Хад

Хад (грч. ᾍδης [Hádēs], Ἅιδης [Háidēs]) означава два појма – подземни свет у коме бораве мртви и бога подземног света. У ствари, првобитно Хад је било само име бога, али временом добио је и друго значење, подземни свет. Хад је такође познат као Плутон или Орко у римској митологији, Аита у етрурској митологији, а у хришћанству каткад означава место на које иду душе оних који су згрешили.

Poznan Prozerpina 216-71
Хадова статуа

Хад, подземни свет

Хад, подземни свет се састоји из неколико делова од којих су највећи Тартар (нешто као хришћански пакао) и Јелисејска поља (хришћански рај). Ова подела се не може посматрати као стриктна јер Грци нису много мислили о животу после смрти, па тако се нису много удубљивали у питање на којем месту ће живети у подземном свету. У подземном свету се налазе и Баште Хесперида, које се често идентификују са Острвима благословених из ирске митологије.

Покојници улазе у подземни свет прелазећи реку Ахерон. Преко реке их превози Харон, који чува обол - мали новчић који омогућује пролаз. Новчић стављају испод језика покојника његови рођаци или пријатељи и када он дође у подземни свет, он тај новчић даје Херону. Зато сиромашни и они без пријатеља остају заувек на обали јер немају новчић за превоз. Другу страну обале чува Кербер, троглави пас-звер. Када прођу поред њега, душама мртвих се суди и на тај начин одређује како ће и где боравити у подземном свету. Поред Ахерона - реке бола, постоји још неколико река у Хаду.

Први део Хада садржи поља Асфодел, где сенке хероја лутају утучено међу мањим душама, које пиште око њих као шишмиши. Само проливање крви њима у част може да врати код њих осећаје које има жив човек (као вампири у другим митологијама). Иза поља се налази Ереб, тама и ужас Хада. Ту се налазе две баре. Једна бара потиче од реке Лете и обичне душе у тој бари плутају да би им се избрисало све сећање. Друга бара је бара Мнемозине и душе из ове баре пију воду. У дворишту испред Хадове палате седе три судије: Минос, Радамант и Еак. Ту се суди душама мртвих и оне се враћају у поља Асфодел ако нису ни много добре, ни много зле, шаљу у Тартар ако душе припадају безбожницима и злим људима или одлазе у Јелисејска поља ако су хероји или благословени.

Реке Хада

Све реке у Хаду:

Хад, бог подземног света

Хад, грчки бог подземног света био је син Титана Хроноса и Рее. Он има три старије сестре, Хестију, Деметру и Херу и два млађа брата, Посејдона и Зевса.

Зевс, кога отац није појео, натерао је Хроноса да поврати своју децу, односно Зевсову браћу и сестре. Браћа и сестре су се удружили у рату против Титана. Зевс, Посејдон и Хад су добили оружје од три Киклопа, који су им помагали у току рата. Зевс је добио муњу, Посејдон трозубац, а Хад шлем који га чини невидљивим. Током ноћи, пре прве битке, Хад, користећи свој шлем, ушуњао се међу Титане и уништио им оружје. Рат је трајао десет година и завршио се победом млађих богова. Након победе, браћа су поделила земљу на три дела и свак је владао у свом. Зевс је бог неба, Посејдон је бог мора, а Хад је добио подземни свет, невидљив свет у који иду душе мртвих.

Смртници су Хада најмање волели од свих богова. Он је забранио да ико напушта његов регион и веома је био љут када би се то десило. Хад је био окрутан и немилостив, свиреп у рату, али био је праведан и није био зао бог. Био је морбидног карактера и зато није био омиљен међу боговима, а како је управљао подземним светом, већина смртника га је мешела са смрћу и бојала га се. То је грешка јер смрт доноси Танатос, а не Хад.

Када су се смртници молили Хаду, они су челом и рукама додиривали земљу да би били сигурни да их је чуо. Жртвоване су му црне животиње, на пример црна овца, а међу данашњим аналитичарима антике постоји убеђење да су му жртвовани и људи. Крв жртве би се сипала у дубоку јаму да би она стигла до њега, а онај који би ту крв сипао морао је да окрене главу на другу страну. Фестивал, који се сваких сто година држао у његову част, звао се Световне игре.

