Хаплогрупа E

Ово је чланак о патрилинеарној (Y-ДНК) хаплогрупи. За податке о истоименој матрилинеарној хаплогрупи, погледати чланак: Хаплогрупа E (mtDNA).
Haplogrupo E-ADN-Y
Распрострањеност Хаплогрупе E

Хаплогрупа E ili Y-ДНК хаплогрупа E је једна од хаплогрупа у људској генетици.

Заступљеност

Ова хаплогрупа је углавном заступљена у Африци. Особе које поседују ову хаплогрупу чине доминантан део становништва у већини држава Африке (са изузетком Јужног Судана и Судана), као и у неколико држава на Америчком континенту. Поред тога, ова хаплогрупа је, мањим делом, заступљена и на Блиском истоку, као и у југоисточној Европи.[1][2]

У Србији је са 14% ово трећа по заступљености хаплогрупа, после Хаплогрупе I (44,4%) и Хаплогрупе R (25%).[3] На Косову је ова хаплогрупа заступљена са 25%, у Албанији са 25%, у Грчкој са 22%, у Македонији са 22%, а у Црној Гори са 21%.[4]

Хаплогрупа E се дели на неколико погрупа, од којих су најзначајније: E1b1a1 (заступљена претежно у западној и јужној Африци и Америци), E1b1b1a1 (заступљена претежно у североисточној Африци и на Балкану) и E1b1b1b1 (заступљена претежно у северној Африци).[2]

Порекло

Претпоставља се да је ова хаплогрупа настала у у источној Африци пре неких 50.000 година, али са својим подгрупама које су рано ушле у Европу уско је повезана и са генетском историјом Европе. Из источне Африке се ширила у подсахарску Африку, северну Африку, Европу и Блиски исток. Хаплогрупа E је проистекла из Хаплогрупе DE из које је такође проистекла Хаплогрупа D која је настала у Азији.

Сматра се да су носиоци ове хаплогрупе мигрирали у Европу из северне Африке у раном неолиту, пре 10.000 година. 2011. анализом костију са једног неолитског налазишта у Шпанији старог 7.000 година нађени су припадници ове хаплогрупе са великим подударањем у данашњем становништву Србије, Албаније, Бугарске, Грчке и Црне Горе. То доказује да су припадници хаплогрупе Е били део ране европске неолитске земљорадничке културе.[5]

Референце

  1. ^ Haplogroup Majorities (by country) - Atlas of Genetic Genealogy
  2. 2,0 2,1 Major Haplogroups (by percentage) - Atlas of Genetic Genealogy
  3. ^ Serbia - Atlas of Genetic Genealogy
  4. ^ National Pies - Atlas of Genetic Genealogy
  5. ^ Y-ДНК хаплогрупа Е, друга најчешћа међу Србима | Српски ДНК пројекат

Спољашње везе

Филогенетско стабло Y-ДНК хаплогрупа [χ 1][χ 2]
"Y-хромозомски Адам"
A00 A0-T [χ 3]
A0 A1 [χ 4]
A1a A1b
A1b1 BT
B CT
DE CF
D E C F
F1  F2  F3  GHIJK
G HIJK
IJK H
IJ K
I   J     LT [χ 5]       K2 [χ 6]
L     T    K2a [χ 7]        K2b [χ 8]     K2c     K2d K2e [χ 9]  
K-M2313 [χ 10]     K2b1 [χ 11] [χ 12]
NO   [χ 13]  M [χ 14]    P1     P2
N O Q R
Албанија

Албанија (алб. Shqipëria), званично Република Албанија (алб. Republika e Shqipërisë), држава је у југоисточној Европи, која излази на Јадранско и Јонско море. Граничи се са Црном Гором на северозападу, Србијом на североистоку, Републиком Македонијом на истоку и Грчком на југу и југоистоку.

Географски, земља има различите климатске, геолошке, хидролошке и морфолошке услове, дефинисане на површини од 28.748 km². Поседује изузетну разноврсност са пејзажом, од планина са снегом на Албанским Алпима, Корабу, Скандербегу, Пинду и Цераунију до врућих и сунчаних обала албанског Јадрана и Јонског мора дуж Средоземног мора.

