Фрушкогорски манастири

На простору 50 km дужине и 10 km ширине на сремској планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине УНЕСКО-а.

Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.

Vojvodina manastiri-sr
Мапа манастира Српске православне цркве на Фрушкој гори

Манастири Српске православне цркве

Од запада ка истоку налазе се манастири:

Поред наведених, на Фрушкој гори се налази још један манастир Српске православне цркве: Света Петка код Беркасова.[1] Женски манастир успостављен је 2006. године уз цркву Свете Петке из 19. века и не сврстава се у ред традиционалних фрушкогорских манастира.

Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.

Манастирски храмови саграђени током 18. века представљју занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.

Зилотски манастир

Поред манастира Српске православне цркве, на Фрушкој гори се налази и православни зилотски манастир на Угару.[2]

Галерија

Kuvezdin3

Манастир Кувеждин са околином

Šišatovac monastery

Шишатовац, главни прилаз манастирској цркви

2006 Vrdnik 010

Манастир Раваница у Врднику

Manastir Grgeteg

Улазне вратнице у манастир Гргетег

Krušedol monastery

Унутрашњост манастира Крушедол

Референце

  1. ^ Манастир Света Петка код Беркасова
  2. ^ Вера или смрт: мушки манастир зилота

Литература

Спољашње везе

Манастир Ђипша

Манастир Ђипша или Дивша, је српски манастир из скупине фрушкогорских манастира, смештен на западним обронцима Фрушке горе у Срему, између села Визића и Дивоша. Манастирска црква посвећена је Светом Николи.Манастир припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Манастир Ђурашин

Манастир Ђурашин се помиње у турском дефтеру из 1546. године, а претпоставља се да се налазио у близини Сремских Карловаца.

У једном недатованом дефтеру наводи се да је у њему живео монах Стефан, који је султану плаћао 150 акчи пореза. Претпоставља се да би се манастир могао довести у везу са Текијом коју сремски римокатолички бискуп Ладислаус Серењи средином 18. века убицира непосредно уз Петроварадин на путу ка Карловцима. Тада је постојала капела с мањим торњем покривена шиндром. Још увек није дат поуздан одговор на питање да ли Текију треба повезати са манастиром Буковац.

Манастир Јазак

Манастир Јазак припада Епархији сремској Српске православне цркве који се налази на Фрушкој гори. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Манастир Беочин

Манастир Беочин са манастирском црквом посвећеном празнику Вазнесења Христовог, налази се на ободу Фрушке Горе у истоименом месту. Припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Манастир Бешеново

Бешеново је манастир Епархије сремске Српске православне цркве, један од 16 Фрушкогорских манастира у Војводини. Манастир, тачније његови остаци се налазе на јужним падинама средишњег дела Фрушке горе. Уз некадашњи манастир опстао је Прњавор, који данас чини засебно насеље, Бешеновачки Прњавор.

Манастирска црква је посвећен Св. Арханђелима Гаврилу и Михајлу, у народу познатији као Сабор Светих Арханђела.

Манастир Велика Ремета

Манастир Велика Ремета је један најстаријих од 16 фрушкогорских манастира. Налази се у источном делу Фрушке горе, северозападно од истоименог насеља и некадашњег прњавора Велика Ремета, у чијем се атару данас налази. Манастир просторно и административно припада општини Ириг.

Манастир је посвећен светом Димитрију, а у његовом саставу се налази и црква посвећена овом свецу. У оквиру манастира се налазе и две капеле — светог Јована Крститеља из 18. века и Успенија Пресвете Богородице из 1970.

Манастир Врањаш

Манастир Врањаш припада сремској епархији Српске православне цркве. У прелепом амбијенту у ували између села Гргуревци и Манђелос 2010. године постављени су темељи најмлађем фрушкогорском манастиру који је посвећен Светом Василију Острошком. Градња храма је трајала до 2014. године.

Манастир Врдник

Манастир Врдник, познат и као Мала Раваница, један је од најзначајнијих манастира на Фрушкој гори. Године 1811, на Видовдан, када је завршена манастирска црква, у њу су пренете мошти светог кнеза Лазара.

Манастир Гргетег

Манастир Гргетег припада Епархији сремског Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Манастир Крушедол

Манастир Крушедол припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Налази се на југоисточним обронцима Фрушке горе у Војводини.

Сам манастир се налази у атару села Крушедол, на путу између сремског градића Ириг и села Марадик. Манастир је задужбина породице последњих српских деспота у Срему - Бранковића.