Његово оружје била је двокрака виљушка, којом је он уништавао све што би му се нашло на путу или што није волео. Поред овога, поседовао је и штап са којим је могао да пребаци духове мртвих у свет живих. Хад се возио тамним кочијама које су вукли црни коњи. Хад је дозволио да посете њега и подземни свет и да се врате у свет живих Хераклу, Орфеју, Тезеју, Енеју и Одисеју. Никоме од њих није било пријатно у мрачном царству. О страхоти тог света говори и Ахил, када се обраћа Одисеју кога је срео у подземном свету:

„Не мораш ми говорити о страхоти света мртвих. Радије бих био слуга, него што бих био господар подземног света.”

Персефона

Краљица подземног света, Хадова супруга, била је ћерка Зевса и Деметре, Персефона. Она није својевољно пошла за Хада, него је отета док је брала пољско цвеће. Хад ју је много волео и није желео да је пусти из подземног света. Преварио је Персефону тако што јој је дао да поједе шест семенки нара, па она није могла да побегне из подземног света чак ни са Зевсовом помоћи. Деметри је страшно недостајала ћерка и како није била уз њу, она је проклела земљу и настала је велика глад. Персефона је знала за очај своје мајке, па је молила Хада да је пусти у свет живих уз обећање да ће сваке године са њим провести шест месеци, сваки месец за по једну семенку нара коју је појела. Хад је то допустио и сваке године је по истеку шест месеци возио Персефону у својим тамним кочијама натраг у свет таме. Деметра би тада проклела земљу, те шест месеци ништа није рађало.

Орфеј и Еуридика

Hades
Bog Had s Kerberom

Хад је показао милост само једном: дозволио је Орфеју, чија га је дивна музика очарала, да са собом из света мртвих поведе своју жену Еуридику. Док су ишли ка свету живих нису смели да се окећу назад, али Еуридика је тако тихо ходала да је Орфеј помислио да се изгубила и окренуо се. У том тренутку Еуридика се вратила у свет мрвих.

Минто и Леус

Иако је много волео Персефону, Хад је имао, као и Зевс, љубавне афере. Персефона је била љубоморна, па је тако казнила нимфу Минто претворивши је у биљку минт, а нимфу Леус је претворила у тополу.

Тезеј и Перифој

Тезеј и Перифој су желели да ожене ћерке Зевса. Тезеј је желео Хелену Тројанску и заједно су је киднаповали и дали Тезејовој мајци Ефри на чување док не порасте за удају. Перифој је желео Персефону, па су зато отишли у Хадово царство да је киднапују. Хад се претварао да им жели добродошлицу и поставио им дивну гозбу. Чим су сели за гозбу змије су се обмотале око њихових ногу и тако их заробиле. Тезеја је успео да спаси Херакле.

Херакле

Један од задатака Хераклових је био да краљу Еуристеју доведе Кербера. Херакле је прво отишао до Елвесина да би скинуо са себе кривицу због убиства Кентаура и да би научио како да жив се врати из подземног царства. Хад је улаз у подземно царство нашао у мрачној провалији код Танара. Хераклу су помагали Атина и Хермес. Хад се сложио да Херакле одведе Кербера, али није смео да му науди. Херакле је једва савладао Кербера у подземном свету, али се пас плашио светлости дана, па у свету живих Херакле није имао велике потешкоће. Еуристеј се веома уплашио пса и наложио је Хераклу да га врати у подземно царство.

Име у римској митологији

  • Дис
  • Плутон
Бојан Жировић

Бојан Жировић (Зрењанин, 26. јануар 1971) је српски глумац.

Деметра

Деметра (грчки Δημήτηρ) је у грчкој митологији кћи Реје и Крона, богиња жита и плодности, неговатељица младих и зелене земље, чуварка брака и светог закона. У хомерским химнама назива се „доноситељицом доба“, што се сматра знаком да је била поштована много пре него што је постала једна од Олимпијаца.Њен римски еквивалент је Церера.