Историјски, подручје Албаније је било насељено разним илирским, трачанским и старогрчким племенима, као и неколико грчких колонија које су успостављене на илирској обали. Подручје је анексирано у 3. веку од стране Римљана и постало саставни дио римских провинција Далмације, Македоније и Илирика. Аутономна Кнежевина Арбер настала је 1190. године, коју је основао архонт Прогон у Кроји, у оквиру Византијског царства. Крајем тринаестог века, Карло I Анжујски је освојио албанске територије од Византинаца и успоставио средњовековно Краљевство Албаније, које се на свом максималном проширењу протезало од Драча дуж обале до Бутринта на југу. Средином 15. века освајају га Османлије.

Модерна национална држава Албанија настала је 1912. након пораза Османлија у Балканским ратовима. Модерна Краљевина Албанија је била нападнута од стране Италије 1939, која је формирала Велику Албанију, пре него што је 1943. постала марионетска држава нацистичке Немачке. Након пораза нацистичке Немачке, под водством Енвера Хоџе и Комунистичке партије основана је комунистичка држава под називом Народна Социјалистичка Република Албанија. Земља је доживела широке друштвене и политичке трансформације у доба комунизма, као и изолацију од великог дела међународне заједнице. Након Револуције 1991. Социјалистичка Република је распуштена и основана је четврта Република Албанија.

Политички, земља је унитарна парламентарна уставна република и земља у развоју са економијом вишег средњег дохотка у којој доминира терцијарни сектор, а затим секундарни и примарни сектор. Прошла је кроз процес транзиције, након завршетка комунизма 1990, из централизоване у тржишну економију. Она такође пружа универзалну здравствену заштиту и бесплатно основно и средње образовање својим грађанима.

Земља је чланица Уједињених нација, Светске банке, Унеска, НАТО, СТО, Савета Европе, ОЕБС и ОИС. Такође је званични кандидат за чланство у Европској унији. Поред тога, она је један од оснивача Енергетске заједнице, укључујући Организацију за црноморске економске сарадње и Унију за Медитеран.

Балканско полуострво

Балканско полуострво, или једноставније Балкан, полуострво је и културна област који се налази у источној и југоисточној Европи. Полуострво је добило назив по Балканским планинама које се протежу од српско-бугарске границе до Црног мора.

Балканско полуострво је окружено Јадранским морем на југозападу, Јонским и Средоземним морем на југу, Егејско и Мраморно море су на југоистоку док је Црно море на истоку. Највиши врх полуострва је Мусала висок 2.925 m који се налази на планини Рила.

Босна и Херцеговина

Босна и Херцеговина (скраћено БиХ) држава је у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. Претежно је планинска земља. Заузима површину од 51.209,2 km2. На сјеверу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југоистоку са Црном Гором, а на истоку са Србијом; код Неума — дужином обале од 21,2 km — излази на Јадранско море. Главни град државе је Сарајево.

Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, док Брчко Дистрикт има посебан статус. Три најбројнија народа су Бошњаци, Срби и Хрвати; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут Рома, Јевреја, Црногораца, Словенаца, Украјинаца и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2013. године, Босна и Херцеговина има 3.531.159 становника.СР Босна и Херцеговина је била једна од шест република СФР Југославије. По распаду Југославије, избио је рат; завршен је 14. децембра 1995. године, потписивањем Дејтонског мировног споразума.

Бошњаци

Бошњаци су јужнословенски народ, који претежно живи у Босни и Херцеговини, односно на подручју Федерације Босне и Херцеговине. Бошњаци такође живе и у неким другим деловима бивше Југославије, а значајније су заступљени у неколико општина Србије и Црне Горе, првенствено у регији познатој као Рашка област. Говоре бошњачким језиком, који на свом језику називају bosanski jezik. Претежно су исламске вероисповести (сунити). Потичу од исламизованих Словена, углавном Срба муслимана са подручја Босне и других српских земаља. Као посебна етничка група почињу да се издвајају након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине (1878), а потом у неколико наврата мењају своју националну свест и национално име. Назив "Бошњаци" употребљавају од 1993. године, када је на Првом бошњачком сабору у Сарајеву донета одлука о преименовању дотадашњих југословенских Муслимана у Бошњаке.

