Хабзбуршка монархија

Хабзбуршка монархија (њем. Habsburgermonarchie), некад и Аустријска монархија (њем. Österreichische Monarchie) или Дунавска монархија (њем. Donaumonarchie), незваничан је назив који користе историчари за земље и покрајине којим је владао млади аустријски огранак династије Хабзбург до 1780. године, а затим њен насљедник династија Хабзбург-Лорен све до 1918. Монархија је била сложена држава састављена од територија унутар и изван Светог римског царства, уједињена само под једним монархом. Династички главни град је био Беч, осим од 1583. до 1611. године,[1] када је био премјештен у Праг. Од 1804. до 1867. Хабзбуршка монархија је била формално уједињена као Аустријско царство, а од 1867. до 1918. као Аустроугарска монархија.[2][3]

Глава аустријске гране династије Хабзбург је често био изабрани Свети римски цар све до распада царства 1806. године; од 1415. до распада царства 1806. само Карло VII није био хабзбуршки владар Аустрије.[4][5] Два ентитета никада нису била погранична, Хабзбрушка монархија је покривала многе земље изван Светог римског царства, а већином Царства су владале друге династије. Хабзбуршка монархија обично није укључивала све територије којим су владали Хабзбурзи. Старија грана династије је владала Шпанијом до 1700, али се обично није укључивала у дефиницију „Хабзбуршке монархије” након владавине Карло V, који је подијелио династију између аустријских и шпанских грана након своје абдикације 1556. године.

Хабзбуршка монархија
Habsburgermonarchie
Застава
Застава
Грб Хабзбуршке монархије
Грб
Habsburg Monarchy 1789

Територија Монархије 1789.
Географија
Континент Европа
Регија средња Европа, Балканско полуострво, западна Европа
Главни град Беч, Праг
Друштво
Службени језик латински, њемачки
Религија католицизам, протестантизам, православље, јудаизам
Политика
Облик државе монархија
 — Цар Фердинанд I
Историја
Историјско доба нови век
 — Оснивање 1526.
 — Укидање 1804. (1918.)
 — Статус бивша држава
Земље претходнице и наследнице
Хабзбуршке монархије
Претходнице: Наследнице:
Flag of Austria.svg Аустријско надвојводство (Свето римско царство) Аустријско царство Flag of the Habsburg Monarchy.svg
Flag of Hungary (15th century, rectangular).svg Краљевина Угарска
Портал:Историја

Види још

Референце

  1. ^ "Czech Republic — Historic Centre of Prague (1992)" Heindorffhus, August 2007, HeindorffHus-Czech Archived 2007-03-20 at Archive.today.
  2. ^ Vienna website; http://www.wien-vienna.com/austrohungary.php Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 23, 2011) (на језику: енглески)
  3. ^ Encyclopedia Britannica online article Austria-Hungary; http://www.britannica.com/EBchecked/topic/44386/Austria-Hungary
  4. ^ Metropolitan Museum of Art; http://www.metmuseum.org/toah/hd/habs/hd_habs.htm
  5. ^ University of Wisconsin; http://faculty.history.wisc.edu/sommerville/351/holy%20roman%20empire.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 12, 2016) (на језику: енглески)

Литература

Јозефински катастар

Јозефински катастар, такође зван и Први катастар, је први свеобухватни катастар на просторима под влашћу Хабзбурга. Израђен је крајем 18. века, а састоји се од 3589 (касније проширен на 4096) ручно цртаних мапа у боји које покривају наследне земље Хабзбурга. Назван је по надвојводи Аустрије и цару Светог римског царства Јозефу II. Данас се чува у Војном архиву Аустријског државног архива (нем. Österreichisches Staatsarchiv).

Андрија Ауершперг

Андрија Ауершперг Турјашки-Ахил (1556—1593) (нем. Andreas von Auersperg) био је крањски племић и заповедник Хрватске војне крајине. Рођак Хербарта VIII Ауерсперга.

Аустроугарска

Аустроугарска (нем. Österreich-Ungarn; мађ. Ausztria-Magyarország) или Аустроугарска монархија (нем. Österreichisch-Ungarische Monarchie; мађ. Osztrák-Magyar Monarchia), позната и као Двојна монархија и Дунавска монархија (на немачком говорном подручју и као k.u.k. (нем. Kaiser und König; срп. цар и краљ)), била је држава која је постојала у Европи између 8. јуна 1867. и 31. октобра 1918. године.

Дотадашње Аустријско царство (Хабзбуршка монархија) трансформисано је 1867. године у Аустроугарску, да би се тиме задовољиле тежње Мађара за аутономијом. Тиме је практично власт у држави подељена између Немаца и Мађара, који су притом чинили мањи део становништва монархије. Политичке тежње словенских народа, Румуна и Италијана, који су чинили већи део становништва монархије, нису биле уважене. После војног пораза у Првом светском рату, 1918, Аустроугарска је расформирана, а на њеној територији је формирано неколико држава наследница: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Пољска, а делови су припојени већ постојећим државама: Италији и Румунији.