Еуридика (митологија)

Еуридика, (грч. Ευρυδίκη) (лат. Eurydica) је у била нимфа и Орфејова жена.

Осим Орфејове жене Еуридике, у грчкој митологији је било још неколико Еуридика:

Еуридика - жена немејског краља Ликурга

Еуридика - жена тебанског краља Креонта

Еуридика - жена пилског краља НестораИме Еуридика долази од грчких речи - Eurys или Широк и Dikê или Правда.

Зевс

Зевс (грч. Ζεύς) је врховни бог из грчке митологије, вођа богова и људи, као и бог неба и грома, који живи на Олимпу. Син је титана Хрона и његове жене Реје.

Зевс јесте Dyeus у индо-европској митологији (Зевс је „узет“ из ове митологије), Јупитер у римској митологији, Тор у нордијској митологији итд.

Кентаури

Кентаури грч. Κένταυροι су бића из грчке митологије, полу-људи, полу-коњи.

Одисеј

Одисеј (грч. Ὀδυσσεύς, лат. Ulixes), херој Хомеровог епа Одисеја. По Хомеру Одисеј је био краљ Итаке, син Лаерта и Антиклеје (кћерке Аутолика из Парнаса), Пенелопин муж и Телемахов отац. По другим предањима Одисеј је Сизифов син и отац синова Кирке, Калипсо и других нимфи.

Одисеј је био изузетно мудар, оштроуман, речит, сналажљив, храбар и истрајан. У Илијади Одисеј је човек који се најбоље сналази у кризама и односима међу Грцима и он је одиграо главну улогу у помирењу Агамемнона и Ахила.

Одисејева лутања и повратак своме дому и краљевству су централна тема Одисеје, епа у 24 поглавља, а такође је познат по предлогу да се Троја заузме лукавством помоћу дрвеног коња. Поглавља VI-XIII описују његова лутања од Троје до Итаке: прво је дошао у земљу Лотофага где је с великом муком ослободио своје другове који су пали у летаргију јер су јели лотос; ослепео је киклопа Полифема и побегао из његове пећине обешен о трбух овна; изгубио је 11 од 12 својих бродова у борби с људождерима Лестригонцима. Потом је стигао на острво чаробнице Кирке, где је спасао своје другове које је Кирка претворила у свиње. Затим је посетио земљу духова где је разговарао с Агамемноновим духом и сазнао од тебанског пророка Тиресије како да ублажи Посејдонов бес. Сусрео се са сиренама, Сцилом и Харибдом. Коначно је једини преживео олују и стигао на идилично острво нимфе Калипсо.

После двадесет година лутања Одисеј се враћа на Итаку где његова жена Пенелопа и син Телемах покушавају да се одупру многобројним просцима који су заузели краљевство у његовом одсуству. У почетку га је познао само верни пас и дојиља. Одисеј доказује свој идентитет – уз помоћ богиње Атине – тако што успева да затегне и одапне стрелу из свог старог лука. На крају, уз помоћ Телемаха, убија Пенелопине просце. Пенелопа му и даље не верује али после више искушавања коначно га прихвата као свог давно изгубљеног мужа и краља Итаке.

У Одисеји Одисеј има много могућности да покаже своју вештину лукавства и превара; али су у исто време његова храброст, лојалност и великодушност на сталној проби. Класични грчки писци га понекад представљају као бескрупулозног политиканта а понекад као мудрог и поштованог државника. Филозофи су се углавном дивили његовој интелигенцији и мудрости. Неки римски писци (као Вергилије и Стације) су покушали да га омаловаже као уништитеља Троје, за коју су сматрали да је постојбина Римљана; други (као Хорације и Овидије) су му се дивили. Рани хришћански писци су га величали као пример мудрог ходочасника.

Олимпски богови

Дванаест олимпских богова су били најважнији богови грчког Пантеона, који су живели на врху Олимпа. У различитим временима је било четрнаест богова који су сматрани олимпским, али их никад није било више од дванаест у исто време.

