Хабзбурзи

Хабзбург (множина: Хабзбурзи; придјев: хабзбуршки; за припаднике те лозе користи се израз Хабзбурговац, множина: Хабзбурговци) била је једна од владарских кућа (династија) Европе: Хабзбурговци су владали Аустријом (као војводе 1282-1453, надвојводе 1453—1804. и цареви 1804—1918), били су краљеви Шпаније (1516—1700) и цареви Светог римског царства више вијекова до 1806.

Њихово име потиче од швајцарског дворца Habichtsburg (Јастребов дворац), сједишта породице у 12. и 13. вијеку у мјесту Хабзбург. Кренувши из југоисточне Њемачке, породица је проширила свој утицај и посједе на источне крајеве Светог римског царства, који отприлике одговарају данашњој Аустрији (1278—1382). Након само двије-три генерације, Хабзбурзи су успјели досегнути царско престоље, које ће уз краће прекиде држати вјековима (1273—1291, 1298-1308, 1438-1740. и 1745—1806).

Након абдикације цара Карла V, који је уједно био и краљ Карло I Шпански (1516—1556), династија се подијелила на аустријске и шпанске Хабзбурговце.

Шпански Хабзбурговци су изумрли 1700, што је изазвало рат за шпанско наслеђе, док су аустријски Хабзбурговци изумрли 1740, што је изазвало рат за аустријско наслеђе. Као један од разлога њиховог нестанка, наводи се велики број бракова унутар породице, мада је оваквих веза било мало у аустријској лози, а мале богиње, које су убијале младе потомке се истичу као прави разлог. Ипак, насљедница последњег аустријског Хабзбурга, Марија Терезија, удала се за Франца Стефана, лоренског војводу, па су њихови насљедници наставили хабзбуршку традицију у Бечу под династичким именом Хабзбург-Лорен.

Свето римско царство је нестало 1806, кад је француски цар Наполеон I реформисао власт у Њемачкој. Знајући да ће изгубити звање Светог римског цара, Франц II се прогласио насљедним царем Аустрије и тако постао Франц I.

Цар Франц I Аустријски службено је носио овај велики наслов: „Ми, Франц I, милошћу Божјом цар Аустрије; краљ Јерусалима, Угарске, Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Галиције и Лодомерије; надвојвода Аустрије; војвода Лорене, Салцбурга, Франачке, Штајерске, Корушке и Крањске; велики војвода Кракова; кнез Трансилваније; маркгроф Моравске; војвода Сандомјежа, Мазовије, Лублина, Горње и Доње Шлезије, Аушвица и Затора, Тешина и Фурланије; кнез Берхтесгадена и Мергентхајма; кнежевски гроф Хабзбурга, Горице, Градишћа и Тирола; маркгроф Горњих и Доњих Лужице и Истре".

Аустријско царство је након Аустро-угарске нагодбе постало Аустроугарска 1867. године. Хабзбурзи су одступили с власти 1918, након пораза у Првом свјетском рату.

Данашњи главни представник породице Хабзбург је Карл фон Хабзбург, син Отоа, и унук последњег цара Карла.

Хабзбурзи
Counts of Habsburg Arms
Посљедњи владарМарија Терезија
НационалностНемци
Flag of the Habsburg Monarchy
Застава Хабзбуршке монархије
Coat of arms of the House of Habsburg
Први грб Хабзбурговаца

Аустријске војводе

  • Фридрих I (1296—1330)
  • Леополд I (1290—1326)
  • Албрехт II (1298—1358)
  • Рудолф IV (1339—1365)
  • Фридрих III (1347—1362)
  • Албрехт III (1348—1395)
  • Албрехт IV (1377—1404)
  • Леополд III (1351—1386)
  • Вилхелм (1370—1406)
  • Леополд IV (1371—1411)
  • Ернест I (1377—1424)

Цареви Светог римског царства

Wappen röm.kaiser
Грб цара Светог римског царства

Кућа Хабзбург

Wappen Kaisertum Österreich 1815 (Klein)
Грб Аустроугарске (аустријски део)

Напомена: Марија Терезија Аустријска, хабзбуршка насљедница и жена цара Франца I Стефана, владала је као надвојвоткиња Аустрије и краљица Хрватске, Угарске и Чешке од 1740. до 1780. године.

Кућа Хабзбург-Лорен (Лотарингија)

Аустријски цареви из куће Хабзбург-Лорен

Краљеви Угарске из куће Хабзбург и Хабзбург Лотариншки

Coa Hungary Country History med (1915)
Грб Краљевине Угарске

Краљеви Шпаније из куће Хабзбург

Naval Jack of Spain
Краљевина Шпанија (пре 1700)

Краљеви Португалије из куће Хабзбург

Велике војводе Тоскане из куће Хабзбург-Лорен

Војводе Модене из куће Хабзбург-Лорен

  • Франц IV, 1814-1831, 1831-1846.
  • Франц V, 1846-1848, 1849-1859.

