Хајла

Хајла је планина у склопу Проклетија, на граници Косова и Метохије у Србији и Црне Горе. Лежи између Руговске клисуре и изворишта реке Ибра. Највећу висину (2403 м) достиже на територији Србије. Обухвата и нешто издвојену Ахмицу висине 2272 м .

У њеној грађи највише је пермских кварцних конгломерата и поврх њих, силифицираних, мермерастих и доломитских кречњака. У плеистоцену била је под ледницима, који су се од ње разилазили и кретали, нарочито према северу, међу којима је најпознатији био рожајски. Њихови трагови су остали у виду неколико циркова и валовских корита. Због изразите висине, гребен Хајле је го, а нижи делови су покривени суватима, а подножје, нарочито према изворишту Ибра, четинарском вегетацијом у којој има дивљих животиња (медвед, вук и др.)

Хајла
Panorama Hajle 2000pix
Панорама Хајле
Географске карактеристике
Ндм. висина2403 m
Координате42°45′25″ СГШ; 20°08′21″ ИГД / 42.756944° СГШ; 20.139167° ИГД Координате: 42°45′25″ СГШ; 20°08′21″ ИГД / 42.756944° СГШ; 20.139167° ИГД
Географија
Хајла на мапи Србије
Хајла
Хајла
Државе Србија
 Црна Гора

Највиши врхови

  • Хајла (2403)
  • Врановачка Хајла (2281)
  • Драмодол (2120)
  • Шкрељска Хајла (2011)

Литература

HAJLA

Планина Хајла

Veliki Greben

Veliki Greben je planina u istočnoj Srbiji, pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se u blizini Donjeg Milanovca. Najviši vrh je Crni vrh sa 656 metara nadmorske visine. Veli Greben se pruža istočne od sliva Porečke reke, pa sve do njenog ušća u Dunav i nalazi se u nacionalnom parku Đerdap.

Šomrda

Šomrda je planina u istočnoj Srbiji, pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se u blizini Donjeg Milanovca. Najviši vrh, koji nosi isti naziv kao i planina, Šomrda, iznosi 803 metara nadmorske visine. Šomrda se nalazi u nacionalnom parku Đerdap i blizini jednog od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta, Lepenski Vir.

Авала

Авала је ниска планина, 16,6 km јужно од Београда. Представља северни крај шумадијске греде, која се од Рудника провлачи кроз ниску Шумадију и представља развође између сливова Саве и Дунава. Висока је 511 m (врх Жрнов) и уздиже се око 200 m изнад околног таласастог терена. Минерал авалит добио је име по Авали на којој је пронађен.

Крајем 2007. године је Скупштина града Београда прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 ha. Још је кнез Милош 1859. године донео одлуку да се Авала загради и заштити, а 1936. године је проглашена националним парком. Президијум Народне Скупштине 1946. године доноси одлуку да буде проглашена добром од општег значаја.На заштићеном подручју има око 600 биљних врста. Има лековотих биљних врста, а неке биљке представљају природне реткости, као што су зановет, златан и зеленика. Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом је под засађеном боровом шумом. Једно је од омиљених излетишта Београђана.

Видлич

Видлич је планина у Србији и Бугарској, источно од Пирота, између токова Нишаве и Височице, притоке Темштице (Темске). Највиши врхови су Басарски камен 1377 м, Велика стена 1329 м, Големи врх 1371 м, Смиловски камен 1348 м. Југоисточни део планинског гребена пресечен је државном границом према Бугарској. Највиши врх у Бугарској је Вучи баба.

Припада мезозојској зони западног Балкана. У геолошком и тектонском погледу, Видлич представља навлаку, која је навучена преко старопланинске зоне. Дуж раседа на јужној страни развио се низ удолина: димитровградска, пиротска, ђурђевопољска и белопаланачка. Дуж раседа је и појас терми, Даг-Бањица у долини Градашничке реке и Бањица код Пирота.

Видлич је делом обешумљен без површинског отицања на простору од 141 km², неплодан и осим југосточног дела ненастањен. Овде се налази Јеловичко врело.

Влашић (брдо)

Влашић је брдо у западној Србији, између река Велике Цернице, Јадра и Тамнаве, са врховима од 424 до 462 метра. Подножјем и преко њега воде друмови Лозница—Ваљево, Шабац—Љубовија и Шабац—Осечина. Већим делом је обрасло листопадном шумом.

Ибар

Ибар је река у источном делу Црне Горе и југозападном делу Србије, укупне дужине 272 km. Ибар је десна притока Западне Мораве. Извире на северној страни планине Хајла, а у Западну Мораву се улива код Краљева. Површина слива износи 13.059 km². Припада Црноморском сливу. Просечан проток на ушћу износи 110 m³/s што показује да река није пловна. Важније притоке Ибра су: Рашка и Студеница са леве, а Гокчаница, Ситница, Јошаница и Рибница са десне стране. Већа насеља кроз која Ибар протиче су: Рожаје, Рибариће, Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић, Лешак, Рашка, Баљевац, Ушће, Богутовац, Матарушка Бања и Краљево.

На реци Ибар налази се 10 хидроелектрана. Преграђивањем реке настало је језеро Газиводе. Ибар је познат по многим брзацима и буковима. Ибарску долину одликују и друга природна богатства, као што су рудници каменог угља (рудници Ушће и Јарандо), магнезита (рудник Бела Стена), копаонички рудници олова, цинка и сребра.

Коритник (планина)

Коритник је планина која се налази на јужном делу Косова и Метохије и у североисточном делу Албаније. Висока је 2393 m.