Зевс, Хера, Посејдон, Арес, Хермес, Хефест, Афродита, Атина, Аполон и Артемида су увек сматрани олимпским боговима. Хестија, Деметра, Дионис и Хад су придодавани овој групи. Хестија је уступила своје место Дионису да би живела међу људима (њој је додељена част да одржава ватру на Олимпу). Персефона је проводила шест месеци у години у подземном свету (тада је на земљи владала зима), и дозвољено јој је да се врати на Олимп других шест месеци у години да би била са својом мајком Деметром. Иако је Хад увек сматран за једног од најважнијих грчких богова, његов дом је био подземни свет мртвих.

Олимпски богови су освојили превласт после победе у рату који је Зевс са својом браћом и сестрама повео против Титана. Зевс, Хера, Посејдон, Деметра, Хестија и Хад су били браћа и сестре, а остали су (изузев Афродите, која се родила из морске пене) обично сматрани Зевсовом децом од различитих мајки (изузев Атине, која се родила из Зевсове главе). Могуће је да је и Хера сама родила Хефеста као освету због рођења Атине.

Персефона

Персефона (грч. Περσεφόνη) (лат. Proserpina) је кћи највишег бога Зевса и богиње Деметре, жена бога подземног свијета Хада. У том царству подземног свијета имала је исти положај као Хера на Олимпу. Била је Хадова сувладарка над душама мртвих и боговима подземног свијета. Персефона је била неумољива и немилосрдна као и сам Хад. Пандан Персефони у римској митологији је Прозерпина.

Плутон (бог)

Плутон (латински: Plūtō; грч. Πλούτων, Ploútōn) у римској митологији бог подземног света, син Сатурнов и Опин, брат Јупитеров и Нептунов. Раније име бога било је Хад, што је постало уобичајеније као име самог подземља. У древној грчкој религији и митологији, Плутон представља позитивнији концепт бога који председава загробним животом. Ploutōn је често био повезиван са Плутом, грчким богом богатства, јер је минерално богатство пронађено у подземљу, и зато што је подземни бог Плутон владао дубоком земљом која је садржавала семе неопходно за богату жетву. Име Ploutōn ушло је у широку употребу са Елеусинским мистеријама, у којима је Плутон био обожаван као строги владар и као Персефонин вољени муж. Пар је примао душе у загробном животу и они се помињу заједно у верским натписима, при чему се називају се Плутон и Коре. Хад је, у контрасту с тим, имао неколико храмова и религиозних пракси, и он је приказиван као мрачни и насилни отмичар Персефоне.

Плутон и Хад се разликују по карактеру, али нису различите фигуре и деле два доминантна мита. У грчкој космогонији, овај бог је примио владавину подземљем, у троделној подели суверенитета над светом, при чему је његов брат Зевс владао небом, а његов други брат Посејдон је био суверен мора. Његов главни наратив у миту је о његовој отмици Персефоне, да би била његова жена и краљица његовог царства. Plouton као име владара подземног света први пут се појављује у грчкој литератури класичног периода, у делима атенских драматичара и филозофа Платона, који је главни грчки извор по његовом значају. Под именом Плутон, бог се појављује у другим митовима у споредној улози, углавном као поседник предмета потраге, а посебно у силаску Орфеја или других јунака у подземни свет.Plūtō (генитив Plūtōnis) је латинизована форма грчког имена Plouton. Римљански еквивалент Плутона је Дис Патер, чије име најчешће значи „богати отац” и можда је директан превод имена. Плутон је такође идентификован са опскурним римским Оркусом, попут Хада именом бога подземља и подземља као места. Позајмљено грчко име Плутон понекад се користи за владара мртвих у латинској литератури, због чега неки приручници о митологији погрешно тврде да је Плутон био римски еквивалент Хада. Плутон (Pluton на француском и немачком, Plutone на италијанском) постаје најчешће име класичног владара подземља у каснијој западној литератури и другим уметничким облицима.

