Хајдуково

Хајдуково (мађ. Hajdújárás) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 2313 становника.

Језгро регије је језеро Лудаш, а само насеље лежи на његовој северној обали. Хајдукову припада и сеоце Носа са истока, а оближњи салашки шореви Чурго и Лудашки шор се налазе западно од насеља, на западној обали језера. На овом подручју сва насељена места леже око језера, укљућујући и Шупљак на југу.[1]

Хајдуково
Hajduj1
Главна улица и католичка црква.
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобачки
ГрадСуботица
Становништво
 — 2011.Пад 2313
 — густина112*/км2
Географске карактеристике
Координате46°10′00″ СГШ; 19°43′00″ ИГД / 46.1667° СГШ; 19.7167° ИГДКоординате: 46°10′00″ СГШ; 19°43′00″ ИГД / 46.1667° СГШ; 19.7167° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина103,0* км2
Хајдуково на мапи Србије
Хајдуково
Хајдуково
Хајдуково на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24414
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Опис подручја

Imamo sve u Vojvodini, SVE - panoramio
Стара бушотина нафте

Околина Хајдукова обилује занимљивостима, археолошким локацијама, природним вредностима. Само насеље лежи на песакпесковитом тлу Суботичко-хоргошке пешчаре, што заједно са климом одговара виноградарству и воћарству.

Насеље се наслања на северни део језера Лудаш, резервата природе од међународног значаја, због важности за птичји свет.

У источном делу насеља сачувани су некадашњи пашњаци, испод којих се у дубини налазе слојеви нафте. Овде је једна већа испостава нафтне индустрије, а бушотине се могу видети и у самом насељу.

Припојена насеља

Тренутно важећа административна подела прикључује Хајдукову једно оближње насељено место, Носа, која спада под исту катастарску општину (К. О. Палић) и води се под месном заједницом Хајдукова. Иако са преко 100 домаћинстава, са школом и црквом, цело насеље Носа се у документима помиње само као једна улица.[2]

Носа

Исто као што је само Хајдуково до 1978. било део Палића,[3] Носа није самостално насеље већ се води као део Хајдукова, иако два места раздваја 1,45 km друма. Хајдуково се налази на северу, а Носа на истоку Лудашког језера.

И Хајдуково и Носа катастарски припадају Палићу.

Демографија

У насељу Хајдуково живи 2044 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (39,7 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 952 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.511
1953. 1.539
1961. 1.791
1971. 2.118
1981. 2.879
1991. 2.627 2.583
2002. 2.482 2.610
2011. 2.313
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Мађари
  
2.191 88,27 %
Срби
  
89 3,58 %
Буњевци
  
49 1,97 %
Хрвати
  
40 1,61 %
Југословени
  
23 0,92 %
Албанци
  
10 0,40 %
Роми
  
8 0,32 %
Црногорци
  
3 0,12 %
Немци
  
3 0,12 %
Муслимани
  
2 0,08 %
Бугари
  
2 0,08 %
непознато
  
6 0,24 %
SuboticaMunicip2

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Палић, на којој се налазе три насеља, Палић, Хајдуково и Шупљак.

Галерија

Mesna zajednica Hajdukovo tabla

Тројезична табла на згради месне заједнице

Zid zaljubljenih (Szerelemlakat-fal), Hajdukovo-Hajdujaras

Зид заљубљених

Zid zaljubljenih (Szerelemlakat-fal), Hajdukovo

Табла зида заљубљених

Table kod ulaza u Nosu, Ludaš

Инфо табле код моста у Носи

Референце

  1. ^ О Хајдукову — веб страница о Хајдукову (на језику: мађарски)
  2. ^ Списак улица по месним заједницама на територији града Суботице [PDF]
  3. ^ Суботица и околна насеља и села портал Порекло
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Бачки Виногради

Бачки Виногради (мађ. Királyhalom или Bácsszőlős) су насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1922 становника.

Бачки Виногради се налазе на самој граници са Мађарском, и код овог насеља се налази гранични прелаз Бачки Виногради—Ашотхалом.

Биково

Биково (мађ. Békova) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком управном огругу. Према попису из 2011. било је 1487 становника. Већину чине Хрвати, Срби и Буњевци. Село има амбуланту и четворогодишњу школу. Овде се налази ФК Биково.

Град Суботица

Ово је чланак о општинској административној јединици, опис актуелног града се налази у чланку Суботица.Град Суботица (општинска јединица – по новом закону) се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Територија административне области града заједно са општинама Бачка Топола и Мали Иђош чини подручје Севернобачког управног округа. Средиште града као и округа је градско насеље Суботица.

У административној области града налазе се и следећа насељена места: Бачки Виногради, Биково, Ђурђин, Стари и Нови Жедник, Келебија, Љутово, Мала Босна, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Шупљак, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Габрић, Бајмок, Мишићево, Палић, Хајдуково, Носа.

Градске четврти, месне заједнице и приградска насеља Суботице

Град Суботица 2019. године има 23 четврти, који се у локалном жаргону зову градска заједница. У употреби су и изрази кварт (Токио кварт са вишеспратним панелима), насеље (Кер или Керско насеље) и капија (на пример Бајска капија на Бајском путу). Познат је и назив телеп (нпр. Мучи телеп или Мајшански телеп, данас Мајшански пут). На крају 19. века Суботица је важила за један од већих градова Аустроугарске. У времену урбаног развоја града, настанком уличне инфраструктуре, калдрмисаних и канделабером осветљених улица, прве формиране квартове су називали четвртима (мађ. kerület).