Бугарска

Бугарска (буг. България, тр. Bǎlgariya), званично Република Бугарска (буг. Република България, тр. Republika Bǎlgariya), држава је у југоисточној Европи. Граничи се са Румунијом на северу, Србијом и Северном Македонијом на западу, Грчком и Турском на југу и Црним морем на истоку. Са територијом од 110.994 km2 (42.855 sq mi), Бугарска је 16. по реду највећих европских држава.

Организоване преисторијске културе су почеле да се развијају на тренутним бугарским земљиштима током неолита. У антици, овде су живели Трачани, Грци, Персијанци, Келти, Римљани, Готи, Алани и Хуни. Настанак уједињене бугарске државе датира од оснивања Првог бугарског царства 681. године, која је доминирала Балканом и деловала као словенски културни центар током средњег века. Са падом Другог бугарског царства 1396, његове територије су биле под турском влашћу скоро пет векова.

Руско-турски рат је довео до оснивања треће бугарске државе. У наредним годинама она је водила неколико ратова са својим суседима, што је подстакло Бугарску да се удружи са Немачком у оба светска рата. Бугарска је 1946. постала једнопартијска социјалистичка држава као део совјетског Источног блока. У децембру 1989. владајућа Бугарска комунистичка партија је дозволила вишестраначке изборе, чиме је отпочела транзиција бугарске ка парламентарној демократији и тржишној економији.

Популација Бугарске од 7,2 милиона становника претежно је урбанизована и углавном концентрисана у административним центрима својих 28 области. Већина трговачких и културних активности одвија се у главном и највећем граду, Софији. Најразвијенији сектори привреде су тешка индустрија, енергетика и пољопривреда, од којих се сви ослањају на локалним природним ресурсима.

Тренутна политичка структура земље датира усвајањем демократског устава 1991. године. Бугарска је унитарна парламентарна република са високим степеном политичке, административне и економске централизације. Она је чланица Европске уније, НАТО-а и Савета Европе, једна од оснивача Организације за европску безбедност и сарадњу и три пута је била седиште Савета безбедности Организације уједињених нација.

ДНК хаплогрупе људског Y-хромозома

У људској генетици, Y-хромозом ДНК хаплогрупе су хаплогрупе које се међусобно разликују по непроменљивим деловима Y-хромозома ДНK ланца који остају исти из генерације у генерацију.

Конзорцијум за Y-хромозом је утврдио систем дефинисања Y-ДНК хаплогрупа словима абецеде од A до R, са даљим поделама користећи бројеве и мала слова.

Y-хромозомски Адам је име које су теоретичари дали мушком претку који је најчешћи заједнички патрилинеарни предак свим људима.

Европа

Европа (вероватно од акадске речи erebu – заћи (у односу на сунце) или од феничанске речи ereb – вече, према томе, Европа је „земља заласка сунца”), шести је континент по величини (једино већи од Аустралије) и трећи најнасељенији (после Азије и Африке), са популацијом од око 742 до 750 милиона становника, 11% укупне свјетске популације и нултим природним прираштајем (11‰).Европа се налази на северној и највећим делом на источној полулопти и обухвата западни дио Евроазије. Састоји се од 51 земаља и излази на: Сјеверни ледени океан на сјеверу, Атлантски океан на западу и Средоземно море на југу. На истоку и југоистоку, Европа се сматра одвојеном од Азије вододјелницом Уралских и Кавкавских планина, ријеком Урал, Каспијским језером, Црним морем, и мореузима Босфор и Дарданели. Ипак, границе Европе које датирају још из античког доба, произвољне су, јер прије свега физиографски израз „континент” укључује културне и политичке елементе.

Површина овог континента је око 10.500.000 km2 или 2% укупне земљине површине или 6,8% површине копна. Од 51 суверене европске државе, Русија је далеко највећа и по питању површине и популације, заузимајући око 40% површине континента (иако држава има територију у Европи и Азији), док је Ватикан најмања држава. Клима која је одређена топлим Атлантским струјама, одликује се благим зимама и топлим љетима, чак и у предјелима који имају озбиљне климатске одлике Сјеверне Америке или Азије. Даље од Атлантика, сезонске разлике се повећавају, али блага клима остаје.

