Сирија Орден Умаиад
  • Того Орден Моно Того
  • Република Конго Орден заслуге конгоанског
  • Габон Орден Екваторијална Звезда
  • Нигерија Орден Федералне Републике Нигерије
  • Уганда Орден извор Нила
  • Замбија Орден орла Замбије
  • Јордан Орден Хусеин ибн Алија
  • Мароко Орден Мухамеда
  • Судан Часни Ланац
  • Филипини Раја Орден Сикатуна Филипини
  • Либерија Велики витешки оркестар орден пионира
  • Кенија Велики начелник орден златног срца
  • Чехословачка Орден белог лава 1. класе са огрлицом
  • Либија Орден Идрис I Либија
  • Либан Национални орден Либан
  • Централноафричка Република Национални орден Централноафричкој Републици
  • Саудијска Арабија Орден кралја Абдул Азиз, 1. класе, Саудијска Арабија
  • Чиле Национални орден Чиле
  • Чад Национални орден Чад
  • Бенин Национални орден Бенин
  • Мали Национални орден Малија
  • Мадагаскар Национални орден Мадагаскар
  • Мауританија Национални орден Мауританија
  • Гвинеја Национални орден Гвинеја
  • Горња Волта Национални орден Републике Горње Волте

Војни чинови

Selassie Turret
Селасије покушава да одбрани државу од италијанских фашиста

Хаиле Селасије је имао следеће чинове:[19]

  • Фелдмаршал Царске Етиопске Војске
  • Адмирал Флоте Царске Етиопске Морнарице
  • Маршал Царског Етиопског Ваздухопловства
  • Фелдмаршал Британске Војске

Цитати

„Кућу изграђену на граниту и снажном темељу ни најезда пљуска, шикљање олуја и јаки ветрови неће моћи да сруше. Неки људи су написали Причу мог живота представљано као истину оно што заправо произилази из незнања, грешке или зависти; али они не могу да отргну истину из свог места, чак и ако они покушавају да убеде друге да верују.”

— Увод из Мој Живот и Етиопијски Напредак, Аутобиографија Његово Царско Величанство Хајле Селасије I

„И морамо да погледамо у себе, у дубине наше душе. Морамо постати нешто што никад нисмо били и за које наше образовање и искуство и окружење су нас лоше припремили. Морамо постати већи него што смо били, храбрији, већи у духу, већи у изгледу. Морамо постати чланови нове расе, која ће се издићи изнад ситничавих предрасуда, дугујући нашу крајњу оданост не нацијама, већ нашим ближњима унутар људске заједнице.”

— говор уједињене нације 6. Окотобар 1963.

„Човек који поставља своје циљеве сувише ниско, и ко прихвата премало као довољно, расипа таленат и способности са којим га је Свемогући Бог и природа обдарила. Хајде да поставимо наше циљеве превисоко; хајде да захтевамо више од себе него што верујемо да поседујемо.”

— Престолски говор 2. новембар 1963.

„Проучавај и испитуј све, али изабери и прати оно што је добро.”

„Користите своје знање за добро, да сачувате мир међу људима.”

„Данас човек види све своје наде и тежње да се троше пред њим. Он је збуњен и не зна куда лута. Али он мора да схвати да је Библија његово уточиште, и окупљање за сво човечанство. У њој ће човек наћи решење његових садашњих тешкоћа и смернице за његову будућност, и ако он не прихвата са јасном савести Библију и њену велику поруку, не може да се нада спасењу. Што се мене тиче, ја славим Библију.”

— Хајле Селасије I

У популарној култури

Сарајевска група Елвис Ј. Куртовић му је посветила песму „Хајле Селасије” на албуму „Чудесан свет приватлука” 1988. године.

Породица

Дана 31. јула 1911. Рас Тафари оженио Менен Асфав. Заједно су имали шесторо деце, престолонаследник Асфав Восен, принцеѕа Зенебеворк, принцеѕа Цехај, принц Маконен, и принц Сахле Селасије.