Кучај

Кучај је планина у источној Србији између река Ресаве, Злотске реке и Црног Тимока. Припада групи Карпатско-балканских планина. Има правац пружања североисток-југозапад на дужини од 40 km. Планина је претежно изграђена од шкриљаца и кречњака. На Кучају се налази пространа Брезовичка површ са бројним крашким увалама (Игриште, Торовиште, Велика и Мала Брезовица). Поред увала срећу се и јаме (Гаура Фрнђефунд) и неке од најпознатијих пећина у Србији (Боговинска, Злотска, Преконошка и Раваничка).

Највиши врх Кучаја је Велика Треста - 1.284 m. Кучај се састоји од следећих висова Копривно брдо, Јавориште и Малиник.

Малиник

Малиник (вл. Мǎљиник/Mǎljinik) је планина у источној Србији. Припада Карпатским планинама, а његови највиши врхови су Велики Малиник (1.158 м) и Мали Малиник (1.019 м).

Најистакнутије карактеристике Малиника је спектакуларни Лазарев кањон и Лазарева пећина у близини села Злот.

Милевска планина

Милевска планина је планина која се налази у југоисточној Србији, југоисточно од Власинског језера и северно од Босилеграда, на граници са Бугарском. Највиши врх је Бандера са висином од 1739 m. Припада групи Родопских планина.

Мојсињска планина

Мојсињска планина је планина која се налази у источној Србији, са леве стране Јужне Мораве, код села Мојсиње, по којем су и добиле име. Највиши врх је Шиљегарник, са надморском висином од 493 метар, те је морфолошки, због висине ово брдо, а не планина. Венац се пружа правцем запад-исток, на дужини од око 10 km. Припадају групи Родопских планина.

Пасјача

Пасјача је планина у југоисточном делу Србије у близини Прокупља. Припада Родопским планинама.

Највиш врх је Орлов камен висок 971 метар.

Планина је прекривена шумом и пашњацима. Богата је и рудама фелдспата, берила и графита.

Планине Србије

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на:

Родопске планине,

Карпатско-балканске планине и

Динарске планине.

Послонске планине

Послонске планине су планина која се налази у источној Србији, са десне стране Јужне Мораве, код села Послон, по којем су и добиле име. Највиши врх је Церовачка ветрења, са надморском висином од 491 метар, те су морфолошки, због висине, ово брда, а не планине. Венац се пружа правцем север-југ, на дужини од око 11 km. Припадају групи Родопских планина.

Растафаријанство

Растафаријанство је „начин живота“ и монотеистички религиозни покрет, настао касних 1920-их и раних 1930-их на Јамајци. Његови припадници верују да је Хајле Селасије божја реинкарнација, и познати су као расте. Већина расти ће се увредити ако их назовете растафаријанцима или њихов покрет назовете растафаријанизам/растафаријанство јер, како кажу, „изам-скизам игра је део Бабилонске/Вавилонске културе“.

Овај покрет, између осталог, проповеда о једнакости и уједињењу раса, нација и полова, љубави, и повратку у такозвани Зајон (енгл. Zion), где се мисли на Африку, прецизније, Етиопију. Занимљиво је и то да Растафари као покрет нема и не жели да има икакво политичко опредељење док се врло често везује за комунизам, пан-африканизам, пацифизам, анархију и др.

Назив потиче од првобитног имена Хајла Селасија - Рас Тафари Маконен; Рас, у Етиопији, је титула једнака цару. Име по рођењу му је било Лиж Тафари Маконен Волдемикаел, док Хајле Селасије значи моћ/снага светог тројства.

До данас је овај покрет присутан у већем делу света, великим делом захваљујући утицају реге музике. Боб Марли је до данас најпознатији раста, кога неки од чланова једног од многих такозваних племена Најабинги (енгл. Nyabinghi/Nyahbinghi) које је уједно и најстарије, сматрају раста пророком и стављају га у раста свето тројство са Хајлем Селасијем и Маркусом Гарвијем. 1997. у свету је било око милион расти, док га данас (2015. године) чини популација процењена на око 10 милиона људи..

Ресавски хумови

Ресавски хумови су брда која се налази у источној Србији, са леве стране Ресаве, између села Црквенац, Дубље, Гложане, Грабовац и Бресје, у општини Свилајнац. Највиши врх је Врлански хум, са надморском висином од 390 m. Припадају групи Родопских планина.

Рожањ (планина)

Рожањ је планина која се налази у источној Србији, са десне стране Јужне Мораве, код села Грабово и Рујевица, недалеко од места Ражањ. Највиши врх је Велики врх, са надморском висином од 893 метра. Венац се пружа правцем југозапад-североисток, и наставља се на суседну планину Буковик. Припада групи Родопских планина.

Сталаћка брда

Сталаћка брда су заједнички назив за некада јединствену морфолошку целину коју је Јужна Морава пробила и пресекла својом домном епигенијом. Сталаћка брда се деле на Мојсињску планину, са леве стране Јужне Мораве и Послонске планине, са њене десне стране. Грађена су од шкриљаца, махом гнајса и микашиста. Део су Родопског масива.

Тарик Хаџић

Тарик Хаџић (рођен 17. марта 1994. у Рожајама) је алпски скијаш који се такмичи за Црну Гору. Члан је Скијашког клуба Хајла. На Олимпијским играма 2014. представљао је Црну Гору, када му је припала та част да на церемонији отварања носи заставу. У слалому је заузео 38. место, а у велеслалому 62.

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.