Европа, посебно Античка Грчка, мјесто је настанка Западне културе. Падом Римског царства, током периода сеоба народа, дошло је до краја античког доба и до почетка ере познате као средњи вијек. Ренесансни хуманизам, географска истраживања, умјестност и наука водили су „стари континент”, као и остатак свијета, у савремено доба. Од тог периода па надаље, Европа је имала доминантну улогу у глобним дешавањима. Између 16. и 20. вијека, европске нације су контролисале у различитим временским периодима Америке, већину Африке, Океаније и Азије.

Индустријска револуција, која је почела у Великој Британији крајем 18. вијека, довела је до радикалним привредних, културских и друштвених промјена у западној Европи, евентуално и широм свијета. Демографски раст довео је до тога да је 1900. године, удио Европе у свјетској популацији био 25%. Оба свјетска рата су углавном била фокусирана на Европу, што је у великој мјери довело до краја доминације западне Европе у свјетским дешавањима, док су САД и Совјетски Савез преузеле то мјесто. Током Хладног рата, Европа је била подјељена дуж Гвоздене завјесе између држава НАТО-а на западу и држава Вршавског пакта на истоку, све до револуција 1989. и пада Берлинског зида.

Косово и Метохија

Косово и Метохија — скраћено КиМ (алб. Kosovа dhe Metohiа), званично Аутономна Покрајина Косово и Метохија — АПКиМ (алб. Krahina Autonome e Kosovës dhe Metohisë), понекад кратко Косово (алб. Kosova), или Космет (од Косово и Метохија), је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Под привременом је управом Организације уједињених нација, где су органи привремене управе под апсолутном доминацијом Албанаца једнострано прогласили независност као Република Косово коју је признао известан број држава. Косово и Метохија се граничи са Албанијом, Северном Македонијом, Црном Гором, док је њена административна линија према ужој Србији, под контролом УНМИК-а. Покрајина има око 1,7 милиона становника. Службени језици су српски и албански, а седиште администрације се налази у Приштини.

Од завршетка НАТО бомбардовање СРЈ 1999. године, Косово и Метохија се у складу са резолуцијом 1244 Савета безбедности ОУН налази под привременом администрацијом ОУН (УНМИК). Европска унија је 16. фебруара 2008. одлучила да покрене „Мисија владавине права Европске уније на Косову и Метохији — ЕУЛЕКС КОСОВО”, а 17. фебруара 2008. органи привремене самоуправе на Косову и Метохији, уз политичку и организациону подршку ЕУ и САД, донели су једнострану одлуку о проглашењу независности Косова и Метохије од Србије, што је чин против Устава Републике Србије. Србија је одбацила ову декларацију, а Генерална скупштина Организације уједињених нација је резолуцијом А/63/Л.2 усвојеном на предлог Србије 8. октобра 2008. захтевала саветодавно мишљење Међународног суда правде о њеној легалности. Независност Републике Косово признаје 99 од свеукупно 193 чланица Организације уједињених нација.

Мађарска

Мађарска (мађ. Magyarország ) континентална је држава у средњој Европи. Налази се у панонској низији и граничи се са Словачком на северу, Украјином и Румунијом на истоку, Србијом и Хрватском на југу, Словенијом на југозападу и Аустријом на западу. Главни и највећи град је Будимпешта. Мађарска је данас чланица Европске уније, НАТО пакта, Организације за економску сарадњу и развој, Вишеградске групе и Шенгенског уговора. Званични језик је мађарски, који припада групи угро-финских језика и који је најраспрострањенији неиндоевропски језик у Европи.Након периода насељавања простора данашње Мађарске од стране Келта, Римљана, Хуна, Словена, Гепида и Авара, крајем 9. века формира се држава Мађара са Арпадом на челу, чији је наследник био Стефан I Мађарски, који је крунисан за краља 1000. године. На простору означаваном као земље круне Светог Стефана наредних 918. година се налазила Краљевина Угарска. Она је током историје свог постојања мењала своје границе и државно-политички статус, а током средњег века у многим тренуцима била важна политичка сила у Европи као и један од културних центара Западног света. Након 150 година проведених под влашћу Хабзбуршке монархије и Османског царства (1541—1699), уследио је период престанка османске власти и интеграције Мађара у Хабзбуршку монархију, која је касније прерасла у двојну монархију Аустроугарску (1867—1918).