  • Принцеза Тенагневорк (12. јануар 1912 - 6. април 2003) муж командант Деста Дамтев, деца принц Амха Деста, принц Искиндер Деста, принцеза Ајда Деста, Себле Деста, Софија Деста и Хирут Деста.
  • Престолонаследник Асфав Восен (27. јул 1916 - 17. фебруар 1997) жена царица Медферишворк Абебе, деца престолонаследник Зера Јаков, принцеза Илигајеху, принцеза Марјам Сена, принцеза Сехин Азебе, принцеза Сифрашу Бизу.
  • Принцеза Зенебеворк (25. јул 1918 - 25. март 1933) муж командант Хајле Селасије Гугса.
  • Принцеза Цехај (13. октобар 1919 - 17. август 1942) муж генерал Лиџ Абије Абебе, била је почасни председник удружења за добробит Етиопских жена (1935—1942).
  • Престолонаследник Маконен (16. октобар 1923 - 13. мај 1957) погинуо у саобраћајној несрећи. Жена Сара Гизав, деца принц Павле Восен Сегед Маконен, принц Михајл Маконен, принц Тефери Маконен, принц Биде Мариам Маконен, принц Давит Маконен.
  • Принц Сахле Селасије (27. фебруар 1931 - 24. април 1962) жена Махисенте Хабте Маријам, дете престолонаследник принц Ермиас Сахле Селасије.

Референце

  1. ^ Lee V. (1983, July) The Roots of Rastafari. Yoga Journal No. 51. ISSN 0191-0965. p. 18
  2. ^ Shinn & Ofcansky 2004, стр. 265.
  3. ^ Spencer 2006, стр. 62.
  4. ^ Ofcansky & Berry 2004, стр. 63-4.
  5. ^ Hinks, Peter P.; McKivigan, John R. and Williams, R. Owen. Encyclopedia of Antislavery and Abolition, Greenwood Publishing Group. 2007. ISBN 978-0-313-33143-5. стр. 248. .
  6. ^ "Ethiopia Administrative Change and the 1955 Constitution". Country-studies.com. Приступљено 12 September 2010.
  7. ^ Mammo, Tirfe . The Paradox of Africa's Poverty: The Role of Indigenous Knowledge.The Red Sea Press. 1999. ISBN 978-1-56902-049-4. стр. 103. .
  8. ^ http://www.angelfire.com/ny/ethiocrown/palaces.html. Imperial Palaces and Residences of Ethiopia. Приступљено 12 August 2014.
  9. ^ http://www.ethiopianorthodox.org/english/ethiopian/01addisababaconf.html. The Oriental Orthodox Churches Addis Ababa Conference, January 1965. Приступљено 8 August 2014.
  10. ^ Launhardt 2005, стр. 239–40.
  11. ^ Shinn & Ofcansky 2004, стр. 44.
  12. ^ "Haile Selassie of Ethiopia Dies at 83". New York Times. 28 August 1975. Приступљено 21 July 2007.
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 13,4 Copley 1998, стр. 17
  14. ^ Religous, Traditional & Ceremonial. The Official Website of The Crown Council of Ethiopia. The Crown Council of Ethiopia. Приступљено 13 August 2014. <http://www.ethiopiancrown.org>
  15. ^ „Đilas podržao predlog”. Blic.rs. Архивирано из оригинала на датум 21. 12. 2008. Приступљено 12. 9. 2010.
  16. ^ Badraie Архивирано на сајту Wayback Machine (март 6, 2016) (на језику: енглески). None. Приступљено 24 April 2014.
  17. ^ Abbott 1988, стр. 139.
  18. ^ Odluka o proglašenju Njegovog Carskog Veličanstva Cara Etiopije Haila Selasija Prvog za počasnog građanina SFRJ ("Službeni list SFRJ", br. 33/72 Архивирано на сајту Wayback Machine (август 14, 2009) (на језику: енглески) 319–655
  19. ^ "Shoa6". Royalark.net. Приступљено 12 September 2010.

Литература

  • Abbott, Elizabeth (1988). Haiti: An insider's history of the rise and fall of the Duvaliers. Simon & Schuster. стр. 139. ISBN 978-0-671-68620-8.
  • {{Cite book|ref=harv|last=Ofcansky|first=Thomas P.|last2=Berry|first2=Laverle|lastauthoramp=yes |title=Ethiopia A Country Study|year=2004|url= |publisher=Kessinger Publishing|location= |isbn=978-1-4191-1857-9|pages=63-4}
  • Copley, Gregory R. (1998). Ethiopia Reaches Her Hand Unto God: Imperial Ethiopia's Unique Symbols, Structures and Role in the Modern World. Defense & Foreign Affairs, part of the International Strategic Studies Association. стр. 17. ISBN 978-1-892998-00-2.
  • Spencer, John (2006). Ethiopia at Bay: A Personal Account of the Haile Selassie Years. Tsehai Publishers. стр. 62. ISBN 978-1-59907-000-1.
  • Shinn, David Hamilton & Ofcansky, Thomas P. (2004). Historical Dictionary of Ethiopia. Scarecrow Press. стр. 265. ISBN 978-0-8108-6566-2.
  • Launhardt, Johannes (2005). Evangelicals in Addis Ababa (1919–1991). LIT Verlag. ISBN 978-3-8258-7791-0.