Пол Њумен

Пол Њумен (енгл. Paul Newman; Шејкер Хајтс, 26. јануар 1925 — Вестпорт, 26. септембар 2008) био је амерички глумац, режисер, продуцент, предузетник, возач ауто-трка и хуманитарац. У својој каријери награђиван је наградама као што су Оскар, Златни глобус, Удружење филмских глумаца, Еми, као и многим почасним наградама и признањима. Оснивач је компаније Newman's Own, из које донира цели профит и прилоге у добротворне сврхе. До маја 2007. године ове донације су премашиле 220.000.000 долара. Њумен је преминуо од рака плућа у свом дому у Вестпорту (Конектикат).

Православни крст

Православни крст (☦) је хришћански крст и важан симбол православне и руске културе.

Карактеристика је присуство косе линије у односу на главну вертикалну (доле), поред двије горње хоризонталне у односу на главну вертикалну: горње и средње (главне). Према Новом Завету, при распећу Христа на крсту је прикован знак на три језика (грчком, латинском и хебрејском) са натписом „Исус Назарећанин, цар јудејски“. Под ногама Христа била је прикована пречка, али савијена на једну страну. Постоје тврдње да та пречка под ногама има своју симболику, разлог зашто је десна (наша лева) страна уздигнута, а лева (наша десна) спуштена. Наиме, ради се о Јеванђељској тврдњи да се десни разбојник покајао и спасао (тј. отишао у Рај, горе), а леви није и отишао је у Хад (пакао, доле).

Рејф Фајнс

Рејф Фајнс [1] (енгл. Ralph Fiennes, IPA: /'reɪf 'faɪnz/) британски и српски глумац, редитељ и продуцент рођен 22. децембра 1962. у Ипсвичу (Енглеска).

У септембру 2017. Фајнс је постао држављанин Републике Србије.

Сирене

Сирене (грч. Σειρῆνες (множ.), грч. Σειρήν (једн.)) су мистериозне нимфе Најаде које имају женску главу, а птичје тело.

Познате су по неодољивој песми због које је и Одисеј имао потешкоћа.

Стикс

Стикс, Стига или Стиг (грч. Στύξ), (Stýx = мржња) име је реке која је била граница између земље и подземног света. Окружује Хад - подземни свет, у зависности од извора или мита, девет или двадесет пута.

Река Стикс, заједно са рекама - Флегетон, Ахеронт и Кокитус, се улива у велику мочвару у самом средишту Хадовог подземног света.

Грчко име реке Стикс долази од речи στυγέω, stygéô = мржња.Реку Стикс чува Флегије, који преноси душе са једне стране реке на другу, мада се помињу још и Флегетон као и Харон да су и они превозили душе преко ове реке.

Богови су поштовали реку Стикс, а заклетва у њу се није могла прекршити.

Зевс се заклео Семели реком Стикс па је морао испунити њену молбу да га види у правом божанском обличју, након чега је умрла.

Хелије се заклео сину Фаетонту и обећао му да ће му испунити сваку жељу. Он је пожелео да вози његова златна кола - Сунчеве кочије, али није успео и погинуо је.Ако би неко од богова прекршио заклетву, морао се напити воде из реке Стикс и тиме је губио глас на девет година.

Стикс поседује чудесне моћи којима може неког учинити бесмртним. У детињству, Ахила је његова мајка Тетида, држећи га за пету, уронила у реку Стикс, па је он остао рањив једино на том месту - тако да се и до данас каже да Ахилова пета или тетива означава изузетно слабу тачку неког човека.

Иако се Стикс примарно појављује у грчкој и римској митологији спомиње се и у Дантеовој Божанској комедији, негдје око петог круга у паклу.

У далека, древна времена, Стикс је било име за подручје реке између данашње Украјине и Русије.