Борча

Борча је урбано градско насеље у Београду, које се налази на територији градске општине Палилула. Према попису из 2011. било је 46.086 становника. (према попису из 2002. било је 35.150 становника, а према оном из 1991. било је 26.895). Линије градског превоза које саобраћају кроз Борчу су 85 (Баново брдо — Борча 3), 95 (Нови Београд /Блок 45/ — Борча 3), 96 (Трг Републике — Борча 3), 104 (Омладински стадион — Црвенка) и 105Л (Борча 3 — Овча /Железничка станица/).

Великокикиндски диштрикт

Великокикиндски (привилеговани) диштрикт (или краће Диштрикт, лат. Regio-privilegiatus Districtus Magnokikindiensis, нем. Privilegierten Bezirk Gross Kikinda, мађ. Nagykikindai kerület) је био аутономна територијална јединица у оквиру Хабзбуршког царства од 1774. до 1876. године, са седиштем у Великој Кикинди (данашња Кикинда). Диштрикт је био махом насељен Србима. Постојање Диштрикта са својим повластицама помогло је очувању националног идентитета српског живља на просторима овог дела Баната. Аутономија Великокикиндског диштрикта је 74 године старија од Српске Војводине.

Војводина Корушка

Војводина Корушка (нем. Herzogtum Kärnten, словен. Vojvodina Koroška) је назив за једну од земаља у саставу Светог римског царства, Хабзбуршке монархије, Аустријског царства и Аустроугарске монархије. Постојала је од 976. године до 1918. године и заузимала је простор који приближно одговара границама данашње аустријске покрајине Корушке. Управно седиште се до 1518. налазило у Санкт Фајт на Глану, а од 1518 у Клафенфурту.

Војна крајина

Војна крајина или Војна граница (њем. Militärgrenze, мађ. Katonai határőrvidék, рум. Graniţă militară) била је покрајина која је обухватала јужну пограничну област Хабзбуршке монархије, а касније Аустријског царства и Аустроугарске монархије. Дјеловала је као cordon sanitaire против упада из Османског царства.

Када је цар Фердинанд I у 16. вијеку основао Крајину, област је подијељена на два округа под посебном војном управом: Хрватска војна крајина и Славонска војна крајина. На почетку, Војна крајина се налазила под јурисдикцијом Хрватског сабора и бана, али, 1627. године, постављена је под непосредну контролу хабзбуршке војске. За више од два вијека, Крајина је задржала потпуну цивилну и војну власт на том подручју, све до њеног укидања 1881. године.

Током 17. вијека, територија је проширена на исток и основане су нове области. Од тада се протезала од средишње Хрватске на западу до Трансилваније на истоку, захватајући територије данашње Хрватске, Србије, Румуније и Мађарске. Током, овог периода, систем одбране је такође промијењен, од модела конвенционалног гарнизона до „војничко-насељеничке” заједнице.

Становници ове области су били познати као граничари њем. Grenzer или крајишници. Били су колонисти већином Срби, Хрвати и Нијемци, који су се обавезали да бране монархију у замјену за земљишне посједе. Нијемци које је Угарска регрутовала крајем 18. вијека ради насељавања и развоја долине ријеке Дунав, постали су познати као Дунавске Швабе (њем. Donauschwaben). Војни пукови које су формирали досељеници имали су личан разлог да остану и да се боре, а били су упознати са месним тереном и условима. Убрзо су стекли завидну војну репутацију.

Горња Угарска

Горња Угарска је појам који је историјски означавао северне односно североисточне делове бивше краљевине Угарске. Овај назив је у различитим периодима означавао подручје различите величине. У 16. и 17. веку, назив Горња Угарска је коришћен за једну од административних регија (капетаната) хабзбуршке Краљевине Угарске, док је крајем 17. века формирана краткотрајна кнежевина Горња Угарска, која је била у вазалном односу према Османском царству. У српској историографији, појам Горња Угарска је означавао подручје око Рацког Ковина, Будима, Сентандреје, Острогона, Коморана и Ђура, у којем је било српског становништва.

Кањишки пашалук

Кањишки пашалук је био пашалук Османског царства између 1600. и 1690. године. Заузимао је делове данашње Мађарске, Хрватске и Словеније, а управно седиште му је била Велика Канижа. Успостављен је 1600. године, након што је Османско царство заузело Велику Канижу, чије је подручје спојено са подручјем ранијег Сигетварског пашалука.