Крушедол се састоји од две целине, мушког манастира са црквом посвећеном Благовестима који је основао владика Максим Бранковић и женског манастира са црквом посвећеном Сретењу, који је подигла његова мајка, замонашена деспотица Ангелина.

Владика Максим започиње изградњу манастира Крушедол који постаје седиште Београдско-сремске митрополије. Саграђени су манастирска црква посвећена Благовештењу и конаци на земљишту српског деспота Јована Бранковића између 1509. и 1521. године. Претходно је деспот Јован у Беркасову издао даровну грамату 4. маја 1496. године. У њој је навео да 16 својих у Срему лежећих села даје манастиру Крушедолу.

Породица Ђорђа Бранковића, два патријарха Српске православне цркве и краљ Милан Обреновић су сахрањени у Крушедолу.

Манастир Кувеждин

Манастир Кувеждин припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Налази на југозападном делу Фрушке горе, близу села Дивош. Најближи део села јесте некадашњи манастирски прњавор под истим именом.Манастирска црква посвећена је Светом Сави и Светом Симеону, док је манастирска слава Преображење (слави се 19./6. августа). Будући да је Кувеждин посвећен светом Сави и светом Симеону, манастир је одиграо веома важну улогу у ширењу култа најстаријих српских светаца међу локалним српским живљем Срема.

Манастир Мала Ремета

Манастир Мала Ремета или Реметица припада Епархији сремској Српске православне цркве који се налази на Фрушкој гори, поред истоименог села. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Манастир Ново Хопово

Манастир Ново Хопово припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Налази се на благој падини јужних обронака Фрушке горе, недалеко од Ирига. Удаљен је свега стотинак метара од магистралног пута Рума - Нови Сад, те је један од најприступачнијих фрушкогорских манастира. Манастир Ново Хопово, заједно са Крушедолом, по својој архитектури, просветној улози, историји богатој културним, верским и политичким догађајима, један је од најзначајнијих манастира у Србији, а посебно међу фрушкогорским манастирима.

Манастир Петковица (Фрушка гора)

Манастир Петковица припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Налази се на југозападном делу Фрушке горе између села Дивоша и Шишатовца. Манастирска црква је посвећена св. Петки. Манастиру се прилази од стране Шишатовца.

Манастир Привина Глава

Привина (Прибина) Глава је најзападније смештен манастир од свих 16 Фрушкогорских манастира. Манастир се налази у крајње западном делу Фрушке горе, на око пет километара североисточно од града Шид, а поред истоименог села Привина Глава, некадашњег прњавора. Манастирска црква је посвећена Сабору Светих Арханђела.Припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Манастир Раковац

Манастир Раковац припада Епархији сремској Српске православне цркве. Налази се на северној страни Фрушке горе у Раковцу, 10 km од Новог Сада. Манастирска црква посвећена је св. Козми и Дамјану.

Манастир Старо Хопово

Манастир Старо Хопово је у сремској епархији Српске православне цркве.

Смештен у источном делу Фрушке горе на 2 km удаљености од манастира Ново Хопово. Манастирска црква је посвећена св. Пантелејмону. Према предању манастир је основао деспот Ђорђе Бранковић крајем 15. века, а први запис о манастиру је из 1545-46. Уместо старе дрвене цркве изграђена је 1752. данашња манастирска грађевина. У малој једнобродној цркви налазио се барокни иконостас велике вредности на коме је престоне иконе сликао Јанко Халкозовић. У Другом светском рату иконостас је оштећен и демонтиран, а манастирски конак разрушен. У току су припремни радови за обнову манастира, а у самом храму су урађени већ неки радови.У близини се налази Извор Старо Хопово.

Манастир Тидија

Манастир Тидија је некадашњи манастир на Фрушкој гори, забележен само 1546. године у турским историјским документима, уз истоимено место.

Наведено је да је на име султанове таксе плаћао годишње 50 акчи. Претпоставља се да се налазио у атару Чортановаца, где и данас постоје топоними: Нова Тадија, Стара Тадија и Тадија. Село Тадија, које је добило име по Св. Тадеју, већ 1702. године је било запустело.

Манастир Шишатовац

Манастир Шишатовац се налази на јужним падинама западног дела Фрушке горе у близини истоименог насеља и извора поточића Ремете. У почетку се манастир звао Реметица или Реметски манастир и посвећен је био Св. Николи.

Манастир припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Фрушкогорски манастири

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.