Део - данашње Украјине је представљао место живот

Део - данашње Русије је представљао место смрти

Термопил

Термопил (димотики (грчки): Θερμοπύλες [Thermopýles], антички грчки и катаревуса: Θερμοπύλαι [Thermopýlai]; „Врућа врата“) је место у Грчкој где је у антици постојао уски приобални пролаз иѕмеђу планине и Коринтског залива (део Јонског мора). Име је добио по његовим врелим сумпорним изворима. Врућа капија је „место врелих извора“ и у Грчкој митологији је позната као улаз у Хад".Термопил је познат по бици која се ту одиграла између Грчке (нарочито Спарте) и Персије. Термопил је једина копнена рута довољно велика да носи било какав значајан промет између Локриде и Тесалије. Због великог стратешког значаја пролаз је био поприште многих историјских битака

У древним бременима пролаз су звали Малис по грчком племену Малијцима који су живели близу данашње Ламије код ушћа реке Сперхиос. У овом пределу доминира обална поплава реке Сперхиос и окружена је косим шумовитим кречњачким планинама. Постоји и континуирано таложење седимената из реке и травертина од врелих извора, који су током протеклих неколико хиљада година значајно променили Пејзаж. Површина на којој се одиграла Термопилска битка је данас покривена слојем 20 метара земље. Обала се такође удаљила током векова седиментног таложења. Најужа тачка на равници, где се највероватније и одиграла битка је у то време била широка свега 100 метара. До данас се обала удаљила на неким местима за чак 9 km. значајно повећавајући површину равнице.Главни аутопут сада дели пролаз са модерним спомеником краљу Леониди на источној страни. Термопил је део злогласне „потковице смрти“: то је део аутопута који повезује север и југ Грчке на ком су се догодиле многе саобраћајне несреће.

Врели извори по којима је ово место добило име и даље постоје у подножју брда.

Харпије

Харпије (грч. Harpyiai, лат. Harpyiae) су у грчкој митологији биле кћерке морског бога Тауманта и океаниде Електре. Персонификују мрачне облаке гоњене ветром.

Хелије

Хелије или Хелиос, (грч. Helios, лат. Sol) је, у грчкој митологији, бог Сунца, син титана Хипериона и његове жене Теје.

Хермес

Хермес је Бог трговине и прорицања, писмоноша богова и пратилац душа. Био је син Зевса и Маје, једне од Плејада, коју је красила изузетна лепота. Још од малих ногу, видело се да ће бити лукав и довитљив бог, јер иако је још био у пеленама, успео је да свом брату Аполону украде стадо бикова, које је успео тако вешто да сакрије да је Аполон морао да искористи све своје пророчанске способности, и своја познанства, да би их нашао. Хермес се сматра богом трговине, лоповлука и гласником богова. На сандалама и шлему, које је носио, имао је крила, и увек је држао скиптар. Поред тога што је првенствено био Зевсов гласник, односећи и доносећи поруке по Зевсовом налогу, био је и пратилац душа које је одводио у Хад. Хермес је имао много деце, а нека од њих су: Миртил од Климене, Полиб од Хтонофиле и Аутолик (Одисејев деда), од Филониде. Као његови синови спомињу се и Пан, Арпалик, Абдер и др.

Хрон (Титан)

У грчкој митологији, Хрон или Крон, или Хронос или Кронос (грч. Κρόνος [Krónos], лат. Cronus), владар је универзума и вођа прве генерације Титана. Био је најмлађи син Урана и Геје. Збацио је свог оца тако што га је кастрирао и владао је такозваним „Златним веком“, док га нису поразили његови синови Хад, Посејдон и Зевс, који су га заробили у Тартар.

Хрон је обично приказиван са српом или косом, оружјем које је употребио да кастрира свог оца, Урана. У Атини се дванаестог дана атичког мјесеца хекатомбајона у част Хрона одржавао фестивал Хронија, које је славио жетву, што је указивало на то да је, као резултат његове повезаности с плодним Златним веком, Хрон наставио да председава као заштитник жетве. Хронов пандан у римској митологији је Сатурн.

12 Олимпљана
Остали
Музе
Харите
Хоре
Дјеца Стикс
Грчка подземна божанства
Подземна пожанства
Ериније
Гејина дјеца
Обоготворени смртници
Божанства
Хероји
Категорије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.