Војним губитком у Првом светском рату, Аустроугарска и њена Краљевина Угарска се распадају, а од централног дела њене територије се ствара нова независна Мађарска. Тријанонским споразумом се одређују границе независне Мађарске, која је у односу на бившу Краљевину Угарску имала 72 процента територије и 64 процента становника мање. Иако су становништво ових територија чинили претежно немађари, на њима је остао да живи и један део мађарског становништва, односно око једна трећина популације која је на попису из 1910. године говорила мађарски језик. За разлику од Аустроугарске, нова независна Мађарска није имала статус велике силе, а у њеним границама се није нашло ни пет од десет највећих градова Краљевине Угарске, као ни поморске луке. Уследио је период ауторитарног режима и изгубљен Други светски рат након чега Мађарска пада под совјетску сферу (1947—1989). Иако је светску пажњу привукла револуција 1956, она је угушена а Мађарска је напуштање Источног блока започела тек 1989. године.

Од 1989. Мађарска је демократска парламентарна република, сврстава се у развијене државе. Мађарска је једна од 30 најпопуларнијих туристичких дестинација на свету, са преко 10 милиона посета годишње. У Мађарској се налази највећи систем термалних извора на свету и друго највеће термално језеро (Хевиз), највеће језеро у Средњој Европи (Балатон) и највећа степска област у Европи (Хортобађ).Мађарска је до 1. јануара 2012. године, када је на снагу ступио нови Устав, носила назив Република Мађарска.

Република Српска

Република Српска, неформално Српска, један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Федерације Босне и Херцеговине. Налази се у југоисточној Европи, тачније на западном дијелу Балканског полуострва. Највећи град је Бања Лука и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено политичко, административно, привредно и универзитетско средиште. Српска се граничи државном границом са Републиком Србијом, Црном Гором и Републиком Хрватском, а међуентитетском линијом са Федерацијом Босне и Херцеговине.

Настала је 9. јануара 1992. године као Република српског народа Босне и Херцеговине одлуком Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини из 1995. године постала је међународно призната као ентитет Босне и Херцеговине.

Према подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је становало укупно 1.170.342 лица. Резултати пописа 2013. показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава износио 408.825, а станова 584.261.Република Српска је члан Скупштине европских регона, која пружа подршку регијама у процесу европског проширења и глобализације.Представништва Републике Српске у иностранству доприносе унапређењу свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству. Република Српска има осам представништва у иностранству и то у: Аустрији, Белгији, Грчкој, Израелу, Њемачкој, Русији, САД и Србији.

Северна Македонија

Северна Македонија (мкд. Северна Македонија), званично Република Северна Македонија (мкд. Република Северна Македонија), држава је у југоисточној Европи у средишњем дијелу Балканског полуострва. Заузима површину од 25.713 km², и има нешто више од 2 милиона становника. Главни и највећи град је Скопље са 506.926 становника, у њему се налазе седишта државних институција и представља политички, административни, привредни, универзитетски и културни центар земље. Остали већи градови су Битољ, Куманово, Прилеп, Тетово, Охрид, Велес, Штип и Гостивар. Званични језици су македонски и албански, а званична валута је македонски денар.

На референдуму 8. септембра 1991. грађани су изгласали независност од Југославије, али због спора са Грчком око имена се до фебруара 2019. у Организацији уједињених нација и у многим службеним документима у иностранству, користио назив Бивша Југословенска Република Македонија (скраћено БЈР Македонија и БЈРМ). Северна Македонија се на северу граничи са Србијом (221 km), на западу са Албанијом (151 km), на југу са Грчком (246 km) и на истоку са Бугарском (148 km). Укупна дужина границе износи 766 km.

Чланица је Уједињених нација, Савета Европе и политичко-војног програма Партнерство за мир. Од децембра 2005. године је кандидат за улазак у Европску унију и поднела је захтев за чланство у НАТО пакт.