Војвоткиња Парме из куће Хабзбург-Лорен

Родослов

Родослов хабзбурговаца, почевши од Рудолфа Првог

  • Рудолф I (1218—1291), цар Светог римског царства. Био ожењен Гертрудом Хоненберг, са којом је имао сина Албрехта Првог. Касније оженио Агнес Бургундску.
    • Албрехт I од Немачке (1255—1308), Војвода од 1282, краљ од 1298. године. Био ожењен Елизабетом од Герц-Тирола.
      • Рудолф I од Чешке (1281—1307)
      • Фридрих I (1289—1330), Војвода од 1308, немачки краљ од 1314. Био ожењен Елизабетом Арагонском.
      • Леополд I (1290—1326), Војвода од Аустрије
      • Албрехт II (1298—1358). Био ожењен Јоханом Пфирт.
        • Рудолф IV (1339—1365), Војвода од Аустрије
        • Фридрих III (1347—1362), Војвода од Аустрије
        • Албрехт III (1350—1393), Војвода од 1365. Био ожењен Елизабетом Луксембуршком, касније оженио Беатрис фон Цолерн, са којом је имао сина Албрехта Четвртог. Од Албрехта Трећег почиње Албертинска линија.
        • Леополд III (1351—1386), Војвода од 1370. Био ожењен са Виридис Висконти. Од Леополда Трећег почиње Леополдска линија.
      • Хајнрих (1299—1327)
      • Ото (1301—1339), војвода од Аустрије
        • Фридрих II (1327—1344), војвода од Аустрије
        • Леополд II (1328—1344), војвода од Аустрије
    • Хартман (1263—1281)
    • Рудолф II (1270—1290), војвода од Аустрије
      • Џон Парицида (1290—1313)

Албертинска линија

Леополдска линија

Шпанска линија

Аустријанска линија

  • Фердинанд I (1503—1564), краљ Угарске 1527-1563 и цар Светог римског царства 1558—1564. Био је ожењен Аном Јагелонском (1503—1547)
    • Максимилијан II (1527—1576), цар од 1564. Био ожењен Маријом Шпанском (1528—1603).
      • Ана (1549—1580), удата за Филипа II, краља Шпаније.
      • Рудолф II (1552—1612), цар од 1576.
      • Ернст (1553—1595), надвојвода Аустрије
      • Елизабета (1554—1592), удата за Шарла IX, краља Француске.
      • Матија (1557—1619), цар од 1612. Био ожењен Аном Тиролском.
      • Максимилијан III (1558—1618), надвојвода Аустрије
      • Албрехт VII (1559—1621), надвојвода Аустрије
    • Фердинанд II (1529—1595), надвојвода Аустрије
      • Карл од Аустрије (1560—1627)
    • Карл II (1540—1590). Био ожењен Маријом Баварском (1551—1608).
      • Фердинанд II (1578—1637), цар од 1619. Био ожењен Маријом Аном Баварском, затим Леонором Гонзага, са којом је имао сина Фердинанда III.
        • Фердинанд III (1608—1657), цар Светог римског царства од 1637.
          • Фердинанд IV Угарски (1633—1654), краљ Чешке од 1646, краљ Угарске од 1647.
          • Маријана (1634—1696), удата за Филипа IV (1605—1665), краља Шпаније.
          • Леополд I (1640—1705), цар од 1658. Био ожењен са Маргаретом Терезијом Шпанском, затим Клаудијом Фелеситас Тиролском и затим Леонором фон Пфалц Нојбург, са којом је имао Јозефа Првог, Марију Ану и Карла Четвртог.
            • Марија Антонија (1669—1692), удата за Максимилијана II (1662—1726), владара Баварске.
            • Јозеф I (1678—1711), цар од 1705. Био ожењен Амелијом Вилхелмином фон Брауншвајт-Линебург.
            • Марија Ана (1683—1754), удата за Жуана V Португалског.
            • Карло VI (1685—1740), цар од 1711. Био ожењен Елизабетом Кристином фон Брауншвајт-Волфенбител.
              • Марија Терезија (1717—1780), краљица Угарске од 1741. и краљица Чешке од 1743. Била удата за Франца I Стефана (1708—1765), војводу од Лотарингије 1729-1735 и Тосканског великог војводу 1737-1765, цара од 1745. Од Марије Терезије и Франца Стефана почиње Хабзбург-Лотариншка линија.
          • Карл Јозеф (1649—1664), надвојвода Аустрије
          • Елеонора Марија Јозефа (1653—1697), удата за пољског краља Михала (1640—1673), па за Карла V, војводу од Лорене (1643—1690)
        • Цецилија Рената (1611—1644), удата за Владислава IV Васу
        • Леополд Вилхелм (1614—1662), надвојвода Аустрије
      • Максимилијан Ернст (1583—1616)
      • Карл (1590—1624)
      • Леополд V (1586—1632), надвојвода Аустрије
        • Фердинанд Карл (1628—1662), надвојвода Аустрије
        • Изабела Клара (1629—1685)
        • Зигмунд Франсис (1630—1665), надвојвода Аустрије
        • Марија Леополдина (1632—1649), удата за Фердинанда III (1608—1657), цара Светог римског царства.
      • Маргарета (1584—1611), била удата за Филипа III Шпанског.

Хабзбург-Лотариншка линија

Спољашње везе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.