Поред званичних постоје и месни називи, као што су Источни виногради, Тук Угарнице, Српски шор, Велики Прогон, Серезла, Теслино насеље, Буцка, Млака, Јасибара, Агина бара, Пуста Пали (Палић), Воловски пут (Борјукез) и други. Сваки од ових назива има своју историју и своје порекло у локалном језику и фолклору (употребљавани су у књижевним, катастарским, судским и другим документима у протеклом периоду).

Скоро све градске четврти су уједно и центри њихових месних заједница којих има 38 (овај систем је, са незнатним изменама, у функцији од након Другог светског рата).

Поред градског подручја Суботице (урбаног агломерата), под градском управом се налази и 35 приградских насеља (19 званично наведених у Закону о територијалној организацији Републике Србије и још 16 припојених у друге месне заједнице или као делимично или потпуно припојене градске четврти).

Територија, по старијем закону општине, а сада градске управе подељена је на 12 катастарских општина, чију површину дели по неколико насеља.

Из старих и нових спискова приградских насеља, месних заједница и градских четврти могу се пратити промене током времена у административној подели града, као и у самим називима насеља и њихових делова.

Келебија

Келебија (мађ. Alsókelebia) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 2142 становника.

У Келебији се налази гранични прелаз између Србије и Мађарске.

Ласло Мађар

Ласло Мађар, изворно: (Magyar László) историчар, књижевник и архивист (Хајдуково, 3. јуни 1937. - Торино, 10. јуни 1998.). По звању је професор немачког језика. Радио је као наставник у Хајдукову и Бачким Виноградима (1964-1975), а од 1975. до 1998. као архивиста у суботичком Историјском архиву. Бавио се истраживачким радом и објавио је више од 300 књига, научних радова, и чланака у домаћим и иностраним издањима на српском, хрватском, немачком, енглеском језику и есперанту. За свој рад је награђен признањем "Ференц Бодрогвари" (Суботица 1991) и наградом "Про урба" (Суботица 1998).

Лудошко језеро

Лудашко језеро друго је највеће језеро Северне Бачке у Србији.

Носа

Носа (мађ. Nosza) је насеље сеоско-салашарског типа у Србији у административној области града Суботице, на самој граници са општином Кањижа. У државној администрацији нема статус самосталног насеља, већ је припојено оближњем Хајдукову и води се као део исте месне заједнице. Катастарски већим делом припада подручју К. О. Палић, а са мањим делом општини Кањижа.

Палић

Палић (мађ. Palics) је градско насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу, излетиште и лечилиште, седам километара удаљено од Суботице. Некада се на Палић ишло трамвајем још од 1897, али је он укинут 1972, па се данас може ићи колима, аутобусом, бициклом или пешке.

Према попису из 2011. било је 7.771 становника.

Перес

Перес (тачније Переш) је мезолитски локалитет који се налази у месту Хајдуково, општина Суботица. Припада категорији споменика културе од великог значаја.

Североисточно од Суботице, на песковитом узвишењу поред Лудошког језера 1951. године вођена су археолошка истраживања. Утврђено је да се у слоју леса налазе остаци ватришта и артефакти, који су на површину језера доспели еолском ерозијом.

Од покретног материјала откривени су микролити геометријског облика. Према отркивеним налазима из Мађарске налази из Хајдукова датовани су између 8000. и 7000. године п. н. е.

Списак хумки у Србији

Списак кургана, тумула, громила, телова и гробних хумки на територији Србије.

Стадион Стари плац

Стари плац или Старо Хајдуково је народски назив за некадашње игралиште фудбалског клуба Хајдук из Сплита, Хрватска. Првобитно се, пре оснивања Хајдука, тај комад земље звао Крајева њива (од крај, сплитски назив за краљ), које је служило као вежбалиште аустроугарске војске.

На Старом плацу одиграно је 3.149 утакмица, од којих су Били добили 1.982, изгубили 689 и 478 одиграли нерешено. Били су на њему својим противницима дали 9.542 голова, а примили 3.811.

Стари Жедник

Стари Жедник (мађ. Nagyfény) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1947 становника.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

ХНК Хајдук Сплит

Фудбалски клуб Хајдук Сплит је један од најстаријих фудбалских клубова у Хрватској, који се такмичи у Првој лиги Хрватске.

Хумке у Суботици и околини

О хумкама на северу Војводине и Србије располажемо са мало података, али је и једна реченица из старе монографије Суботице која их само овлаш помиње довољна за увод у тематику: "Ако би се подробније истраживале, неке од старих хумки које се у великом броју могу видети и на пустарама нашег града – а које се из незнања приписују Римљанима - показале би се као хунски тумули". Ову једину реченицу о хумкама (курганима) у својој двотомној монографији града написао је 1886. године хроничар Суботице Иштван Ивањи (1845-1917), а у истој се жали на њихову неистраженост. Након више од једног века се и није узнапредовало у поузданим сазнањима везаним за градитеље и епоху ових хумки, које су да ствар буде још тежа, од времена Ивањија полако нестајале.

Шупљак

Шупљак (мађ. Ludas) је село под административном управом града Суботица у Севернобачком округу. Мађарски назив места је Лудаш од мађарске речи луд што значи гуска. Налази се на западној обали истоименог језера које је део посебног птичјег резервата, а већинско становништво чине Мађари.

Према попису из 2011. било је 1115 становника.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.