Словени

Словени су најбројнија етно-лингвистичка група у Европи. Насељавају источну, југоисточну и средњу Европу и сјеверну и средњу Азију. Словени говоре словенским језицима који припадају индоевропској породици језика и дијеле, у различитој мјери, поједине културне особине. Од почетка 6. вијека шире се и насељавају просторе источне и средње Европе и југоисточне Европе. Источни Словени су населили Сибир и средњу Азију. Тренутно половина територије Европе је насељена словенском говорном заједницом, док сваки словенски народ има емигранте на другим континентима.

Данашњи словенски народи су подјељени на Западне Словене (првенствено Пољаци, Словаци и Чеси), Источне Словене (Белоруси, Русини, Руси и Украјинци) и Јужне Словене (првенствено Бошњаци, Бугари, Македонци, Словенци, Срби, Хрвати и Црногорци).Савремени Словени су знатно генетски и културно разноврснији, и односи између њих — чак и унутар појединих етничких група — су различити, почев од осећаја повезаности до заједничког осећања непријатељства.

Словенија

Словенија (словен. Slovenija), званично Република Словенија (словен. Republika Slovenija, изговор) је држава у источној Европи и чланица Уједињених нација, Европске уније и НАТО. Главни и највећи град је Љубљана.Словенија има углавном планински терен са углавном континенталном климом, са изузетком словеначког приморја, који има средоземну климу и северозапада, који има планинску климу. Поред тога, Динарске планине и Панонска низија састају се на подручју Словеније. Словенија, обележена значајном биолошком разноврсношћу, једна је од држава са највише воде у Европи, са густом речном мрежом, богатим водоносним системом и значајним крашким подземним водотоцима. Више од половине територије је покривено шумом. Људска насеља у Словенији су распршена и неуједначена.Словенија је историјски била раскрсница словенских, германских и романских језика и култура. Иако становништво није хомогено, Словенци чине већину. Јужнословенски језик, словеначки, службени је језик у целој држави. Словенија је углавном секуларизирана држава, али католицизам и лутеранизам су значајно утицали на културу и идентитет. Привреда Словеније је мала, отворена и извозно оријентисана и снажно је под утицајем међународних услова. Држава је озбиљно повређена кризом еврозоне која је почела 2009. Главна економска област су услуге, затим индустрија и грађевинарство.Историјски гледано, садашња територија Словеније постала је део различитих држава, укључујући Римско царство, Византијско царство, Каролиншко царство и Свето римско царство, Хабсбуршку монархију, Млетачку републику, Илирске провинције под управом Француске, Аустријско царство и Аустроугарску. У октобру 1918. Словенци су по први пут остварили самоопредељење оснивањем Државе Словенаца, Хрвата и Срба. У децембру 1918. удружили су се са Краљевином Србијом у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Током Другог светског рата (1939–1945) Немачка, Италија и Мађарска су окупирале и анектирале Словенију (1941–1945), са малим подручјем које је пребачено у Независну Државу Хрватску, државу нацистичку марионету. Словенија је 1945. постала оснивач Федеративне Народне Републике Југославије, која је 1963. године преименована у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију. У првим годинама након Другог светског рата ова држава је првобитно била у савезу са Источним блоком, али никада није потписала Варшавски пакт и 1961. је постала један од оснивача Покрета несврстаних.У јуну 1991, након увођења вишепартијске представничке демократије, Словенија се одвојила од Југославије и постала независна држава. 2004. је ушла у НАТО и Европску унију; 2007. године је постала прва бивша комунистичка држава која се придружила еврозони, а 2010. се придружила ОЕЕС, глобалној асоцијацији развијених држава са високим приходима.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Федерација Босне и Херцеговине

Федерација Босне и Херцеговине је један од два конститутивна ентитета у Босни и Херцеговини, поред Републике Српске. Заузима 51 % територије БиХ. Основана је 18. марта 1994. године потписивањем Вашингтонског споразума, којим је прекинут Муслиманско-хрватски сукоб.

