Фјорд

Фјордови су потопљене долине некадашњих ледника. Стрмих су страна, уски и веома дубоки. Нпр. познати Согне фјорд у Норвешкој дугачак је 180 km и дубок је преко 1.200 m, а његове стране су високе до 1.500 m

Фјордови се налазе у областима које су у плеистоцену биле захваћене глацијацијом и чији су се ледници завршавали у мору (Аљаска, Канада, Исланд, Чиле, Нови Зеланд) али су најтипичнији за Скандинавију.

Fjord1
Фјорд у Норвешкој

Карактеристике

Типичне карактеристике фјорда су узак рукавац, еродирано дно дубоко испод морске површине, стрме падине копна које га окружује, а које се пружају дубоко под море, и излаз на отворено море.

Настанак

Фјордови су настајали у ледено доба кад су велики ледници, отапајући се, путовали према мору односећи заробљене стене и својим абразивним деловањем дубили копно. Таквим деловањем ледника настајали су чак до 800 m дубоки рукавци.

Локације фјордова

Западна европска обала

UlvikfjordMountainsPanorama
Улвикфјорд у Норвешкој

Новозеландска западна обала

  • Фјордланд, на југозападу Јужног острва

Северноамеричка западна обала

Западна обала Јужне Америке

Остала ледничка подручја

Фјордови постоје и на неким другим ледничким подручјима, као на пример:

Литература

  1. Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
  2. Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет
Боде (Норвешка)

Боде (норв. Bodø) је значајан град у Норвешкој. Град је у оквиру покрајине Северне Норвешке и седиште и највећи град округа Нордланд.

Према подацима о броју становника из 2011. године у Бодеу живи око 36 хиљада становника, док у општини живи близу 50 хиљада становника.

Грис Фјорд

Аујуитук или Грис Фјорд је мало ескимско село на јужној обали острва Елзмир у регији Кикикталук (Бафин), Нунавут, Канада. Једно је од три сталних насеља на острву, а налази се 1.160 километара северно од арктичког круга.

Елсмир (острво)

Елсмир (енгл. Ellesmere Island) је најсеверније од канадских арктичких острва, има површину од 196 235 km² што га чини трећим канадским острвом по величини и десетим на свету. Део је Канадског арктичког архипелага.

По територијалној подели Канаде Елсмир чини део савезне територије Нунавут. Елсмир је због своје изузетно хладне и за живот изузетно неповољне арктичке климе готово ненасељен тако да је према попису становништва из 2001. имао само 168 сталних становника.

Залив

Залив је део океана, мора или језера, најчешће дубоко увучен у копно, које га окружује са три стране. Такође, може се формирати и на већим рекама. Са основним делом басена има слободну размену воде. Настају најчешће тектонским путем и ерозијом. Посебни типови залива су естуари, фјордови и ријаси, као и лагуне и лимани. Они настају потапањем ушћа река, глацијалних и речних долина.

Међу најпознатије заливе убрајају се — Бока которска, Тршћански залив, Ријечки залив, Венецијански залив и др. У свету се по свом значају и величини издвајају — Хадсонов, Бискајски, Лионски, Бенгалски, Ботнијски, Мексички, Гвинејски и др.

Превлачки залив се тако звао у Грчкој код Свете горе. Ту је превлака, уски копнени али некада и уски морски пролаз или Ксерксов канал.

Залив Берард

Залив Берард (енгл. Burrard Inlet) је релативно плитки фјорд у југозападном делу канадске покрајине Британска Колумбија. Створен је за време последњег леденог доба. Залив одваја град Ванкувер и остатак полуострва Берард од падина Северних приобалих планина, на коме се налазе општина Западни Ванкувер и град Северни Ванкувер.

Илулисат

Илулисат (гренл. Ilulissat, дан. Jakobshavn) је град у западном Гренланду и административно седиште општине Касуитсуп. Са 4.541 становника према попису из 2013. године,трећи је град по величини данске територије Гренланд. Основан је 1741. године и његово име у преводу значи „ледени брег“. Основао га је Јакоб Северин.

У близини Илулисата је фјорд Илулисат који се налази на листи Светске баштине Унеска. Ова атракција је учинила град најпопуларнијом туристичком дестинацијом на Гренланду. Град је дом скоро свих пса који вуку санке на Гренланду.

Калимнос

Калимнос (грчки грч. Κάλυμνος) је једно од значајнихих острва у групацији Додеканеза у источној Грчкој. Управно острво припада округу Калимнос у оквиру Периферији Јужни Егеј, где са околним острвцима и хридима чини посебну општину. То је средишње острво округа, а најважније острвско насеље, град Потија, је седиште округа.

Национални парк Североисточни Гренланд

Национални парк Североисточни Гренланд (гренл. Kalaallit Nunaanni nuna eqqissisimatitaq) је највећи национални парк на свету са површином од 972.000 km². Налази се у североисточном делу Гренланда. Основан је 1974. године, а обухвата обалу и копно североисточног дела острва. У парку нема сталних насеља, а повремено истраживачи бораве у местима Местерсвиг и Данеборг. Фауну парка сачињавају поларни медведи, затим снежне сове, вукови, лосови, јелени, фоке и др.

Нордланд

Нордланд (норв. Nordland) је округ у северном делу Норвешке. Управно седиште округа је град Боде, а значајни су и градови Мо и Рана и Нарвик.

Површина округа Нордланд је 38.460,31 km², на којој живи око 240 хиљада становника.

Грб Нордланда потиче из 1965. године и на њему је приказан традиционални брод за ову област.