Спољашње везе

Претходник:
Заудита
Цар Етиопије
1930—1974.

Наследник:
12. септембар

12. септембар (12.9) је 255. дан у години по грегоријанском календару (256. у преступној години). До краја године има још 110 дана.

2. април

2. април (02.04) је 92. дан у години по грегоријанском календару (93. у преступној години). До краја године има још 273 дана.

2. новембар

2. новембар (2.11.) је 306. дан године по грегоријанском календару (307. у преступној години). До краја године има још 59 дана.

30. јун

30. јун (30. 6) јест 181. дан године по грегоријанском календару (182. у преступној години). До краја године има још 184 дана.

5. новембар

5. новембар (5.11.) је 309. дан године по грегоријанском календару (310. у преступној години). До краја године има још 56 дана.

Адис Абеба

Адис Абеба (амх. አዲስ ፡ አበባ − „нови цвет“) је главни и највећи град Етиопије. У граду званично живи 2.739.551 становника, према попису из 2007. године. Међутим, годишња стопа раста износи 3,8 %, те се претпоставља да је тај број умногоме потцењен, са одступањем од око 650.000 становника.

Као град-држава, Адис Абеба ужива статус и града, и државе. То је место оснивања и некада редовног заседања Организације афричког јединства, а данас међународне организације Афричке уније. Такође, у Адис Абеби је седиште Економске комисије Уједињених нација за Африку и бројних других међународних организација. Самим тим, Адис Абеба се често назива политичка престоница Африке, како због историјског, тако дипломатског и политичког значаја Африке.

Град је насељен људима из различитих делова Етиопије. Једна од већих знаменитости је и Универзитет у Адис Абеби.

Административна подела Етиопије

До 1995. године Етиопија је била подељена у провинције, те даље на округе. Тај старији систем провинција је установио Хајле Селасије. Ова подела је замењена националним (етничким) регионима са два посебна града.

Аеродром Боле

Међународни аеродром Боле (IATA: ADD, ICAO: HAAB) је аеродром која опслужује Адис Абебу (Етиопија). Аеродром се налази у Болеу, у југозападном делу Адис Абебе. Некад познат као Аеродром Хајле Селасије I, аеродром је данас модеран хаб Африке. На аеродрому је смештена база Итиопијан ерлајнс.

Године 2003., отворен нови међународни путнички терминал, и један је од највећих у Африци. Тада је завршена и нова писта од 3.800 метара (07R/25L). Кроз аеродром је 2004. прошло 1.583.383 путника.

Амхарци

Амхарци или Амхара је назив за семитску етничку групу у Етиопији.

Амхараца данас има 23 милиона у Етиопији, што чини 26,89 % етиопске популације те исто тако велики број емиграната у Египту, Израелу и Шведској. После Орома најбројнији су етиопски народ.

Њихова прадомовина је у брдима централне Етиопије, где се углавном баве пољопривредом.

Културно су јако блиски Јеврејима, те легенде говоре како су настали од потомства краља Соломона и краљице од Сабе. Захваљујући томе се код њих обрезују мушка деца, иако су по вери углавном хриршћани: око 85% су припадници Етиопске оријентално-православне тевахедо цркве. У новије време неки Амхарци прелазе у ислам тако да је данас око 15% овог народа муслиманске вјероисповести.

Амхари су доминирали политичким животом Етиопије, тако да је етиопски цар Хајле Селасије био њихов припадник. Амхарски језик представља један од радних језика данашње Етиопије.

Дерг

Дерг (амхар. ደርግ) је био назив војне хунте која је дошла на власт у Етиопији након свргавања с власти цара Хајле Селасија и владала земљом од 1974. до 1987. године. Дерг у преводу значи веће или комитет на језику Гиз, а његов пуни назив био је Комитет за координацију оружаних снага, полиције и терироријалне војске. Комитет је након доласка на власт званично преименован у Привремену војну владу социјалистичке Етиопије.

Други италијанско-абисински рат

Други италијанско-абисински рат или Италијанско-етиопски рат је трајао седам месеци од 1935. до 1936. Рат је данас виђен као предигра за Други светски рат и демонстрација за неефикасност Лиге народа.