Законодавну власт врши дводоми Парламент Федерације Босне и Херцеговине, који се састоји од Дома народа који има 58 делегата и Представничког дома који има 98 посланика, који се као предсједник бирају на непосредним општим изборима. Влада Федерације Босне и Херцеговине и предсједник врше извршну власт. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Федерацији је пописано укупно 2.219.220 лица или 62,85% од укупног становништва Босне и Херцеговине. Прелиминарни резултати пописа показују и то да је у Федерацији укупан број домаћинстава 715.739, а станова 986.668. Сарајево је највећи град, сједиште већине институција Федерације Босне и Херцеговине и представља њен политички, административни, економски, универзитетски и културни центар.

Хрватска

Хрватска (хрв. Hrvatska), званично Република Хрватска (хрв. Republika Hrvatska), унитарна је парламентарна република у средњој и југоисточној Европи, са излазом на Јадранско море. Главни град је Загреб, који чини једну од примарних подјела земље, заједно са још двадесет жупанија. Хрватска заузима површину од 56.594 km² и има 4,28 милиона становника.

Хрвати су на подручје данашње Републике Хрватске стигли у 6. вијеку. Током 8. вијека основали су двије кнежевине. Томислав је постао први краљ 925. године, уздигавши Хрватску у статус краљевине. Краљевина Хрватска је постојала скоро два вијека, достигавши свој врхунац током власти Петра Крешимира IV и Дмитра Звонимира. Хрватска је ушла у персоналну унију са Угарском 1102. године. Године 1527, суочена са османским освајањима, Цетински сабор је поставио Фердинанда I на хрватски пријесто. Током раног 19. вијека, дио земље који је освојила Француска је постао Илирске провинције, док је остатак у саставу Аустрије постао Краљевина Хрватска и Краљевина Славонија. Након завршетка Првог свјетског рата, 1918. године простор данашње Хрватске се налазио у саставу непризнате Државе Словенаца, Хрвата и Срба која се издвојила из Аустроугарске и затим се са Србијом ујединила у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Квинслишка Независна Држава Хрватска, која је настала уз подршку фашистичке Италија и нацистичке Њемачке, постојала је током Другог свјетског рата. Послије рата, Хрватска је постала конститутивна република Федеративне Народне Републике Југославије, уставно била је социјалистичка држава. Хрватска је 25. јуна 1991. године прогласина независност од СФРЈ, која је ступила на снагу 8. октобра исте године. Након отцјепљења отпочео је Рат у Хрватској, који је трајао четири године.

Хрватска је развијена земља са високим животним стандардом. Она је у међународним односима средња сила, чланица је Европске уније, Организације уједињених нација, Савјета Европе, Организације Сјеверноатлантског споразума, Свјетске трговинске организације и оснивач је Уније за Медитеран. Активан је учесник у мировним снагама ОУН, учествоала је у мисији НАТО-а у Авганистану и била је нестална чланица Савјета безбједности ОУН у периоду 2008—2009. Од 2009, интезивно је инвестира у инфраструктуру, нарочито у транспортне путеве и објекте дуж Паневропских коридора.

Услужни сектор домонира хрватском привредном, слиједи га индустријски сектор и пољопривреда. Међународни туризам је значајан извор прихода током љетног периода, смјештајући Хрватску на 18 позицију најпопуларнијих туристички одредница на свијету. Држава контролише дио привреде, са знатним владиним издацима. Најважнији трговински партнер Хрватске је Европска унија. Унутраши извори производе значајан дио енергије у Хрватској. Хрватска пружа социјалну заштиту, универзалну здравствену заштиту и бесплатно основно и средње образовање, уз подршку културе кроз разне институције и корпоративне инвестиције у медије и издалаштво.