Печенга (река)

Печенга (рус. Печенга; фин. Petsamonjoki) река је која протиче преко северозападних делова Мурманске области, на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Целом дужином свога тока тече преко територије Печеншког рејона.

Свој ток започиње као отока ледничког језера Мометјаури на надморској висини од 194 метра. Углавном тече у смеру севера и након 101 km тока улива се у Печеншки фјорд Баренцовог мора. Укупна површина њеног сливног подручја је 1.820 km². У горњем делу тока је доста брза са бројним брзацима у кориту, док је у доњем делу ток нешто мирнији. Одликује се углавном нивалним режимом храњења. Најважније притоке су Намајоки и Мала Печенга. На њеном ушћу налази се варошица Печенга. На њеној левој обали у средњем делу тока, крај села Луостари, налази се Печеншки манастир.

Због бројних рудника и погона за прераду руде који се налазе у њеној близини река Печенга је данас изузетно загађен водоток у чијој води се могу наћи изузетно високе концентрације тешких метала.

Печеншки фјорд

Печеншки фјорд (рус. Печенгская губа) уски је залив фјордовског типа на северној обали Мурманске области Русије, у акваторији Баренцовог мора. Дугачак је 17 km, са максималном ширином до 2 km. Максимална дубина воде у заливу је 118 метара.

Његове обале су доста стрме, високе и стеновите, а једини изузетак је јужна обала где се у залив улива река Печенга својим пространим естзарским ушћем. На његовој јужној обали налази се варошица Печенга, док је на западној обали лука Линахамари. Залив се налази на неких 25 km источно од руско-норвешке границе. Административно припада Печеншком рејону Мурманске области.

Североморск

Североморск (рус. Североморск) град је на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на крајњем северу Мурманске области и административно припада њеном Североморскомокругу чији је уједно и административни центар. У граду се налази једна од најважнијих база руске Северне флоте, а сам град, баш као и цео округ, има статус затвореног војничког града.

Званичан статус града има од 1951. године. Према проценама националне статистичке службе за 2017. у граду је живело 51.209 становника и самим тим Североморск је шести по величини град смештен унутар арктичког поларног круга.

Согнефјорд

Согне фјорд је највећи и најпознатији фјорд у Норвешкој и трећи највећи у свету (после Scoresby Sund и Greely Fiord). Пошто су преостала два прекривена ледом, Согне фјрод је најдужи фјорд који није покривен ледом. Налази се у западној Норвешкој и има дужину од 205км од океана до малог села Скјолден у округу Лустер. Име је добио по традиционалном округу Согн, који прекрива јужни део државе. Део Согне фјорда Nærøyfjord је уврштен у УНЕСКО-ву листу.

Стејнћер

Стејнћер (норв. Steinkjer) је град у Норвешкој. Налази се у покрајини Средишње Норвешке и седиште је и највећи град округа Северни Тренделаг.

Према подацима о броју становника из 2011. године у Стејнћеру живи око 12 хиљада становника, док у општини живи преко 21 хиљада становника.

Тенсберг

Тенсберг (норв. Tønsberg) је град у Норвешкој. Град је у оквиру покрајине Источне Норвешке и управно седиште је округа Вестфолд, али не највећи град (то је суседни и нешто мањи Сандефјорд).

Према подацима о броју становника из 2011. године у Тенсбергу је живело око 31 хиљаду становника, док у ширем градском подручју живело око 46 хиљада становника.

Тромсе

Тромсе (норв. Tromsø) је значајан град у Норвешкој. Град је у оквиру покрајине Северне Норвешке и седиште и највећи град истоименог округа Тромс.

Према подацима о броју становника из 2011. године у Тромсеу живи око 56 хиљада становника, док у општини живи близу 70 хиљада становника.

Тромсе је најсевернији град у Норвешкој и једно највећих насеља иза северног поларника. У складу са тим град је и главно норвешко исходиште у развоју северног дела државе и истраживању Арктика.

Халден

Халден (норв. Halden) је значајан град у Норвешкој. Град је у оквиру покрајине Источне Норвешке и припада округу Естфолд, где је четврти град по величини.

Према подацима о броју становника из 2011. године у Халдену је живело око 22 хиљаде становника, док је у ширем градском подручју живело близу 30 хиљада становника.

Хордаланд

Хордаланд (норв. Hordaland) је округ у западном делу Норвешке. Управно седиште округа је град Берген, други по величини град Норвешке. Значајан је и град Лејрвик.

Површина округа Хордаланд је 15.440,03 km², на којој живи око 490 хиљада становника.

Грб Хордаланда потиче из 1961. године.

Црни корали

Црни корали (Antipatharia) су ред корала из дубоких мора. То су дрвенасти корали сродни морским сасама. Чине их гранате колоније које могу бити високе и неколико метара. Обично се појављују у тропима, али су такође пронађени у плитким водама региона ван тропских области као што је Milford Sound (фјорд) на Новом Зеланду где се могу и видети у подводној опсерваторији.Живо ткиво је светло обојено, али су црни корали добили свој назив по јасно тамно или чак црно обојеном скелету. Скелет је рожнат и аксијалан. Јединствено за ову групу корала је и то што је спољашњи део скелета прекривен ситним бодљама, па се још и називају црни бодљикави корали. На хавајском језику ови корали се називају ‘ēkaha kū moana и користе се као национални драгуљ. Заведени су на додатној листи II CITES-а (енгл. Convention on International Trade in Endangered Species).

Типови залива

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.