Етиопско царство

Етиопско царство, знано и под именом Абисинија, обухватало је територију данашњих држава Етиопије и Еритреје. На врхунцу своје моћи обухватало је делове јужног Египта, источног Судана, Јемена и запад Саудијске Арабије.

То царство трајало је од 1137. године (ако се почетак рачуна од првих владара из Династије Загај) све до 1974, кад је свргнут последњи цар Хајле Селасије у војном удару.

Својевремено је словило за најстарије царство на свету, и било је једина изворна афричка политичка творевина која је одолела ударцима колонијализма у 19. веку.

Заудита

Заудита (ге'ез ዘውዲቱ) или Аскала Мајрам (Ејерса Горо, Харар, 29. април 1876 — Адис Абеба, 2. април 1930) била је царица, негуш негасти, Етиопије у периоду 1916—1930. Остала је упамћена као противница реформи које је иницирао Тафари Маконен (потоњи цар Хајле Селасије).

Народна Демократска Република Етиопија

Народна Демократска Република Етиопија (амх. የኢትዮጵያ ሕዝባዊ ዲሞክራሲያዊ ሪፐብሊክ) је била социјалистичка република, коју је 1987. године установила марксистичка влада Менгисту Хајле Маријама. Њеним формирањем установљена је цивилна власт, која је заменила владавину војног већа, званог Дерг. Укинута је у мају 1991. године, након што је већина марксистичке владе напустила Адис Абебу, а у град ушле јединице Етиопског народног револуционарног демократског фронта (ЕНРДФ).

Односи Србије и Етиопије

Односи Србије и Етиопије су инострани односи Републике Србије и Савезне Демократске Републике Етиопије.

Почасни грађани Београда

Звање почасног грађанина Београда уведено је 19. јула 1954. године. Иако су Јосип Броз Тито и Пеко Дапчевић, проглашени још 1945, односно 1947. године. Звање је додељивано све до 1985. године и то углавном високим страним државницима, који су били у посети СФР Југославији. Звање почасног грађанина је поново уведено, 2006. године.До сада су за почасне грађане Београда проглашени:

Пеко Дапчевић, генерал-пуковник ЈНА и народни херој - 20. октобра 1945. године

Фјодор Толбухин, совјетски маршал, Херој Совјетског Савеза, Херој Народне Републике Бугарске и народни херој Југославије - 25. маја 1947. године

Владимир Жданов

Јосип Броз Тито, председник СФРЈ и СКЈ - 25. маја 1947. године

Хајле Селасије, цар Етиопије - 22. јула 1954. године

Џавахарлал Нехру, премијер Индије - 1955. године

Гамал Абдел Насер, председник Египта - 1956. године

Нородом Сиханук, краљ Камбоџе - 1959. године

Леонид Брежњев, председник Президијума Врховног совјета СССР-а - 1962. године

Ахмед Бен Бела, председник НДР Алжира - 1964. године

Хабиб Бургиба, председник Туниса - 1965. године

Лал Бахадур Шастри, други премијер Индије - 1965. године

Едвард Кардељ, друштвено-политички радник СФРЈ и народни херој - 1970. године

Кенет Каунда, председник Замбије - 1970. године

Едвард Гјерек, председник Уједињене радничке партије Пољске - 1973. године

Николаје Чаушеску, председник НР Румуније и генерални секретар ЦК КП Румуније - 1976. године

Хуа Гуофенг, премијер НР Кине и генерални секретар ЦК КП Кине - августа 1978. године

Џабир ел Ахмед ел Сабах, кувајтски емир - 1981. године

Франсоа Митеран, председник Француске - 1983. године

Ким Ил Сунг, председник ДНР Кореје - 1984. године

Ли Сјенњен, председник НР Кине - 1984. године

Мигел де ла Мадрид, председник Мексика - 1985. године

Џулијус Њерере, председник Танзаније - 15. марта 1985. године

Нелсон Мандела, председник Јужноафричке Републике - 15. маја 2007. године

Мигел Анхел Моратинос, министар спољних послова Шпаније - 6. октобра 2009. године

Тадаши Нагаи, амбасадор Јапана у Србији - 7. јуна 2010. године

Ли Кећанг, премијер Кине - 2014

Торвалд Столтенберг, норвешки политичар - 2015

Никита Михалков, руски редитељ - 2015

Петер Хандке, аустријски писац - 2015

Арне Санес Бјернстад, амбасадор Норвешке у Србији - предложен 2016

Растафаријанство

Растафаријанство је „начин живота“ и монотеистички религиозни покрет, настао касних 1920-их и раних 1930-их на Јамајци. Његови припадници верују да је Хајле Селасије божја реинкарнација, и познати су као расте. Већина расти ће се увредити ако их назовете растафаријанцима или њихов покрет назовете растафаријанизам/растафаријанство јер, како кажу, „изам-скизам игра је део Бабилонске/Вавилонске културе“.