Црна Гора

Црна Гора је суверена држава у југоисточној Европи. Она обухвата обалу Јадранског мора на југозападу и граничи се са Хрватском на западу, Босном и Херцеговином на сјеверозападу, Србијом на сјевероистоку и истоку и Албанијом на југоистоку. На југозападу је Јадранско море дијели од Италије. Њен главни и највећи град је Подгорица, док Цетиње има статус пријестонице.У 9. вијеку, три средњовијековне српске кнежевине су биле смјештене на територији Црне Горе: Дукља, приближно одговара јужној половини државе; Травунија, на западу и Рашка, на сјеверу. Године 1042, архонт Стефан Војислав je водио побуну која је резултирала независношћу Дукље од Византијског царства и успостављање династије Војислављевића. Послије контроле неколико регионалних сила и Турског царства (гдје је Црна Гора имала неку врсту аутономије, а независност од Турске јој је потврђена на Берлинском конгресу 1878. године) у наредним вијековима, постала је дио Краљевине Југославије 1918. године, коју је 1945. године наслиједила Социјалистичка Федеративна Република Југославија.

Након распада Југославије 1992. године, Република Србија и Црна Гора су заједно успоставиле федерацију као Савезна Република Југославија, иако је њен статус правног наслиједника Југославије одбијен од стране других бивших република и Уједињених нација, 2003. године држава се преименовала у Државну заједницу Србију и Црну Гору. На основу референдума о независности одржаног 21. маја 2006. године, Црна Гора је прогласила независност 3. јуна исте године са укупно 55,54% гласова. Званично се називала Републиком Црном Гором до 22. октобра 2007. године.

Свјетска банка је Црну Гору класификовала као земљу са вишим средњим приходом. Црна Гора је чланица Уједињених нација, НАТО-а, Свјетске трговинске организације, Организације за европску безбједност и сарадњу, Савјета Европе и Централноевропског уговора о слободној трговини, као и оснивачки члан Уније за Медитеран.

Фусноте 
  1. ^ Van Oven M, Van Geystelen A, Kayser M, Decorte R, Larmuseau HD (2014). „Seeing the wood for the trees: a minimal reference phylogeny for the human Y chromosome”. Human Mutation. 35 (2): 187—91. PMID 24166809. doi:10.1002/humu.22468.
  2. ^ International Society of Genetic Genealogy (ISOGG; 2015), Y-DNA Haplogroup Tree 2015. (Access date: 1 February 2015.)
  3. ^ Haplogroup A0-T is also known as A-L1085 (and previously as A0'1'2'3'4).
  4. ^ Haplogroup A1 is also known as A1'2'3'4.
  5. ^ Haplogroup LT (L298/P326) is also known as Haplogroup K1.
  6. ^ Between 2002 and 2008, Хаплогрупа T-M184 was known as "Haplogroup K2". That name has since been re-assigned to K-M526, the sibling of Haplogroup LT.
  7. ^ Haplogroup K2a (M2308) and its primary subclade K-M2313 were separated from Haplogroup NO (F549) in 2016. (This followed the publication of: Poznik GD, Xue Y, Mendez FL, et al. (2016). „Punctuated bursts in human male demography inferred from 1,244 worldwide Y-chromosome sequences”. Nature Genetics. 48 (6): 593—9. PMC 4884158Слободан приступ. PMID 27111036. doi:10.1038/ng.3559. In the past, other haplogroups, including NO (M214) and K2e had also been identified with the name "K2a".
  8. ^ Haplogroup K2b (M1221/P331/PF5911) is also known as Haplogroup MPS.
  9. ^ Haplogroup K2e (K-M147) was previously known as "Haplogroup X" and "K2a" (but is a sibling subclade of the present K2a).
  10. ^ K-M2313*, which as yet has no phylogenetic name, has been documented in two living individuals, who have ethnic ties to India and South East Asia. In addition, K-Y28299, which appears to be a primary branch of K-M2313, has been found in three living individuals from India. See: Poznik op. cit.; YFull YTree v5.08, 2017, "K-M2335", and; PhyloTree, 2017, "Details of the Y-SNP markers included in the minimal Y tree" (Access date of these pages: 9 December 2017)
  11. ^ Haplogroup K2b1 (P397/P399) is also known as Haplogroup MS, but has a broader and more complex internal structure.
  12. ^ Haplogroup P (P295) is also klnown as K2b2.
  13. ^ Haplogroup S, as of 2017, is also known as K2b1a. (Previously the name Haplogroup S was assigned to K2b1a4.)
  14. ^ Haplogroup M, as of 2017, is also known as K2b1b. (Previously the name Haplogroup M was assigned to K2b1d.)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.