Краљевина Угарска (1526—1867)

Краљевина Угарска (лат. Regnum Hungariae, нем. Königreich Ungarn, мађ. Magyar Királyság) је у раздобљу од 1526. до 1867. године била саставни део Хабзбуршке монархије, односно Аустријског царства (након 1804. године). Овај период у историји Угарске започео је након Мохачке битке (1526), а трајао је све до склапања Аустро-угарске нагодбе (1867). Током овог раздобља, Угарарском су владали краљеви из династије Хабзбурга. У првом делу овог периода, односно током већег дела 16. и 17. века, многа подручја Краљевине Угарске била су под турском влашћу, а у то време су посебан положај стекле Кнежевина Трансилванија и Горња Угарска. Током 18. века, након протеривања Турака, хабзбуршке власти су спровеле низ политичко-административних и друштвено-економских реформи, чиме је у Угарској створена централизована земаљска администрација. Крајем 18. и током прве половине 19. века, угарски политички прваци су повели борбу за стицање веће самоуправе у однос на Беч, што је на крају довело до избијања Мађарске револуције (1848-1849). Иако је била угушена силом, мађарска побуна је означила прекретницу у борби за стицање земаљске самоуправе, што је и остварено 1867. године, склапањем аустро-угарске нагодбе.

Панчево

Панчево (мађ. Pancsova, нем. Pantschowa, свк. Pánčevo) је град који се налази у Аутономној Покрајини Војводини, у Републици Србији. Налази се на обалама Тамиша и Дунава, у јужном делу Баната и оно је административно седиште града Панчева, као и Јужнобанатског управног округа.

Панчево је четврти град у Војводини по броју становника. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Панчеву живи 76.203 становника, а на територији града Панчева 123.414 становника.

Поделе Пољске

Поделе Пољске одиграле су се у 18. веку и тим поделама престала је постојати Пољска (Пољско-литванска унија) као независна држава. Постојале су три поделе Пољске:

5. августа 1772.

23. јануара 1793.

24. октобра 1795.Пољску су поделили Руска Империја, Пруска и Хабзбуршка монархија

Прагматична санкција

Прагматична санкција (лат. Sanctio pragmatica) јест акт светоримског цара Карла VI кога је донео 19. априла 1713. године.

Сегедински санџак

Сегедински санџак је био једна од административних јединица Османског царства. Формиран је у 16. веку и већим делом се налазио на подручју Бачке. У почетку, Сегедински санџак је припадао Будимском пашалуку, али је у 17. веку прикључен Јегарском пашалуку. Управно седиште Сегединског санџака био је град Сегедин.

Словачка

Словачка (свк. Slovensko), или званично Словачка Република (свк. Slovenská republika), континентална је држава у централној Европи, која се у геополитичком оквиру сврстава у земље источне Европе. Граничи се са Аустријом и Чешком на западу, са Пољском на северу, Украјином на истоку и Мађарском на југу. Главни и највећи град је Братислава, а следе је Кошице. Од 2004. године пуноправна је чланица Европске уније. Службени језик је словачки који припада словенској језичкој групи.

Словенска племена су се доселила на територију данашње Словачке током 5. и 6. века. Током историје територија данашње Словачке је била у саставу многих држава, од Самовог царства из 7. века које је представљало прву организовану словенску државну заједницу па све до Чехословачке у 20. веку. Као независна и марионетска државна творевина Словачка је егзистирала од 1939. до 1944. године под патронатом нацистичке Немачке.

Словачка је високоразвијена привреда са изразито високом стопом раста. Од 1. јануара 2009. Словачка је чланица Еврозоне и користи „евро“ као своју валуту. Словачка је чланица и НАТО пакта.

Српска милиција (Хабзбуршка монархија)

Српска милиција (латински: Rascianica militia) је била војна формација Хабзбуршке монархије током Великог бечког рата, састављена од Срба. Формирана је 1686. године, а распуштена је убрзо након избијања устанка Ференца Ракоција 1704. године.

Тамишки Банат

Тамишки Банат (нем. Temeswarer Banat, рум. Banatul Timişoarei, мађ. Temesi Bánság) је био назив за хабсбуршку покрајину, која је постојала од 1718. до 1778. године. Покрајина је обухватала подручје данашњег Баната, који је и добио име по овој покрајини. Главни град покрајине био је Темишвар.

Францискански катастар

Францискански катастар, такође зван и Други катастар или Други војни премер Аустријског царства је свеобухватни катастар на просторима под влашћу Хабзбурга. Израђен је почетком 19. века (1806–1869) а састоји се од око 3300 ручно цртаних мапа у боји које покривају наследне земље Хабзбурга. Ово мапирање је за потребе царске војске наредио Хабзбуршки владар Франц II, цар Светог римског царства те је по њему назван, иако се мапирање комплетног подручја завршило тек под Фрањом Јосифом у првим данима Аустроугарске.

Разрада пројекције мапа катастра слична је оној код првог војног премера, са мањим изменама и корекцијама. Катастар се данас чува у Војном архиву Аустријског државног архива (нем. Österreichisches Staatsarchiv).

Хербарт VIII Турјашки

Хербарт VIII Ауерсперг Турјашки (нем. Herbard VIII von Auersperg) је био немачки кнез који је имао своје поседе и у данашној Словенији, међу којима је најпознатији био град Турјак - по коме је био и назван - и заповедник Хрватске војне крајине. Рођак Андрије Ауерсперга Турјашког.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.