Овај покрет, између осталог, проповеда о једнакости и уједињењу раса, нација и полова, љубави, и повратку у такозвани Зајон (енгл. Zion), где се мисли на Африку, прецизније, Етиопију. Занимљиво је и то да Растафари као покрет нема и не жели да има икакво политичко опредељење док се врло често везује за комунизам, пан-африканизам, пацифизам, анархију и др.

Назив потиче од првобитног имена Хајла Селасија - Рас Тафари Маконен; Рас, у Етиопији, је титула једнака цару. Име по рођењу му је било Лиж Тафари Маконен Волдемикаел, док Хајле Селасије значи моћ/снага светог тројства.

До данас је овај покрет присутан у већем делу света, великим делом захваљујући утицају реге музике. Боб Марли је до данас најпознатији раста, кога неки од чланова једног од многих такозваних племена Најабинги (енгл. Nyabinghi/Nyahbinghi) које је уједно и најстарије, сматрају раста пророком и стављају га у раста свето тројство са Хајлем Селасијем и Маркусом Гарвијем. 1997. у свету је било око милион расти, док га данас (2015. године) чини популација процењена на око 10 милиона људи..

Соломонска династија

Соломонска династија је историјска династија Етиопије, чији су чланови тврдили да потичу од лозе старозаветних краља Соломона и Краљице од Сабе, и њиховог сина Менелика I, који је био оснивач соломонске династије. Од 1997 године актуелни старешина дома Соломонских је Зера, унук последњег цара Етиопије Селасија.

Соломонска династија се поновно успела на царски престо 1270. године (етиопска 1262), када је Јекуно Амлак срушио с власти последњег владара династије Загај. Јекуно Амлак тврдио је да непосредно по мушкој линији потиче од старе аксумитске краљевске куће, коју је династија Загај свргнула с престола. Од тада је соломонска династија главна савезница Етиопске оријентално-православне цркве, с којом је била и остала у чврстом савезу.

Менелик II, и његова кћерка Заудита, били су последњи етиопски владари који су могли да тврде да по непрекинутој директној мушкој линији вуку порекло од краља Соломона и краљице од Сабе (наиме цареви Лиј Ејасу и Хајле Селасије су следници по женској линији, Лиј Ејасу преко мајке Шеварега Менелик, а Хајле Селасије пеко своје баке -Тенагневорк Сахле Селасије).

Следници потомака Менелика по мушкој линији, још увек постоје (преко потомака Менеликова рођака Таје Гулилата), али су били маргинализовани због Менеликове личне нетрпељивости за ову грану породице.

Соломонска династија је владала Етиопијом уз неколико прекида све до 1974. године, када је последњи цар Хајле Селасије срушен с власти. Након револуционарних збивања 1974, чланови царске породице били су затворени, или прогнани из земље. Чланови комунистичке владе су женски део породице ослободили 1989, а мушки 1990. године. Након пада социјалистичке Етиопије 1991, многи чланови царске породице вратили су се из егзила у Етиопију, у последњих неколико година.

Хотел „Метропол“

Хотел „Метропол“ се налази у Београду, на територији градске општине Палилула. Подигнут је у периоду од 1954. до 1958. године и представља непокретно културно добро као споменик културе.

Хотел је лоциран близу центра Београда (насеље Палилула) са погледом на Ташмајдански парк, близу Правног факултета, цркве Св. Марка, Вуковог споменика и трга Славије. Репутацији хотела су допринели гости из разноликог света знаменитих личности, од врхунских уметника и филмских звезда, до државника и револуционара. У београдском Метрополу одседали су Луј Армстронг, Елизабет Тејлор, цар Хајле Селасије, Че Гевара и многи други. Отворен 1957. године, Метропол је данас један од три хотела у Београду са пет звездица, али се од осталих разликује својом богатом традицијом и историјом. Метропол Палаце припада ланцу Старвуд, а бренду Luxury Collection.

ОАЈ
АУ

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.